STANI, STANI IBAR VODO: Njegove pesme se i danas pevaju, ali niko ne zna ko je on

[Guest]

O njemu se gotovo ništa ne zna, a autor je pesama za koje većina misli da su izvorne.

Dragiša Nedović je bio samouki pesnik, kompozitor i muzičar, autor brojnih hitova koje su u narodu prihvaćene kao izvorne. 

Rođen je 20. jula 1916. godine u Kragujevcu, u siromašnoj gradskoj porodici. Još otkako je naučio da piše, pisao je i komponovao pesme. Naučio je da svira gitaru, a sa šesnaest godina je napustio kuću iotišao u beli svet sa idejom “da narod čuje njegovu muziku”. 

U Bosni se upoznao sa sevdalinkama. U Višegradu je jednoj devojci posvetio pesmu po nazivu “Jutros rano slušam”, a koja je kasnije preimenovana u “U lijepom starom gradu Višegradu”. 
U Dalmaciji je napisao pesme koje su se dugo smatrale izvornim, a to su “Kad si bila mala Mare” (originalan naziv “Mare, Mare, srićo moja”), “O lipa ti neznanko”, “O brodiću beli”, “Split”, “Jadrane plavi”…

Posle nekoliko godina, vraća se u rodni Kragujevac, i tu ga i zatiče Drugi svetski rat. 
21. oktobra 1941. godine izveden je na streljanje u Šumaricama, ali ga prepoznaju kao muzičara, i deportuju u Nemačku gde je proveo četiri godine. Po završetku rata se vraća u rodno mesto i tada saznaje da je veći broj njegovih pesama uništen. 

U zarobljeništvu je oboleo od zapaljenja pluća i tada piše pesmu “Bolna su mi pluića” koja biva zabranjena od strane Centralnog komiteta i Tita, uz objašnjenje da navodi na samoubistvo. Naime, u to vreme je bio veliki broj obolelih od ove opake bolesti, a tužan tekst pesme u kojoj pesnik kaže da se predaje smrti ih je zaista navodio da pomisle da život više nema smisla. Kasnije je ovu pesmu rehabilitovala Jovanka Broz.

Dragiša Nedović je umro u pedesetoj godini od infarkta, 31. januara 1966. godine. Ceo život proveo u siromaštvu, nikad priznat za sve što je učinio za narodnu muziku. I dan danas retko ko zna da upravo on stoji iza pesama koje se najčešće naručuju po kafanama i pevaju na velikim proslavama. 

U njegove poznatije pesme spadaju: 
“Smederevo, grade od starina”, “Kome šumiš, oj Moravo”, “Negde u daljini pogled mi se gubi”, “Na Moravi vodenica stara”, “Šumadijo rodni kraju”, “Kosio sam seno, dole kraj Morave”, “Bašto moja, puna li si cveća”, “Siromah sam druže”, “Harmoniko moja, suzom nakvašena”, “Ajd’ d’ idemo Rado”, “Jesen prođe, ja se ne oženi'”, “Lepe li su nano, Gružanke devojke”, “Stani, stani Ibar vodo”, “Obraše se vinogradi”, “U lijepom starom gradu Višegradu”, “Prođoh Bosnom, kroz gradove”, “Pluća su mi bolna”, “Ja posadih jednu ružu belu”, “Ja ne žalim oči svoje”, “Ako pitaš srce moje”, “Teci teci hladna Jesenice”, “Tebi moja Šumadijo”, “Što da žalim mladost svoju”, “Kosio sam seno dole kraj Morave”, “Pokraj Ibra, mala varošica”, “Kome šumiš, oj Moravo”, “Igra kolo kraj Nišave”, “Zarudela zora na Moravi”, “Beograde, grade na Dunavu”, “Odrast’o sam dole, kraj same Morave” …





 

Foto: secanja.com, riznicasrpska.net

[АлександраВ]

[Juanito]

А које променио ”севдисо сам” у ”ашиковах”?

[АлександраВ]

Pesma je postala svojevrsni hit nakon što je sredinom pedesetih godina prošloga veka snimio tada popularni bosanskohercegovački pevač narodne muzike Himzo Polovina (1927—1986), ali bez pomenutog petog stiha: "Ustaj, isprati me moram da putujem/ u Srbiju idem mome rodnom kraju/za tobom ću Kiko vječno da tugujem/jer sam tebe draga ostavio mladu".

Hroničari su zabeležili da je nakon toga Nedović najavio tužbu protiv Polovine zbog krađe pesme, a posebno zbog izostavljanja poslednjeg stiha. Tadašnje vlasti, ipak, uspele su da donekle izglade spor, nakon čega je Himzo Polovina u drugom izdanju plače, kao autora pesme, potpisao Dragišu Nedovića. No i u ovom izdanju pesma nije imala poslednji stih u kome se pominje Srbija i devojka Kika.

http://www.riznicasrpska.net/muzika/?topic=122.0

[Снежана]