SRAMOTA svijeta :(

[И.стојковић]

    Срамота свијета...

    Изузетно прецизан назив за стање у коме се већина света налази. Нимало песимистички настројен, већ убеђен да некада не сагледавамо ствари у потпуности. Фокусирајући се на догађај о прелепом псу, Мили, љубимцу читавог краја око великог маркета, осим несумњивог злодела, не улазећи у разлог који је починиоца или починиоце, навео на, за људски род,потпуно несхватљиво иживљавање над слабијим бићем, да ли смо довољно искрени да сагледамо ко је све скривио, згрешио, и довео до Милиног бола, потпуно јасног у њеним мирним и тужним очима.

    Свако од нас може за себе направити могућу конструкцију догађаја, а моја почиње, од дана од када се Мила нашла на улици. Или она сама, или неки њен предак, били су играчка која је брзо задовољила интересовање нечијег детета, и као таква, избачена је из топлог дома, препуног, до тада, љубави читаве породице. Очигледно лажне љубави, без трунке одговорности или жртве. Питање које следи да ли уопште има љубави и међу члановима те породице, или је и њихов међусобни однос, нешто подстакнуто различитим интересима и циљевима...шта год, само не љубав. Но да оставим по страни судбину породице, а покушам да замислим судбину пса и многих око њега. Силне невладине и владине организације, који затрпаше медије својим хтењима, али очигледно не делима, не приметише тог малог, уплашеног, гладног и незбринутог пса.Или не хтедоше да примете, јер би на даље морали да озбиљно раде, тражећи спонзоре за азил, вакцинацију, стерилизацију и слично, а овако не приметивши га, и на даље пишу о својим хтењима, посећују семинаре овде и свуда, опчињени комплиментима како су брижни. Ако би и њих за сада оставио по страни, колико људи бих још могао набројати који су могли урадити бар један део од свега наведеног, али нису јер су своју мисију схватили завршеном, помазивши тог пса, бацивши му комад хране. Могао бих лако претпоставити да је тај јадник или јадници, који су свој бес искалили на недужном и немоћном псу, баш неко од деце са почетка приче,празног и хладног срца...

    Кугла, која се све јачом силом врти, самим тим све нас је више по ободу те кугле, јер је лакше...препустиш се и ту си....а ка центру морамо се потрудити, љубав и снагу уложити, јер тамо хоћемо, јер је одатле све и Почело....Промисао Божија је несхватљива за нас, али нам Он зато Даје да видимо, и да размислимо, хоћемо ли или не?

    Мила ће добити и протезе, топли дом, негу какву многи пси немају. Сада, када је СРАМОТА СВИЈЕТА изашла на видело, а могло је, и то далеко лакше, да до срамоте никада ни не дође.

    Истовремено, свакодневно сазнајемо о мукотрпном сакупљању новца за помагала или операције неопходне деци, о гладној деци, о деци која негују читаву породицу, а живе у шупи од дасака површине 10-ак м2.Очекујућа реакција, револт људи због одлуке финансирати за тамо неког пса, уместо помоћи детету. Опет прашина на Истини, јер сада су неке друге невладине и владине организације, неки други људи који отплачу, помилују их или им пошаљу чоколаду.....

    Где је одговор? Па где би био но у Светом Писму!Све Је Бог Створио, и према свему се требамо владати и користити, с љубављу према Богу!!!!!!!

    Тако, повреда тог преслатког пса, неће бити залечена ничим, само и искључиво, ако свако од нас смисли за себе конструкцију, како је уопште дошло до могућности да буде повређен, и према замишљеном преиспита, пре свега самог себе....

crvenilo amen crvenilo 0202_238 crvenilo

https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/drugarstvo.gif

1405_love

0442_feel

[Стефан]

Срби су објавили рат животињама,сада званично...

[Милица]

С једне стране има људи који дају малтене паре које немају

да спасу понеку животињу,

а са друге...

неки који их за џабе убију

или осакате...

[Милица]

САОПШТЕЊЕ ЗА НОВИНАРЕ

Поводом Протеста «Стоп насиљу над животињама» 25.04.2010.

У Београду испред Старог двора у 12,00 часова

Удружење «Европска иницијатива 17» старатељ уличних београдских паса и Удружење за заштиту животиња и грађанске свести Феникс организују протестни скуп «Стоп насиљу над животињама» због насиља према животињама и учесталог убијања уличних животиња, понекад чак и власничких, чија је кулминација случај недужне керуше «Миле». Одавно су београдске улице за десетине паса и мачака постале њихово гробље јер их сваки дан убијају и муче појединци на најсуровије начине: тровањем, клањем, премлаћивањем до смрти, дављењем, спаљивањем живих, ватреним оружјем... Све до најизопаченијег случаја керушице «Миле», ови свакодневни злочини одвијали су се иза сенке јавности, јер медији нису показивали потребно интересовање. Једини сведоци тих страхота били смо само ми који смо одлучили свој живот да поделимо са њима и макар тако дамо смисао појму «бити човек», посебно данас, у овим тешким временима!

У «тишини» и привиду нормалности, такви појединци – «обични» људи који живе међу нама и нашом децом, можда се баш њима свако јутро јављамо или са таквим улазимо у лифт, чине годинама таква зверства која се одликују средњовековном бруталношћу која није примерена савременом добу.То чине јер имају потребу да убијају и муче, али и слободу јер у овом друштво агресија према животињама се толерише. Слика да такав појединац на аутобуској станици малтретира пса у присуство мноштва људи је «уобичајена» разгледница из Београда 2010. Нико нема рефлекс да позове полицију, иако је КЗ РС још 2006. такво понашање квалификовао као кривично дело?! Полиција, све до случаја «Миле» углавном је реаговала подсмехом што је деранжирана за такве «ствари» или је упућивала на друштва за заштиту?! Закони се усвајају лако, дизањем руке, али свест се мења тешко и преспоро...Милином страдању је допринела хајке на псе у појединим медијима и њихово често оправдавање злочина наводном угроженошћу, инертност полиције и толерисање насиља над животињама у друштву. Случај «Миле» треба да буде прекретница у третирању злочина над животињама, како од стране полиције, тако и од стране медија, али је и досад најозбиљније упозорење целокупном друштву о «стању нације» у Србији, те се искрено надамо да њено страдање неће бити, у том смислу, узалудно?.

Снажно подржавамо намеру да се оснује полиција за животиње, предлажемо увођење SOS телефона 0 – 24 за пријављивање злостављања, позивамо све релевантне чиниоце да само примењују постојеће законе који штите животиње, а грађане да буду лојални и да да такве случајеве пријављују јер једино тако можемо постати цивилизована европска земља.

Подсећамо да су «ЕИ 17» и «Феникс» још 8. априла иницијално најавили протест по сазнању да је Град увео од 1.јануара 2010. комуналне таксе на кућне љубимце и плаћање «лежарине»од 1. марта по дану за власничке псе. Након тога, ове организације упутиле су писмо Градоначелнику, г. Ђиласу у коме су указале на постојеће стање у сектору, између осталог на проблем евиденције паса и одмах је уследила апсолутно позитивна реакција јер је Секретаријат за комуналне и стамбене послове уприличио два састанка са «ЕИ 17» и «Фениксом». На тим састанцима постигнут је заједнички договор да се наплата такси одложи до потпуног сређивања евиденције паса. Због таквог исхода разговора «ЕИ 17» и «Феникс» изражавају своје задовољство високим степеном исказаног разумевања и сарадње који је недвосмислено показао како сам Градоначелник, тако и његови најближи сарадници што прија, али и улива велику наду у погледу заједничког решавања проблема.

У том смислу протест због такси се претворио у протест због насиља над животињама јер се случај куце «Миле» поклопио са поменутим активностима у сектору, као и у времену.

Злочин над куцом «Милом» тиче се свих нас јер шаље остатку света веома ружну слику о свима нама у Београду и у Србији због чега позивамо самог Градоначелника да се заједно са својим најближим сарадницима придружи свима нама на протесту у недељу и да тако покажемо да једна мањина нема право да брука и да девалвира већину грађана и других учесника у друштвеном, културном и политичком животу Београда и Србије!

Позивамо такође све медије, посленике културе, уметности и грађанских вредности да се солидаришу са «Милом» и њеном несрећом, да нам се придруже и да сви заједно пошаљемо свету поруку да Београд није слика осакаћене куце «Миле» која је обишла свет, већ хуманих и културних људи који га чине!

«Европска иницијатива 17» Удружење за заштиту животиња и развој грађанске

старатељ уличних паса свести Феникс

Председник Председник

Даница Дробац Милица Ранковић

063 8402 643 064 2537115

У Београду, 23. арила 2010. године

[Милица]

Glad pojela pse

У дивљем азилу испод Авале,

жена која га је "оформила" се тешко разболела...

и сад тамо ужас наступио...

Кажем ја лепо, не сме се претеривати.

Мноого је имати и два пса...

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=177715&title_add=Glad%20pojela%20pse&kword_add=azil%20za%20pse,%20napusteni%20psi

[Милан Меденица :)]

бљак.

[дибидусрус]

Ја сам овде у Русији гледао како један даса везао неко куче улично за дрво и пујдао свог бултеријера или тако нешто  на њега. А овај гризе беспомоћног пса везаног, онако све крв...То је био снимак. То су болесни људи.

[Милица]

Добро кад то ниси уживо видео!

[дибидусрус]

Снимак био детаљан. Нећу да описујем. Мораш на свашта да се навикнеш. Руси енкако воле животиње. По парковима шетају кучиће. Није ко по нашима селима, добра животиња је она која се је.

Е ово да чујете, стварно било. Пошто је Русија северна држава, пси луталице зими немају шта да једу. Једном је моја жена изашла да шета са бебом у колицима. Враћа се у неком блажем шоку и казује.

Док је шетала, њу и колица су окружили пси луталице. Био је фебруар. Осетили дете. Гладни. Пси прелазе улицу, очекујући да ће и она да пређе улицу с дететом. Знају за светла. Сва срећа да су се нашли људи и растерали псе.

[Милица]

Такве снимке боље не гледати...

ја сам једном започела да гледам снимак

на ком су клинци вежбали свог пит була,

који је гризао уличног пса.

Али не могу, грозно је.

Што се тиче чопора паса...

да су хтели да нападну - напали би.

Мене су тако на Ади једном орагнизовано окружили и режали...

и после пар минута су се само окренули и отишли.

Ја премрла!

[Милан Меденица :)]

пси нападају само плен који бежи и који се плаши, или мањи од њихове висине или смотан у кретањима, тако не осећају претњу ... значи не трчати и не сагињати се ради скупљања неке гране и не показивати зубе, схватиће то као претњу и оправдање за напад.

одомаћене животиње напољу су генерално кукавице, а знају и ко им је господар.

не причам о дивљим животињама које су трениране убице, попут лавова или тигрова.

доста смо ми заборавили како се живи у дивљини, за разлику од Пигмеја који су савршени и јес да су пагани, али њима не треба Црква да се исправљају пошто немају ни греха у незнању ...

немају криминал, убиства, туче, свађе прођу ...

The Gods Must Be Crazy

[Милица]

Не слажем се са тобом по питању одбране од паса на улици.

Кад се сагнеш да нешто дохватиш да их као тиме гађаш, они одмах беже,

чак и кад су у чопору.

Мене нападају кад водим пса,

али их лако растерам.

Махнем торбицом,

а они у фрци :-))))

Лавови и тигрови нису трениране убице,

то се зове преживљавање и еколошка равнотежа.

[Милан Меденица :)]

Не слажем се са тобом по питању одбране од паса на улици.

Кад се сагнеш да нешто дохватиш да их као тиме гађаш, они одмах беже,

чак и кад су у чопору.

Мене нападају кад водим пса,

али их лако растерам.

Махнем торбицом,

а они у фрци :-))))

Лавови и тигрови нису трениране убице,

то се зове преживљавање и еколошка равнотежа.

да, то успева кад су даље, кад су близу не бих пробао.

ипак те животиње имају страх од човека, донекле.

не бих испитивао границу трпљења гладне животиње, нема она баш пуно самилости тад, а неке ни кад једу.

наравно да се тако зове, и наравно да само то цео живот раде, није то нетрпељивост према томе што раде, већ поштовање према савршенству којим то завршавају.

уосталом тренирају од малена лов, не знам како бих то другачије назвао.

можда тренирани ловци, ако ти је до еуфемизама.

[Милица]

Кажем ти, сусрећем се сваки дан са чопорима,

и никад није било проблема.

Побегну они...

[Огњен]

Ја сам овде у Русији гледао како један даса везао неко куче улично за дрво и пујдао свог бултеријера или тако нешто  на њега. А овај гризе беспомоћног пса везаног, онако све крв...То је био снимак. То су болесни људи.

Ја сам то гледао као средњошколац овде у Србији са прозора учионице.

А имао сам ту "срећу" да се задесим и када је један статфорд напао дете које је тек проходало.

Ма поремећени су сви односи који за основу немају прав(ославни) однос према Богу или који су из таквог односа некада настали а сада се наслеђују васпитањем.

И они који сакате животиње из хира и они који сакате људе због животиња. Поремећени односи. Човека са Богом, човека са човеком, човека са природом.