Велике љубави великих људи

[Снежана]

 

Софија Лорен & Карло Понти

 

 

 

Цесира у „Две жене“ и Луција Курио у „Почело је у Напуљу“, Филумена Мортурано у „Браку на италијански начин“ и Ђована у „Сунцокрету“ - Софија Лорен је позната по многим именима током свог живота из глумачке каријере, али је позната као 'жена', 'сродна душа' и 'велика љубава' само једној особуи: Карлу Понтију.
Њене тамне, егзотичне очи и дуге, бронзе ноге и неупоредива лепота терале су срца људи широм света да бију, али Софија има очи само за једног човека, и упркос разлици у годинама, она ће остати на његовој страни за цео живот . . .



Рођена у сиромаштву, као ванбрачна беба самохране мајке у добротворном одељењу болнице у Напуљу, Софија Вилани Сцицолоне је живела стварну бајку, праву од трња до звезда причу, претварајући се у Софију Лорен, једану од најбољих и најомиљенијих филмских звезда кинематографије.
Још као девојчица, Софија је створила нераскидиву везу са позориштем, имала је многе излете само да би видела њене омиљене холивудске звезде на екрану, понекад је гледа четири представе у једном дану. Па чак и у доби од 11, она је знала да њена будућност лежи у филмовима.

 

То је било 1950, а млада Софија се појавила као такмичар на избору Мис Елеганза у Риму. Као да је био Купидонов трик, Карло - реномирани италијански филмски продуцент - био је један од судија такмичења, а од тренутка када је на Софија ступила на сцену, није могао да скине поглед са ње. . .

Упркос томе што се одмах запалила хемија између њих, Понти је био у браку и премда, одвојен од своје супруге, околности су зауставе ову романсу: "Да, Софији је било незамисливо да буде" друга "жена у Понтијевом животу , нарочито после веома строгог и конзервативне васпитања које је имала као дете о светости брака. " Карло Понти је узео под своје окриље, постаје њен агент, и мења име из Софије Сцицолоне у Софији Лорен.
У наредне четири године, уз помоћ Карла, Софија се појавила у невероватних тридесет филмова, у том периоду постају све блискији, готово нераздвојни. После четири године дружења, Карло коначно доноси, сада 20-годишњој Софији, дијамантски прстен.

 

    

Лудо заљубљени једно у друго, пар није веровао критичарима који су тврдили да њихов брак неће фунционисати, само због разлике у годинама. Игноришући сва клеветања, они се венчавају 17. септембра 1957. године на једноставаној, али безнадежно романтичаној, тајној церемонији, славили су те ноћи уз вечеру у свом приватном бунгалову.
Месец дана касније, док су били још увек у „медени месец“ фази, нису могли да верују кадаа су чули да је Карло оптужен за бигамију! Католичка црква не признаје Карлу развод од своје претходне супруге, и наводи да је Карлов и Софијин брак незаконит. Њих двоје су узалуд покушавали да се боре против закона, али су терорисани претњама екскомуникације.


"Претили су ми изопштењем, уз огањ вечни, због чега? Ја сам се заљубила у човека чији се брак завршио давно. Желела сам да будем његова жена и имам своју децу. Ми смо урадили најбоље што закон омогућава, али су нас јавно назвали грешницима. Требало је да проводимо наш медени месец, али све чега се сећам је да плачем сатима. "



Уследило је много година борбе из суднице у судницу, али авај, нису могли да победе. Нису имали избора него да пониште брак 1962. Њихова љубав је била још јака као и увек, и док брак неокме може значити једноставно "мртво слово на папиру", Софији значи све. Она није учинила ништа погрешно и једноставно желела је да се уда за љубав свог живота - да се њихова веза озакони. . .
Године су пролазиле, а њима још није дозвољено да се венчају. Коначно, након постизања споразума са Карловом првом женом, пар је био принуђен да се одркене свог италијанског држављанства, изабрали су да се преселе у Француску, када је постао француси држављанин, Карло је могао легално да тражи развод.
9. априла 1966. године Софија Лорен и Карло Понти су проглашени мужем и женом. Изузетно једноставна церемонија, али не са мање смисла јер су коначно имали оно што су толико желели.

 

Наизглед невероватана веза, с временом њихова љубав само наставља да се продубљује и цвета, баш као што и они имају континуирани успех у својим каријерама на филму и телевизији. Доакзали су сваку критику и подметање погрешним , имали су два сина, гламурозан живот, и срећу.
Пар је на крају прешао из Француске у Женеву, где су мирно и срећно живели. Нова година 2007. Карло, има проблем са дисањем, хитно га примају у болницу, тада је већ имао 94 године, а њихова веза траје невероватних 50 година. После десет дана борбе, Карло је преминуо, Софија је све време била уз њега.



"Све сам учинио за Софијину љубав, увек сам веровао у њу."

Годинама касније када су је питали да ли ће се поново удавати, Софија је одговорила:

"Не, никада више. Било би ми немогуће да заволим било кога другог. "
 

 

 

http://www.thisisglamorous.com/2012/08/great-love-story-17-carlo-ponti-sophia-loren/

[Снежана]

 

 

Srpski Romeo i Julija: Pavle i Đula

 

 

Ašikov grob je smešten na bregu koji deli Tamnavu od Pocerine, na tromeđi atara Mrovske, Metlića i Goločela, pored puta koji povezuje Osečinu sa Šapcem. Ali, nije oduvek tako bilo. Nekada nije bilo druma, niti staza i bogaza. A tragične junake ove priče život je nagnao da se baš u šumi sastaju, naposletku da u njoj i stradaju. Predanje o ljubavi Đule i Pavla, njihovoj sudbini i tragičnom svršetku, u ovom kraju se prenosi s kolena na koleno. Vreme je štošta oduzelo priči, ali je zahvaljujući beleškama Janka Veselinovića, rodom iz Mačve, sačuvana suština. Priča glasi ovako.

„U selu Mrovska nekada živeše gazda Filip. U susednom selu Golo-čelo živeo je drugi gazda, po imenu Jovan. Bili su to ljudi bogati za priču. Ono, sirotinja se neće nikad takmičiti, ali Boga mi, gazde hoće! Svaki hoće da je bolji, da je bešnji i silniji... Ako je imanje, on hoće da je njegovo bolje grupisano, pa da prkosi svome takmacu. Ako je konj, on hoće da jaše bešnjeg hata, i hoće da svi kažu - jeste, i ono i onaj je gazda, al’ ovo je bolji. E takvi takmaci behu Filip i Jovan... Bog im dao svega dosta, a taština ih gonila da pribavljaju još i više, samo da jedan od drugog bolji budu... Domovi njini bili su čitavi gradovi, a zgrade oko kuća čitave varoši...

Filip i Jovan behu slični i još po nečem: oba domaćina od poroda imadoše samo jedno dete - Filip ćerku Đulku, koju od milošte zvaše Đula, a Jovan sina Pavla. I oba se utrkivaše ko će naslednicima omogućiti lepši i raskošniji život. Međutim, deca njihova živela su poput druge ondašnje mladeži, provodeći radni dan na njivi ili u kući, a praznike kraj crkve i u kolu. Đula i Pavle se tamo nisu upoznali. Sreli su se slučajno, u šumi iznad sela, jednog svečanika kada su oboje besciljno tumarali planinom. Devojka je odmah prepoznala momka. Momak je pomislio da je reč o šumskoj vili. Dugo su razgovarali. Reč po reč, detalj po detalj, i ljubav je planula...

Duže od dve godine zaljubljeni par se krio i plašio sopstvene senke. Za njihovu ljubav su znale samo ptice, zečevi, šuma i bistri potoci. Nadali se da će ih Bog sačuvati, da će se čudo dogoditi, da će njihovu ljubav odobriti. Ali se nade izjaloviše. Kako je njihova ljubav jačala, tako se i mržnja njihovih roditelja povećavala. Teška, zloslutna i jarosna mržnja, za koju niko ne znade ni početak ni uzrok... A onda, poput groma iz vedra neba, saznalo se i za ovu zabranjenu vezu. Filip, otac Đulin, poludi od jeda i iste večeri poruči jednom gazdi sa Cera da već sutradan požuri sa proscima. Pre bi je, kaže, i mrtvu držao nego u kući njegovog zlotvora video. Ništa manje besan ne beše ni njegov takmac u susednom selu. I ciganku crnu da si doveo, govorio je Jovan, ako bi ti na srcu bila, ne bih reč rekao. Al’ šćer onoga u svom domu da trpim neću, pa makar ni sina nemao!

Kada je čula šta otac namerava, Đula se pred ikonom zarekla da će se ubiti. Ipak, požele da još jedared vidi svoga Pavla. Po jednom devojčetu poruči da je te noći sačeka na mestu na kom su se najpre videli i upoznali. A šta će posle toga biti, mislila je Đula, Bog će znati. I Pavle krete... Beše to ona noć kad belina sve pomrači. Mećava je šibala planinom, mraz je lomio kamenje i granje, zloslutni fijuk vetra se zarivao u srce nesrećnog putnika. Pavle je stajao i osluškivao. Đula je kasnila. U jednom trenutku, učini se da je nešto čuo. Krete u tom pravcu i povika je imenom. Pucanje učesta. A onda se krv u njemu zaledi! Umesto voljene devojke, pred njim se pojaviše vuci. Najpre jedan, za njim i ostali.

„Pomozi Bože", povika Pavle, pogleda ka nebu, prekrsti se i odlomi poveću granu. Ubrzo poče i neravnopravna borba. Kurjaci su nasrtali, nesrećnik se očajnički branio. Jedan za drugim, vukovi padaše oko njega. Naposletku, ostade samo jedan. Okuraženi Pavle tada povika: „Hvala ti Bože, više mi ne trebaš. Sa ovim ću i sam raskrstiti". I poteže toljagu koja se prelomi na leđima zveri. Seti se i noža, povuče ga iz cagrija i zari ga u srce životinje. Taman se uspravi, kad se pred njim stvori novi čopor izgladnelih zveri...

A kroz noć je trčala devojka. Hitala je Đula na sastanak s Pavlom, žurila da poslednji put vidi svog dragana, jer te večeri bi isprošena. Kad priđe ceru, ona se užasnu... Krvavo poprište joj stvori sliku jezivog događaja. A kad u snegu pronađe i Pavlovu desnu ruku, srce joj se slomi. Pomilova ukočene prste, stavi hladnu šaku na svoja nedra. Jeziva stvarnost, bol, strah i nestvarna zima, sve se to poče mešati i polako nestajati. Đulku obuze neka topla obamrlost i ona se polako otisnu u dubok san iz koga se neće vratiti. Dugo su nesrećni roditelji tražili svoju decu. I nađoše ih. Ispod Cera najpre ugledaše smrznutu Đulu, a na njenim grudima i Pavlovu ruku. Na mestu na kom ih nađoše oboje sahraniše. I kameni beleg udariše. Narod reče da su se tu i izmirili."

 

Na ovo mesto su oduvek mladi dolazili. Nekada tajno, po hladu, nekada buntovno i otvoreno. Nad grobom nesrećnih stradalnika bi se prekrstili, poljubili i za večnu ljubav pomolili. Narod veruje da njihovu ljubav čuvaju Đula i Pavle. I zaista, malo se ko raziđe sa Ašikovog groba da vezu ne učvrsti, da ljubav u crkvi ne kruniše.

 

 

http://www.upoznajsrbiju.co.rs/prica/asikov-grob-103

[Снежана]

 

Шах Џахан & Мумтаз Махал

 

 

Која највећа љубавна прича би могла бити, него љубавна прича која је инспирисала изградњу једног од највеличанственијег здања на свету? Оно што је почело као веридба, процветало у једну интезивну интимну везу, која, упркос свему завршава трагично, живеће вечно кроз Таџ Махал...

 

Млади принц Курам, први је приметио сјајну Арџуманд Бану Бегум, персијксу принцезу, док је шетала по богато осликаном персијсом тепиху у Мена Базару. Од погледа на њу, принцу је срце поскочило. Можда је имао само 14 година, али је принц одмах рекао оцу да жели да се венча са младом и лепом принцезом. Као што је уобичајено, цар Џахангир је организовао веридбу, венчали су се пет година касније.

1612. астролози бирају 10. мај за дан венчања, дан који је према звездама био најбољи за дуг и срећан брак. Арџамунд Бану Бегум је несумљиво највећа принчева љубав и у част његове љубави и њене неизмерне лепоте, он јој даје име Мумтаз Махал „Драгуљ палате“.

 

Након успињања на трон, принц је постао познат као Могулски Цар Шах Џахан. Током његове владавине, Мумтаз Махал је стално уз њега. Била му је верни пратилац и сродна душа, и упркос честим трудноћама, без проблема путује широм Могул царства са супругом на разне војне кампање и краљевске посете. Шах Џахан је волео и веровао Мумтаз Махал толико да јој је указао највећу могућу част дарујући јој свој царси печат, Мур Узах.
 

1631. пратећи мужа на Декан висоравни, Мумзал је родила 14. дете, ћерку, али трагично умире приликом порођаја. Када је издахнула, Шах је обећао да се неће поново женити и да ће изградити величанствени маузолеј као њен гроб.
Након смрти његове жене, цар је неутешан, наредио је да земља буде две године у жалости, а он сам се осамио.

 

Коначно, најстарија ћерка му помаже да се појави после дванаест дугих месеци самоће, али он се променио, коса му је побелела, леђа се савила, а његово лице је исцрпљено.

Међутим, Схах Јахан за циљ да одржи обећање које је дао својој вољеној жени, и почео рад на подизање највише изузетну гроб у свету. Споменик је 22 година, а рад од преко 22.000 људи, а када је завршен, био је величанствен.
Међутим, Шах Џахан одржава обећање које је дао својој вољеној жени, и почео је рад на изградњи највећег маузолеја на свету. Зидан је 22 године, радило га је преко 22.000 људи, а када је завршен, био је величанствен.

 

Тај Махал је вечни данак цара својој вољеној жени али и више од тога, то је сјајан споменик једној од највећих љубавних прича у историји.

Као што сунце свако јутро излази изнад велиих мермерних купола, то је подсетник на љубав једног младића према лепој персијксој принцези...

 

 

http://www.thisisglamorous.com/2012/04/great-love-stories-03-shah-jahan-mumtaz/
 

[Pancakes]

Prince & Mayte

Ukratko: Princova prva velika ljubav, prva žena - Mayte Garcia (portorikanka, koreograf(ka), trbušna plesačica, glumica). Svojoj ljubavi je posvetio dosta pjesama, i tamo treba tražiti njegov genije koji je bio sposoban da izrazi ono što tinji u mnogima,  ali samo pojedini imaju taj dar da to i iznesu, u formatu u kojem je to Prince mogao. Zvanično su se uzeli na Valentine's Day 1996 (Prince je tada imao 37 a Mayte 22god, upoznali su se kada je ona imala 16god). Međutim, neke velike ljubavi se završavaju tragično, a takva je bila i ova, jer je rođenje njihovog prvog sina pratilo i njegovo brzo upokojenje od rijetke bolesti, geneteskog poremećaja pod imenom 'Pfeiffer syndrome'. Mayte je kasnije doživjela pobačaj, i to ih je slomilo i odvelo u očajanje koje je rezultiralo raskidom 1999. Mayte je nakon toga, 2000god imala kratku vezu do 2002 sa Tommy Lee-om iz benda Motley Crue. Trenutno zivi u L.A. sa djevojcicom Gia-om koju je usvojila 2013 god. Prince se oženio 2001 Manuelom Testolini i razveo 2006. Po sopstvenom svjedocenju, zivio je celibatno od 2008 god, sve do tragicnog i iznenadnog upokojenja 21 aprila '16 kao posledica slucajnog predoziranja anelgetikom fentanyl - om.

U ovom intervju-u iz 1996 na Oprah Show je Prince bio u 'oblacima' - sto bi rekli. Pronasao je ljubavs svog zivota i sanjao da osnuje veliku porodicu. Tuzno je gledati - nakon svega sto se desilo ali ja izdvajam dio koji pocinje na 2:55 i u kojem kaze:

Oprah: When he talks about you, there is a thing happens in his eyes.
Prince: I do feel that i've come closer to who i aspire to be, by being with her.
Oprah: And what she do for you... that you didn't have alone?
Prince: (pause... thinking) She makes it easier to talk to God.
Oprah: oh, i could cry...

****

Ovo je pjesma posvecena Mayte (radila je koreografiju i ona je ona 'prava' u spotu) u kojem je Prince 'The One'... U ovoj pjesmi je sve savrseno, od NPG orkestra, Maytine ideje za spot i koreografiju, Princovog glasa i posebno cinjenice da su Prince & Mayte zaista bili zajedno..

 

[Снежана]

 

 

Salvador i Gala Dali

 

 

Salvador Dali bio je u potpunosti svoja umetnost. Živeo je u stilu svog stvaranja, uvek na ivici, uvek u strahu od prestajanja. Kohezija njegove bolesti, talenta, intelekta, i ambicija dovela ga je u sam umetnički vrh. Priče koje su ostale za Dalijem tvore sliku njegovog života u izmaglici slave i moći, onirične opijenosti i umetnosti tako bizarne i stravične, egocentrične i depresivne, mazohističke i genijalne.

Priča velikog Dalija započinje sa pričom o jednoj ljubavi. O jednoj ženi i braku, o vernoj pratilji i muzi. O njenoj beskrajnoj brizi i negovanju Dalijevog uma, o upornosti i veri koja je dovela do ostvarenja i uspeha slavnog umetnika.

 

 

Uticaj Gale na Dalijevu umetnost

Gala je bila deset godina starija od Dalija. Upoznali su se kada je njemu bilo 26. godina. Ona je prepoznala njegov veliki talenat i osetila umetničku dušu, a zatim odlučila da da sve od sebe kako bi ostvarila potpuni potencijal tih dveju jednakosti.

Kada su se venčali Dali je bio samo još jedan siromašan i neznani umetnik. Slikao je i crtao po svemu što je video, a njegova umetnost bila je haos. Tek po dolasku Gale u njegov život nastupila je disciplina i stremljenje ka stvarnom slikarstvu, ali i drugim oblicima prave umetnosti.

Govorila mu je da mora da slika kao stari majstori uljem i na platnu, i on je tako i započeo koračati svojim nadrealizmom. Isprva Dalijeve slike, iako dobro dočekane od strane tadašnjih kritičara, nisu uopšte bile prodavane, te je Gala sama putovala po Španiji i noseći ih sa sobom, pokušavala svuda da proda slike svog muža.

 

 

Boravak u Americi

Godine 1939. oni odlaze u Ameriku, u potragu za slavom. Dali se dopao Amerikancima odmah. Bio je pravi šoumen. On i Gala bili su savršen par ekscentrika posmatran kroz prizmu šire publike. Priređivali su maskenbale koji su opčinjavali Holivud.

Hičkok ga je angažovao da naslika viziju sna za film Začaran, a Volt Dizni tražio je od njega da radi na animiranom filmu koji će prikazati svetlo nadrealizma i približiti taj pravac očima javnosti. Destino je kratak animirani film objavljen tek 2003. godine pošto je u vreme kada je nastao bio suviše nadrealan da bi bio prikazan.

Njegove slike počinju da se prodaju tek 1943. kada su mu bogati bračni par iz Kolorada, Rejnold i Elenor Mors, videvši na izložbi njegova dela postali doživotni pokrovitelji. Od tada cene njegovih slika rastu.

 

 

Gala – menadžer Salvadora Dalija

Salvador Dali penje se u sam vrh i njegovo ime uskoro postaje veće od svih mu savremenika. Gala je bila ključni element njegovog uspeha. Bila je vodilja, stub oslonac, po Dalijevom mišljenju – njegova kraljica. Kako je i sama govorila, ona je vodila računa o životu, a on se starao o umetnosti.

Prodavanje slika, računi, novac, ugovori, sve je ono što Dali nije umeo. To je radila Gala – pod stalnim pritiskom njegove slave živela je i brinula o svemu. On je bio potpuno nesposoban za stvarni svet, nije znao vrednost novca, i nije razlikovao valute. Jedna anegdota govori o tome kako je taksisti platio sto dolara umesto deset, ne znajući uopšte koliko je to.

Kriza u braku

Kriza u braku nastaje kada Gala najednom u tamnoj senci svog muža stiče reputaciju žene sa kojom se ne treba šaliti, žene uvek spremne za sukob. Stara požuda prema mlađim muškarcima ponovo se javlja i ona započinje svoje afere, koje Daliju nisu smetale.

Njihov odnos vrtoglavo se menja, i pod mračnom piramidom slave zajedno i bespovratno odlaze u pervertirane stvarnosti. Dali i Gala sa maskenbala prelaze na priređivanje orgija. Ludost traje, Gala i Salvador postaju sve dalji, ali površinski posmatrano na toj velikoj pozornici, ostaju savršen par.

Vraćaju se u Španiju, pod izgovorom da je Dali izgubio inspiraciju, da ne može da stvara i da mu treba dom. U jednom selu kupuju malu kuću misleći kako će se povući od sveta i uspostaviti staru ljubav punu umetnosti i razumevanja. Međutim to se pokazalo kao greška. Gala je želela samoću i smiraj, zadvoljstvo i užitak, a Dali pažnju i život u svetlu svoje slave.

Dalijeva afera sa Amandom Lir

Gala počinje da živi nezavisno od Dalija i sve češće odlazi na putovanja sama. Neskriveno zavodi mladiće i sa njima vodi otvorene afere. Dali je uvek govorio kako je to divno i kako ga fascinira, što je jedna stara žena i dalje sposobna da zavodi mlade. Nije prestajao da je voli.

Amandra Lir, Gala i Salvador Dali

Tokom jednog boravka u Parizu 1965. godine Salvador Dali se i sam upušta u aferu sa tada čuvenom manekenkom Amandom Lir sa kojom provodi narednih petnest godina života. Gala je prihvatila Amandu i jedno vreme njih troje putovali su zajedno i čudili javnost svojom pojavom. Konačno, Gala traži od Dalija da joj kupi obećanu vilu u Pubolu i da je ostavi na miru. On je održao reč i Gala zauvek odlazi.

Njen odlazak pogodio je Dalija više nego što je to isprva pokazao. Ostao je sa Amandom, ali je i dalje idealizovao svoju kraljicu. Ona je za njega uvek ostala nedostižna boginja, majka i vodilja, spas i utočište. Zabranila mu je posete i rekla da može da dolazi samo kada dobije pismeni poziv. Jedini stub koji ga je držao najednom se izmakao.

 

 

Dalijev život bez Gale

Po ulasku u sedamdesetu godinu života oboleva od Parkinsonove bolesti, koja direktno utiče na njegovo slikanje. Kada je Gala to čula bila je ljuta. Govorila je za njega da je beskoristan, da ne treba da postoji ako ne slika. Postala je gramziva i uplašena za svoju budućnost i u Daliju, pored sve ljubavi koju su nekada delili, videla je izvor novca.

Poslednji dani

Gala nekoliko godina kasnije umire i Dali se uskoro sasvim povlači u sebe i ne napušta tamne prostorije svog zamka. Odbijao je da pije vodu i time umalo dozvao smrt. Njegovo ponašanje protumačeno je kao suicidno i pojavile su se glasine da je već dva puta pokušao da se ubije. U dvorcu izbija požar i Dalija ponovo jedva spašavaju. Pet meseci ostaje u bolnici, a u posetu mu dolazi čak i španski kralj Huan Karlost.

Poslednje godine svog života provodi u privatnim odajama svog muzeja, u potpunoj tami i teškoj depresiji. Čovek čudesnih brkova i genijalno ludačkog pogleda, koji je nekad uzimao svu pažnju, sada je bio samo tamna senka koja šapuće mračne reči. Godine 1988. zbog naglog slabljenja srca ponovo se vraća u bolnicu. Naredne godine, u toku svoje omiljene predstave Tristan i Izolda, veliki umetnik umire, bez Gale.

 

http://kultivisise.rs/gala-dali-zena-koja-je-stvorila-velikana/

 

 

 

 

[Снежана]

 

Živojin Mišić i Lujza Krikner

 

Ćerka inženjera Fridriha Kriknera, Švajcarca nemačkog porekla, Lujza, rođena je u Beogradu 1865. godine.

Šesnaestogodišnja devojka za koju su imućni roditelji imali velike planove leta 1881. godine, boraveći u porodičnom letnjikovcu u okolini Aranđelovca, na balu oficira upoznaje mladog potporučnika Živojina Mišića.

Sa prvim taktovima koje je zasvirao orkestar mladi potporučnik Mišić je prišao Krinkerovima, duboko se poklonio i zamolio za dozvolu da igra sa Lujzom. Devojka je kažu, nevoljno ustala, a ni roditelji nisu bili oduševljeni kavaljerom. Ali, te letnje noći dogodilo se ne samo poznanstvo dvoje mladih, nego i ljubav na prvi pogled.

Argumenti da je on seljački sin, da su plate poručnika male, a vojnici osuđeni na neprestano seljakanje bili su samo izgovor za ključni argument roditelja: to što su Lujza i Živojin različite vere. Ipak, Lujza beži sa Živojinom, lišena miraza, i 30. oktobra 1884. godine venčavaju se u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu.

Nemica koja je uzela prezime Mišić postala je majka šestoro dece. Tri sina: Radovana, Aleksandra, Vojislava i tri kćerke: Eleonore, Olge i Anđelije. Ipak, srećnom braku koji su stvorili u prilog ne idu i istorijske prilike. Živojin, kasnije i sinovi, iz jednog rata idu u drugi, a ratova je bilo: Turski, Balkanski, Prvi svetski. Lujza deli sudbinu svoje porodice i svog naroda. Povlači se sa srpskom vojskom preko Albanije do Drača 1915. godine, kada vojvoda Živojin Mišić sa sinovima i vojskom odlazi na Krf, ona sa ostalim izbeglicama ide u Francusku. Dve godine kasnije stiže u Solun, pred sam proboj Solunskog fronta. Sa srpskom vojskom vraća se u domovinu.

Kako je rat ostavio posledice na zdravlje srpskog vojskovođe, Lujza i u miru vodi novu bitku. Odlaze lekarima u Francusku, neprestano zajedno. Ipak, svoju ljubav Lujza gubi 21. januara 1921. godine. Vojvoda Mišić umire na njenim rukama.

Nastavlja život sa decom u rodnom gradu, ali ubrzo prodaje kuću u Beogradu da bi ispunila davnu Živojinovu želju: u njegovom Struganiku, ispod stare porodične kuće gradi novu. U toj kući 13. maja 1941, nakon kapitulacije jugoslovenske vojske Živojinov sin, major Aleksandar Mišić, i general Draža Mihailović sa grupom oficira koji nisu prihvatili kapitulaciju osnivaju Vrhovnu komandu Jugoslovenske vojske u otadžbini. U istoj kući 19. septembra sastali su se Draža i Tito da pregovaraju.

Nemačka kaznena ekspedicija nekoliko dana kasnije, u pohodu na Ravnu goru spalila je kuću Lujze Mišić u Struganiku. Lujza tad, iz revolta iz protestanstke prelazi u pravoslavnu veru i uzima pravoslavnu ime Magdalena.

Njeni maniri, odnos prema vojvodi i deci bili su sazdani od onog najboljeg što je ponela iz svog germanskog vaspitanja i onog stečenog iz srpske tradicije i običaja. I u najtežim situacijama hrabrila je supruga i bila na njegovoj strani. Ona je majka heroj i žena iz dobrostojeće nemačke porodice, koja je žrtvovala sve zbog ljubavi prema srpskom vojvodi koji ju je zajedno sa sobom odveo u legendu i nezaborav.

Dve faze njenog života simolično predstavljaju i dve krštenice na zidu muzeja u Struganiku. Na jednoj piše: „Lujza Krikner“, na drugoj: „Magdalena Mišić“. U svakoj od njih, Lujza je bila odana svom Živojinu, njihovoj ljubavi i porodici koju su stvorili.

Umrla je u dubokoj starosti 1956. godine.

[Поет]

https://wannabemagazine.com/ljubavi-srpskih-pisaca-branko-miljkovic/

[Снежана]

Freddie Mercury & Mary Austin

 

Ko je jedina žena s kojom je Freddie Mercury bio u vezi? A ostavio joj je i najveću tajnu nakon smrti...

Kada je preminuo, Freddie Mercury nije želio da itko zna gdje se nalazi njegova urna s pepelom, kako njegov grob ne bi bio oskrnavljen, pa je ovu tajnu povjerio ženi za koju je govorio da je ljubav njegovog života.  Oporukom je obvezao svoju bivšu zaručnicu Mary Austin da se pobrine za pepeo i nikada javno ne kaže što je uradila s njim. 

Mary je uspjela opravdati Freddiejevo povjerenje pa je ovu tajnu sačuvala čak i od njegovih roditelja i njegovog kasnijeg životnog partnera Jimija Huttona. Do dana današnjeg Mary nije odala tajnu gdje se nalazi urna s njegovim pepelom.

Freddie i Mary započeli su vezu početkom sedamdesetih godina i bili su zajedno pet godina.

Rastali su se kada je Freddie upoznao američkog producenta iz Electro Recordsa s kojim je započeo ljubavnu vezu. Unatoč rastanku ostali su jako bliski i do kraja života ju je Freddie smatrao pravim prijateljem.  

Njegova radna soba ostala je ista kao kad je bio živ; u njoj je veliki klavir, na kojem je skladao neke od svojih najvećih hitova, uključujući i 'Bohemian Rhapsody' s albuma 'A Night at the Opera' iz 1975, te antikni namještaj kojega je obožavao.

- Gdje god se okrenem sjećanja su na njega. Čujem neku posebnu pjesmu i preplave me emocije. 20 smo godina živjeli pod istim krovom - ispričala je Mary.

- Freddie je bio zabavan. Viđala sam ga ozbiljnog samo kad je radio na pjesmama.  

 

Poslije šest godina njihove veze tijekom kojih ju je zaprosio, zatim objavio je da je gay, počeo je mijenjati partnere i živjeti poročno, no njegova ljubav prema Mary nikad nije prestala. Obećanje koje mu je dala nikada neće prekršiti.  

- Nikada nisam izdala Freddieja dok je bio živ. I neću ga izdati ni sada - poručila je Mary.

Kada je Freddie umro, ona je zapala u krizu, a ubrzo se suočila s velikom ljubomorom, jer je upravo njoj Freddie ostavio svu svoju imovinu.

- Mislila sam kako mi je Freddie ostavio prevelik teret i mislila sam da se s tim neću moći nositi. Upozorio me je da će kuća biti veći izazov nego što sam svjesna. Zahvalna sam mu što me na to upozorio, jer sam se brzo sudarila s velikom ljubomorom - sjeća se Mary.

Ostali članovi benda nisu mogli prihvatiti to što je Mary naslijedila njegovu imovinu. Kaže kako ju je Freddie upozorio da će se sresti s ljubomorom.

- I bio je u pravu - dodaje gorko. Kaže da ne razumije zašto su bivši članovi benda toliko ljubomorni jer za nju to su samo cigle i prolazne stvari.

- Bio je jako velikodušan prema njima, ali mislim da oni to nisu shvatili. Mislim da ne cijene i ne shvaćaju što im je Freddie ostavio. Ostavio im je četvrtinu profita posljednja četiri albuma, a nije morao to uraditi. Nikad se ne čujem s njima. Kad je on umro, oni su samo nestali - priča Mary.

 

 

Mary ga je njegovala do zadnjih dana. Njegova ljubav prema Mary nikad nije prestala. Zato obećanje koje mu je dala nikada neće prekršiti.  

Mercury je jednom izjavio da nijedan njegov ljubavnik nije mogao zamijeniti Mary.

- Ona je jedini prijatelj kojeg imam i jedini prijatelj kojeg želim. To je za mene bio pravi brak - rekao je svojedobno.

Mary je išla s Queen na turneje sedamdesetih godina, a ovih je dana Brian May objavio jednu od rijetkih fotografija s tih putovanja na kojima su Freddie i Mary zajedno.

http://www.6yka.com/novosti/ko-je-jedina-zena-s-kojom-je-freddie-mercury-bio-u-vezi-a-ostavio-joj-je-i-najvecu-tajnu-nakon-smrti?fbclid=IwAR2Q9BGRNC4Sj0QGxnln4yZ1QQC3FRdmBJk1rAXHH7U-SIvfwWMlZ2Arwbk