Свети Амброзије Милански о редовном причешћивању

[Zoran Đurović]

38 minutes ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

Sveto Pričešće je Život i onaj koji ga prima dobija Život večni! Ne znam na kakve automate misliš. Dakle onaj koji pridje sa verom da uzima Telo i Krv Živoga Hrista, ima u sebi Život večni.

Pogledajmo Tajnu Večeru. Tajna Večera ako se pažljivo i molitveno približava ima u sebi dva dela. Prvi deo jeste obznanjivanje izdajstva, gde Hristos govori da ko umoči hleb izdaće ga. Juda je to i učinio, nakon toga je izdajnik i otišao (iskrao se) od trpeze. Drugi deo Tajne Večere (ako već moramo na takav način da rasparčavamo) jeste deo gde Hristos kaže: Jedite ovo je Telo moje koje se daje na Život večni (automata brate), pijte ovo je Krv moja koja se proliva na otpuštenje grehova ( i ovo je automara brate). Dakle kad je Pričešćivanje počelo Jude više nije bilo na trpezi!!

Prilikom Liturgije se govori o tome da Svete Darove ne uzimamo kao nepokajani razbojnik i Juda i tačno je da onaj koji se igra Hristom i prilazi Čaši uzima sebi na sud vino i hleb i to onaj koji Juda umoči zajedno sa Spasiteljem. Juda Tela i Krvi nije dobio a ako jeste voleo bi da znam kada i kako? Tako isto Čaša za nekoga jeste vino i hleb a za nekog IStinsko Telo i Krv, jer Hristos je Ličnost koja stvara materiju a ne pravilno sečenje hleba i mešanje sa vinom. U čaši se nalazi Istinsko Telo i Krv Hrista ali i hleb i vino koje Juda zavoleše.

Морам да се не сложим... Ти слично са Оригеном за ово размишљаш (никаква јерес). Ево из Оригена:

Треба као последње истаћи да понекад, у CJo, Ориген прелази са буквалног смисла на духовни без да користи икакав технички термин и без да упозори читалаца. На пример, у интерпретацији епизоде прања ногу (Јн 13) О. примећује (CJo 32, 19): „усудио бих се рећи да [Исус] није опрао стопала Јуди“, док из јовановског текста сасвим јасно испада да је Исус опрао ноге и њему. Тешкоћа се решава водећи рачуна о духовном смислу који је О. доделио прању ногу (= унутрашње очишћење): пошто се овај смисао није остварио и на Јуди, иако му је Исус материјално опрао стопала, духовно је било као да му их није опрао.

По Синоптичарима испада да се причестио. Забуну може да направи Јн. Јер тамо Хр мочи и даје Јуди залогај. Неко може да помисли како то није било причешће, и на такво тумачење се ослањају они који тврде да у Јн нема евхаристије и да је она у прању ногу. Јер после следи беседа и молитва.  Тумачећи синоптике углавном оци веле да се причестио. Код Јн Августин не одбацује такву идеју, али додаје и мишљење неких који претпостављају да је Ис пре тога разделио причест, а онда (пошто је и Јуду причестио) даје му посебно комад хлеба умочен у вино. Тома Аквински, држећи да је ово било причешће нам се ругао јер каже да се причешћујемо као Јуда

[Ведран*]

20 minutes ago, Zoran Đurović рече

Dakle onaj koji pridje sa verom da uzima Telo i Krv Živoga Hrista, ima u sebi Život večni.

Требало би да разјаснимо прво неке ствари да се просто разумемо. На пример да ли ти тврдиш да пост није потребан или само то да он није неопходан за Причешће?

Моја позиција је била да пост није неопходан, тј. није услов за Причешће, али јесте потребан зато што је то послушање Цркви. Али кад ово кажем не мислим на пост пре причешћа (тзв. евхаристијски пост од 1, 2, 3, 5, 7... дана) него пост кад се пости и мрс кад се мрси. Ја мислим да је ово било јасно како из мога одговора, тако и из мојих претходних писања. Да ли ти другачије расуђујеш по овом питању? Ја стичем утисак да расуђујеш другачије из саме чињенице да си реплицирао мени, а ја сам као последицу извео закључак да мора да ти мислиш да онда пост уопште није потребан. Е сад или ниси разумео моју позицију, па онда ни ја твоју, или се са мном не слажеш, па кажи шта је у питању. 

[Zoran Đurović]

@VSB

Иначе, око тумачења ове епизоде нема конкордије у Отаца, мада већина тврде да се причестио (ослањајући се на првом месту на Луку). Св. Иларије је заступао тезу као и ти. Дакле, ниси јеретик, иако сам ја инквизитор јеретика Мислим да текстуално не можемо да изађемо из овог проблема... Мада сам ја за прво решење. Имам и још један разлог: ако неко мисли да се требају одбијати недостојни, а знамо фактички да се и многи неспашени причешћују (Павлово на осуду), онда се мени не поставља тај проблем, јер је Исус поновио оно што и ми свакодневно радимо када причешћујемо особе а не знамо ко се спашава а ко не. Причешће не може да се опогани, само може некима да буде на осуду. Јер се они нису сјединили са Телом. И онда ваља размишљати да нико од нас, ин примис, ови недостојни, не може да испишки Исуса. Јер је то васкрсло тело које је пролазило, иако материјално, тврдо, кроз затворена врата. Дакле, један побожан страх који би нас терао ка решењу да се Јуда није причестио је неоправдан.    

[Ведран*]

У овој реплици се назире и зашто сам спомињао "аутоматизам" јер покрет мора да буде обостран, од Бога ка човеку и од човека ка Богу. Када говоримо конкретно о Причешћу онда Господ нуди себе, али видимо по Апостолу да то не значи аутоматски да нам је на спасење јер је потребан и наш искорак према Богу.

[Zoran Đurović]

21 minutes ago, Zoran Đurović рече

@VSB

Иначе, око тумачења ове епизоде нема конкордије у Отаца, мада већина тврде да се причестио (ослањајући се на првом месту на Луку). Св. Иларије је заступао тезу као и ти. Дакле, ниси јеретик, иако сам ја инквизитор јеретика Мислим да текстуално не можемо да изађемо из овог проблема... Мада сам ја за прво решење. Имам и још један разлог: ако неко мисли да се требају одбијати недостојни, а знамо фактички да се и многи неспашени причешћују (Павлово на осуду), онда се мени не поставља тај проблем, јер је Исус поновио оно што и ми свакодневно радимо када причешћујемо особе а не знамо ко се спашава а ко не. Причешће не може да се опогани, само може некима да буде на осуду. Јер се они нису сјединили са Телом. И онда ваља размишљати да нико од нас, ин примис, ови недостојни, не може да испишки Исуса. Јер је то васкрсло тело које је пролазило, иако материјално, тврдо, кроз затворена врата. Дакле, један побожан страх који би нас терао ка решењу да се Јуда није причестио је неоправдан.    

Линковаћу доле један пост који је са мог ФБ и ије био за Поуке, али другар га постави... Јер би захтевало цео текст да образложим свој став. Сада у најкраћем:

Руска црква вели да ко пости постове не треба да додаје ниједан други и да се редовно причешћује (то је ваљда и твој став). Ти и Влада Вукашиновић велите да је држање тих постова послушност цркви. Ја мислим да није. Из простог разлога што су ови постови улетели стихијски, а не кроз неко богомудро промишљање цркве. Од канонских постова имамо само среду и петак и 40. Ништа више. Ја никоме не прописујем остале постове, али и не браним, и онда свако да се саветује са својим владиком или духовником. Јер, по Павлу, пост је индивидуална ствар и да се међусобно не осуђују они који једу или не једу, јер јело нам не доноси као што нам ни не одузима Бога. Ако се пак пост обавеже, онда ћао ово Павлово правило. 

Ово је моје приватно мишљење.

Ништа од ових нагомиланих посних дана није постојало раније. Чак ни Сава није имао Богородични пост. И питам се, што бих ја био већи од Саве? И били су безбожни људи без тог поста? И коме је то "богомудро" пало на памет? Католицима. Они су га увели, ми преузели, они оставили, ми задржали. 

Дакле, пошто одређење посних дана није Божанског порекла, него ствар неких консензуса и обичајности који су различити и у времену и у простору, ја их свакоме оставио да ради по својој савести. И све бих редовно причешћивао. Не чини ли ти се да је гомилање ових постова слично ономе из Писма што осуди Исус: Налажете бремена? - И сада неко треба да трпи до Судњег дана зато што имамо стихијски улетеле ствари? Јер, ПЦ ће до тада да убаци још 3-4 поста одозго, за не дај Боже... Ваља се.

То би било у најкраћем...Буди ми добар!  

 

 

[Ведран*]

18 minutes ago, Zoran Đurović рече

Из простог разлога што су ови постови улетели стихијски, а не кроз неко богомудро промишљање цркве.

А ја мислим да Дух делује и стихијски 

[Gresni rab Boziji]

14 hours ago, Zoran Đurović рече

Како је и овде затравио артемит Грешни раб...

Архимандрит Дионисије из манастира Липовац, ако је веровати онима који преносе његове речи, вели следеће:

 

«Део горчине излива се у виду заблуда које шире појединци у нашој Цркви. Код нас су се појавили, чак и међу свештеницима, они који погрешно тумаче 9. Канон Св. апостола, где се каже: «Све верне који улазе (у Цркву) и слушају Свето Писмо, али не остају и за време молитве и Светог причешћивања, треба одлучити као оне који изазивају беспоредак  у Цркви». Многи овај 9. канон Св. апостола погрешно тумаче као заповест свим присутнима да се причесте, а заправо се њиме прописује само да се литургији присуствује до краја.

 

Има само једно правило које заповеда причешћивање – то је 8. апостолско, по којем су свештенослужитељи који учествују у служби обавезни да се причесте, или да покажу уверљиво оправдање за непричешћивање. Следеће,  9. правило, које смо претходно поменули, говори о мирјанима: они би требало да учествују молитвом у вршењу тајанства, присуствујући тајинству до краја службе. Када би се и њиме налагало обавезно причешћивање, због чега би се то одвајало од 8. правила: једноставније би било,  заповедати свим учесницима – и свештенослужитељима и мирјанима – да се причешћују Св. Тајнама на свакој Литургији. Али као што сте видели апостоли су одвојили у делу причешћивања свештенике од мирјана.

 

И до дан данас свештеници се причешћују на свакој литургији коју врше (при чему, ако није пост, не морају да посте пре тога, нити да се исповедају), а мирјани се причешћују тек после темељите припреме. Тако је било одвајкада, а сада има покушаја да се и та древна пракса измени у духу протестантизма, тј. да се изједначе мирјани са свештеницима, па да се и они причешћују без припреме постом и молитвом, без покајања и без исповести. Све ове новотарије нису случајне и плодови су поменуте филозофије кварења хришћанства». (https://pouke.org/forum/topic/42913-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D1%81%D0%B0-%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BC-%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC-%D0%B8%D0%B7-%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86/).

 

 

 

Он претендује да да «јединоспасавајуће» тумачење ових канона. Међутим, Никодим Милаш је много опрезнији, тако да каже како је ово, што је по Дионисију погрешно тумачење, уствари највероватније тумачење. Али да видимо прво текст ових канона, а онда и тумачења византијских каноничара. Јер њима није било непознато да су се у раној цркви, све до IV века људи стално причешћивали и то без поста (чак и среда и петак су проблематични, а једини пост који је постојао је био Васкршњи и он је трајао од 1-2 дана до 6 максимално; тек после прераста у 40). Такође им је било јасно да си свакодневно хришћанин и спреман за причешће (јер нема ових исфантазираних правила поста, покајања, исповести и сл.). Дакле, канони:

 

 

 

Κανὼν Η´

 

Εἴ τις ἐπίσκοπος, ἢ πρεσβύτερος, ἢ διάκονος, ἢ ἐκ τοῦ καταλόγου τοῦ ἱερατικοῦ, προσφορᾶς γενομένης μὴ μεταλάβοι, τὴν αἰτίαν εἰπάτω· καὶ ἐὰν ᾖ εὔλογος, συγγνώμης τυγχανέτω· εἰ δὲ μὴ λέγοι, ἀφοριζέσθω, ὡς αἴτιος βλάβης γενόμενος τῷ λαῷ, καὶ ὑπόνοιαν ἐμποιήσας κατὰ τοῦ προσενέγκαντος, ὡς μὴ ὑγιῶς ἀνενέγκαντος.

 

Κανὼν Θ´

 

Πάντας τοὺς εἰσιόντας πιστούς, καὶ τῶν γραφῶν ἀκούοντας, μὴ παραμένοντας δὲ τῇ προσευχῇ καὶ τῇ ἁγίᾳ μεταλήψει, ὡς ἀταξίαν ἐμποιοῦντας τῇ ἐκκλησίᾳ ἀφορίζεσθαι χρή.

 

 

 

КАНОН 8: Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или други из свештеничког каталога, кад бива Принос не причести се, нека каже узрок, па ако је разборит, нека му буде опроштено; а ако не каже, нека буде одлучен, јер је нанео штету народу и навео сумњу на онога који је Принос свршио, као да није правилно принео.

 

КАНОН 9: Све верне који долазе у (Цркву) и слушају Писма, а не остају за време молитве и Светога Причешћа, као такве који узрокују неред у Цркви, треба одлучити.

 

 

 

Исти канони су овако формулисани у канону 2 Антиохијског саб. (341.):

 

Πάντας τοὺς εἰσιόντας εἰς τὴν ἐκκλησίαν, καὶ τῶν ἱερῶν Γραφῶν ἀκούοντας, μὴ κοινωνοῦντας δὲ εὐχῆς ἅμα τῷ λαῷ, ἢ ἀποστρεφομένους τὴν ἁγίαν μετάληψιν τῆς εὐχαριστίας κατά τινα ἀταξίαν, τούτους ἀποβλήτους γίνεσθαι τῆς ἐκκλησίας, ἕως ἂν ἐξομολογησάμενοι, καὶ δείξαντες καρποὺς μετανοίας, καὶ παρακαλέσαντες, τυχεῖν δυνηθῶσι συγγνώμης· μὴ ἐξεῖναι δὲ κοινωνεῖν τοῖς ἀκοινωνήτοις, μηδὲ κατ᾽ οἴκους συνελθόντας συνεύχεσθαι τοῖς μὴ τῇ ἐκκλησίᾳ συνευχομένοις, μηδὲ ἐν ἑτέρᾳ ἐκκλησίᾳ ὑποδέχεσθαι τοὺς ἐν ἑτέρᾳ ἐκκλησίᾳ μὴ συναγομένους. Εἰ δὲ φανείῃ τις τῶν ἐπισκόπων, ἢ πρεσβυτέρων, ἢ διακόνων, ἤ τις τοῦ κανόνος τοῖς ἀκοινωνήτοις κοινωνῶν, καὶ τοῦτον ἀκοινώνητον εἶναι, ὡς ἂν συγχέοντα τὸν κανόνα τῆς ἐκκλησίας.

 

Сви који долазе у Цркву и слушају света Писма, али не учествују заједно са народом у молитви, или се одвраћају од светога учествовања у Евхаристији, по неком нереду, такви да буду одстрањени из Цркве, док се не исповеде и не покажу плодове покајања, и тада молећи могу добити опроштај. Не треба општити са изопшренима, нити се молити са окупљањима по кућама, који се не моле са Црквом, нити примати у једној Цркви оне који се не окупљају у другој Цркви. Ако ли се нађе неки епископ, или презвите, или ђакон, или други из клира, да општи са изопштенима, нека и он буде изопштен, као онај који квари канон Цркве.

 

Чак и из површног читања ових канона бива јасно да је реч о одлучивању оних који се не причесте, а не како Дионисије, у својој неупућености мисли. Јер он нема, понављам, ни Милашев опрез, који је у оно доба имао проблема да разуме византијске тумаче јер смо били затровани тридентинском теологијом.

 

Ап. 8 се односи на свештенике који дођу на литургију али подозревају предстојника, или пак овај ради нешто на своју руку. Мисли се на пале, или на неке који су имали озбиљне промене у служби (стављам Милашеве опсервације као фотке, не преписујем их).

 

Ап. 9 јасно ставља заједно: μὴ παραμένοντας δὲ τῇ προσευχῇ καὶ τῇ ἁγίᾳ μεταλήψει (не остају за време молитве и Светога Причешћа). Оба периода су стављена заједно. Граматика одговара пракси, јер молитви је следило причешће. Само незналица може ово да преведе са “не остају за време молитве (ти бивају одлучени), али не и они који се не причесте“. Лудило мозга... То грчки текст не каже. Обе ствари стоје заједно и зато византијски коментатори немају проблема да их протумаче исправно, тј. да се одлучују они који се не причесте.

 

 

 

Ако би неко због незнања језика имао проблема у схватању, све бива распршено тексом 2. канона ант. Сви који долазе у Цркву и слушају света Писма, али не учествују заједно са народом у молитви, или се одвраћају од светога учествовања у Евхаристији, по неком нереду (μὴ κοινωνοῦντας δὲ εὐχῆς ἅμα τῷ λαῷ, ἢ ἀποστρεφομένους τὴν ἁγίαν μετάληψιν τῆς εὐχαριστίας). Не учествују заједно са народом у молитви, или се одвраћају од светога учествовања у Евхаристији. Дакле, јасно се одлучују они који не остају на молитви, као и они који се не причесте. Ево на руском, текста византијских каноничара (ваљда сви знају руски):

 

 

 

Зонара. Настоящее правило требует, чтобы во время совершения святыя жертвы, все пребывали до конца на молитве и святом приобщении. Ибо тогда и от мирян требовалось, чтобы постоянно причащались. Есть правило собора сардикийскаго и другое трулльскаго, и еще правило собора антиохийскаго, предписывающая, чтобы подлежал отлучению тот, кто, присутсятвуя при богослужении в три воскресеые дня, не причастится. Посему и настоящее правило подвергает отлучению не прибывающих на молитве и святом причащении, как нарушающих порядок. И второе правило антиохийскаго собора говорит об этом.

 

Аристен. Отлучай не пребывающаго на молитве и причащении. Должно подвергать отлучению того, кто не пребывает в церкви до конца, но еще во время совершения святой литургии выходит из церкви; ибо такой производит в церкви бесчиние.

 

Вальсамон. Определение настоящаго правила весьма строго. Ибо отлучает бывающих в церкви, но не остающихся до конца и не причащающихся. И другия правила подобным образом определяют, чтобы все были готовы и достойны причащения, и подвергают отлучению не причащающихся в три воскресные дня.

 

Славянская кормчая. Пребывати в церкви молящимся до последния молитвы. Да отлучени будут не прибывающии в церкви до последния молитвы, ни причащающиеся.

 

 

 

Дакле, Милаш је био врло стидљив кад је написао: «По разумјевању овога правила неких канониста, вијерни су морали не само да остану до краја св. литурђије, него су морали такођер сви и да се причесте».

 

Проблем је што то није било мишљење неких канониста, него СВИХ. Мишљење пак о. Дионисија није поткрепљено ни од једног канонисте.

 

 

 

Став о. Дионисија пак да се свештенство причешћује без «припреме» а лаици са «припремом», је нешто што бих сада прескочио, јер је најобичније богохулство. Човек је васпитан у тридентинској, католичкој теологији и ту нема лека. И питам све заступнике такве сумануте тезе, којим каноном или типиком је то санкционисано? Јесам свештеник, али сама помисао да се разликујем од обичног човека по природи (јер инвестирура је нешто друго), ми изазива осећај за повраћање.

Прилози из Милаша:

 

 

 

 

 

Tumacenje  spornog kanona 9, od strane Oca Dionisija  je po meni mudro i razumno , a vase sujetno i oprelesceno,  to je moje misljenje...
Voleo bih da cujem jos misljenja na ovu moju konstataciju  ko je u pravu Otac  Dionisije ili Otac Zoca?...
U principu  kad se uporede njegova i vasa tumacenja diskutabilnog kanona br; 9, svaki normalan covek ce reci da je Otac Dionisije u pravu i da kako je on rekao, "ove novotarije nisu slucajne i plodovi su pomenute  filozofije kvarenja hriscanstva".
Kao sto vidis Oce Zorane  i otac Dionisije se slaze da takvi kao vi pogresno tumace kanone  i svojom novotarskom filozofijom kvare hriscanstvo sto sam ja u samom startu primetio i pisao o tome u porukama...
Sad ono sto je vazno;  Kad se uporedi vase tumacenje kanona i tumacenje od Oca Dionisija,  ispada  da je covek 100% u pravu sto cistom logikom moze da se zakljuci...
Evo primer pa uporedite...
 Kanon br;9
SVE VERNE KOJI DOLAZE U (CRKVU) I SLUSAJU PISMA, A NE OSTAJU ZA VREME MOLITVE I SVETOGA PRICESCA ,KAO TAKVE KOJI UZROKUJU NERED U CRKVI ,TREBA ODLUCITI.

Tumacenje kanona Oca Dionisija ;  
«Део горчине излива се у виду заблуда које шире појединци у нашој Цркви. Код нас су се појавили, чак и међу свештеницима, они који погрешно тумаче 9. Канон Св. апостола, где се каже: «Све верне који улазе (у Цркву) и слушају Свето Писмо, али не остају и за време молитве и Светог причешћивања, треба одлучити као оне који изазивају беспоредак  у Цркви». Многи овај 9. канон Св. апостола погрешно тумаче као заповест свим присутнима да се причесте, а заправо се њиме прописује само да се литургији присуствује до краја.

Tumacenje Oca Zoce ;
 " Ап. 9 јасно ставља заједно: μὴ παραμένοντας δὲ τῇ προσευχῇ καὶ τῇ ἁγίᾳ μεταλήψει (не остају за време молитве и Светога Причешћа). Оба периода су стављена заједно. Граматика одговара пракси, јер молитви је следило причешће. Само незналица може ово да преведе са “не остају за време молитве (ти бивају одлучени), али не и они који се не причесте“. Лудило мозга... То грчки текст не каже. Обе ствари стоје заједно и зато византијски коментатори немају проблема да их протумаче исправно, тј. да се одлучују они који се не причесте"....

U startu kad se procitaju oba tumacenja primecuje se jednostavnost i mudrost kod oca Dionisija, a u vasem tumacenju  komplikovanost  i nejasno tumacenje....
 Druga stvar, ja nigde nisam primetio da ovaj kanon kaze da se vernik oslobadja posta i molitve pred Sveto Pricesce,  odnosno da verni narod moze slobodno da pridje da se pricesti bez posta i ispovesti.
Ajde da pretpostavimo da pise kako vi kazete da je duzan da se pricesti;  Nigde ne pise da se oslobadja obaveze da posti i da se priprema...

Ponavljam!

 U kanonu br; 9 Ne stoji...

 Ne mora da se posti pred Sveto Pricesce...

 Oslobadja se vernik od pripreme za Sveto Pricesce...

Duzan je da se pricesti bez obzira da li je spreman ili nije...

Nesme da stoji u crkvi na liturgiji a da se ne pricesti.

Prosto i jednostavno, pise samo da mora da ostane do kraja, sto komplikovati...
E sad to sto ga je Otac Zoca protumacio drugacije to je njegova stvar ja licno u to neverujem...
U prinicipu , zakoni su takvi da mogu da se tumace na svakojake nacine, ali istina i sustina zakona  je samo jedna, ona je vec rastumacena i sadrzana je  u poukama Svetih Otaca Crkve koji su nasi ucitelji, uzori i svetionici vere, kao na primer sveti Nikolaj Zicki,koji je govorio u knjizi  'Vera svetih'  da smo duzni da se pripremamo za Sveto Pricesce postom molitvom i ispovescu, pa sveti Justin Popovic.. Sveti Teofan Zatvornik i mnogi drugi da ih ne nabrajam, a oni su se ugledali na Gospoda i na Svete Oce pre njih, a mi smo duzni da se trudimo  da se bar malo ugledamo na njih, da ucimo od njih, a ne da pametujemo.
Pre cu njihovo tumacenje da prihvatim nego od Oca Zoce...
Sad sto se tice gramatike koju navodite u obrazlozenju, secam se jedne anegdote koju sam procitao negde, pa kaze;
Osudili coveka na smrtnu kaznu i u presudi sudija navede  "Ubiti ne ostaviti ga u zivotu",  a advokat osudjenog  dokopa se presude pa na papiru doda jedan "zarez" , pa je sada presuda glasila ovako...
 "Ubiti, ne ostaviti ga u zivotu"  i spase zivot klijentu...

Znaci ti zakoni ako se gledaju sa gramaticke tacke gledista mogu da budu mac sa dve ostrice, odnosno  da  potpuno izmene sustinu teksta  ko zna sta je neko tamo mislio pre par stotina godina kad je to pisao?! Zato ne opterecuj mozak tim za tebe  nebitnim stvarima nego kao svestenik SPC  budi poslusan i radi kako ti se kaze i kako pise na onom tekstu tvoje nadlezne Eparhije koji sam prilozio ranije...
 Pusti one koji su utvrdjeni u veri da to rastumace ...
I da zakljucim;
Posto Sveta Pravoslavna Crkva i sveti Oci kazu da mora da se posti i priprema pred Sveto Pricesce,onda mora i tacka. To ce tako biti dok je sveta i veka, neverujem da ce iko ikad u Nasoj Crkvi ukinuti post i pripremu pred Pricesce, svidjalo se to nekome ili ne. (Racunajuci i onih sedam dana za one koji retko dolaze u crkvu i ne poste sve postove zbog takvih je to pravilo i uvedeno)

Sve je  prosto ko pasulj, samo treba da se bude poslusan i da se postuju ustaljena pravila. Eto ja sam naleteo na  tekst Oca Dionisija i prilozio ga kao misljenje autoritativne osobe i taj tekst podrzavam, a da nebude samo njegov tekst poslacu ti tekst opet sa zvanicnog sajta RPC gde je u detalje objasnjeno kako se treba postiti i gde ne kazu  da moze da se pridje tek tako pred Svetu Casu i bez ikakve pripreme, posta i ispovesti zato sto Otac Zoca kaze da  u nekom kanonu pise (Ako uopste pise)  "ako vec prisustvujes Svetoj Liturgiji duzan si i da se pricestis bez obzira na okolnosti dal si spreman ili nisi spreman da li si postio ili nepostio, kad si vec tu moras prici casi ili ces biti odlucen..." Ta mi je teorija Oca Zoce malo komicna...

http://www.pravoslavie.ru/srpska/48435.htm

Takve tekstove mozes naci samo u nekim drugim Crkvama koje su otpale od Svete Pravoslavne crkve zbog Gordosti, e sad ako neko misli da koristi funkciju i nesporni autoritet koji ima i da tudja pravila uvodi u nasu Svetu Pravoslavnu  Crkvu i kvari postojeci poredak, vadeci i tumaceci samovoljno neke  kanone i namecuci ih Vernicima kao obavezno  pravilo, tu mi verni narod smo prva i najteza  prepreka na tom putu....

 

 

 

 

 

[Zoran Đurović]

5 minutes ago, Vedran рече

А ја мислим да Дух делује и стихијски 

 Лако рећи, тешко веровати!

Велики је проблем што је црква поверовала у своју претпостављену незаблудивост. Ту је под тепих нагурано разноразног смећа, више него абортиране деце сахрањене у двориштима женских манастира... И онда је тешко мењати нешто, јер је то постало "предање Отаца". А заборављамо да вино ново иде у мехове нове, а да то није важило само за 2000 година пре, па да те мешине мису остариле, него је Дух Свети послат да нас стално учи. И то и кроз овакве ствари. Чује се тренутно овде, као што се Ис реч слушала о неким селендрама...  

[Ведран*]

Како тешко веровати кад нам пред очима Дух дејствује и руководи на пример са овим најављеним Великим Сабором. И то делује управо стихијски 

[Ведран*]

и забавља нас док то чини, као што је ономад Јону забављао са тиквом. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

4 hours ago, Vedran рече

Моја позиција је била да пост није неопходан, тј. није услов за Причешће, али јесте потребан зато што је то послушање Цркви.

Da naravno, to je i moja pozicija ali ja sam se pitao gde je Crkvi temelj i koren ovakvog posta i pri tom je više manje ipak uslov za Pričešće.

Pa sam spomenuo Tajnu Večeru i 12 apostola kojima Hristos nije uslovljavao ništa iako je naprimer jedan od njih Juda u svom srcu već načinio izdajstvo. Dakle bezuslovno ustanovljeno Pričešće od samoga Hrista, danas nije više bezuslovno. Zašto nije, jer ako ne postiš, ti si neposlušan Crkvi ako si neposlušan odlučuješ se od Crkve i nemaš blagoslov za Sveto Pričešće. Nije šija nego vrat.

Post je podvig i ljubav i nikako ne bi smeo biti uslov. Takodje sa druge strane onaj ko veli post nije dobar, post mora da se zabrani, zlo čini!

[Volim_Sina_Bozjeg]

4 hours ago, Zoran Đurović рече

Дакле, један побожан страх који би нас терао ка решењу да се Јуда није причестио је неоправдан.

Nemam ja nikakav strah.   Nego nešto si drugo razmišljavam, Juda je izabrao umesto Nebeskog Carstva uzima svojom voljom zemaljskih 30 srebrenjaka i time dokazuje kome se je privoleo. Što bi se reklo nije se obogatio ali je krenuo u folk vode jer versace ima dobre materijale i lepše miriše od tamjana.

Gledajući pažljivo a ponekad i stihijski, dolazim do zaključka da se tu desilo nešto veće od izdajstva koje nam do sada govorahu. Tu je Juda definitivno obznanio u svom srcu a kasnije i u delu, da Nebesko ne može menjati zemaljsko i prevagnuo je izmedju odabira, da li andjele imati ili početi sa snimanjem za grand produkciju sa 30 srebrenjaka! ODLUKA! IZDAJA!

Ponoviću čitanje Svetoga Pisma u delovima gde se govori o Tajnoj Večeri. Po skromnom mi pamćenju, Hristos je obznanio izdaju i tek nakon umakanja hleba gde se izdaja delom i dokazala, Hristos govori Jedite ovo je Telo moje i Pijte ovo je Krv moja ali u tom momentu Jude više nema.

Eto samo glasno razmišljam po Pismu i ako si primetio nisam skakao i preskakivao niti bukvalno prevodio u duhovno, nego samo sozorcevam redosled. Hristos kad umnožava hleb, prvo ga podigne ka nebu ka Ocu. Tako i Tajna Večera ne može početi a da sam Hristos ne kaže jedite ovo je Telo moje pijte ovo je Krv moja. ( no ponoviću pročitaću još jednom, čini mi se da kad je Hristos izgovarao ove reči Jude izdajnika više nije bilo za trpezom a ako jeste onda se izvinjavam)

[Volim_Sina_Bozjeg]

16. А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога живога.

17. А Исус одговарајући рече му: Блажен си, Симоне, сине Јонин! Јер тијело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима.

Eto tako treba da izgleda čovek pred Sveto Pričešće. i na tom kamenu Hristos sagradi Crkvu. Telo i Krv dobija onaj koji  Ga dobrovoljno uzima a ne kome Hristos daje u usta.

[Volim_Sina_Bozjeg]

16. И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху. 17. И кад би вече, дође са Дванаесторицом. 18. И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном издаће ме. 19. А они се стадоше жалостити и говорити му један за другим: Да нисам ја? И други: Да нисам ја? 20. А он одговарајући рече им: Један од Дванаесторице који умочи са мном у здјелу. 21. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијега; боље би му било да се није ни родио онај човјек. 22. И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје. 23. И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви; 24. И рече им: Ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе. 25. Заиста вам кажем: Више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у Царству Божијему. 26. И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску.

Po ovome boldovanom Oče vidim, da je izdajnik drugačije JEO nego ostalih 11 učenika. Eto to me muči pa ako možete nešto više o tome a ja plaćam lubenicu kasnije!

[Zoran Đurović]

3 hours ago, Gresni rab Boziji рече

Tumacenje  spornog kanona 9, od strane Oca Dionisija  je po meni mudro i razumno , a vase sujetno i oprelesceno,  to je moje misljenje...
Voleo bih da cujem jos misljenja na ovu moju konstataciju  ko je u pravu Otac  Dionisije ili Otac Zoca?...
U principu  kad se uporede njegova i vasa tumacenja diskutabilnog kanona br; 9, svaki normalan covek

За Зонару, Аристина, Валсамона и Словенску Крмчију је чуо цео свет, за о. Зорана и о. Дионисија нико.

Тумачење о. Зорана се налази код Зонаре, Аристина, Валсамона и у Словенској Крмчији. Тумачење о. Дионисија се не налази ни код једног византијског каноничара. Видиш ли, слепче, да се Дух Свети спрда са вама, артемитима, па не само што не признајете данашње православне цркве, него опрелешћенима и сујетнима називате и византијску и словенску цркву? Јер ти кажеш да је моје тумачење сујетно и опрелешћено, али је проблем што се оно налази код ових аутора и уредно је цитирано. На теби се жалосно понавља оно што је у Јована 10, 20 писано: Многи од њих говораху: Демон је у њему и полудео је, што га слушате?