Ој фантазијо, моја мила!

[JESSY]

Авва Пимен приповеда да је познавао подвижника који се толико борио са фантазијама, да је једанпут видео брата како сагрешује са неком женом. И када више није могао поднети да то гледа, приђе им да их руком гурне и да им каже: ,,Прекините већ једном, докле мислите?“ Кад гле, нађе се да су то снопови жита.
(из Старечника)

Владар из сенке

Све је више људи који интензивно гаје уобразиљу, живе у свету фантазије и због тога болују од унутрашње узнемирености. Свако од нас је бар једном у животу доживео необично дејство фантазије када је узбуђено узвикнуо: „Ма, руку бих дао да сам баш то видео?“ Колико нам се само пута десило да од грумена прашине помислимо како се у неком ћошку гнезди ретка, гигантска врста паука. Колико је маштање присутно у нашем свакодневном деловању уопште нисмо свесни! Камо наше среће да се запитамо о њеном смислу, пореклу и начину деловања, како нам не би била лоша господарица, а сложићете се да је посебно у наше време виртуелне стварности она прави „владар из сенке“.

Ко је режисер?

Фантазије непрекидно испреплићемо с прошлошћу, садашњошћу и будућношћу; са прошлим искуствима, реалним дешавањима и са предвиђањем будућих догађаја. Док фантазирамо, ми нижемо речи и слике како нам је воља. А читав тај процес може бити вођен свесним делом наше личности, али и њеним несвесним садржајима. Ако се препуштамо свесном маштању онда ми у потпуности режирамо филм који ћемо одгледати у глави. Често пута се, пак, дешава да нам уопште није јасно како нам је нешто пало на памет и зашто нас неке фантазије упорно салећу. Ако успемо да се освестимо и докучимо одакле долазе такве мисли, шта их покреће и како се осећамо, полако почињемо да освешћујемо своје потиснуте жеље и осећања, али и да разумемо колико је важно да се бар с времена на време посвећујемо душевној и менталној хигијени.

[JESSY]

Фантазије и осећања

Посебно је важно обратити пажњу на то да, ако смо доживели нешто што је изазвало непријатне емоције љутње, туге, стида, кривице, зависти, да се тих осећања нећемо решити тако што ћемо одвртити неки свој филм у глави. Напортив, тако их само још дубље закопавамо и потискујемо, а оне чекају да излете на површину што се по правилу дешава када се најмање надамо. На пример, ако се са неким непрестано расправљамо у глави, велика вероватноћа је да ће првом приликом између нас и те особе доћи до жестоког конфликта, и то наводно због ситнице. Исто се дешава, ако смо закопали у себи неку тугу и нисмо одболовали неки губитак да ће нас неисплакане сузе у неочекиваном тренутку изненадити и потпуно збунити. Ето, колико је важно разумети и проучити способност фантазирања као веома моћно својство нашег душевног бића.

Духовна димензија или шта је то фантазија?

Свети Јован Лествичник овако дефинише машту (=фантазију): „Машта је обмана очију док свест спава… она је посматрање онога што не постоји“. И заиста, маштање је замишљање нечега што не постоји, што нема никакве основе у стварносги. Она ступа у дејство када је свест неактивна, али се јавља и када је човек у будном стању.

Уобразиља vs фантазија

Важно је разумети разлику између човекове уобразиље и маште (=фантазије). Уобразиља или способност замишљања је природна способност душе, а машта или фантазија је енергија ове природне душевне способности. Уобразиља се налази између ума и чула. То није ни чисто дејство ума, али ни дејетво чула, тврди Влахос.

Мишљење vs фантазија

Свети Григорије Палама пише: „У словесном бићу уобразиља је међупростор (=посредник) између ума и чула.“ Свети Максим, пак, каже да је једно маштање, а друго мишљење. Разлика између ова два појма види се на основу разлика у њиховим дејствима, јер „мишљење је енергија и творење, док је машта страст…“ Другим речима, мишљење је енергија ума везана за неку мисао, док је машта страст и изображење (=стварање представе) неке чулима опазиве ствари.

[JESSY]

Шта се дешава када фантазирамо?

Према светоотачком предању, као што тело има пет чула, тако и душа поседује пет сила и енергија. И то су: ум, мишљење, закључивање, маштање (=фантазија, уобразиља) и осећање. Тако је „једна од сила душе уобразиља, помоћу које душа замишља (=ствара фантазије).“ То исто тврди и свети Григорије Синајски када пише: „Ум, по природи, има својство да ствара фантазије и представе и ο ономе докле није доспео.“ Калист и Ксантопули пишу дословно овако: „Машту светитељи описују као митолошки лавиринт, најразноликијих облика, многоглаву као хидру, и као какав мост за демоне; јер преко њега прелазећи и улазећи као убице и разбојници опште и мешају се са душом претварајући је у воштано саће, боравиште неплодних мисли и страсти…“ Они даље тврде да се машта састоји од три дела:

• први део је способност примања и упијања представа
• други део трајно чува представе и изображења у уобразиљи душе
• трећи се састоји од насладе и туге које су проузроковане привидно добрим или рђавим изображењима, сачуваним у уобразиљи душе.

Природно стање

Међутим, све наведено је само показатељ колико смо се удаљили од своје суштине и назначења, јер само „уколико не постоје никакве фантазије у срцу, ум се налази у природном стању“, учи нас Исихије Презвитер.

Према томе, што је човек духовно и душевно нездравији, то је више у власти разних врста маште. Сасвим је извесно да и многобројна психичка оболења имају свој корен управо у тој склоности човекове душе да се необуздано препушта притисцима и лажним радостима које пружа свет маште. Ако човек смогне снаге да се ухвати у коштац са собом и овом препреденом господарицом, он ће ступити на пут исцељења и једноставније ће избећи разне (психолошке) заврзламе и непријатности.

 

https://duhovnaterapija.wordpress.com/2016/04/15/fantazija/