САБОР НА КРИТУ 2016.

[Џуманџи]

12., 13., 14. и 15. посебно нејасне...

[александар живаљев]

12 hours ago, Zayron рече

Kod nas se piše o tom da se na Kritu niste mogli dogovorit da li su na Zapadu jeretici ili Crkve

 

Да. Али јесмо устврдили да као Православна Црква носимо највећу одговорност за јединство хришћана.

Јасно је да то јединство хришћана може да се постигне сам васпостављањем Једне Свете Цркве, а до тога може да дође само Милошћу Дуготрпељивог и као дар Духа Утјешитеља Цркве.

За тај Догађај можемо и морамо да се молимо.

Међутим, као што шизме као са монофизитима или касније Римом, нијесу имале само богословски предмет, него и политичку димензију (осамостаљивање од Ромејске империје, успостављање Светог Римског царства...), тако и сада постоји политичка димензија екуменских настојања.

У овом коментару хтио бих да се бавим једним парадоксом: послије Хаванског сусрета папе и руског патријарха, све помјесне православне цркве, укључујући и "крвно" најближе - Константинопољску и Атинску, имају боље односе са Ватиканом, него међусобно. Све, осим Српске, која је под канонадом оптужби да је огрезла у свејерес екуменизма итд.

Антиохијски патријарх Јован Десети, по свом избору на дужност, прво је посјетио папу. Грузијска и Бугарска црква не учествују у богословском дијалогу са римокатолицима, али су обје примиле папу Јована Павла Другог. Приснопамјатни патријарх бугарски Максим одбио је "екуменски обред" у софијској катедрали Св. Александра Невског, примио је папу и позвао га да се врати изворној вјери. Бугари су, заузврат од папе добили цркву у Риму за своју црквену општину. Српска црква нема ни парохију ни одговарајући култни објекат у Риму.

Нећу да кажем да је фамозни сусрет са папом мјерило екуменске успјешности, само констатујем чињенице.

Е, сада да се вратим на питање: није ли лицемјерно од православних да тврде да су "најодговорнији за јединство хришћана", а да на Криту нијесу постигли ни сопствено јединство? У Белешкама 6, епископ западноамерички Максим изражава слагање са изјавом васељенског патријарха да су 4 патријаршије неоправдано одсуствовале са Светог и Великог Сабора. Цитирам + Максима:

"Велика је штета што је Московска патријаршија изабрала да не дође, јер је управо ова многољудна Црква могла да покаже модел Православне, вишенационалне Цркве (са снажним приматом патријарха). Погрешили су Бугари што овде нису дискутовали исту ону бригу која је мучила Јеладску Цркву. Зашто се Антиохијци овде нису ”посвађали” и помирили да Јерусалимом? А да ли Грузини мисле да ће само одбацивањем документа који снисходи ”мешовитим браковима” опстати у 21. веку? Не критикујемо их."

Слажем се са епископом Максимом што се тиче Бугара, али као и у случају Грузијаца, поставља се питање, да ли би њиховим присуством на Сабору била постигнута сагласност око било чега? Нијесу ли управо својим одсуством они омогућили да се неки документи ипак донесу?

(Око Антиохијаца никако не могу да се сложим: они нијесу имали литургијско општење са Јерусалимом, а како и сам епископ Максим каже Сабор је започињао и "запечаћен" Светом Литургијом, или како је, помало таутолошки, провоцирао нашу црквену свијест Жарко Видовић, говорећи: "Литургија је изнад Сабора!" Дакле, ако је већ организатор био индолентан према том проблему, саборски оци су јасно морали да отклоне спор око "катарске архиепископије"- једне недовршене двоспратнице, која зависи од милости катарског емира главног спонзора џихадиста у Сирији и Ираку и бројних "фешн" догађаја диљем Европе.)

@Иван ♪♫ је одлично примјетио да би ми форумаши били бољи саборски оци, али, упркос тој драгоцјеној примједби, подсјетио бих епископа Максима, да Грузијци нијесу само осуђивали "снисхођење око мешовитих бракова", већ и у Саопштењу Синода од 10. јуна тражили да се на Критском сабору размотре резултати богословског дијалога са инославним хришћанима.

Можда је то био бољи пут да се одржи та "главна улога Православне Цркве у успостављању јединства хришћана", од претенциозно замишљеног документа, који је само изазвао спорове који ће тешко бити ријешени у догледно вријеме? Нпр. Руска црква је у Сант-Петерсбургу током Критског сабора водила богословски дијалог са Бискупском конференцијом Њемачке.

Нијесам компетентан да процјењујем резултате богословских дијалога, али неке политичке димензије тог дијалога (које постоје исто као што су постојале у вријеме шизми и јереси), мислим да могу да се сагледају. Екуменски дијалог се свео на "три слова": римокатолике, православне и дохаликидонце. Европски протестантизам и англиканство још дају понеког врсно хришћански образованог човјека који може да комуницирајући са традицијом, разматра сложене проблеме који стоје пред данашњим човјеком и свијетом (бивши кантеберијски архиепископ лорд Робен Вилијамс нпр), али оне су се више претвориле у социјалне организације и одрекле и ауторитета Писма. Амерички "харизматични" нови протестанти који се брзо шире Латинском Америком, Кином, Африком и нијесу заинтересовани за екуменизам. Малобројне несторијанце тешко да бисмо прихватили, ако нам се нијесу, хтјели ми то или не, на велика врата вратили у виду ислама.

Дијалог са дохаликидонцима био је својевремено "успјешно завршен", но од уједињења није било ништа (Најутјемељенију богословску критику овог дијалога нашао сам у текстовима др Жан Клод Ларшеа у "Видослову"). Политички гледано, мучене дохаликидонске цркве немају никакав интерес да се уједине са православнима без јединства и са римокатолицима. Посебно, ако би то уједињење са православнима ишло преко Цариграда (много им више значи руска помоћ у Јерменији (Нагорно-Карабах), Сирији, од успостављања режима најзначајнијег државника данашњице - оцјена др Александра Раковића с којом се слажем - маршала Ел Сисија у Египту, Копти (Миши) су такође упућени на Русију, а не на јелинску Александријску патријаршију нпр).

Дакле, ова "једначина тројна" опет актуелизује односе са Ватиканом. На Српској цркви је да ријеши парадокс у којем се у тим односима нашла.

 

 

[Partibrejkers]

Кроз медије сам прочиатао и да владика Иринеј бачки такођер није потписао документа Сабора. Свештеник који је добар са њим ми је то потврдио и рекао да је владика Иринеј  на сабору Зизјуласу  у лице рекао да његова теологија није православна. Зна ли неко нешто о томе?

[александар живаљев]

13 minutes ago, Partibrejkers рече

Кроз медије сам прочиатао и да владика Иринеј бачки такођер није потписао документа Сабора. Свештеник који је добар са њим ми је то потврдио и рекао да је владика Иринеј  на сабору Зизјуласу  у лице рекао да његова теологија није православна. Зна ли неко нешто о томе?

Имаш раније у теми. Није потписао, како је јавила ромфеа.гр и пренијели руски црквени сајтови, изгледа, само документ о односима са инславнима. Но, и многи други српски архијереји, изгледа нијесу потписали тај и још неке документе, а на Енциклику и Посланицу су сви по аутоматизму "потписани". Не вјерујем да је то рекао владици пергамском. Знамо да митрополит Јеротеј Влахос јесте.

[Zayron]

1 hour ago, александар живаљев рече

Да. Али јесмо устврдили да као Православна Црква носимо највећу одговорност за јединство хришћана.

Јасно је да то јединство хришћана може да се постигне сам васпостављањем Једне Свете Цркве, а до тога може да дође само Милошћу Дуготрпељивог и као дар Духа Утјешитеља Цркве.

За тај Догађај можемо и морамо да се молимо.....

Дакле, ова "једначина тројна" опет актуелизује односе са Ватиканом. На Српској цркви је да ријеши парадокс у којем се у тим односима нашла.

Samo konstatujem, na sozercavanje i rozjimanje tih činjenica i uvažovanje nad njima bi nam trebalo toliko vremena koliko više nemamo niko od nas na Zemlji izgleda jer stvari se kreću brže nego što ih stižemo apsorbovat i zpracovat, obradit, valjda to stiže još samo Bog:

ISTE GODINE 2016. kad patrijarh moskovski +Kiril i papa Francis POTPISUJU

Joint Declaration of Pope Francis and Patriarch Kirill

Samo četri mjeseca nakon toga patrijarh +Kiril NE POTPISUJE

zajedničku Deklaraciju o Jedinstvi pravoslavnog Sabora na Kreti.

Holy Synod Concludes on Crete With a Declaration of Unity

U svijetu i kod nas su ovakvi komentari.

Divided Unity: Why Russian Church is missing largest Orthodox gathering in Crete

World Orthodox leaders meet despite Russia’s boycott

Pan-Orthodox Council: Russian Absence Saves Ecumenical Patriarchate’s Status — for Now

[Zayron]

Samo ispravka pogrešno adresiranog linka iz prethodnog posta:

Joint Declaration of Pope Francis and Patriarch Kirill

[александар живаљев]

7 minutes ago, Zayron рече

Samo konstatujem, na sozercavanje i rozjimanje tih činjenica i uvažovanje nad njima bi nam trebalo toliko vremena koliko više nemamo niko od nas na Zemlji izgleda jer tvari se kreću brže nego što ih stižemo apsorbovat i zpracovat, obradit, valjda to stigne još samo Bog:

 

Истина жива.

 

9 minutes ago, Zayron рече

Samo četri mjeseca nakon toga patrijarh +Kiril nepotpisuje zajedničku Deklaraciju o Jedinstvi pravoslavnog Sabora na Kreti.

 

Свјатејши патријарх Кирил, коме је The Economist у годишњем специјалу, "намјенио" највећу улогу у постизању јединства православних, направио је много грешака на Синаксису Предстојатеља током јануара у Шамбезију (одустајање од инсистирања Синода његове Цркве на усвајању документа о начину проглашења аутокефалије, што је онда довело и од одустајања од теме диптиха, која погађа Грузијску цркву), потом на Архијерејском Сабору РПЦ, 2. и 3. фебруара, када су документи за, како су Руси звали Свеправославни сабор на Криту (они су избјегавали термин Свети и Велики Сабор јер асоцира на васељенски сабор, а код њих постоје, као и на Светој Гори, популарна пророчанства разних стараца да ће 8. васељенски сабор да зацари Антихриста) усвојени без расправе...Углавном његова изјава из Шамбезија да ће Критски сабор допринјети консолидацији православних, показала се као нетачна.

Надајмо се да ће пророковање нашег патријарха Свјатејшег Иринеја у уводној бесједи на Криту, да ће се разлике између оних који учествују и не учествују на Сабору истопити попут облака под Сунцем, испунити.

[александар живаљев]

АРХИМАНДРИТ САВА ЈАЊИЋ У СВОЈОЈ РУБРИЦИ НА "ПОУКАМА"

Лично сматрам да је поред свих контроверзних ставова на Криту започео један важан процес, који ће, надам се, с временом допринети дефинисању суштинских тема и створити услове за једно свеобухватније разумевање и сведочење православне еклисологије на неком будућем Сабору, у коме ће по могућности учествовати све православне помесне Цркве. Наша помесна Црква је зато и званично тражила да Сабор остане отворен и да се у наредном периоду озбиљније поради на понуђеним документима, али, како смо видели све је ипак завршено за шест радних дана.

Имајући у виду дискусије које су већ започеле, посебно у грчким црквеним медијима, сматрам да тек предстоји један озбиљан богословски дијалог и рад. Сабор на Криту је директно или индиректно отворио низ важних питања и можда је то и највећи допринос овог сабрања које је за неке од помесних Цркава Велики и Свети Сабор, а за друге само пред-саборска конференција. У историји Цркве Велики Сабори често нису били догађаји од неколико дана, већ низ саборовања, уз бројне несугласице и полеммике, које су на крају ипак бивале крунисане тријумфом православне истине. Сви сабори су такође на известан начин морали да прођу и рецепцију од пуноће Цркве тј. верног народа, тј. морали су да буду препознати као Васељенски, Велики и Свети и да заживе у практичном животу Цркве као аутентичан израз апостолске вере Католичанске Цркве. Сетимо се само Првог Васељенског Сабора 325. који је и поред Никејског ороса оставио много конфузије посебно међу источним епископима (од којих многи нису били аријанци). Од Никеје 325. год до Конастнтинопољског, Другог Васељенског 381. године Црква је пролазила кроз велику буру у којој је јасно потврђена пуноћа Некејског веровања.. Ова криза није била знак слабости Цркве, већ је пројавила Цркву као живи организам, Тело Христово.

По мом мишљењу кључно питање на овом Сабору било је на који начин разумемо да смо Једна Света Саборна и Апостолска Црква, а да истовремено прихватамо историјско постојање и других „цркава“ (односно, конфесија и заједница). Колико је последњи документ Сабора о односу Православне Цркве према хришћанском свету изнео јасан и свеобухватан еклисиолошки став, већ је постало тема озбиљних богословских дискусија. Поред тога, мислим да је јако важно што је речено да Православна Црква није федерација или конфедерација аутокефалних Цркава, али и да се њено јединство не темељи на окупљању око једне смртне личности, јер је њена глава Христос. Штета је што се није разговарало о другим темама, које нису биле предвиђене у предсаборској конференцији у Шамбезију, нпр. разумевање првенства на васељенском нивоу (о чему постоје различити ставови), начин признавања аутокефалија итд. 

Иако је Сабор формално закључен, овај догађај више доживљавам као један динамички процес и почетак нечег много свеобухватнијег, него као конкретан догађај од шест дана у Колимбарију. Најважније је да не можемо говорити о никаквом расколу јер Православна Црква живи у сталном литургијском саборовању, које није ни најмање угрожено чињеницом да у овом Сабору нису учестовале све помесне Цркве.

 

[Zayron]

25 minutes ago, александар живаљев рече

Поред тога, мислим да је јако важно што је речено да Православна Црква није федерација или конфедерација аутокефалних Цркава, али и да се њено јединство не темељи на окупљању око једне смртне личности, јер је њена глава Христос. Штета је што се није разговарало о другим темама, које нису биле предвиђене у предсаборској конференцији у Шамбезију, нпр. разумевање првенства на васељенском нивоу (о чему постоје различити ставови), начин признавања аутокефалија итд. 

Иако је Сабор формално закључен, овај догађај више доживљавам као један динамички процес и почетак нечег много свеобухватнијег, него као конкретан догађај од шест дана у Колимбарију. Најважније је да не можемо говорити о никаквом расколу јер Православна Црква живи у сталном литургијском саборовању, које није ни најмање угрожено чињеницом да у овом Сабору нису учестовале све помесне Цркве.

 

A Gospod Isus Hristos je kakva ličnost? Poričete li da je smrtna ličnost, da ima ljudsku prirodu?

[александар живаљев]

МОЈА РЕАКЦИЈА У РУБРИЦИ АРХИМАНДРИТА САВЕ ЈАЊИЋА

Оче игумане,

Благодарим на трезвеном хришћанском оптимизму. Искрено, друго од Вас нијесам очекивао, познати сте по томе што га улијевате у све нас.

Можда није вријеме, али имам потребу да подијелим неке утиске.

3 hours ago, Архимандрит Сава Јањић рече

Наша помесна Црква је зато и званично тражила да Сабор остане отворен и да се у наредном периоду озбиљније поради на понуђеним документима, али, како смо видели све је ипак завршено за шест радних дана.

Епископ западноамерички Максим отворено је у својим Белешкама са Сабора иступио против идеје, како каже "отвореног сабора". Стиче се утисак да делегација наше помјесне цркве није била јединствена и да је то у великој мјери допринијело релативном неуспјеху Сабора.

 

3 hours ago, Архимандрит Сава Јањић рече

Поред тога, мислим да је јако важно што је речено да Православна Црква није федерација или конфедерација аутокефалних Цркава, али и да се њено јединство не темељи на окупљању око једне смртне личности, јер је њена глава Христос.

Нажалост, Правилник о раду и организацији Сабора није био тако конципиран, већ управо "конфедеративно". Дај Боже, да у догледно вријеме буде овако као што је речено на Сабору.

 

•  

[александар живаљев]

56 minutes ago, Zayron рече

 

A Gospod Isus Hristos je kakva ličnost? Poričete li da je smrtna ličnost, da ima ljudsku prirodu?

Сад преносим са рубрике на рубрику, али да бисте лакше пратили отац Сава је прецизирао:

Мислим да је управо Васељенски Патријарх у својој беседи на Педесетницу у Ираклиону изговорио следеће речи о православном јединству:

Ἡ ἐκκλησιαστικὴ ἑνότης μας δὲν ἀποτελεῖ ὁμοσπονδια-κήν τινα μορφήν, οὔτε πηγάζει ἀπὸ τὴν συσπείρωσιν πέριξ κάποιου ἀνθρωπίνου προσώπου. Ἡμεῖς εἰς τὴν Ἀνατολὴν δὲν ἔχομεν Πάπαν. Ἡ ἑνότης μας πηγάζει καὶ ὁλοκληροῦται ἀπὸ τὴν κοινὴν πίστιν μας, ἡ ὁποία ταυτίζεται μὲ τὴν σωτηρίαν, μὲ τὴν αἰώνιον ζωήν. «Αὕτη ἐστὶν ἡ αἰώνιος ζωή», νὰ γινώσκωμεν τὸν Πατέρα, καὶ Ὃν ἀπέστειλεν Ἰησοῦν Χριστόν, τὸν Βασιλέα τῶν βασιλευόντων καὶ Κύριον τῶν κυριευόντων, ὅπως ἀπεικονίζεται καὶ εἰς τὴν Ὀρθόδοξον Εἰκονογραφίαν μας.

Наше црквено јединство није неки облик федерације, нити извире из окупљања око неке човечје личности. Ми на Истоку немамо папу. Наше јединство извире и употпуњује се нашом заједничком вером, која се поистовећује са спасењем, са вечним животом. "Ово је вечни живот" да познамо Оца и Онога кога је послао, Исуса Христа, цара над оним који царују и Господа над оним који господују, као што се приказује и у нашој православној иконографији.

Ово је један од лепших цитата који ми је остао у памћењу са Сабора.

(цео текст на више језика https://www.patriarchate.org/-/2016-06-19-homily-pentecost)

 

[Zayron]

3 hours ago, александар живаљев рече

Сад преносим са рубрике на рубрику, али да бисте лакше пратили отац Сава је прецизирао:

Мислим да је управо Васељенски Патријарх у својој беседи на Педесетницу у Ираклиону изговорио следеће речи о православном јединству:

Ἡ ἐκκλησιαστικὴ ἑνότης μας δὲν ἀποτελεῖ ὁμοσπονδια-κήν τινα μορφήν, οὔτε πηγάζει ἀπὸ τὴν συσπείρωσιν πέριξ κάποιου ἀνθρωπίνου προσώπου. Ἡμεῖς εἰς τὴν Ἀνατολὴν δὲν ἔχομεν Πάπαν. Ἡ ἑνότης μας πηγάζει καὶ ὁλοκληροῦται ἀπὸ τὴν κοινὴν πίστιν μας, ἡ ὁποία ταυτίζεται μὲ τὴν σωτηρίαν, μὲ τὴν αἰώνιον ζωήν. «Αὕτη ἐστὶν ἡ αἰώνιος ζωή», νὰ γινώσκωμεν τὸν Πατέρα, καὶ Ὃν ἀπέστειλεν Ἰησοῦν Χριστόν, τὸν Βασιλέα τῶν βασιλευόντων καὶ Κύριον τῶν κυριευόντων, ὅπως ἀπεικονίζεται καὶ εἰς τὴν Ὀρθόδοξον Εἰκονογραφίαν μας.

Наше црквено јединство није неки облик федерације, нити извире из окупљања око неке човечје личности. Ми на Истоку немамо папу. Наше јединство извире и употпуњује се нашом заједничком вером, која се поистовећује са спасењем, са вечним животом. "Ово је вечни живот" да познамо Оца и Онога кога је послао, Исуса Христа, цара над оним који царују и Господа над оним који господују, као што се приказује и у нашој православној иконографији.

Ово је један од лепших цитата који ми је остао у памћењу са Сабора.

(цео текст на више језика https://www.patriarchate.org/-/2016-06-19-homily-pentecost)

Onda na zapadu i na istoku imamo očigledno različite predstave o jedinstvu i različit način vjere kako do njega doći i različit stepen zahtijevnosti u odnosu na to kako ga realizovat u praksi i stvarnosti i demonstrovati s vana pred cijelim svijetom kao i na to šta sve od njega možemo očekivati i šta sve možemo nazvati tim našim već realizovanim, ostvarenim jedinstvom. Govorimo o sasvim različitim stvarima. Naš pojam jedinstva i vaš pojam jedinstva nisu istovjetni pojmovi. Mi govorimo o jednoj a vi o sasvim drugačijoj stvari koje nisu u nikakvoj vezi.

[александар живаљев]

4 hours ago, Zayron рече

Naš pojam jedinstva i vaš pojam jedinstva nisu istovjetni pojmovi. Mi govorimo o jednoj a vi o sasvim drugačijoj stvari koje nisu u nikakvoj vezi.

Потпуно се слажем. И, опет ја, ка баба о приганицама, мислим да је било упутније и на Криту разговарати о том несагласју, него правити неке "онтолошке", мега теорије.

[александар живаљев]

17 hours ago, Udruzenje Postanje рече

Свим православнима и свим људима добре воље

 

Добро је. Коначно се појавила службена фотографија делегације СПЦ на Криту. Добро је и што је са Васељенским, макар без еп. Иринеја Бачког.

Чудно је само што се службена фотографија не објављује на званичном сајту.

[Данче*]

Антиохијска Црква сусрет на Криту не сматра «Светим и Великим сабором»

Баламанд, 4. јул 2016. г.

 

    

 

У току рада VII ванредног заседања Свети Синод Антиохијске Православне Цркве је изразио свој однос према сусрету који је одржан на Криту и проблему Свеправославног сабора. Дана 27. јуна 2016. године учесници заседања којим је председавао Блажењејши патријарх Јован Х усвојили су суд о проблему чији је текст у целини објављен на сајту Антиохијске патријаршије.

Чланови Светог Синода су детаљно изложили свој став о припреми и карактеру самог састанка на Криту (18-26. јун 2016. г.) и другим околностима јасно изразивши став Антиохијске Цркве у вези са спорним питањима.

На крају су чланови Светог Синода једногласно донели одлуке о следећем:

1. Састанак на Криту треба сматрати само за прелиминарно световање везано за Велики Свеправославни Сабор и његове документе не треба посматрати као коначне, већ као отворене за дискусију и уношење измена кад буде сазван Свеправославни Сабор којем ће присуствовати и на којем ће учествовати све Помесне Цркве.

2. Не признаје се саборни карактер било ког православног саветовања на којем не учествују све Помесне Православне Цркве и истиче се да принцип опште сагласности остаје главни у међуправославним односима. Дакле, Антиохијска Црква одбија да призна да се сусрет на Криту може назвати «Великим Православним Сабором» или «Великим Светим Сабором».

3. Потврђује се да ниједна одлука која је донета на Критском саветовању ни на који начин није обавезујућа за Патријархат Антиохије и целог Истока.

4. Налаже се комитету који одговара за мониторинг последица Критског саветовања да поднесе детаљан реферат на следећем заседању Светог Синода на тему евентуалних резултата и последица Критског форума.

5. Треба послати писма свим Помесним Православним Црквама, као и грађанским властима и духовном свештеноначалију у иностранству којима ће бити обавештени о одлукама Светог Синода Антиохијске Цркве.

6. Треба позвати вернике да се придруже оцима Светог Синода Антиохијског патријархата у молитви за очување и потпуно испољавање јединства православног хришћанског сведочанства у савременом свету.

 

 

04 / 07 / 2016

Православие.Ru.