ТИПКАРНИК (ПЕЧАТ) КНЕЗА ЛАЗАРА

[александар живаљев]

Јуче случајно, ако постоји нешто случајно у кафани "Пролеће", упознах доцента средњовековне археологије др Ненада Радичевића, који је у старом граду Руднику код Горњег Милановца, пронашао печат ванредне љепоте којим се служио кнез Лазар током послиједње деценије своје владавине. Као скроман човјек, др Радичевић, није много причао о овом свом проналаску изузетне историјске вриједности. Срећна околност је што се печат до петка може видјети у Галерији САНУ, а на интернету, за сада нема његове љепше фотографије од ове које доносим (у реалности печат је много љепши и сусрет с њим је потресан сусрет с историјом). Чуваће се као велика драгоцијеност у Музеју рудничко-таковског краја.

 

У продужетку вијест из "Новости", које су и једине објавиле ову фотографију. Брука је што није постављена љепша на сајт САНУ.

Пронађен печат кнеза Лазара!
Борис СУБАШИЋ | 22. октобар 2015. 21:03

 

Спектакуларни налаз археолога у остацима средњовековног града Рудника. На металној плочици угравиран шлем украшен бивољим роговима и натпис: "Господин Лазар кнез све српске земље"

 

ОТКРИЋЕ печата кнеза Лазара у остацима средњовековног града Рудника је спектакуларан налаз до кога су у последњим данима овогодишње кампање дошли археолози Филозофског факултета у Београду и Музеја Рудничко-таковског краја. Били су запањени кад је из земље изронила метална плочица-матрица с минуциозно угравираним владарским грбом, карактеристичним шлемом украшеним бивољим роговима и натписом: "Господин Лазар кнез све српске земље". Печат је урезан "у негативу", као слика у огледалу, да би се читао правилно после отискивања у злату или воску.

- Реч је о јединственом налазу, до сад смо познавали само отиске печата на владарским повељама сачуваним у ризницама. По први пут пронађена је матрица којом су ти печати отискивани. Њу је могао да носи само кнез Лазар или његов најближи сарадник из дворске канцеларије - каже доцент др Дејан Радичевић који с кустосом Аном Цицовић руководи истраживањима.

Они истичу да је проналазак кнежевог печата дефинитивно потврдио важност средњовековног Рудника и наговестио да је у граду постојала владарска резиденција.

- Рудник је био врло важан извор Лазареве економске моћи, а печат доказује да је он боравио у њему и издавао повеље - каже др Радичевић. - Лазар је ширећи државу следио традицију Немањића и овладавао кључним рударским местима, од Новог Брда до Рудника, који му је био веома значајан.

Да би прецизно установили од ког је метала изливена матрица послали су је на испитивање у Републички завод за заштиту споменика културе.

- Спектрометријска анализа је дала невероватан резулатат, да је реч о аутентичној легури коју су направили овдашњи металурзи - каже др Радичевић. - Печат је направљен од легуре која садржи 80 одсто бакра, осам одсто олова, шест одсто калаја, два одсто цинка и један проценат силицијума. Суштински, то је оловно-калајна бронза којој су остали легирајући елементи дали посебне особине.

Стручњаци сматрају да је с печатне матрице отискивана предња страна жига и да је вероватно имала и други део.

Са археолошког налазишта на Руднику

- За другим делом печата и за остацима владарске резиденције потрага тек почиње - каже др Радичевић. - Печат који смо пронашли подсећа на "велики типар" којим је оверена повеља светогорском манастиру Пантелејмону, али и на печат с писма Дубровчанима.

Титула коју је Лазар користио на рудничкој матрици и тип витешког шлема старији од приказаног на рељефу у Хиландару, указују да је овај печат кнез користио у раној фази владавине.

- Вероватно је реч о периоду непосредно после 1373. кад је победио великаша Николу Алтомановића у сукобу око Рудника - каже др Радичевић. - Од тада овдашњи рудници и градови постају значајан извор моћи кнеза Лазара, а доцније деспота Стефана Лазаревића и Вука Бранковића. Овде је радила најдуговечнија и последња ковница новца средњовековне Србије.

Средњовековни Рудник није био заштићен зидинама и можда је то разлог за губитак и откриће кнежевог печата. Наиме, одмах после Косовског боја 1389. угарски краљ Жигмунд покренуо је поход на "шизматичку" Србију, а први циљ му је било освајање "Рудничке планине" и њених богатстава. Међутим, наишао је на жесток отпор и морао је да се повуче. Затим је 1390. безуспешно опседао Острвицу, главну рудничку тврђаву.

- Угарски упад је кратко трајао због неочекивано упорног отпора Срба, које је највероватније предводио великаш Никола Зојић - објашњава др Радичевић. - Зојић није учествовао у Косовском боју јер је остављен да брани северну границу, што значи да су Срби били свесни опасности од Угарске.

Угари су искалили бес на цивилном насељу Руднику.

- Лазарев печат смо пронашли у отпадној јами, као да га је неко бацио у задњем тренутку, да би спречио да владарска ознака буде пронађена и злоупотребљена - каже др Радичевић. - Тај археолошки слој указује да је град био спаљен и разорен. Током обнове преко необичне скривнице је подигнута нова велика грађевина, која је практично сачувала печат.

Ана Цицовић каже да ће од четвртка печат бити изложен у Музеју Рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.

Проналазач типкарника др Дејан Радичевић (поред Ана Цицовић из Музеја у Горњем Милановцу):

[kordun]

ko je mogao imati ovaj pecat, sem samog kneza lazara?

zamisli za iljadu godina nadju enter taster zeljkove tastature kojom je banovao po forumu 

[александар живаљев]

Овдје се печат кнеза Лазара боље види:

 

 

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:596984-%D0%9F%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82-%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0-%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%83-%D0%A1%D0%90%D0%9D%D0%A3

[александар живаљев]

Квадратура круга: Рудник

18:27 РТС 1

Печатњак или типар кнеза Лазара, који је недавно откривен на Руднику, а којим је Лазар оверавао дозволе за рударење и повеље, открива део историје средњовековне Србије.

На Руднику је ископан и први српски динар са ћириличним натписом из 1330. године а кога је ковао краљ Драгутин. Готово да нема ниједне српске владарске породице из средњег века која није ковала свој новац на Руднику који је у 14. и 15. веку био један од два најважнија рударска и трговачка центра у Србији.

Рударење на овој планини траје још од праисторије, а рудна богатства Рудника користили су и Келти и Готи и Римљани и Срби и Турци и Аустроугари, а користи се и данас.

Ниједна друга планина у Србији  није толико обележила историју српске државе и српског народа као Рудник испод чијих обронака су у 18. веку подигнута оба српска устанка против Турака.