Велики Отаџбински рат

[Guest Оливера]

Рат у електронском виду

Министарство одбране РФ започиње да објављује документа из ратног доба на свом званичном сајту. Њих садржи електронски архив у одељку Подвиг народа у Великом Отаџбинском рату 1941-45. године.

Поводом 65. годишњице Победе, која се обележава 9. маја, тамо ће се појавити документи који се односе на прве дане и месеце рата. Таквих је 204 хиљаде, мешу њима преко 700 наградних предмета, 780 хиљада записа о награђивањима и 2400 предмета оперативних штабова фронтова о организацији бојевих дејстава. А електорнски систем ће се попуњавати историјским чињеницама ратних година до 2012. године. Желимо да се до тада у архиву појаве сви документи без изузетка који постоје на располагању Министарства одбране РФ, каже историчар архивиста, сарадник Руског државног архива социјално-политичке историје Дометиј Завољски.

Сасвим је природно да ће у првом реду у електронској варијанти бити дати документи о награђивањима, о току бојевих дејстава, наредбе оперативне команде. Ипак желимо да буде пренета у електронски вид сва расположива архива Министарства одбране о личном саставу. Како би била створена база података о свима који су у периоду Великог Отаџбинског рата били у Црвеној Армији и у Војно-поморској флоти, пограничним, унутрашњим трупама. Страна пракса показује да државе које се брину о очувању историјског сећања долазе до стварања сличних база података. Чини ми се да у нашој земљи, која је преживела најмасовнији и најстрашнији рат у историји и која има тешкоће са историјским сећањем, таква база података биће врло корисна.

Творци архива обећавају да ће бити овековечено сећање на све јунаке рата - независно од звања и статуса награде. Корисници сајта могу да се упознају са описом 30 милиона подвига совјетских војника и официра. Потомци војника погинулих на фронтовима Великог Отаџбинског рата, добиће директан доступ копијама докумената преко 200 хиљада архивних предмета ратног доба. Укупна тежина укљученог архивског материјала (барбених наредби, извештаја, планова операција и сличних докумената) у папирном еквиваленту изнеће око 400 тона.

Стварање електронске банке докумената о кључном периоду савремене историје цивилизације нема аналога по обиму, историјском и социјалном значају и треба да буде достојан споменик великом Подвигу народа, истичу творци пројекта.

[Guest Оливера]

Велики Отаџбински рат 14. април 1945

Северно и североисточно од Беча трупе 2. Украјинског фронта наставиле су офанзиву. У последњим биткама у том региону противник је претрпео тешке губитке и ужурбано доводи свеже снаге. Немци су бацили у борбе три тенковске дивизије и покушавају свим средствима да не допусте даље напредовање совјетских трупа. Гардијски одреди су одбацили десетине непријатељских контранапада.

Совјетска авијација наносила је масовне ударе по противничким трупама, уништавајући његову живу силу и технику. У ваздушним бојевима за дан оборена су 32 немачка ловца. Осим тога, на аеродромима је оборен 31 авион противника.

Маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков говорио је о тим данима: Извиђање је било праћено снажном артиљеријском ватром. Противник ју је прихватио као почетак нашег напада. Довољно је рећи да су у току дејстава извиђачких одреда неки немачки одреди били избачни а предњих позиција, а у одбијању напада извиђачких одреда учествовала је скоро читава немачка артиљерија.

Начелник оперативног одељења генаралштаба Сергеј Штеменко се сећао после рата: Наши борци из дана у дан су одлучније тукли непријатеља, што је било најбоље средство за приближавање дана победе. Трупе 1. и 2. Белоруског фронта успешно су ликвидирале противника у Померанији. Овде је престала да постоји велика групација немачко-фашистичких трупа. Операције у берлинском правцу су биле сада осигуране у сваком погледу.

Говорећи преко радија министар пропаганде Трећег Рајха Јозеф Гебелс је изјавио: Морамо да псроведемо још један позив фолксштурма, да формирамо женске батаљоне, да направимо одреде од затвореника и логораша, који издржавају тамо казну за не превише озбиљне злочине, и да их поставимо под врло строгу команду. Указ утицајног нацистичког лидера био је испуњен. То је довело до многобројних непотребних жртава по читавој Немачкој. Набрзину обучено појачање није могло да пружи отпор совјетским трупама у офанзиви.

[Guest Оливера]

Велика победа - једна за све

21.04.2010.

Поводом 65-годишњице Победе над фашизмом у Другом светском рату у Москви се припрема невиђена изложба. Њени иницијатори су ветерани дипломатског корпуса и војних структура Русије.

Други светски рат у међународној кинематрографији - такав је главни угао ове изложбе. Документарни кадрови, које су представници разних земаља снимили у време Другог светског рата у коме су и сами учестовали основа је пројекта који се може сматрати и меморијалним, и образовним, и публицистичким, и уметничким. Он сасвим одговара значају оног историјског догађаја, који ми прослављамо у мају, сматра представник МИП РФ Андреј Нестеренко.

Ове године празник се обележава посебно, и ми сви смо дужни да направимо прославе јарким, упечатљивим за све наше грађане, за стране госте који долазе у Москву. О благородности, размерама овог пројекта говори само место одржавања - Поклона гора. Ово свето место руске престонице предивно је, архитекте су га извеле са душом, и то је једно од централних места одавања поште онима који су погинули за време рата.

Иницијатори пројекта обратили су се својим страним колегама из дипломатских и војних ресора, како би представили публици ретке, практично непознате архивске снимке. Они ће наравно бити допуњени фотографијама, документима, инсталацијама. На пример. На плазменим екранима кадрови војне историје, а поред филмска камера која је снимала ове кадрове. 30 метара траке за минут времена на екрану, затим сниматељ под мецима и гранатама мења филм. Ако се монтира у један филм читава хроника коју су снимили совјетски сниматељи, она ће трајати скоро 4 године. Управо толико година је било потребно Црвеној армији да разбије фашистичке трупе.

Планирано је да нон-стоп буду емитовани документарни филмови војног доба - малопознати и легендарни као што је Нирнбершки процес или Разбијање Немаца код Москве, снимљен 1942. године. Рабијање је обишло екране 28 држава антихитлеровске коалиције и свугде је добило усхићене одзиве. Америчка филмска академија дала му је награду Оскар и то је био први Оскар совјетске кинематографије. Од архивске хронике до новог документарног антифашистичког филма. Од класике играног филма - на пример Великог диктатора Чарлија Чаплина, до управо снимљеног руског филма Брестска тврђава. Такав је обим светских филмских сведочанстава о најкрвавијем рату у историји човечанства сакупљених на изложби у Москви.

Од маја до септембра, колико ће изложба радити, посетиоци ће се састајати са ветеранима рата, научницима, дипломатама. И то није сувишно, пошто је у војној историји до данас много тамних места и фалсификација, тврди координатор мреже Катедара УНЕСКА у Русији Николај Канаев.

Један од задатака пројекта је да се реконструише истина о рату на основу реалних чињеница. То је врло важан пројекат, чију вредност ми сада, вероватно не можемо до краја да замислимо.

Заиста, значај овог филмско-музејског пројекта у пуној мери ће се открити када се са њим упознају људи разних земаља. Захтеви за приказивање изложбе већ су стигли из Немачке, Француске, Италије, Јапана, земаља Индокине. Али прво ће она бити приказана на читавој територији ЗНД.

[Guest Оливера]

Огањ Сећања и Славе запаљен на Поклоној гори у Москви

30.04.2010

У Москви на Поклоној гори запаљен је Огањ Сећања и Славе херојима Великог Отаџбинског рата. Пламен је пренет од Вечног огња у Александровском парку и оклопним транспортером, праћеним повороком мотициклиса, пренет је на Поклону гору. Свечаној церемонији присуствовали су ветерани рата, многи су задржавали сузе. Поред огња је псотављена почасна стража. На дужност су ступили најбољи курсисти московских војних школа.

[Guest Оливера]

Спасиоци Русије

Photo: EPA

Спасиоцима Русије назвао је Патријарх Московски и све Русије Кирил ветеране Великог Отаџбинског рата. Уочи 65-годишњице Велике Победе, у главном сабору Русије - цркви Христа Спаса, поглавар РПЦ састао се са фронташима.

Ветерана Другог светског рата у Русији је данас око 137 хиљада. Још нешто више од 200 хиљада оних који нису учествовали у крвавим бојевима, али су радили на благо Велике Победе. И сваким даном живих сведока овог рата има све мање. У главном сабору Русије окупило се неколико стотина ветерана. Многи добро знају једни друге, пред сусрет са патријархом Кирилом радосно су се грлили - прегурали су још једну годину. Ви сте зачуђујућа појава у нашем животу - обратио се учесницима Великог Отаџбинског рата поглавар РПЦ.

Ветерани су живи хероји. То сте ви, драга браћо и сестре, који сте прошли суровим путевима рата, гледали у очи смрти, преживели она страшна искушења која људи рођени после рата не могу чак ни да замисле. То тешко лично искуство данас је драгоцено наслеже за све нас, посебно за омладину, за оне људе који су рођени и одрасли у новим, прилично комфорним условима. И такво сведочанство има огромну снагу - снагу убеђивања. Вама верују, зато што је све што кажете везано за ваше лично искуство.

Обавештајац са фронта Иван Литкин, који је дошао на сусрет у храм Христа Спаса каже да људи треба да знају истину о рату и да чувају сећање на њега.

Поносим се што сам са 18 година помогао свом народу да уништи фашизма, задобивши про томе три ране у борби. Односим се негативно према покушајима да се ревидира историја уопште и историја рата између осталог. Треба се придржавати оног што је било, а не оног што је измишљено. Јер на нашем путу је било све - и снага непријатеља, и наше победе. Нама, ветеранима, болно је да чујемо како покушавају да прекроје историју, како лажу. Јер војници никада не заборављају рат, и ровове не заборављају, и буде се од позива „ура" за напад...

Иван Литкин је признао да је у најтежим тренуцима и у страшним моментима битака он, сасвим млад момак, кога су васпитали у атеистичком духу, у себи изговарао неку на брзину састављену молитву Богу. Јер смрт је стално била поред нас и увек си могао да постанеш њен плен - каже ветеран. И таквих као он, који су у време Великог Отаџбинског рата поверовали у Бога, било је много.

Раме уз раме са војницима на разним фронтовима ратовали су и свештеници. На самом почетку рата фашисти су се искрено надали у помоћ РПЦ, коју је по њима совјетска власт увредила. Ипак, не добивши подршку и помоћ од РПЦ, окупатори су решили да промене свој план и да покуше да сломе дух руског народа јавним кажњавањем руског свештенства. Рат је променио односе атеистичке власти према православној цркви. 1943. одржан је Архијерејски саобр, где је био изабран Патријарх Сергиј, обновљена је институција епископије, по читавој Русији су биле обновљене паравославне епархије.

[Guest Оливера]