Вести из Александријске Патријаршије

[Guest]

У престоници Намибије служена Литургија

06 среда јун 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

2. јуна 2012. године на задушнице, уочи Тројичина дана, настојатељ храма преподобног Сергија Радоњешког у Јоханесбургу, свештеник Данило Луговој служио је Божанствену литургију и помен у храму апостола Марка у граду Видхуки – престоници Намибије, саопштава служба за комуникације Одсјека спољних црквених веза Московске патријаршије, позивајући се на сајт Сергијевског храма.

Послије богослужења вјерници су наставили општење за чајанком. Свима присутнима у храму поклоњени су дискови са снимком циклуса духовно-образовних разговора, који су емитовани преко „Радио Русије“ под заједничким насловом „Вјерска енциклопедија“.

[Guest]

Нови председник Египта примио хришћанске вође

Објављено од стране Светигора на 2. јул 2012.

КАИРО, 2. јула – Александријска патријаршија је саопштила да је патријарх и папа Александрије Теодор био примљен од новоизабраног председника Египта Мухамеда Морсија. Заједно са пратријархом били су највиши представници англиканске, маронитске и протестантске цркве. Морси је делегацију Коптске цркве примио одвојено.

Патријарх Теодор је позвао председника да посети патријаршију, што је он прихватио.

Председник је нагласио да су у Египту муслимани и хришћани «равноправни грађани», он ће уважавати принципе демократије, правичности и слободе. «Хришћани и муслимани треба да живе у хармонији», истакао је он уз подсећање да Устав гарантује равноправност, независно од верске припадности.

У данашњем Египту хришћанство је присутно две хиљаде година, од свог настанка, преко шест векова пре појаве ислама.

Хришћанске цркве у Египту поздравиле су овај сусрет са председником. То међутим није уклонило бројне бојазни и неизвесност. Државна политика се у провинцији не спроводи, највећи број инцидената дешава се далеко од главног града. Раније изјаве «Муслиманског братства» у односу на хришћане «не могу се једноставно заборавити», напомињу представници цркава.

Извор: ВИА

[Guest]

Савремена мисија Православне Цркве

Православље у подсахарској Африци – Епархија катаншка

Аутор: Ирина Радосављевић, Број 1088, Рубрика Мисија

Православна мисија у подсахарској Африци постоји нешто више од стотину година. Започели су је грчки емигранти, а наставили монаси-мисионари попут Козме Григоријатског. Народ Африке је био наклоњен православљу јер оно није укаљано везама са колонизаторима. Један од сведока успешне православне мисије у подсахарској Африци јесте и Епархија катаншка, у области Катанга, држава Конго, под јурисдикцијом Александријске Патријаршије.

У северној Африци, хришћанство се утврдило још у првом веку и његова древност и бурна историја на тим просторима добро су познати. Али о православном хришћанству у подсахарској области не зна се готово ништа. Оно је на тим просторима присутно нешто више од стотинак година, а дошло је заједно са православним емигрантима, углавном грчким трговцима, који су у својој новој постојбини организовали националне заједнице и основали цркве. У прво време били су под јурисдикцијом Цариградске Патријаршије, да би касније све такве заједнице у Африци дошле под управу Александријске Патријаршије.

ШИРЕЊЕ ПРАВОСЛАВЉА

Православље је убрзо привукло и локално становништво. Током раног двадесетог века група црних Африканаца методиста, незадовољна због расизма унутар Методистичке цркве и осталих протестантских група, окренула се православљу и основала Афричку Православну Цркву. Они су, на челу са својим вођом, Џорџом Мегвајером, имали идеју стварања чисто црначке цркве. Настојали су да добију признање од појединих представника Руске Православне Цркве који су напустили Русију након бољшевичке револуције и емигрирали у Америку, међутим, ти покушаји нису уродили плодом. Мегвајер је коначно у Америци хиротонисан за епископа, али та хиротонија није била регуларна и касније је поништена. Мегвајер је за епископа хиротонисао Данијела Вилијема Александра који је организовао цркву у јужној Африци. Током тридесетих година та црква је успоставила везе са Александријском Патријаршијом, а 1946. призната је као канонска православна црква. Она је једна од ретких независних афричких цркава коју је признала и држава, а бенефиција тог признања била је и могућност да купује вино за свето причешће јер пре 1962. године црнци нису смели да купују „пиће белаца“.

Оно што је црначко становништво привукло Православној Цркви било је то што она није имала никакве везе са колонијалном влашћу. Локално становништво је зазирало од Римокатоличке цркве која је повезивана са француском и португалском влашћу, као и од протестантских цркава које су повезиване са британском империјом. Чињеница да је православље постало привлачно црначком становништву које је било на прагу ослобођења и стицања независности, имало је за последицу то што су власти постале непријатељски расположене према православљу. Након Другог светског рата, и јачањем антиколонијалних покрета православна вера је забрањивана, верни народ и свештенство су прогоњени, и хапшени, цркве су уништаване. Улога православља у борби против колонијализма је у то време сматрана срамотном, а афричко православље се често сматрало видом паганизма.

МИСИЈА У ДРЖАВИ КОНГО

Архимандрит Хризостом Папасарантопулос дошао је са шездесет година у Африку и без икакве помоћи мисионарио дванаест година у Уганди, Танзанији и Кенији. Потом је дошао у Заир (данашњи Конго), у област Катангу и град Колвези где је марљиво радио док се 1972. године није упокојио. Након њега, мисионарске активности у овим пределима наставили су отац Харитон Пневматикакис и архимандрит Амфилохије Цукос. Јеромонах Серафим Пархаридис је такође био активан у Колвезију, али је трагично настрадао 1978. године пошто је рањен у политичким немирима. Године 1975. у Колвези долази млади Јанис Асланис и помаже у мисионарском раду да би 1978. отишао на Свету Гору и у манастиру Григоријат примио монашки чин. Неизмерно заволевши Африку, враћа се у Заир као јеромонах Козма Григоријатски. Ту је провео дванаест веома плодних година, а његов живот је трагично окончан у саобраћајној несрећи у 47. години.

Поред тога што је постао прототип савременог православног мисионара и што је сачувао мисију у Катанги у веома тешком периоду, отац Козма ће остати запамћен и по томе што је остварио амбициозан програм пољопривредног развоја успевши да у том делу Африке узгаја разне врсте усева које пре њега нико од пољопривредника није успео да одржи. Јеромонах Козма заслужан је и за оснивање основне школе „Светлост Христова“ јер је јасно уочио потребу за квалитетним образовањем афричког становништва. Школа је почела са радом годину дана након његове смрти.

ЕПАРХИЈА КАТАНШКА

Епархија катаншка, некадашња Епархија колвешка, је данас епархија под јурисдикцијом Александријске Патријаршије и обухвата парохије на територији Катанге у држави Конго (некадашњи Заир). Основана је 1. новембра 2006. г. Њен први и садашњи епископ је Мелетије Камилудес. Рођен 1948, завршио је Богословски факултет у Атини и замонашио се у манастиру Григоријат на Светој Гори. Године 1989. долази у Колвези да би преузео православну мисију коју је установио отац Козма. За епископа га је хиротонисао Патријарх александријски Теодор II.

Саборна црква у Колвезију посвећена је Светом Георгију, а основали су је 1974. грчки емигранти. Она је центар црквеног живота епархије. Ту се налази и гроб оца Козме који представља извор надахнућа и благослова верном народу Катанге. Током прошле године крштено је око 1300 катихумена који су претходно прошли катихезу у трајању од две до три године. У епархији постоје два црквена пољопривредна добра која представљају вид борбе против пошасти које море Африку, а то су пре свега глад и болест. Постоји и фарма за производњу сира и производи од млека. Што се тиче здравствене заштите, постоји епархијски Здравствени центар Светог Козме и Дамјана у коме раде три лекара и воде рачуна о здрављу становништва Колвезија и околине. Благодаћу Божијом основан је медицински центар православне цркве и у Каманиоли. У епархији постоји 51 православна образовна установа са 350 запослених и три интерната за смештај ученика. Постоји и радио станица „Глас православља“ која емитује програм сваког дана по 7 сати на француском и свахилију. Милосрдна секција редовно обилази затворенике, болесне и потребите раздељујући помоћ.

[Ромејац]

 

 

Више стотина Копта хришћана учествовало је у петак 17. фебруара у маршу организованом поводом паљења цркве светог Георгија у Сарсени 15. фебруара, као и поводом све већег броја случајева уништавања цркава од стране исламских екстремиста.

Према извјештају новинске агенције AINA, неколико група за права Копта покренуло је иницијативу за марш од Шубре, густо насељене четврти Каира, до зграде суда у центру града, „захтијевајући правду“, како кажу организатори.

Учесници протеста захтијевали су да се црква у Сарасени обнови и да починиоци буду осуђени, као и кривци за претходне нападе на цркве у протекле двије године од пада Мубарака.

Према извјештају AINA-е, тражено је и да се прекине са праксом састанака „измирења“, које власти намећу Коптима, а у којима Копти губе сва своја права.

Међу учесницима протеста било је и муслимана.

 

Извор

[Оливера Г.]

Постављен епископ Бурунде и Руанде

 

 

Објављено од стране Славко и Марија Живковић на 27. фебруар 2013.

БУЏУМБУРА, 26. ФЕБРУАРА (Светигора прес) – 24. фебруара папа и патријарх александријски и све Африке Теодор Други први пут у историји је служио патријарашким чином Божанствену литургију у саборном храму Успења Мајке Божје у престоници Бурунде – Буџумбури, саопштава грчка агенција Ромфеа.

Патријарху су саслуживали митрополит Кампале Јона и епископ Бурунде и Руанде Инокентије, који је свечано званично постављен на катедру недавно основане епархије Александријске православне цркве.

Богослужењу су присуствовали амбасадори Русије, Египта и Белгије, римо-католички архиепископ Буџумбуре, представници грчке општине, као и многобројни представници афричких народа Бурунде и Руанде, који исповиједају православље.

Богослужење је служено на грчком, црквено-словенском, француском, енглеском језику, као и на суахули и другим језицима народа Африке.

http://www.sedmitza.ru/news/3510428.html

[Stanoje Stankovic]

„Када се молимо, Бог отвара врата“ – Митрополит Зимбабвеа Георгије

 

Прочитајте интересантан и поучан интервју са једним од преданих данашњих мисионара Христове Цркве, митрополитом Зимбабвеа, Георгијем. У њему ћете прочитати о тешком животу и проблемима са којима се сусреће Црква у Зимбабвеу, Анголи и Малавију, о блискости Православља срцу афричког човека, о јединственој ствари коју род људски није успео да уради за протеклих 2000 година. И што је врло важно – Владика нам пружа правилан поглед на мисију, правилно расположење које човек треба да има ако жели да истраје и не клоне у испуњавању последње Спаситељеве заповести – да сву своју наду стави на Онога Који никада не постиђује…

 

http://www.svedokverni.org/kada-se-molimo-bog-otvara-vrata-mitropolit-zimbabvea-georgije-2/

[Stanoje Stankovic]

„Свако од нас дужан је да постане апостол“ – архимандрит Теолог Хризантакопулос, мисионар из Конга

 

На празник првоврховних Апостола поклањамо вашој пажњи размишљања и искуство смиреног монаха-мисионара са Свете Горе који је кренуо путем великих Петра и Павла. Из његових кратких али дубоких савета свако може извући корисне савете за сопствено сведочење Христа људима са којима се сусреће у свом животу, на шта смо сви ми позвани. Срећан празник!

 

http://www.svedokverni.org/svako-od-nas-duzan-je-da-postane-apostol-arhimandrit-teolog-hrizantakopulos-misionar-iz-konga/

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%BE%D0%B4-%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B0%D0%BD-%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%E2%80%9C-%E2%80%93-%D0%B0%D1%80%D1%85-r1904

[Guest]

Прослављен национални празник у Александрији

4. Новембар 2013 - 9:05

 

Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски Теодор II  служио је 28. октобра 2013.г. свету архијерејску Литургију у цркви Благовештења Пресвете Богородице у Александрији. Затим је служио доксологију поводом националног празника и помен свим оним египатским борцима који су погинули током грчко-италијанског рата 1940. године.

 

У цркви су били присутни гувернер Александрије генерал Тарек Ел Махди, коме је Његово Блаженство изразило захвалност због великог труда који је уложио да реформише Александрију; затим почасни генерални конзул Грчке у Александрији г. Христос Каподистриас; секретар Института за образовање Jелинске заједнице Александрије г. Парис Макрис;  председник Кипарског братства г. Хараламбос Хараламбидес;  председници друштава и званичници града, наставници и ученици грчких школа.

 

После службе у цркви Патријарх Теодор је имао састанак са генералом Тарек Ел Махдијем у Патријарховом кабинету, коме је пружио пуну подршку Патријаршије за сваку иницијативу да се град доведе у нормалан ток живота с обзиром на политичку и друштвену нестабилност у последње две године.Такође су расправљали о укључивању споменика и музеја Патријаршије александријске у туристичку мапу града као и о другим темама. После разговора Патријарх је госта повео у обилазак Патријаршијске резиденције, музеја и Патријаршијске библиотеке.

 

 

Извор: Александријска Патријаршија

[Срђан Ранђеловић]

 

 

Свети Синод Александријске Патријаршије заседао је 23. новембра уз председавање Његовог Блаженства Папе и Патријархе Теодора II.

 

Пре седнице Синода служена је Божанска Литургија у патријаршијској капели Светог Теодора. Седницу је отворио Његово Блаженство који је поздравио све чланове Синода. Његово Високопреосвештенство старац Петрос аксумски, патријархов главни викар, поздравио је Његово Блаженство у име свих архијереја.

 

На Синоду је, између осталог, одлучено и да  Епархија нилопољска постанедејствујућа Митрополија, на чијем челу је Његово Високопреосвештенство Генадије, који сада носи титулу Митрополита нилопољског, најпочаснијег егзарха Доњег Египта. Такође, и област Илиопоља је постала Митрополија, на чијем челу је Његово Високопреосвештенство Теодор, Митрополит илиопољски, најпочаснији и егзарх Средњег Египта.

 

Потом су донесене одлуке о митрополијама Мемфиској и Картумској. На челу Митрополије мемфиске изабран је Његово Преосвештенство Никодим, Епископ нитријски, патријархов Викар каирски.

Митрополија картумска је преименована у Митрополију нубијску и на њено чело је изабран архимандрит Наркис Гамо, декан Патријаршијске академије Светог Атанасија, и стекао титулу Митрополит нубијски.

 

Биографија Његовог Високопреосвештенства Митрополита мемфиског Никодима

 

Његово Високопреосвештенство Никодим (Атанасије) Приангелос, Митрополит мемфиски, рођен је у Волосу 1967. године. Он је дипломирао на лицеју Ризариос и на Богословском факултету Универзитета у Атини. Године 1996.  рукоположен је за ђакона. 2003. године служио је у Митрополији Зимбабвеа Патријаршије александријске и све Африке, где се старао о потребама грчке заједнице и мисије у Булавају. Фебруара 2005. преузео је место настојатеља  цркве Светих Константина и Јелене у Каиру. Од августа 2005. г. обавља дужност патријарховог викара за Каиро. 1. новембра 2006. изабран је за Епископа нитријског и хиротонисао га је Папа и Патријарх Теодор II 12. новембра 2006. године. Затим је 23. новембра 2013, на предлог Његовог Блаженства, изабран једногласно за Митрополита мемфиског, задржавши позицију патријарховог викара за Каиро.

 

Биографија Његовог Високопреосвештенства Митрополита нубијског Наркиса

 

Изабрани Митрополит нубијски Наркис је рођен као Самер Гамо 1968. године у Аману, у Јордану. Тамо се школовао у народној православној школи. Поседује диплому Богословског факултета Универзитета у Атини (1988-1992), где је такође завршио постдипломске студије из историје догмата (1992-1994). Замонашен је 1994. године. Рукоположен је за ђакона у фебруару, а свештеник у јуну 1994. г. у Успенском саборном храму у Мегари, где је служио следећих 16 година као парохијски свештеник. Затим је добио службу у старој Патријаршији александријској и све Африке у јуну 2009. године, где је служио у патријаршијском манастиру Светог Саве Освећеног, где је боравио, и био је настојатељ Патријаршијске академије Светог Атанасија у Александрији. Истовремено је био и секретар за арапске послове у Главном секретаријату Патријаршије, проповедник и задужен за катихетске послове парохија арапског говорног подручја у Александрији. 23. новембра 2003. г. једногласно је изабран за Митрополита нубијског.

 

 

 

 

СПЦ

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!