Разговор са оцем Дионисијем из ман. Липовац

[Васијан]

Да, Света Гора је једна разнолика башта у којој има пуно различитог цвећа. Велики Манастири (њих двадесет) се разликују по свом спровођењу типика, литургијске праксе, начина подвига и молитве, послушања итд., али су сви Манастири, као и Скитови, Келије, Катизме, у суштини исти и носе онај свој светогорски Дух и Печат.

Ово што излаже о.Онуфрије је пракса која је била практикована у прелазном периоду између идиоритмије и општежића, када су се тек ствари уобличавале на Св. Гори. Конкретно у Ман. Хиландару, за време игуманства блаженопочившег Старца Мојсија, братија се причешћивала само суботом, зато о.Онуфрије и наводи то као пример. Временом, преузимањем духовништва од стране о.Методија, и одлукама Сабора, у Манастиру Хиландару се "активира" древнија пракса причешћивања 4. пута седмично. Тако је и данас, док се послушници причешћују 2,3. пута (зависи од личног благослова). Блаженопочивши о.Пајсије је, као први општежитељни Игуман Хиландара, почео да обнавља праксу у чешћег причешћивања (не само суботом), али пошто се није задржао, пракса "суботњег причешћивања" је остала у Манастиру. Иначе, та пракса је плод периода Идиоритмије и Туркократије. Најбоље се може разумети цела та проблематика ако се прочитају књиге, везане за Св. Јосифа Исихасту и Његове ученике, као што су : "Мој Старац Јосиф Исихаста", "Изложење монашког опита", "Старац Арсеније Спилеот", "Јеромонах Харалампије Дионисијатски". Као и књига : "Тумачење Житија Св. Нила Калабријског" од стране Старца Емилијана Светогорца, као и "Симонопетритски Оци које смо затекли и заволели".  Као и књига о преп. Старцу Јефрему Катунакијском.

Предпостављам да сте Ви прочитали све ове књиге, но навео сам их ради осталих.

 

Данас, тзв. Филотејски Манастири, то јест, манастири који су настали као духовни пород блаженог Старца Јефрема (Аризонског) приступају Св. Причешћу 4. пута у Седмици. Ти Манастири су : "Филотеј, Каракал, Скит Св. Ап. Андреја, Ксиропотам", док Св. Ман. Ватопед, као духовни пород блаженог Старца Јосифа (Млађег) на исти начин живи Св. Причешћем.

 

Цитат

"Уколико се причешћује братија недељом,то у суботу прва трпеза бива посна са уљем и вином,док је увече трпеза обавеуно без уља.Током пак Свете четрдесетнице,братија се обично причешћује на свим литургијама."

Ова пракса, коју наводи о.Онуфрије, се данас у Хиландару не примењује. Наиме, ако је период ван поста, онда је ручак (прва трпеза) нормално мрсан, а вечера је посна на води (или уљу) само за оне који то желе, или имају такав стриктан благослов од Духовника. 

[Васијан]

6 hours ago, Макрина рече

Извињавам се,нисам хтела да циттирам брата Предрага али не могу да склоним ово сада,у сваком случају,одломак из књиге оца Онуфрија Хиландарца"Светогорски богослужбени устав",на страни 200-стотој пише:

"Сви житељи Свете Горе се причешћују најмање једном седмично,обично суботом.У многим манастирима братија се причешћује два пута седмично.

Уколико се причешћује братија недељом,то у суботу прва трпеза бива посна са уљем и вином,док је увече трпеза обавеуно без уља.Током пак Свете четрдесетнице,братија се обично причешћује на свим литургијама.

У манастиру Светога Павла,током Светле седмице,друга трпеза је разрешена само на уље и вино,ради свакодневног причешћивања братије.

У манастиру Филотеју,братија се причешћује четири пута седмично,током читаве године."

Дакле,праксе су различите.

Да, Света Гора је једна разнолика башта у којој има пуно различитог цвећа. Велики Манастири (њих двадесет) се разликују по свом спровођењу типика, литургијске праксе, начина подвига и молитве, послушања итд., али су сви Манастири, као и Скитови, Келије, Катизме, у суштини исти и носе онај свој светогорски Дух и Печат.

Ово што излаже о.Онуфрије је пракса која је била практикована у прелазном периоду између идиоритмије и општежића, када су се тек ствари уобличавале на Св. Гори. Конкретно у Ман. Хиландару, за време игуманства блаженопочившег Старца Мојсија, братија се причешћивала само суботом, зато о.Онуфрије и наводи то као пример. Временом, преузимањем духовништва од стране о.Методија, и одлукама Сабора, у Манастиру Хиландару се "активира" древнија пракса причешћивања 4. пута седмично. Тако је и данас, док се послушници причешћују 2,3. пута (зависи од личног благослова). Блаженопочивши о.Пајсије је, као први општежитељни Игуман Хиландара, почео да обнавља праксу у чешћег причешћивања (не само суботом), али пошто се није задржао, пракса "суботњег причешћивања" је остала у Манастиру. Иначе, та пракса је плод периода Идиоритмије и Туркократије. Најбоље се може разумети цела та проблематика ако се прочитају књиге, везане за Св. Јосифа Исихасту и Његове ученике, као што су : "Мој Старац Јосиф Исихаста", "Изложење монашког опита", "Старац Арсеније Спилеот", "Јеромонах Харалампије Дионисијатски". Као и књига : "Тумачење Житија Св. Нила Калабријског" од стране Старца Емилијана Светогорца, као и "Симонопетритски Оци које смо затекли и заволели".  Као и књига о преп. Старцу Јефрему Катунакијском.

Предпостављам да сте Ви прочитали све ове књиге, но навео сам их ради осталих.

 

Данас, тзв. Филотејски Манастири, то јест, манастири који су настали као духовни пород блаженог Старца Јефрема (Аризонског) приступају Св. Причешћу 4. пута у Седмици. Ти Манастири су : "Филотеј, Каракал, Скит Св. Ап. Андреја, Ксиропотам", док Св. Ман. Ватопед, као духовни пород блаженог Старца Јосифа (Млађег) на исти начин живи Св. Причешћем.

 

Цитат

"Уколико се причешћује братија недељом,то у суботу прва трпеза бива посна са уљем и вином,док је увече трпеза обавеуно без уља.Током пак Свете четрдесетнице,братија се обично причешћује на свим литургијама."

Ова пракса, коју наводи о.Онуфрије, се данас у Хиландару не примењује. Наиме, ако је период ван поста, онда је ручак (прва трпеза) нормално мрсан, а вечера је посна на води (или уљу) само за оне који то желе, или имају такав стриктан благослов од Духовника. 

[Arsenija]

On 6/22/2016 at 12:48, PredragVId рече

Присуствовао сам на око 20 Светих Литургија на Хиландару па ти говорим из личног искуства.

И стојим иза тога што кажем!

... Liturgija je liturgija ... 

[PredragVId]

Цитат

Ликови монаха

Цитат

Преображење у манастиру Липовац

Цитат

Манастир Липовац

 

[Васијан]

Опростите ми, само бих потврдио моје, горе написане, тврдње о Св. Гори и посту суботом :

Цитат

Дата је реч и представнику Свете Горе, игуману Ставрониките, који је указао на праксу Свете Горе по питању поста и причешћа (његове речи је потврдио Еп. Атанасије Лемесоски рекавши да ко је суботом мрсио у Ватопеду и осталим манастирима може да се причести у недељу). 

извор : http://beleskesasabora.blogspot.rs/search?updated-max=2016-06-26T13:18:00%2B02:00&max-results=5

 

[PredragVId]

Ретком неустрашивошћу одликовали су се јуродиви Христа ради. Блажени Николај трчао је по улицама града Пскова правећи се луд, укоревајући људе за њихове тајне грехе и проричући оно што ће им се догодити. Када цар Иван Грозни уђе у Псков, сав град беше у страху и ужасу од грозног цара. Пред сваком кућом беше положен хлеб и со као добродошлица цару, но народ се не појављиваше. Када началник града пред црквом поднесе цару на послужавнику хлеб и со, цар отури послужавник и хлеб и со паде на земљу. Тада се пред царем појави блажени Николај, у дугачкој кошуљи, опасан конопом, јашући на штапу, као дете, па узвикну: „Иванушка, Иванушка, једи хлеба и соли а не човечје крви.“ Појурише војници, да га ухвате но он одјури и сакри се. Сазнавши цар о овом блаженом, ко је он и шта је, посети га у његовој тесној одаји. Била је прва недеља Часног поста. Чувши да му цар долази у посету, Николај нађе комад сировог меса, па кад му цар ступи у келију, Николај се поклони и понуди цару месо: „Једи, Иванушка, једи!“ Љутито му одговори грозни цар: „Ја сам хришћанин и не једем меса уз пост.“ Тада му брзо одговори Божји човек: „Та ти чиниш и горе: храниш се човечијим месом и крвљу, заборављајући не само на пост него и Бога!“ Ова лекција уђе у срце цара Ивана и он постиђен одмах напусти Псков где беше наумио учинити велики покољ. - Расуђивање, Пролог, 28. фебруар