Протестантске "цркве"

[ribar]

Унификациона црква

Брачни пар Мун

О Унификационој цркви највише се сазнало после срећног окончања драме породице Андрејевић из

Београда, настале поводом избављења њиховог члана, старијег сина Вука, из канци ове цркве.

Значајан део материјала којим се располаже о Унификационој цркви настао је из разговора са овом

породицом. Овде ће углавном бити навоћене оне чињенице које нису превише експлоатисане или већ

објављиване путем средстава јавног информисања.

Један од грбова унификационе цркве

Пуно, изворно име Унификационе цркве или Цркве уједињења јесте „Заједница светог духа за

уједињење светског хришћанства". Основана је 1954. у Северној Кореји, у Пјонгјангу, где је било и

прво седиште. Потом се сели у Јужну Кореју, а данас је седиште ове организације у Њујорку.

Унификациона црква од свог оснивања, сходно свим својим проповедима и јавним наступима,

недвосмислено жели себи приписати хришћански идентитет са универзалистичком стратегијом.

Према учењу цркве, сваких 2.000 година бог шаље на Земљу месију. Били су то Адам, Аврам,

Мојсије, Христ, а сада је то Сун Мјунг Мун. Сви претходници су остали недоречени, нису завршили

у потпуности своју земаљску мисију. Исусов промашај је што није продужио потомство. У директном

контакту на Ускрс 1936. Исус се пожалио управо Муну, рекавши му да није извршио све своје

земаљске задатке, да није оставио потомство, а такоће је пропустио да постане врховни војни

поглавар. Затим је Исус Муну, ставивши му руку на раме, сугерисао да оснује цркву, наложивши му

при томе да на себе преузме одговорност за успостављање царства Божјег на Земљи. Тако је Сун

Мјунг Мун одлучио да оствари оно што Исус Христос није успео. Зато и припадници

Унификационе цркве Муна сматрају највећим месијом у историји.

Контакте, по сопственој изјави, Мун нема само са Исусом Христом. Захваљујући знању и вештини

корејског шаманизма, он контактира и са Будом, Мојсијем, Мохамедом и другим оснивачима

религија. Мун је, да разјасним, од младих дана опседнут езотеријом, окултним дисциплинама а

највише методима контроле мозга. Још нешто: у преводу са корејског језика његово име значи

„сијајући месечев змај". То име је сам изабрао променивши претходно Јонг Мјонг Мун „млади

месец". Рецимо и то да је као дечак припадао будизму до 10. године, а онда је прешао у хришћанство.

Написао је књигу „Божански принципи" која представља „библију" Унификационе цркве.

Како Мун своје циљеве остварује у пракси? Своју спаситељску мисију он је управо усмерио ка оним

„земаљским задацима" које Исус Христ није остварио.

Сун Мјунг Мун и његова супруга Хан хак Ја Мун

Као божја инкарнација, Мун и његова супруга, госпоћа Хан-Хак Ја Мун, све своје следбенике

сматрају својом, а самим тим и божанском, небеском децом. Бити Мунов следбеник значи одвојити

се од „палог света, огреховљеног и обездуховљеног, постати божје дете и обезбедити спасење и себи

и својој деци, али не и родитељима. Молити се треба не више у име Оца и Сина и Светога Духа, већ у

име истинских родитеља.

Бити Мунов следбеник не значи, само сматрати га божјом инкарнацијом, већ живети и радити по

његовим упутствима. Сам Мун каже: „Краљевство небеско, није нешто што само по себи следује. То

је нешто што морамо сопственим рукама изграћивати. Да бисмо постигли царство небеско на Земљи,

морамо повећати материјалну базу." Претпоставка за то јесте вредан рад следбеника, којег они

обављају доследно и ревносно до граница издржљивости. Ради се, наиме, измећу 12 и 16 сати дневно.

Устаје се ујутру у 04 часа и уз оскудну исхрану ради се до изнемоглости, најчешће продајући разне

предмете на улици, а зараћени новац даје се „цркви". Себи се оставља нужни део. То важи и за

појединце и за породице у целини. Једина сатисфакција јесте обећано спасење кроз чињеницу да су

деца

највећег месије. Само ретки стижу до центра одлучивања, до врхушке која живи у благостању. Једна

од делатности која се највише цени јесте успешност у придобијању новог чланства. Врбовања нових

чланова врши се сходно поднебљу, држави, нацији, политичкој или економској ситуацији, као и у

складу са личним аспирацијама кандидата.

Мун је такоће схватио да врховни војни владар не може постати док не постане политички владар. Да

би успео у политици треба да има новац, који ће да зараћује верујући народ. Што више верника то

више експлоатисаних радника, а самим тим и више екстра-профита. Да би имао довољно радника-

верника потребно их је придобити. На одрећени придобијени проценат може се рачунати уличном

пропагандом, врбовањем путника, студената из разних крајева, без обзира на то одакле су. Мећутим,

Мун процењује да најважнију улогу на локалном нивоу могу одиграти интелигенција и медијски

експониране личности. Како их придобити? Најлакше потхрањивањем таштине, обећањем научних

пројеката, семинара, специјализација у иностранству или шта већ коме треба. Тиме се и сама

Унификациона црква интелектуално ојачава. Зато се интелектуалци пажљиво одабирају и

појединачно врбују, а у ту сврху служе разни упитници, и приступнице за разне хуманитарне

организације којима руководи Мун. Један такав упитник управо је представљен овде као илустрација.

Тако, Унификациона црква стоји иза Федерације жена за мир у свету, Професорске академије за мир

у свету, и других маскирних организација. Ове три наведене имају своје огранке и у Југославији, а

њихови чланови су угледни професори и академици. У оквиру ових организација организују се

конгреси, предавања, концерти, као и „богослужења". За угледним грађанима,

интелектуалцима, поведу се лако и обични грађани, па се тако обезбеђују скоро сви профили

потребни структури и циљевима заједнице.

Све речено, дакако, дешава се и у Југославији, па још и више од тога.

Рецимо, Унификациона црква оглашава у нашој штампи течајеве страног језика под повољним

условима. У питању су летњи течајеви. Сваки заинтересовани грађанин без размишљања би

прихватио јер су цене изузетно ниске, пошто се нуди рад уз боравак. Само оштро око и упућеност

Славенке Андрејевић, мајке Вука Андрејевића, бившег муновца, могло је да проникне у то о чему

је реч. Наиме, хотел у којем је требало да се сместе курсисти енглеског језика у власништву је Сун

Мјунга Муна. Наравно, води се рачуна и о младој интелигенцији.

Као и у ранијим поглављима, а у тежњи да објективизујем излагање, опет ћу прибећи једном

аутентичном цитату С. М. Муна, пошто тај цитат сматрам врло илустративним.

„Учење не сме да одвоји политику од религије, јер то је циљ Сатане. Ако се успе у манипулацији са

седам држава, може се загосподарити светом. Кључних седам држава јесу: САД, Италија, Енглеска,

Француска, Немачка, Јапан и Кореја. У том смислу треба унифицирати Уједињене нације." У

позадини ове нове политике треба да стоје професори. За освајање света потребни су људи од науке и

то како на овом истраживачком пољу, тако и стручњаци на политичком, економском и културном

пољу. Из тих мотива и настаје, рецимо, „Професорска академија за мир у свету", преко

које Унификациона црква добија на располагање стручњаке из свих науч них структура. После тога

треба отворити универзитете наведених седам земаља, а онда се може утицати и на њихову политику.

Паралелно са овом стратегијом освајања власти Мун инструира своје следбенике мећу професорима

да на јавним местима не користе политичку терминологију, те да све пројекте које раде предузимају

за прогрес, добробит и хуманост човечанства.

Осим као месија, Сун Мјунг Мун сналази се изванредно и у бизнису. Огроман број чланова и

симпатизера (4-5 милиона) сваке године доноси „цркви" огромне износе. По изјави Вука

Андрејевића, он је сам за две године зарадио и оставио цркви 110.000 $. Тај огромни новац

Мун (дискретно) улаже у акције, али не купује велике пакете акција, јер тако може да привуче пажњу,

а и порези су мањи. Као и сајентолози, и муновци имају проблема са пореским обавезама, али их

последњих петнаестак година уредно плаћају. Како и не би, кад је сам Мун први пут 1982. кажњен са

шест месеци затвора, а 1984. је одлежао 11 месеци затвора због „неких 25.000 $ неплаћеног пореза".

Симбол ове опаке секте

Потом, да би се избегла даља компромитација и проблеми са пореским властима,

Унификациона црква оснива преко 50 каритативних организација у Америци и Енглеској. То су, на

пример, CAUSA („Асоцијација колеџа САД"), CARP („Асоцијација колеџа за

истраживање принципа"), као и поменуте академије и федерације које постоје и у Југославији. И

заиста, тај потез уз

подршку предизборнм кампањама Регана 1984, Буша 1988. и Клинтона 1992. доносе резултате и

Муну, како сам каже, „скидају те крпеље са врата". С обзиром на то да са вишим или нижим

процентом деоница стоји иза више фабрика у машиноградњи, те војној, фармацеутској и козметичкој

индустрији, сматра се да је Унификациона црква финансијски најмоћнија верска организација новијег

датума. Мада у принципу дискретан, Мун с времена на време демонстрира моћ, било верско-

харизматску, било финансијску. У изборним кампањама Роналда Регана, Џорца Буша и Била

Клинтона, које су се успешно окончале, значајно је са својим капиталом учествовао управо Сун

Мјунг Мун.

Као месија и верско-харизматски воћа сваке године организује масовна венчања својих присталица

широм света и то на стадионима. По догми Унификационе цркве, брачни другови срећу се први пут

на дан венчања.

Наиме, кандидат за венчање дужан је најпре да живи седам година у целибату. Од тога три и по

године мора да ради као „фаундрајвер" „сакупљач фондова (то јест, новца)", да, рецимо, продаје

разне предмете на улици. Потом му се компјутерски одрећује брачни друг, а ексклузивно право

избора има месија Мун. Често се дешава да се партнери уопште нису ни видели, да не говоре

исте језике и слично. Браком они постају деца небеских родитеља Сун Мјунга Муна и Хан-Хак Ја

Мун. Иначе, рекорд је забележен 1994: истог дана је на стадиону у Сеулу венчано 36.000 парова, у

Русији 29.000, у Јапану 21.000, на Блиском истоку 20.000, у Јучној Америци 11.000, а у Северној

8.000, док је у Африци венчано 198.000 људи. Тако је Мун ушао у Гинисову књигу рекорда.

Укупно је, дакле венчано 320.000 људи! Тиме је вероватно постао „матичар број 1" у свету.

Иначе, Унификациона црква дејствује на свим континентима. Рачуна се да има измећу четири и

пет милиона следбеника. У Југославији је такоће присутна, кроз Федерациу жена за мир у свету,

Професорску академију за мир у свету и Породичну федерацију за мир у свету. По новинским

извештајима, уочи закључења ове књиге, Породична федерација почела је да у поштанске сандучиће

убацује бомбонице са својим леткићем. Сматра се да број припадника Унификационе цркве у СРЈ не

прелази 1.000, али би тај број могао да буде троструко већи уколико би се у обзир узели запослени у

Муновим фирмама (односно фирмама у којима он према страним изворима, има акције) као што

су „Ам Веј", „Херба-лајф", и сличне. Што се тиче ових фирми, запосленима се плаћа по учинку, а

место у хијерархији организације одређује се такође по учинку.

Преузето из књиге `Верске секте` Зорана Луковића

[чтец Филип]

Помаже бог браћо и сестре! Зна ли неко нешто више о "Цркви Христовој" потребно ми је имам пријатељиву која припада тој цркви! Желим да је окренем Православљу ако је икако могуће. Ако је неко вољан да ми помогне нека се јави овде или преко приватне поруке.

Хвала и свако добро,

чтец Филип

[Guest свештеник Иван Цветковић]

Пази, иамш многе секте које имају у свом имену то да су Црква Христова. Врло могуће да је то једна организација која има око 4 000 000 припадника, од којих је највећи број у Америци. Код нас их има мало, негде око 100-150 чланова. Учење граде на Библији као једином мерилу истине, а поред тога говоре да је права Црква оптала од Бога, да је извитоперила учења захваљујући верским вођама , па су ето они позвани да окупе народ око Христа. Немају богомоље већ обичне просторије, не крсте се приликом уласка у заједницу, немају свештенство. Старешине се бирају на скупштинама, централа им се налази у Америци, а финансирају се обавезним прилозима. Углавном врбују интелектуалце.

[чтец Филип]

Da to su oni rekla je da su iz Amerike, i da se ne krste kada ulaze u Hram.. Oce Ivane hvala vam 

[Александар Милојков]

Мисли да је то једна од секти Пентикосталаца, који иначе имају разне дениминације и имена. Што би рекао покојни прота Лазар Милин: "Сектине секте секта."

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Христова црква

Ово је једна од најзначајнијих верских заједница у Америци. Има око четири милиона верника. Код

нас има око 100 чланова. Карактеристика ове заједнице је да она није настала одвајањем од неких

других верских заједница, већ је заснована на жељи да се уједини расцепкано хришћанство, посебно

римокатолици, православни и протестанти, као и представници других верских заједница.

Што се учења тиче, држе се искључиво Библије. Сматрају да је хришћанство, присуством многих

цркава, вероучитеља, теолога, уопште светог предања, извитоперило учење и одвојило га од извора.

Зато се треба држати Библије. Сходно томе, немају класичне богомоље, него обичне просторије. He

носе неку посебну одору, не крсте се када се обраћају Богу. Старешинство се бира на консултативним

скуповима. Централа је у САД. Финансирају се добровољним прилозима и наплатом школарине. Ово

је наднационална верска заједница, јер у својим редовима има бивше припаднике различитих вера

[Александар Милојков]

Значи, ништа ново и непозанато. То уче све псеудохришћанске секте чије је идејна основа протестанстко Сола Скриптура.

[karadjordje]

Моја ти је препорука да окренеш тешку артиљерију на Свето Писмо и да јој тако докажеш да је она у заблуди наводећи јој да се Свето Писмо не може тумачити без читања дјела ученика Светих Апостола.Имаш ону књигу од владике Атанасија ``Дела апостолских ученика``купи је и простудирај-ја ти препоручујемда пођеш ти за њом и да покупиш литературе њихове ишчиташ и исподвлачиш,нађеш стихове у Светом Писму и референце из ДАП-а и објасниш пријатељици да је у криву.

Рећи ћу ти још нешто-кад се расправљаш са секташима гледај да избјегаваш фразу Свето Предање јер су већ примили вакцину против тога и идмах ће ти одбити сваки аргумент ма колико био тачан.Моја ти је препорука да користиш умјесто ``Свето Предање`` фразу ``Историја``.Значи, не по Светом Предању него по Историји.

[чтец Филип]

Хвала свима на објашњењу. "Карађорђе" знам да Секте не признају Свето предање. Разумео сам те у потпуности. Свако добро брате.

чтец Филип

[Александар Милојков]

ПЕНТИКОСТАЛЦИ – “ДУХОВЊАЦИ”

Све су секте склоне цепању. То видимо из историје свих секти. Али изгледа да има највише раздора у такозваној “Пентикосталној цркви”. Тај духовњачки покрет појавио се у Америци међу баптистима и методистима 1886. године. Из Америке је прешао у Норвешку, одатле у Шведску, Немачку, Швајцарску и Русију, а данас постоји у целом свету. Нарочито их има у Африци и Јужној Америци. На терену бивше Југославије појавили су се најпре у Прекумурју међу тамошњим Немцима и Мађарима. Одатле  прелази у Славонију и Срем, најпре у Осијек и Винковце. Све је то било пре 1939. године. Већег полета и замаха овај покрет је добио кад се њихов проповедник Јанош Лерх вратио из Америке и приступио пентикостом покрету, отворио у Осијеку богомољу у приватној кући, а своје вернике крштавао у Драви. Кад су тадашње власти тај покрет забраниле, заједница се камуфлирала под новим именом “Друштво Филаделфија”. За време другог светрског рата рад тог друштва био је сасвим забрањен, а имовина заплењена.

После другог светског рата, у новој држави рад им је дозвољен. Пошто су некако пребродили разна трвења са ногопраним из Чепина и са адвентистима и баптистима, главни старешина заједнице Илија Подруговић успео је 1950. године да уједини све три гране покрета у јединствену заједницу под називом “Христова духовна црква” у коју су укључени и “ногопрани” и “малокрштени”. За старешину је изабран 1950. Јожеф Новак. Међутим, заједница није била дугог века, јер су се “ногопрани” и “малокрштени” брзо издвојили у посебне “цркве”. У међувремену тај покрет духовњака јавља се и међу Србима, тако да је централа ногопраних била у Врднику, а “Духовна црква малокрштених” има своју богомољу у Београду.

СУШТИНА ЊИХОВОГ УЧЕЊА

У тако шароликој заједници тешко је наћи оно што им је заједничко. На питање шта је и каква је њихова вера, шта они уче – одговарају ми, као и сви секташи: “Наша вера је Свето писмо. То што је учио Христос и апостол Павле, то проповедамо и ми”. - “Па онда се нисте морали одвајати од Православне цркве, јер то исто проповеда и она скоро двадесет векова пре вас”. Ћуте.

Оно што је заједничко тим разним пентикосталним “црквама” јесте веровање да они на својим молитвеним скуповима добијају посебну благодат Светога Духа, “крштење Духом”. Дар да говоре стране језике и да чине чудеса.

ОЦЕНА НА ОСНОВУ БИБЛИЈЕ

Да ће бити Христових следбеника који ће имати дар чудотворства, то је директно обећање Христово (Марко, 16, 17 – 18). Али да ће бити и лажних пророка и “чудотвораца” и то је Христос прорекао (Матеј, 7, 22 – 23). Према томе ваља бити опрезан у процењивању њихових изјава.

Да ће Дух Свети сићи на апостоле, то је било проречено и остварено (Лука 24, 49; Јован 15, 26; Дела апостолска 2, 1 – 18). Међутим, то је проречено и остварено као један јединствени догађај, а не догађај који ће се понављати безброј пута. Такав догађај био је обећан и дат само апостолима, а осталим верницима дарови Духа Светога дају се кроз Свете Тајне (Дела апостолска 8, 14 – 17; 10,45 – 46; 19, 5 – 6). Но ти дарови су и по ефекту и по начину давања нешто сасвим друго него што је био силазак Светог Духа на апостоле.

У старој цркви у почетку хришћанске историје постојали су поред благодатне црквене јерархије појединци који су имали дарове Духа Светога, неко је имао дар језика, неко дар пророштва, неко дар тумачења језика, и тд. О свему томе апостол Павле нас обавештава у 12. и 14. глави Прве посланице Коринћанима. Али и сам апостол Павле нас опомиње на опрезност, јер је било и лажних “пророка” и таквих који су говорили шта је било неразумљиво, као тобоже под надахнућем Духа Светога (1. Коринћанима, 14, 13 – 19). Ту опрезност саветује и у Посланици Солуњанима (Сол. 5, 19 – 21). Јеванђелист Јован такође нас опомиње на опрезност пишући: “Драги моји, не верујте свакоме духу, него проверавајте духове јесу ли од Бога, јер су многи лажни пророци изишли у свет” (Јованова, 4, 1). И заиста кад човек види шта се све дешава по зборницама оних који кажу да имају дар Духа Светога немогуће је не сетити се напред цитираних речи Светог писма. Далеко је више оних који се представљају да имају дар него оних правих чудотвораца којима је Господ обдарио Православну Цркву, о чему сведочи богато искуство описано у житијима светих.

Приликом појаве овога пентикосталног покрета у Америци за једнога од њихових проповедника, Чарлса Прахама, говорило се да је чинио разна чудеса, чак дај је и мртве васкрсавао. Међутим, полиција је утврдила да су та “васкрсења” била намештена.

Постоји још једна група “духовњака” која нема никакве организацијске нити историјске везе са пентикосталцима, чак су им и историјске претече. То су секте из осамнаестог века квекери и хернхути. Хернхути су говорили да имају посебан савез са Богом, па су Бога Оца називали “Тата”, Светог Духа “Мама”, а Господа Исуса Христа “Бата”.

Квекери, међутим, тврде да на молитви добијају наилазак Светог Духа па дрхте. Друга врста квекера за време молитве и наиласка Светог Духа скачу и преврћу се (зову их “џампери”), а трећа врста квекера звана “баркери”, за време молитве лају као пси, јер, ето, и на њих је наишао Свети Дух.

Пошто Свети Дух није ни обећан ни послан апостолима и хришћанима да разара Христову Цркву која се родила на дан Првог и јединог силаска Духа Светог на апостоле, а пентикосталци, раздељени сами међу собом, разарају Цркву, јасно је да ту немамо посла са правим дејством Духа Светог.

Др. Лазар Милин

[Александар Милојков]

Једна од деноминација пентекосталаца, што би се рекло: сектине секте секта.

КВЕКЕРИ

Сврха ових белешки је да покушамо, читајући квекерске текстове, да пронађемо да ли су они секта, хришћани или нешто треће.

ИСТОРИЈА

Службени назив ове групе је Верско друштво пријатеља или Пријатељи. Надимак Квекери је дао извесни судија, присталица Џорџа Фокса 1650. године. Фокс, оптужен за клевету, стојећи испред судије, му је рекао да треба да дрхти пред Божијом речи.

У Квекери укратко или Квекеризам на лак начин писано 1995. године, Дејвид Мури - Раст проналази следеће:

Све је почело кроз агенцију Џорџа Фокса. 1652. године која је позната као "рођење квекеризма".  Фокс је око 5 година путовао по земљи, ширећи своје учење. Код неких је био схваћен и добродошао, а код других би наишао на значајну опозицију.  Био је у затвору у Дерби Гаоу, оптужен за клевету, где је претрпео велико злостављање.  Радио је сам и ни у ком погледу није почињао неки верски покрет. Маја 1652. године, док се налазио у Ланкаширу, попео се на Пендл брдо, поред места Клидеро. То је била јако чудна ствар јер се у то доба нико није из чисте забаве пењао на брда, посебно не на оно познато као "дом вештица".  Али, Фокс је имао обичај радити чудне ствари.  Поглед са врха на огромно пространство га је инспирисало и убрзо је имао визију важних људи који ће се ту састајати.  То је у ствари било подручје где ће се он састајати са групама заинтересованих, као оних звани Тражиоци Вестмонда.

Квекери су били међу прогањанима и неколико стотина их је умрло за веру до краја века, када је Парламент увео Закон Толеранције.  1681. године многи су прихватили љубазну понуду Вилијама Пена да створе нови дом у Америци, и тада их је око 5.000 напустило Велику Британију.

ВЕРОВАЊА

Пре него што погледамо у данашња веровања већине Квекера у Великој Британији, морамо да нагласимо да вероватно постоје мање групе које не спадају у доле наведене доктрине.

Напр. постоји мања група Квекера завих Заједница нове фондације који, како нам каже њихова интернет страница, имају двадесет активних радника у В. Британији.  Њихова страница укратко приказује њихово веровање на следећи начин:

Порука коју носимо је о Исусу Христу.  Укратко речено:  Исус је дошао да учи своје људе. Не постоји разлика у нашем разумевању и осећању Исуса Христа. И једно и друго се односе на Исуса-Христа.  Он је, као што се види у Св. Писму, лично учио своје ученике и присутан је и данас да нас учи путем свог Духа. Наша порука је позив да се осети тај исти Исус, где нас Он изнутра учи добру и злу и даје нам снагу да чинимо добро.  Он нам ово искуство обећава на много места у Св. Писму.  Он обећава да ће бити присутан где се двоје или троје скупе у Његово Име.  Ми верујемо да нама не треба човек - духовник, власт или посредник јер је сам Исус присутан да нас води у нашем богослужењу и нашем доношењу одлука. Много пута смо били у стању осетити прелепе моменте благослова када смо имали прилику да се сакупимо и чекамо на Господа.  Наша нада је у Његовом трајном присуству и Његовој моћи да дотакне човечије срце и говори о данашњем стању људи.

Још једна група у овој категорији су Конзервативни пријатељи који су, како нам је речено на њиховој интернет страници, настали кроз серије раздвајања првоверне гране групе Верско друштво пријатеља.  Њихов приказ вере би био прихватљив правим хришћанима на основним темама наше вере.

Трећа група коју ћемо овде поменути су Пријатељи уједињеног састанка.  И овде, много тога што се може прочитати на њиховој интернет страници би било прихватљиво, али у овој групи, у мањем степену него у претходне две, питамо се да ли они стварно живе онако како кажу.

Дичлинг - Квекери укратко приказују своја веровања на следећи начин:

Ми се можемо назвати верским либералима.  Верским, јер ми славимо и потврђујемо вредности које обухватају и одражавају већу реалност него сам појединац.  Либералима, јер ми не полажемо право искључивим ревелацијама или статусу за нас, и зато што ми нудимо респект и толеранцију према онима који прате друге верске путеве.

Квекери прате основно хришћанство (мада нису нужно хришћани) без сведочења вере као у другим црквама, али дају важност фундаменталном веровању "унутрашњем светлу" или другачије описано: да се Бог налази у свима.

Ми немамо проблема са научним тумачењима и у 20. веку Квекери су се одмакли од евангелицизма ка нечему што се понекад зове либерална теологија.

Штагод да су наша веровања, ми се сакупљамо у слози и тишини у нашој Кући Састанка у Дичлингу.

Као што се може видети из ових изјава, може бити много пометње између Квекера и правог хришћанства.  Како се помирити са изјавом да они прате основно хришћанство а да нису нужно хришћани, мени није јасно. Само хришћани изражавају право хришћанство.

Читајући ово нам помаже у разумевању да њихова вера у Бога и Христа није најважнија у Светом Писму.

Бог је њима "моћ" и "светло" које се налази у свима.  Нема доктрине или веровања у човекољубивог Бога Св. Писма.

Већини Квекера, Исус је био важна особа и учитељ, али га они не виде као Имануела, Бога са нама.  Они, такође виде смрт Исуса као непотребну јер нема потребе за накнадом.  Многи не прихватају Христово Васкрсење.

Библија, која наравно не учи мишљење да они имају Бога и Христа, није прихваћена као непогрешива Божија реч. Многи верују у писања обмањивих људи и жена. Неки пак виде Библију као важну, али ту додају низ свакојаких других инспирационих књига.

Човек је у суштини добар и израз "Бога" изнутра.  Ово производи систем веровања који је претежно човеко - центриран и стваралачки - оријентисан, а не Христо - центриран и усредсређен на Господа.

ПРАКСА

Дејвид Мури-Руст нас информише да је:

Генерална структура добро позната и да би било досадно поново ићи у детаље, али поглед у структуре је погодна база за лични коментар и оцену.

1.      Локални састанци

Редовни састанци у "Састанку Богослужења" значе много за посетиоце, без обзира да ли су чланови или не. Састанак за пословне ствари је вероватно добро подржан у већини локалних састанака. Али, личне околности утичу на заинтересованост у посећивању састанака.

За значајан број нема много интересовања за послове "Друштва".  Распрострањене промене у личном и породичном животу су одговорне за то.

2.      Месечни састанци

су и даље главни скупови за пословање друштва, посебно после укидања тромесечних састанака. На овим састанцима, честа појава је да се прихвати предлог иако се мали број присутних можда и не слаже. Ако ови "Пријатељи" не мисли да је "смисао састанка" пронађен, они нису у стању да прихвате "дисциплину састанка" (која је једина дисциплина у друштву) и ту настаје напета ситуација. Проблеми и напете ситуације се повећавају када комитет доноси одлуке, јер због своје суштине сви не могу присуствовати.

Као што се да приметити у многобројним њу - ејџ поступцима, бити тих и чекати да се "Дух" помери, посебно када Бог чији дух чекате није Библијски, може бити опасно.  Постоји опасност да се Квекер отвори лажној души.

Даљи проблеми настају кад се ослоне на осећања.

КРАЈ

Свако има право на његово или њено мишљење и сврха овог писања није клеветати већ информисати.  Ми смо ишли ка томе да пронађемо одговор на питање да ли су Квекери хришћани или секта. Ја верујем да су наши закључци из ових истраживања следећи:

1.      Квекери нису врста секте где су они који им се придруже изложени техници контролисања ума или другим штетним људским радњама.

2. Али, Квекери ако кажу да предају хришћанска начела, могу бити лажни и то није хришћанска вера приказана у Св. Писму.

3. Они који прихватају веровање Квекера морају бити свесни да они прихватају њу - ејџ веровање да је Бог сила и да се налази у свима, а не човекољубиви Бог из Св. Писма.

Сваки Квекер који верује да им се придружио јер жели уверење о животу после смрти, треба да пажљиво врши истрагу и види да ту нема наде за то.

[Александар Милојков]

Дејство "духа светога":

[Александар Милојков]

Ово је већ кулминација поседнутости "духом":

[Александар Милојков]

Иначе, што се тиче Београда, Пентекосталци се налазе у Симиној број 8. Њихов "храм" носи име "Свете Тројице"!!! ОПРЕЗ!

Позната је деларност њиховог хуманитарног друштва "Хлеб живота". Знају да деле бесплатне пакетиће деци палих и рањених бораца, наравно, после следи "евангелизација".

Често своје огласе којим оглашавају своје трибине и приредбе, тако камуфлирају да многи мисле да се ради о СПЦ. Нпр. за штампање користе ћирилично писмо и фонт познат као "Мирослављево Јеванђеље". Знају да каче и традиционалне хришћанске поздраве: "Христос се роди", "Христос васкрсе" и слично.

Скоро ме је једна сестра у Цркви причала да је добила понуду да ради у једном приватном вртићу. Када ми је испричала о каквим се људима ту ради, укапирао сам да су то Пентикосталци. Наравно, сестра је одустала од даље сарадње. Водиете рачуна, свуда их има.

[Guest Alefshin]

'Djelovanje Svetog Duha' tokom pentekostalnog bogosluženja:

Кол`ко видим, ови се баш лудо забављају ...