Свети Амброзије Милански о редовном причешћивању

[Ведран*]

23 minutes ago, Zoran Đurović рече

Да се оземниш, како вели митр. Амфилохије 

Него ви ипак избегосте ситуацију. Ја сам морао да се исповедам и још на крају и епитимију да добијем, а ви онда померисте захтев, па ипак не сазнадох зашто је оно што рекох „манијакално". 

[Zoran Đurović]

8 hours ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

21. Ali evo ruke izdajnika mojega sa mnom na trpezi.

27. Jer ko je veći, koji sjedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sjedi za trpezom? A ja sam među vama kao sluga.

28. A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u iskušenjima mojim.

29. I ja vama zavještavam Carstvo kao što Otac moj meni zavješta,

30. Da jedete i pijete za mojom trpezom u Carstvu mome, i da sjedite na prijestolima i sudite nad dvanaest plemena Izrailjevih.

28,29,30 Nigde ne mogu da nadjem Judu

Šalu na stranu ja tebe razumem šta govoriš ali  Hristos često šeta od duhovnog do materijalnog bukvalnog. Ja bi rekao da objedinjuje i sjedinjuje sve i svja. Nekako mi je potpuno van pameti, da Juda veruje i uzima Telo i Krv a posle toga se diže sa trpeze i odlazi po 30 srebrenjaka. Takodje mi je neverovatno da Hristos govori i uključuje Judu u brojeve 28,29,30

Juda jede ali ne jede Telo i Krv zbog svoje nevere, jer je samo nevera mogla biti posledica izdaje. No verovatno je ispravnija tvoja verzija.

Ти се зовеш Волим Сина Божијег, од данас ћемо те звати Вехабија Сабахудин Баша! 

Шалим се са тобом добри мој! Иначе моје муслиманско име било би Сабахудин !

Види, како си инсистирао на хронологији вратио се на Луку 22

14. И када дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим. 15. И рече им: Веома зажељех да ову Пасху једем с вама прије него пострадам; 16. Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем. 17. И узевши чашу заблагодари, и рече: Узмите и раздијелите је међу собом; 18. Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије. 19. И узевши хљеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. 20. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завјет у крви мојој, која се за вас излива. 21. Али ево руке издајника мојега са мном на трпези.

Дакле, сасвим је јасно да се Јуда причестио, а после иду 28-30 ђе ти не видиш Јуду. Из Луке није јасно ни кад је Јуда испарио (да ли је отишао после вечере неким послом, или се игзубио у мраку када су сви отишли на Маслинску гору). Мада се 28-30 могу узети и у смислу потпуног испуњења безакоња са Јудине стране. Јер је он био потпуни апостол, па је отпао. Мада је вероватно за ове стихове да си у праву, да је овај већ изашао. Опет, то се не уклапа добро у симболошку јеврејску свест, јер их је 12 за 12 племена. Како је могао да говори једанаесторици? 

Видиш, ово ме потсети на Јустина који је четворици српских просветитеља дао исти благослов, али је један, како вели Јустиново пророштво, будући издајник, а један је будући патријарх. Зато се сада м. Амфилохије нада да ће на њему то да се испуни ! Мада, ја не бих смео да се кладим, јер се пророштво може односити на једног само, па зато Артемије штанцује своје хорорепископе не би ли направио сабор и тако постао патријарх! А онда у себи мисли (због 1 који је издајник): Ава, како је био одан Св. Тројици, сигурно у овој тројици владика види тог издајника, јер су они једнодушни! Ја се спрдам, али логика овог човека је недокучива као и путеви Господњи! Видесте како Грершни раб прогласи Зонару, Валсамона и Аристина прелесницима! Дакле, од ових мајстора се све може очекивати...      

[Zoran Đurović]

15 minutes ago, Vedran рече

Него ви ипак избегосте ситуацију. Ја сам морао да се исповедам и још на крају и епитимију да добијем, а ви онда померисте захтев, па ипак не сазнадох зашто је оно што рекох „манијакално". 

Зато што ћеш сазнати шта је подвиг када се ожениш!

[Zoran Đurović]

1 hour ago, Gresni rab Boziji рече

Dusekoristan tekst Ruskog Svestenika o Pricescivanju...

У првим вековима хришћанства верници су се причешћивали често. Многи чак сваки дан. Традиција честог причешћивања чувала се на свакој Божанственој литургији и у наредном периоду. Многи свети оци позивају да се причешћујемо по могућности што чешће.

У Русији се од 18. века, нажалост, усталила пракса ретког причешћивања. Било је доста људи који су се причешћивали само једанпут у години. Сматрало се да је довољно приступати причешћу у току сваког од четири вишедневна поста (Великог, Петровског, Госпојинског и Божићњег) и на имендан. Неки су се причешћивали исто тако и на велике празнике. Појавила су се чак бесмислена мишљења о штетности честог причешћивања, а оне људе који су се често причешћивали могли су сумњичити за јерес и секташтво.

Свети праведни Јован Кронштатски пише: „Неке личности говоре, као да је грех ако се мирјани причешћују често, и да млади као треба само једанпут у години да приступају причешћу, а стари само за време свих постова, и да они који се често причешћују постају луди. Какав апсурд! Какво богохуљење и скрнављење вере! Какво неразумевање! А због чега онда свакодневно на литургији одјекује Спаситељев глас, који позива на причешће?... Зар да читаве године огрежњавамо у гресима, а само једанпут да се очишћујемо покајањем и причешћем? Зар се не грешимо, не изопачујемо морално и не скрнавимо 

Свештеник Павле Гумеров

http://www.pravoslavie.ru/srpska/48435.htm

Нека се јави Алфејеву да му објасни правила! Оставио сам ти ово, јер по себи је паметно. А ти да знаш да су се причешћивали стално и нису постили осим среде, петка и Васкршњег.

А сад лепо да се извинеш што си назвао Валсамона, Зонару, Аристина и компилаторе Словенске крмчије прелесницима! Јер овај поп говори и о покајању, не само о посту. Ајде, голубе, да те чујемо, и немој да ћутиш као што си се одрекао Патријарха Иринеја.    

[Ведран*]

12 minutes ago, Zoran Đurović рече

Зато што ћеш сазнати шта је подвиг када се ожениш!

Мени ово звучи као оно што неки називају калуђерски фундаментализам само „in reverse".

Само неке групе јесу прави подвижници или имају „гностичка" тајна знања...... 

[Zoran Đurović]

1 hour ago, poelbuster рече

Лепо је пратити ову добру тему, тако би требале све да се одвијају.

Опуштено богословље...

Само ми за неке коментаре недостаје дугме "црко од смеја"

Па кад су људи добронамерни, а не као оне крље артемитске који до подне мрзе себе, а од подне себе и цео свет!

[Zoran Đurović]

50 minutes ago, poelbuster рече

Ма виртуелно се већина људи понаша другачије него очи у очи. О милитантним Јеховиним сведоцима на ФБ нећу да говорим, али уживо су мед и млеко. Пошто имам Артемијеве сведоке у близини мораћу да одем до њих да видим какви су и како ће ме дочекати тј. испратити. Без бриге, ако ме Јеховини нису заврбовали неће ни Артемијеви сведоци иако ови први увек кажу да би био добар сведок.

Пази се само да те арт. сведоци не заљуљају на љуљашци...

[Zoran Đurović]

25 minutes ago, poelbuster рече

У Љуљацима?

Па где другде?  

Зову мене да им тамо дођем да ме мало наљуљају... Кажу, дали би ми рахатлук и ракије... Не знам зашто суЈмам у ту верзију 

[Ведран*]

Ко зна, можда вам и хоботнице зауље у суботу. 

То би било гостопримство. Ништа рахатлук, кафа, ракија...

[Gresni rab Boziji]

13 hours ago, Gresni rab Boziji рече

О посту

Пре причешћа треба постити и телесно се уздржавати. Пост подразумева искључење хране животињског порекла: месних и млечних производа, као и јаја. Приликом строгог поста из исхране се искључује и риба. Конзумирање посне хране, такође, треба да буде умерено.

Супружници за време припремног периода за свето причешће треба да се уздржавају од телесне блискости (пето правило светог Тимотеја Александријског). Жене, у време чишћења (месечног циклуса), не могу да приступају причешћу (седмо правило светог Тимотеја Александријског).

Постити треба, како телом тако и умом, видом и слухом, чувајући своју душу од световних забава.

Дужина трајања евхаристијског поста се обично одређује у договору са духовником или парохијским свештеником. То зависи од телесног здравља, духовног стања оног који се причешћује, као и од тога, колико често приступа Светим Тајнама.

Опште правило прописује тродневни пост пред причешће.

Онима, пак, који се често причешћују (на пример, једанпут у недељи), дужина поста може да буде скраћена на дан или два, по благослову духовника.

Духовник може да ублажи пост болесницима, трудницама и дојиљама, као и у неким другим животним околностима.

Они који се припремају за причешће од поноћи ништа не једу и не пију. Причешће се прима наште срце. Нипошто се не сме пушити. Неки погрешно мисле да тог јутра не треба прати зубе, да се не би прогутала вода. То је сасвим неисправно. Чак се у „Дидактичким вестима“ сваком свештенику налаже прање зуба пре литургије.

Naravno da govori o postu u tom tekstu, evo ti gore citat.  Nego neces da citas bojis se istine... Tebe treba samo bombardovati istinom i tekstovima svetih Otaca utvrdjenih u veri, popustices ti, to ce te naterati da se vratis na pravi put spasenja...

E sad ako me sete gore na nebu, sete, ako ne, to mi je i bila duznost da jednog samoobmanutog Hriscanina vratim na pravi put..

Hahaha 

[Gresni rab Boziji]

21 hours ago, Zoran Đurović рече

Нека се јави Алфејеву да му објасни правила! Оставио сам ти ово, јер по себи је паметно. А ти да знаш да су се причешћивали стално и нису постили осим среде, петка и Васкршњег.

А сад лепо да се извинеш што си назвао Валсамона, Зонару, Аристина и компилаторе Словенске крмчије прелесницима! Јер овај поп говори и о покајању, не само о посту. Ајде, голубе, да те чујемо, и немој да ћутиш као што си се одрекао Патријарха Иринеја.    

Oce ovaj tekst sa Ruskog sajta nije za tebe,to sam postavio ako nedaj Boze na ovu temu zaluta neko dete ili mlad covek neutvrdjen u veri pa da mu ovaj tekst sto sam postavio bude putokaz i svetlost u mraku, Znace kako treba da se ponasa i kako sveti Oci crkve uce da se treba pricescivati...

Sto se tice svetih Otaca ti se pozivas na cetvoricu svetih Otaca a iza mene stoje najmanje cetrdeset i cetiri sveta Oca crkve koji uce da se treba pripremati za Sveto Pricesce Postom molitvom,pokajanjem i ispovescu..

I sta cemo sad?

[Zoran Đurović]

On 11/6/2016 at 0:43, Volim_Sina_Bozjeg рече

Inače dobra ti je ona konstatacija da Hristos tvrdo izlazi iz tela kad ga jednom uzmeš, slažem se sa tim i poznajem primere.  ( tako da znaš da znam šta govoriš)

Богољубазни и сваким даром Свевишњега украшени ВСБ!

Јесте да смо ми паметни, али са нама није почео свет и неко се пре нас бавио овим проблемима (никакав приговор на рачун твоје смирености, на уму имам лудаке). Зато мене задиве секташи који ништа од Отаца неће да прочитају. Јер хоћеду да „неконтаминирани“ читају Писма. Благо њима! Ја сада доносим и св. Тому Аквинског, који је, наравно прелесник и ђавоимани, по нашим артемитима, али је мислилац из прве лиге. Из љубави према теби и онима који воле да мисле, узех да преведем ово богоугодно штиво. Можда нам се отвори још нека дизна. Ово је из Summa Theologiae, Трећи део, питање 81, чланак 2.

 

[50996] IIIª q. 81 a. 2 arg. 1

Чини се да Христос није дао своје тело Јуди. Наиме,

1. као што се чита у Матеја, након што је Господ дао ученицима своје тело и крв, рече им: „Од сада нећу пити од овог рода винове лозе до оног дана када ћу пити ново у царству Оца мога“ (Мт 26, 29). Из ових речи произилази да они, којима је дао своје тело и крв, ће поново пити са њим. Али Јуда није пио више са њим. Дакле, Јуда није примио са другим ученицима тело и крв Христову.

[50996] IIIª q. 81 a. 2 arg. 1

Videtur quod Christus Iudae non dederit corpus suum. Ut enim legitur Matth. XXVI, postquam dominus dederat corpus suum et sanguinem discipulis, dixit eis, non bibam amodo de hoc genimine vitis usque in diem illum cum illud bibam vobiscum novum in regno patris mei. Ex quo videtur quod illi quibus corpus suum et sanguinem dederat, cum eo essent iterum bibituri. Sed Iudas postea cum ipso non bibit. Ergo non accepit cum aliis discipulis corpus Christi et sanguinem.

[50997] IIIª q. 81 a. 2 arg. 2

2. Даље, Господ је испуњавао оно што је заповедао, у складу са речима из Дела: „Исус је почео да ради и поучава“(Дела 1, 1). Сада, заповедио је: „Не дајте светиње псима“ (Мт 7, 6). Знајући, дакле, да је Јуда био грешник, испада да му он није могао дати своје тело и крв.

[50997] IIIª q. 81 a. 2 arg. 2

Praeterea, dominus implevit quod praecepit, secundum illud Act. I, coepit Iesus facere et docere. Sed ipse praecepit, Matth. VII, nolite sanctum dare canibus. Cum ergo ipse cognosceret Iudam peccatorem esse, videtur quod ei corpus suum et sanguinem non dederit.

[50998] IIIª q. 81 a. 2 arg. 3

3. Даље, читамо да је Христос нарочито дао Артемију „умочен хлеб“ (Јн 13, 26). Ако му је, дакле, дао своје тело, испада да му га је дао са овим залогајем, поготово што се чита на истом месту: „После овог залогаја, уђе у њега сатана“(Јн 13, 27); ту Августин коментарише: „Овде нас учи колико морамо да се чувамо да на лош начин примамо добро. Ако се осуђује онај који не разликује тело Господње од других намирница, како неће бити проклет онај који се претвара пријатељем и прилази као непријатељ за његов сто?“. Но, са натопљеним залогајем хлеба Јуда није примио тело Христово, како Августин коментаришући речи Јована, „умочивши једно парче хлеба, даде га Јуди Симоновом, Искариоти“ (Јн 13, 26) каже: „Јуда није тада примио засебно тело Христово, како неки верују, немарно читајући.“ Дакле, Јуда није добио Христово тело.

[50998] IIIª q. 81 a. 2 arg. 3

Praeterea, Christus specialiter legitur Iudae panem intinctum porrexisse, Ioan. XIII. Si ergo corpus suum ei dederit, videtur quod sub buccella ei dederit, praecipue cum legatur ibidem, et post buccellam introivit in eum Satanas; ubi Augustinus dicit, hinc nos docemur quam sit cavendum male accipere bonum. Si enim corripitur qui non diiudicat, idest, non discernit corpus domini a ceteris cibis, quomodo damnabitur qui ad eius mensam, fingens se amicum, accedit inimicus? Sed cum buccella intincta non accepit corpus Christi, ut Augustinus dicit, super illud Ioan. XIII, cum intinxisset panem, dedit Iudae Simonis Iscariotis, non, ut putant quidam negligenter legentes, tunc Iudas solus corpus Christi accepit. Ergo videtur quod Iudas corpus Christi non acceperit.

[50999] IIIª q. 81 a. 2 s. c.

СУПРОТНО ТОМЕ: Златоусти каже: „Јуда, иако је учествуовао у Тајнама, није се преобратио. И тако је његов злочин двоструко већи: и зато што је пришао тајнама са таквим расположењем, и због тога што, након њиховог примања није постао бољи, нити из страха, нити из захвалности, нити ради почаствованости“.

[50999] IIIª q. 81 a. 2 s. c.

Sed contra est quod Chrysostomus dicit, Iudas, particeps existens mysteriorum, conversus non est. Unde fit scelus eius utrinque immanius, tum quia tali proposito imbutus adiit mysteria; tum quia adiens melior factus non fuit, nec metu nec beneficio nec honore.

[51000] IIIª q. 81 a. 2 co.

ОДГОВАРАМ: Хиларије је, на Матеја, тврдио да Христос није дао Јуди своје тело и крв. И то је умесно, с обзиром на Јудину злобу. Али пошто је Христос требало да буде за нас пример правде, није одговарало његовој служби да одвоји од заједништва са другима Јуду, тајног грешника, без оптужбе и јасног доказа, да не би тако дао пример црквеним прелатима да чине исто; и да избегне да би Јуда, доведен до слома живаца, имао повода да греши. Према томе, остаје да се сложимо да је Јуда са другим ученицима добио тело и крв Господа, како мисле Дионисије (Небеска јерархија) и Августин (На Јована).

[51000] IIIª q. 81 a. 2 co.

Respondeo dicendum quod Hilarius posuit, super Matth., quod Christus Iudae corpus suum et sanguinem non dedit. Et hoc quidem conveniens fuisset, considerata malitia Iudae. Sed quia Christus debuit nobis esse exemplum iustitiae, non conveniebat eius magisterio ut Iudam, occultum peccatorem, sine accusatore et evidenti probatione, ab aliorum communione separaret, ne per hoc daretur exemplum praelatis Ecclesiae similia faciendi; et ipse Iudas, inde exasperatus, sumeret occasionem peccandi. Et ideo dicendum est quod Iudas cum aliis discipulis corpus domini et sanguinem suscepit, ut dicit Dionysius in libro Eccles. Hier., et Augustinus, super Ioannem.

[51001] IIIª q. 81 a. 2 ad 1

РЕШЕЊЕ ПРИГОВОРА 1. Таква је била Хиларијева аргументација да би показао да Јуда није добио Христово тело. Али то није уверљив разлог. Јер Христос се обраћао ученицима, дружини из које се отцепио Јуда без да га је Христос искључио. Због тога би Христос, колико зависи од њега, био спреман да пију вино у Царству Божијем и са Јудом; али је Јуда сам одбио да учествује на тој светковини.

[51001] IIIª q. 81 a. 2 ad 1

Ad primum ergo dicendum quod illa est ratio Hilarii ad ostendendum quod Iudas corpus Christi non sumpsit. Non tamen cogit. Quia Christus loquitur discipulis, a quorum collegio Iudas se separavit, non autem Christus eum exclusit. Et ideo Christus, quantum est in se, etiam cum Iuda vinum in regno Dei bibit, sed hoc convivium ipse Iudas repudiavit.

[51002] IIIª q. 81 a. 2 ad 2

РЕШЕЊЕ ПРИГОВОРА 2. Јудина злоба је била позната Христу као Богу, али му није била знана на људски начин. Христос није одлучио Јуду од општења, да би дао пример осталим свештеницима, да не одбијају тајне грешнике.

[51002] IIIª q. 81 a. 2 ad 2

Ad secundum dicendum quod Christo nota erat Iudae iniquitas sicut Deo, non autem erat sibi nota per modum quo hominibus innotescit. Et ideo Christus Iudam non repulit a communione, ut daret exemplum tales peccatores occultos non esse ab aliis sacerdotibus repellendos.

[51003] IIIª q. 81 a. 2 ad 3

РЕШЕЊЕ ПРИГОВОРА 3. Свакако Јуда са умоченим хлебом није примио тело Христово, него обичан хлеб. „Једнако“, каже тамо Августин, „умакање хлеба  не искључује да се тиме указује на Јудино притворство; неке ствари, наиме, се боје да би се камуфлирале. Ако, напротив, овде значи нешто добро“, то јест, сладост Божанске доброте, утолико што је хлеб укуснији по умакању, „с правом проклетство пада на оног ко је незахвалан за ту предност“. Због такве незахвалности „добро је постало зло за Јуду“, како се дешава са онима који примају недостојно тело Христово. Такође, како тамо говори Августин: „Нужно је сматрати да је Господ најпре разделио свим својим ученицима сакрамент свога тела и крви, укључујући и Јуду, како Лука приповеда, и после тога се десило оно што нам Јован приповеда, да је Господ показао ко је издајник, подавши му залогај умоченог хлеба“.

[51003] IIIª q. 81 a. 2 ad 3

Ad tertium dicendum quod sine dubio Iudas sub pane intincto corpus Christi non sumpsit, sed simplicem panem. Significatur autem fortassis, ut Augustinus dicit ibidem, per panis intinctionem fictio Iudae, ut enim inficiantur, nonnulla tinguntur. Si autem bonum aliquod hic significat tinctio, scilicet dulcedinem bonitatis divinae, quia panis ex intinctione sapidior redditur, eidem bono ingratum non immerito secuta est damnatio. Et propter hanc ingratitudinem id quod est bonum, factum est ei malum, sicut accidit circa sumentes corpus Christi indigne. Et, sicut Augustinus dicit ibidem, intelligendum est quod dominus iam antea distribuerat omnibus discipulis suis sacramentum corporis et sanguinis sui, ubi et ipse Iudas erat, sicut Lucas narrat. Ac deinde ad hoc ventum est, ubi, secundum narrationem Ioannis, dominus per buccellam tinctam atque porrectam suum exprimit proditorem.

 

Видиш како Тома гледа да се држи Луке, али и да хармонизује оне изреке где ти ниси видео Јуду. Тома, према мом скромном и опрелешћеном мишљењу, силује смисао текста желећи да га хармонизује. Ти пак вероватно грешиш желећи да видиш хронологију у овим текстовима. Ови проблеми се могу избећи ако разумемо да су текстови слепљени уједно. То не значи да су Јеванђелисти лажови, како давно Хесиод рече за песнике. Само треба разумети какву намеру имају.

Користим прилику и да напоменем како ти схоластичари нису били људи који су били само безбожни научници. Ово је само један моменат у коме се расправља о једном проблему на основу Отаца. Дамаскин је био претеча схоластике. Настојање на сређивању мишљења. Ја увек полазим од тога, хајде да видимо шта каже Писмо, каква је била рецепција тог текста код Отаца. И онда дајем неки суд мање или више децидиран, а некад без икаквог решења. Ужасавам се ових што знају знање! То су монструми који убијају друге особе којима претходно до бесвести манипулишу зарад својих циљева и первертираног самољубља.

 

Велики поздрав од моје смирености!

[Zoran Đurović]

10 hours ago, Gresni rab Boziji рече

Sto se tice svetih Otaca ti se pozivas na cetvoricu svetih Otaca a iza mene stoje najmanje cetrdeset i cetiri sveta Oca crkve koji uce da se treba pripremati za Sveto Pricesce Postom molitvom,pokajanjem i ispovescu..

I sta cemo sad?

Морам да ти одговорим Исусовим речима: Слепче, па ти не знаш ништа! 

Зонара, Аристин, Валсамон и Словенска Крмчија нису свети Оци! Прва тројица су, заједно са Властаром најзначајни тумачи канонског права у Византији и ауторитети у овој области. Наравно да су људи цркве (из које си ти изопштен), али се не воде као св. Оци. И ја сам бистар лик, али нисам св. Отац. Крмчија, која је књига још мање је св. Отац! 

Ти си за ову тројицу, чија сам тумачења само пренео, рекао да су опрелешћени! И то си поткрепио сумњивим интервјуом неуког попа који може да буде и светац али који ове ствари не познаје. Даље, ти хулиш на св. Амброзија који говори исто што и ја: Да нема припреме, јер је цео живот припрема. Хулиш на владику Николаја, који је исто, као и Амброзије, рекао за Његоша.

Црква је канонима регулисала праксу причешћивања (неусловљено постом и исповешћу). Ко се не причести, одлучује се док се не покаје. И то ови каноничари јасно веле. Нема ниједног на кога би се могао позвати о. Дионисије, који, узгред ни не зна грчки. 

Најмање постоји неки св. Отац који би тврдио ове перверзије за које се ти залажеш. Јер, Оци нису против канона. Лепо смо вас, старокатолике, анатемисали у лику св. Фотија. Прво-Други Цариградски сабор је свечано осудио артемите 861. године.

Него, реци ми, Јудо, зашто се не извинеш тројици каноничара? Назвао си их сујетнима и опрелешћенима. Узимаш да блебећеш овде, а нећеш да покажеш мрвицу врлине, па да кажеш: Опростите ми, оци и браћо, јер сам вас ставио из незнања у исти кош са демонизованим попом Ђуровићем! Руга ти се Дух Свети и ти то не видиш... 

     

   

[Gresni rab Boziji]

 

Joj oce ti si toliko zabavan da se ja pokidam od smeha kad diskutujem sa tobom, pa ko je mislio na Zonaru bre !! hahahah

kralju legendo mislio sam na sv Ambrozija Avgustina Nezistijana Vasilija njih si pomenuo na pocetku teme ..

Joj Oce dok te vratim na pravi put izgubicu te !!

Mislim da je blizina Vatikana uticala na tebe pod hitno te treba vratiti u Sumadiju  negde blizu Knica  da sluzis...

[Gresni rab Boziji]

A te tumace neuzimam u obzir 5% , niti zelim da komentarisem nekoga ko nema status  Sveca i nije utvrdjen u veri .. .

Ako ces tako da se pozivas na svakoga i ti i ja smo valjda neki tumaci, vidis da tumacimo jedan kanon na dva razlicita nacina, ali ko nas pita, nase misljenje nevredi 5%...

Samo misljenja onih utvrdjenih u veri se postuje i vazi...