Вести из Александријске Патријаршије

[Guest Оливера]

The official web site of Greek Orthodox Patriarchate of Alexandria and All Africa.

http://www.greekorthodox-alexandria.org/

[Guest Оливера]

РОЖДЕСТВЕНСКОЕ ПОСЛАНИЕ СВЯТЕЙШЕГО ПАТРИАРХА АЛЕКСАНДРИЙСКОГО ФЕОДОРА

«Христос раждается – славите, Христос с небес – срящите».

Дорогие и благословенные братья!

Этими прекрасными словами гимнограф представляет великое таинство Рождества Господня. Великий и непостижимый Бог становится видимым и осязаемым Человеком. Сходит и рождается на земле происходящий с небес Христос.

С древности и доныне небо было местом духовных исканий, а также областью научных исследований. Люди во все века, начиная с эпохи мифического Икара и до настоящего времени телекоммуникаций, когда послания людей отражаются от небесной тверди и возвращаются на землю, обращали свой взгляд ввысь, пытаясь обрести ответы на тревожившие их вопросы бытия.

А в Церкви обращение гимнографа к небу всегда является неизменной богословской константой. Небо, о котором столько раз упоминается в Священном Писании, является местом, где воля Божия представляет собой данность, с которой сообразуются ангелы, небесные силы и святые. Церковь мысленно устремляет свой взор в этом направлении, ища решения из безвыходных жизненных ситуаций. И она не престает взирать ввысь, непрестанно молясь, ожидая и прося, чтобы и на земле установилась воля Божия.

Библейские фразы «слава в вышних Богу, и на земли мир, в человецех благоволение» или «да будет воля твоя, яко на небеси и на земли» (молитва Господня) открывают конечную цель спасительного акта вочеловечившегося Бога – «онебесение» мира, чтобы «люди избавились от заблуждения и злобы и познали истину и добродетель, чтобы не было никакого различия между небом и землей и гармоничным небом» (Гомилия 19:5) как пишет святитель Иоанн Златоуст. Царствие Божие всегда является нашим пунктом предназначения, а Рождество Господа – это восход «последнего дня», участие человеческого естества в Божественной славе, которую воспевали небесные ангелы в ту тихую ночь в убогом Вифлеемском вертепе.

Наша святая Церковь, и в особенности древняя Александрийская Церковь, которая осуществляет свою пастырскую и миссионерскую деятельность на бескрайних просторах континента будущего, в Африке, переживает вышеуказанные богословские истины в славословии, подобно ангелам Рождественской ночи, поскольку евангельская проповедь представляет собой славословие, ставящее цель, как мы уже говорили выше, «онебесения» мира. Открытие очередной епархии – это преддверие Царства Божия. Открытие прихода есть ни что иное, как осязаемое присутствие Христа в конкретном месте и времени до последнего славного пришествия Царствия Христова.

Внешне незначительный и смиренный происхождением Богомладенец, Который рождается в яслях среди животных и согревается их дыханием, есть славный Господь, Который не отождествлял Себя с сильными властителями мира, но с «меньшими» – простыми людьми из народа. От них он воплотился, с ними общался, их называл Своими братьями, и в их душах обрело свое место и произросло Его спасительное слово. И именно их Он соделал критерием нашей совести при последнем суде над человечеством, как это говорится в Евангелии от Матфея (25: 31–41). Таким образом Христос соделался авторитетным и бескорыстным борцом за человеческое достоинство, за честь и возвышение человека во всех концах вселенной.

То, что современная цивилизация считает своим приобретением, и то, что, к сожалению, неоднократно только на словах является так называемыми «правами человека», еще с Рождества Иисуса было основным принципом и преданием нашей Церкви. Основавший ее Богочеловек и Его святые последователи рассуждали о страданиях ближних не в теории, но разделяли с ними их тревоги и трудности и на деле, по любви к ним, добровольно испытали их злоключения.

Благословенные мои братья, Бог “оставляет” небеса, чтобы родиться в убогом вертепе, “приняв образ раба” (Флп. 2: 7), не прикрываясь мирским авторитетом и высокомерной властью. Он добровольно становится нищим, переселенцем, беженцем, жертвой человеческой нетерпимости. Он рождается в веси далеко от Назарета, бежит в омываемый водами Нила Египет, возвращается бедняком в отеческую землю и постоянно переходит с места на место, непрестанно проповедуя и исцеляя.

С Его Рождеством любовь входит в мир, облеченная в плоть и кость. Она становится единственным подлинным образом жизни, не убегая от ответственности, не превращаясь в молчание виновного и в нейтральность по отношению к обиженному и страждущему. Она не предлагает униженным жертвам нашей злобы фальшивые слова утешения или поддельные крохи культуры, но превращается в единственный путь, истину и жизнь для тысяч душ, подвергающихся опасности в Африке, Азии или на окраинах западных мегаполисов, которые жаждут преодолеть ежедневную рутину и вечную смерть. В эти места, как современные волхвы, поспешим и мы, если хотим говорить о сознательной христианской жизни, поспешим, чтобы предложить драгоценные дары нашей любви тем способом, каким это только возможно. И будьте уверены, что в скорбной улыбке, просиявшей на лицах этих людей, мы встретим Христа, сошедшего с небес.

Из глубины души желаю, чтобы новорожденный Спаситель защитил вас и даровал вам Свою богатую милость.

Феодор ΙΙ,

Папа и Патриарх Александрийский и всей Африки.

Рождество Христово 2009

05 / 01 / 2010

http://www.pravoslavie.ru/

[Guest Оливера]

Александријска патријаршија

То је најстарији патријаршијски престол; спомиње га већ Први Васељенски Сабор. Патријарх, који себе сматра наследником еванђелиста Марка и носи титулу "папа и патријарх Александрије и Африке", у почетку по части заузимаше друго место, после епископа Рима. Услиед монофизитског спора, 457. год. Александријска Црква поделила се на две групе: једну која је прихватила христолошко халкидонско учење (451) и власт византског цара ("мелкити"), и другу која је одбацила Халкидон и оформила се као Коптска Египатска Црква ("монофизити"). Александријски патријарх потиче од "мелкита" из Египта. Испрва је Александријска Црква употребљавала коптски или александријски обред, а између 11. и 13. века прешла је на византски обред пошто су и верници и свећеници грчког порекла. Садашња јурисдикција Александријске Патријаршије пружа се на Египат, Судан, Тунис, Конго, Кенију, Камерун и Јужну Африку, земље за које су хиротонисали афричке епископе и свећенике. Патријаршија има седиште у Александрији (Египат).

[Guest Оливера]

АЛЕКСАНДРИЈСКА ПАТРИЈАРШИЈА

Папа и патријарх Африке Теодор посетио је Етиопију и Судан. У Адис Абеби је, у палати цара Селасија, био примљен од председника Ато Гирме, коме је доделио Орден светога евангелисте Марка. Са патријархом „Етиопске православне цркве“ (монофизитског усмерења) Павлом договорено је „интензивирање односа“. Малобројна грчка заједница има велики углед у Етиопији. У време монархије, Грка је у овој земљи било десетак хиљада. Макрсистичке пучистичке власти, када су збациле цара, национализовале су сву имовину, па тако и власништво странаца.

Етиопија је једанаест пута већа од Србије, има 78 милиона становника, а 63% су хришћани.

У Судану, 25 пута већем од Србије, са 40 милиона становника, само 5% популације су хришћани. У главном граду Картуму је седиште митрополије Александријске патријаршије која у земљи има пет парохија. Председник Омар Хасан Башир, примајући патријарха Теодора, изразио је жељу да хришћани у његовој земљи уживају пуну слободу и обећао да ће их он штитити од екстремизма.

[Guest Оливера]

Патријарх Московски Кирил у посјети Александријској Патријаршији

Његова Светост Патријарх Московски и све Русије Кирил стигао је у суботу 10. априла у Египат, гдје га је на аеродрому у Александрији дочекао Његово Блаженство Папа и Патријарх Александријски и све Африке Теодор II са више архијереја, као и представник Московске Патријаршије при Александријској Патријаршији, игуман Леонид Горбачов, затим амбасадор Руске Федерације у Египту, руски конзул у Александрији и други званичници.

Са аеродрома се поглавар Руске Цркве упутио у саборни храм Благовијести Пресвете Богородице.

Александријска Патријаршија једна је од најстаријих помјесних православних Цркава. Око 42. године после Христовог рођења основао ју је апостол и јеванђелист Марко, први епископ Александријски. Први пут се поглавар Александријске цркве почео називати Папом у трећем вијеку. Ту титулу је увелико користио свети Атанасије Велики. До Другог васељенског сабора, поглавар Цркве апостола Марка заузимао је друго мјесто у диптиху.

Садашњи 116. Папа и Патријарх Александријски Теодор (Хорефтакис) од 1985. до 1990. г. био је представник Александријске цркве у Одеси.

Александријска Патријаршија данас има 26 епархија, које обухватају цијели афрички континент, 35 епископа и више милиона вјерника.

Египат је подијељен на четири епархије: Мемфиска, Пелусијска, Птолемаидска и Ермупољска митрополија.

Укупни број храмова и молитвених домова је око 1000, свештеника има око 500, а богослужење се обавља на више од 50 језика.

Знаменита Александријска богословска школа представљена је таквим именима као што су Климент Александријски (+ 216), Ориген (+254), свети Атанасије Велики (+373) и Кирил Александријски (+444). Александријска црква је такође колијевка монаштва, у чијим оквирима су се подвизавали такви светитељи као што су свети Антоније Велики (+348), који се сматра утемељивачем монаштва, први устројитељ општежитељског монаштва Пахомије Велики (+348), Пајсије Велики (+400) и многи други.

[Guest Оливера]

РУКОПОЛОЖЕН ПРВИ ПРАВОСЛАВНИ СВЕШТЕНИК ЗА МАУРИТАНИЈУ

Објављено од стране Светигора на 26. јул 2010.

Нуакчот - главни град Мауританије

АЛЕКСАНДРИЈА, 5. јула – По благослову Његове Светости Патријарха Теодора Другог, Патријарха александријског и све Африке 4. јула у храму светог Николе, Митрополит картагински Алексије, егзарх Сјеверне Африке, рукоположио је у чин јереја Лабра Кефалино, који четири дана прије тога добио хиротонисан у ђакона.

Отац Лабро има 32 године и мјесто његовог служења ће бити Исламска Република Мауританија. Ту државу велики дио чини пустиња Сахара и у њој живи више од три милиона становника, а државна религија је ислам. То је донедавно била последња сјеверноафричка земља, гдје у Православној цркви није било ни храма ни парохије. Отац Лабро је први православни свештеник који ће служити у тој земљи.

Послије хиротоније Митрополит Алексије је казао да је у тој сјеверноафричкој земљи сада ситуација тешка због религиозног фундаментализма, исламског екстремизма, политичке нестабилности, тешких климатских услова и крајњег сиромаштва и замолио паству да се моли за оца Лабра, који је од 2004. године припремао терен за стално присуство православља у Мауританији.

На хиротонији је био присутан Митрополит Зимбабвеа Георгије, представник Александријске патријаршије у Атини, који је честитао Митрополиту Алексију ширење јурисдикције његове епархије на Мауританију (у њу улазе Тунис, Алжир и Мароко).

Извор: Pravoslavie.RU

[ZELJKO P.]

kafica

[Оља]

ГРЦИ ЕМИГРАНТИ ДОПРИНОСЕ ШИРЕЊУ ПРАВОСЛАВЉА МЕЂУ СТАНОВНИШТВОМ АФРИКЕ

Објављено од стране Светигора на 12. август 2011.

МОСКВА, 12. августа - Захваљујући Грцима Православље се шири међу мјештанима Африке. Финансијска криза је довела до тога да Грци из своје отаџбине, Грчке и Кипра одлазе у Африку ради бољег живота. Њихово пресељење прати ширење православне вјере међу мјесним житељима. У вези са тим Александријска црква је уложила све напоре да унаприједи пастирско служење у Африци, на начин организовања првих грчких општина, изградње храмова и грчких школа.

Недавно је у оквиру тог мисионарског програма неколико новоизграђених храмова у Зимбабвеу посјетио Епископ зимбабвеа Серафим. Он је служио богослужења, организовао добротворне акције, дјелећи храну сиромашним породицама.

Многи јавни дјелатници подржавају те почетке грчких мисионара. Недавно је Крис Карпентер, капитен фудбалског тима Анортосис, послао на дар мисионарским фудбалским тимовима спортску опрему и обућу. Он је поред добрих жеља мисионарима саопштио да је неопходно афричку омладину сачувати од алкохола и наркотика.

Извор: Православие и мир

[Guest]

НАСТАВЉА СЕ УБИЈАЊЕ ХРИШЋАНА У НИГЕРИЈИ

Објављено од стране Светигора на 29. септембар 2011.

НИГЕРИЈА, 28. септембра - Више од сто хришћана убијено је током последњег мејсеца у нигеријској држави Плато. За двије потоње недјеље трагични списак су попунили петоро погинулих у Адамаву и троје у Кадуну, саопштава агенција Compass Direct News.

У четвртак 22. септембра око осам увече бојовници радикалне муслиманске групације „Боко Харам“ појавили су се на пијаци града Мадала, држава Адамава. Улазили су на киоске који припадају хришћанима и тражили од њих да прочитају једну суру из Корана. На мјесту су стријељали све који нијесу то урадили. Када је стигла полиција, било је убијено већ петоро хришћана.

У држави Плато 9. септембра атаковано је једно хришћанско село. Муслимански екстремисти су убили четрнаест људи, међу којима је било петоро дјеце до десет година и једна трудна жена.

Пастор Дачанг Дагај каже да су се за осам мјесеци одкад је он дошао у село, десила три напада. „Влада нам не помаже, сваки пут са ужасом чекамо шта ће бити сјутра“, признаје пастор, кога све више узнемирава чињеница да међу нападачима има људи у војничкој нигеријској униформи.

Извор: Pravoslavie.RU

[Guest]

ДЕСЕТ ГОДИНА ХРАМА ПРЕПОДОБНОГ СЕРГЕЈА РАДОЊЕШКОГ У ЈОХАНЕСБУРГУ

Објављено од стране Светигора на 13. октобар 2011.

ЈОХАНЕСБУРГ, 13. октобра - 8. и 9. октобра у храму преподобног Сергеја Радоњешког у Јоханесбургу одржане су свечаности посвећене престоном празнику и десетогодишњици постављања камена темељца.

У суботу 8. октобра свеноћно бденије је служио настојатељ храма, свештеник Данило Луговој у саслужењу настојатеља грчког храма у Преторији архимандрита Михаила (Визвиниса), настојатеља српског храма светог апостола Томе архимандрита Пантелејмона (Јовановића) и настојатеља румунске парохије свештеника Василија Тату, саопштава сајт парохије.

9. октобра литургију је служио Архиепископ јоханесбуршки и преторијски Дамаскин.

Након литије, владика Дамаскин је благословио све присутне и предао поздраве и благослов Његовог блаженства Патријарха александријског и све Африке Теодора Другог.

Послије богослужења отворена је фотоизложба посвећена десетогодишњици полагања камена темељца. Након братске трпезе, квартет Браћа извео је руске, украјинске и белоруске народне пјесме.

Свечаностима су присуствовали амбасадори Руске Федерације, Украјине и Србије, као и многобројни представници грчке, српске, румунске и бугарске дијаспоре.

Извор: Pravoslavie.RU

[Guest]

Положај хришћана у северној Африци и на Блиском истоку

Државе Блиског истока и северне Африке већ током дужег времена потресају бројни политичке побуне, револуције и промене друштвеног система. Захтеви за сменом ауторитарних режима и настојања за већом демократизацијом тамошњих друштава уливали су наду да ће доћи до већег поштовања људских права за све.

Напротив, хаотична ситуација довела је до све учесталијих напада на мањинско хришћанско становнишво. Та подручја су до појаве ислама била испуњена већинским хришћанским становништвом. Данас су места попут Антиохије, Александрије, Константинопоља, Ефеса, па и самог Јерусалима и Свете Земље, насељена нехришћанским, углавном муслиманским живљем. Са жаљењем се мора констатовати да број хришћана у земљама попут Египта, Либана, Палестине и Ирака драстично опада. Права хришћанске мањине су веома угрожена и хришћани су врло често на мети напада исламских фундаменталиста. Блиски исток, као колевка хришћанства, у опасности је да у потпуности остане без хришћанског становништва.

ЕГИПАТ

Александрија је древни центар хришћанства. Све до 8. века њено становништво је било већински хришћанско. Данас хришћани чине од 5-10% укупне популације Александрије. Реч је о Коптима, којих у Египту има око осам милиона и који се сматрају староседеоцима и потомцима древних Египћана, насупрот већинском арапском, исламском становништву. Коптска православна црква, тј. коптски православни патријархат Александрије и целе Африке, чији је поглавар папа и патријарх Шенуда III, најзаступљенија је и најбројнија хришћанска црква у Египту. Поред ње постоји и (Грчка) православна Александрисјка Патријаршија која броји око 40.000 верника.

Врло мали број Копта припада Коптској католичкој цркви или различитим протестантским црквеним заједницама попут Коптске евангеличке цркве. Познато је да Коптска православна црква спада у ред тзв. „оријенталних“ православних цркава које нису прихватиле одлуке Васељенског сабора у Халкидону 451. године, па се та црква још назива и дохалкидонском.

Положај коптских хришћана данас је веома тежак. Јачање исламског фундаментализма доводи до све бројнијих напада на Копте и коптске цркве. Сами Копти тврде да се њихов положај погоршао после 1952. године и Насерове панарапске политике. Према неким проценама, у последњих годину дана око 70 Копта је убијено, а број повређених и рањених у различитим терористичким нападима или међусобним сукобима муслимана и Копта износи преко 600 људи. Последњи овакав догађај десио се у ноћи између 8. и 9. октобра 2011. године, када је у демонстрацијама због паљења цркве у селу Меринаб у Асвану, убијено 24 људи. Коптска црква је своје вернике позвала на тродневни пост у знак протеста против суровог поступања владе. Цркве су врло често мете напада Молотовљевим коктелима или су разаране бомбама. Један од најстаријих хришћанских народа на свету подвргнут је честом и суровом терору од стране екстремних муслимана.

ИРАК

Данашњи Ирак је, такође, веома значајан хришћански и библијски центар. Ова област је настањена једном од најстаријих хришћанских заједница на свету. Реч је о Асирцима, који припадају несторијанској Асирској цркви од Истока. Поред те цркве постоје још и Халдејска католичка црква, Сиријска православна црква (монофизитска), Сиријска католичка црква, Јерменска апостолска црква, Јерменска католичка црква и бројне друге.

Укупна хришћанска популација у Ираку до 2003. године достизала је готово милион и по људи. После инвазије на Ирак и пада режима Садам Хусеина положај хришћана се веома погоршава. Хришћански епископи, свештеници, верници и цркве честа су мета бомбашких напада иза којих неретко стоје исламски фундаменталисти и Ал Каида. Године 2009. убијено је 46 хришћана у једном нападу на катедралу Сиријске католичке цркву у Багдаду. А према подацима удружења „Кришчн фридом интернешнал“ од 2003. године до данас убијено је око 2000 хришћана. Све је то довело до великог егзодуса ирачких хришћана у друге земље (најчешће и Либан или Сирију), тако да се њихов број у Ираку драстично смањио и износи око 400.000. Бројне државе попут САД, Русије, Француске и Ватикана протестовале су против насиља над недужним цивилима у Ираку.

ИРАН

У Ирану живи око 300.000 хришћана, углавном Асираца и Јермена. Иако према иранском уставу имају заштићен статус, хришћани су често изложени дискриминацији и прогону. Честа су хапшења хришћана и спаљивања Јеванђеља (илустрације ради, марта 2011. године је спаљен велики број примерака Јеванђеља на персијском језику). Ширење хришћанства се у овој земљи сматра претњом, а за прелазак из ислама у хришћанство следи смртна казна. Према појединим подацима, од 1979. године до данас убијено је осам хришћана.

ПАЛЕСТИНА

На простору под контролом палестинске самоуправе број хришћана је готово симболичан и они представљају мањину у односу на већинску популацију исламске вере. Према подацима Јерусалимског центра за јавне послове, у источном Јерусалиму живи око 12.500 хиљада хришћана, док на простору Западне обале живи око 35.000, а Газе око 3.000 хришћана. Ова популација доживљава своје опадање, које није узроковано само тешком економском и војном ситуацијом. Палестинска самуоправа не чини много да побољша положај ових људи. Напротив, чести су инциденти и напади на хришћане и њихове цркве, што доводи до све веће емиграције у друге државе.

ТУРСКА

У данашњем Истанбулу (Констанитинопољу) налази се седиште Васељенске Патријаршије, центра источног хришћанства. Међутим, број хришћана свих конфесија у овој земљи не прелази 1%. Турски секуларни устав гарантује слободу вероисповести, али су хришћани ипак дискриминисани. Нису ретка убиства свештеника и напади на вернике. Турски националисти често демонстрирају испред седишта Васељенске Патријаршије. Европска унија и САД често су опомињале Турску да без поштовања верских слобода нема ни грађанског друштва ни демократије, али без успеха.

ЛИБАН

Грађански рат у Либану, који је трајао готово петнаест година, довео је до тога да хришћанско становништво у тој земљи не буде више већинско. У Либану постоје различите хришћанске конфесије, слично бројним другим земљама у региону. Маронитска црква (која је у заједници са Римском црквом од 12. века) је најбројнија и Маронити чине 22% либанског становништва. Друга је православна Антиохијска Патријаршија са 5%, а потом следе Сиријска православна црква (монофизитска), Мелкитска гркокатоличка црква, Јерменска апостолска црква, Асирска црква истока итд. Либан је двадесетих година имао око 84% хришћанског становништва свих конфесија, док данас тај број износи око 40%.

САУДИЈСКА АРАБИЈА

Положај хришћана у Саудијској Арабији сличан је положају хришћана у Римском царству. Једина дозвољена религија у Саудијској Арабије јесте ислам. У тој земљи не постоје легалне цркве, већ се хришћани окупљају тајно и по кућама. Због ношења видљивих хришћанских обележја попут крста, икона или поседовања Библије догађају се хапшења. Хришћанима је забрањен приступ и у исламским светим местима Меки и Медини. Ни један грађанин Саудијске Арабије званично није хришћанин. Највећи број хришћана су страни радници и њихов број износи око милион и по, углавном римокатолика.

ЛИБИЈА

У Либији живи преко 100.000 хришћана – највише Копта, римокатолика и православних. Однос хришћана и муслимана је релативно миран. Ипак, постоје рестрикције према хришћанима у погледу проповедања вере. За време рата у Либији, у августу 2011. године опљачкана je православна Црква Светог Георгија из 17. века. Из цркве су, према речима Митрополита Александријске патријаршије Теофилакта, однете бројне драгоцености, попут старих Јеванђеља и кивота са моштима Светог Георгија донетог са Свете Горе.

СИРИЈА

Попут других арапских земаља, и данашњу Сирију потресају политички немири који односе велики број људских живота. Сирија је земља са 10% хришћанског становништва. Слично Либану, и у Сирији постоји мноштво различитих хришћанских цркава и конфесија. Постоји верска толеранција, коју владајућа елита настоји да одржи. Мањинско становништво страхује од евентуалног јачања исламског фундаментализма и револуције која би довела до хаоса и страдања хришћанске мањине сличних размера попут оног у Ираку или Египту.

КАТАР

Постоје примери арапских исламских земаља где постоје знакови толеранције према хришћанима. Такав је случај са Катаром, државом која је доживела економски бум и у којој живи око 300 000 хришћана. Катарски емир шеик Хамид бин Калифа ал Тхани даровао је земљиште католичкој заједници за изградњу цркве посвећене Богородици која је освећена 2009. године. Ипак, црква споља нема крст, као ни торањ ни звоник – јер је то у супротности са тзв. дхими законима који хришћанима забрањују показивање својих обележја.

СЛИЧНОСТ ИЗМЕЂУ КИМ И БЛИСКОГ ИСТОКА

Српски православни живаљ данас на Косову и Метохији доживљава тешке тренутке, попут хришћана на Блиском истоку или у северној Африци. На том подручју данас живи веома мали број православних Срба, иако је њихов број вековима уназад био далеко већи. Сведоци смо прогона једног народа, затирања његовог идентитета, рушења и паљења цркава и манастира старих по неколико векова. Степен толеранције већинског албанског муслиманског становништва на Косову и Метохији је врло низак када су у питању православни Срби. Догађаји на Косову и Метохији указују на велике сличности са догађајима на оним просторима где се налазе значајни хришћански центри. Пећка патријаршија дели друштвену и политички судбину Александријске, Антиохијске, Јерусалимске и Константинопољске Патријаршије, а православни народ страда као и хришћани Блиског истока и северне Африке. Прогони хришћана не престају ни у 21. веку.

Владимир Марјановић

Православље

13 / 11 / 2011

[Nicholas]

Сиријска православна црква (монофизитска)

Сиријска Оријентална Православна Црква није монофизитска.

Ово је исповедање Сиријаца:

Верујемо да Он (Исус Христос) се оваплотио због нас узимајући на себе стварно тело и разумну душу. Његово човештво је у свему подобно нашем, осим у греху. Исповедамо да је наш Господ и наш Бог, наш Спаситељ и Цар свега, Исус Христос, савршени (потпуни) Бог у свом божанству (божанској природи) и савршени (потпуни) човек у свом човештву (људској природи). Јединство (природа) је стварно, савршено, несливено, непомешано, неодвојиво и нераздељиво, без и најмање поделе. Он, који је предвечни и невидљиви Бог, постао је видљив у телу и постао слуга свих. У Њему су божанство и човештво уједињени у стварном, савршеном, недељивом и неодвојивом јединству и у Њему су присутна и активна сва својства божанства и човештва.

Statement of the Orthodox Church of Antioch on the Relations between the Eastern and Syrian Orthodox Churches

[Guest]

Нападнута православна црква у главном граду Обале Слоноваче

01 четвртак мар 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

У недељу 26. фебруара у 2 сата ујутро, непознати наоружани починиоци напали су цркву Христовог Васкрсења у Абиџану, главном граду Обале Слоноваче.

Нападачи су упали у двориште, прескочивши ограду и затим упали у кућу старешине цркве, свештеника Јеремије Беханзина, у којој се он налазио са супругом и дјететом. Кундацима пушака провалили су врата и наредна два свата пљачкали, однијевши све што је било од вриједности. Пљачкаши су, такође, узели и вриједности из свештениковог аутомобила.

[Guest]

Двије године Боцванске епархије Александријске патријаршије

17 субота мар 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Грчко-енглеска приватна школа, коју финансира Боцванска епархија Александријске патријаршије, отворена је прошлог мјесеца у Боцвани. Грчка, кипарска,украјинска, руска и српска дјеца већ посјећују ту школу, у којој се између осталог, предавају грчки и руски језик. Учи се и локални дијалекат Setswana, и разумије се, православни катехизис.

Епископ Генадиј, који константно преговара са Министарством образовања земље, тежи да школу подигне на средњи ниво. Амбасаде Француске и Њемачке такође, помажу тој школској установи.

На тај начин православна епархија тежи да допре до локалног становништва јер је у тој хриишћанској земљи мисионарска дјелатност законом забрањена.

По традицији, најбоље школе у Јужноафричкој Републици и сусједним земљама су православне. Зато људи подржавају наш рад, шаљу дјецу да уче код нас, да се образују и спознају хришаћанске вриједности. „То што Црква треба да ради, излази из њеног срца и приближава је људима, без икакве усмене проповједи“, казао је Епископ Генадиј у интервјуу за Discover Botswana news. „То има огромни значај за Православну цркву - бити у стању служења људима и друштву Боцване, у тако важним сегменитма живота, као што су образовање и здравље“.

Како се очекује, послије Васкрса, први љекари са Крита стићи ће у Боцвану како би ту реализовали нове медицинске програме, за борбу са сидом. Тај пројекат се остварује заједнички са болницом „Сиротиште светога крста“, енглеске Цркве гдје се лијече дјеца, која болују од сиде.

Ове године православна епархија празнује другу годишњицу од свога оснивања 2010. године, међутим, и даље немају свога храма, зато ће ускоро Епископ имати састанке у департаменту, који је одговоран за спровођење својинских права, да би се утврдило гдје ће бити први православни храм у Боцвани.

[Guest]

Први православни храм у Руанди

28 среда мар 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести, Занимљивости

≈ Оставите коментар

У престоници Руанде – Кигали, почела је изградња првог православног храма, који се гради по благослову александријског Патријарха Теодора II.

За изградњу је одговорно Братство православне мисије града Солуна. Храм ће се налазити 2 км од новог међународног аеродрома.

20 хиљада евра за изградњу је приложио непознати добротвор, а још 15 хиљада евра су скупили вјерници.