Бискуп Немет: Избори одложили планирану папину посјету Србији 22. и 23. маја

[александар живаљев]

Председник Међународне бискупске конференције свети Ћирил и Методије, бискуп Ладислав Немет изјавио је данас у Суботици да је папа Фрања требало да посети Србију 22. и 23. маја, али је његов долазак одложен због расписивања избора за 24. април, јавила је Хина.

 

Немет је рекао да су припреме за долазак папе већ почеле, од Ватикана су добијена упуства, био је спреман програм и све је било исланирано.

„Међуитм, дошло је до промене ситуације када је ремијер Србије објавио расписивање општих избора, који мењају ситуацију и атмосферу у држави„, рекао је Немет.

Објаснио је да је посета одложена и да се није желело да се о историјском доласку папе у Србију говори у предизборно време.

Било је, каже, планирано да папа боравак у Србији започне у Београду где би посетио један избеглички центар, а потом би се срео са српским званичницима, као и поглаварима СПЦ.

Нареднг дана је требало да посети Суботицу, како је објаснио, седиште католика.

Ту је била планирана миса на градском стадиону.

Бискуп Немет је додао је да је на одлагање папине посете Србији утицала и жеља да се чује став СПЦ чији ће поглавари заседати у мају.

„Долазак је значи одложен, али ми гајимо наду како ће до посете папе Фрање Србији доћи врло брзо. Не могу рећи када, но сликовито речено, шансе за то су 75 одсто„, казао је Немет.

 

Извор

[александар живаљев]

Брате, само стави извор вести.

 

Извињавам се: http://www.in4s.net/index.php/izbori-u-srbiji-odlozili-posetu-pape-franje/

Они се позивају на Спутњик. Вијест Хине нијесам видио.

[александар живаљев]

Вијест на ХИНАи заиста постоји, а цијела је доступна само претплатницима:

Papin posjet Srbiji planiran za svibanj odgođen zbog izbora

SUBOTICA, 16. ožujka 2016. (Hina) -  Papa Franjo trebao je Srbiju posjetiti 22. i 23. svibnja no njegov je dolazak odgođen ponajprije zbog raspisivanja općih izbora koji će u Srbiji biti održani koncem travnja, izjavio je u srijedu novoimenovani predsjednik Međunarodne biskupske konferencije sv. Ćirila i Metoda biskup Ladislav Nemet.

[александар живаљев]

Мени је занимљиво да је изабрано ново руководство Међународне бискупске конференције Ћирила и Методија, што за сада само сазнајем из вијести Информативне католичке агенције ИКА:

Subotica: Biskupijsko hodočašće u katedralu

  Misno slavlje predvodio novi apostolski nuncij u Srbiji mons. Luciano Suriani s biskupima Međunarodne BK sv. Ćirila i Metoda i sedamdesetak svećenika

Subotica, (IKA) - Vjernici Subotičke biskupije hodočastili su u utorak 15. ožujka u svoju katedralu-baziliku Sv. Terezije. Bilo je to jubilejsko hodočašće u Svetoj godini milosrđa. Više od dvije tisuće hodočasnika iz raznih župa cijele biskupije ispunilo je prostranu katedralu. Oni koji nisu mogli ući u katedralu pratili su misu pred katedralom na video zidu i to pod kišobranima.
Prije mise okupljene vjernike pozdravili su urednici Radio Marije Srbije Istvan Palatinus i Andrija Anišić. Urednik mađarske redakcije Palatinus pozvao je vjernike na sabranost i otvorenost Božjem milosrđu na misi i jubilejskom hodočašću te je predmolio molitvu pape Franje za Godinu milosrđa. Urednik hrvatske redakcije dr. Anišić pozdravio je hodočasnike i predstavio vjernicima gosta iz Hrvatske, o. Marka Kornelija Glogovića, provincijala Hrvatske pavlinske provincije. On je u prigodnoj meditaciji okupljene vjernike pozvao na najvažnije djelo milosrđa koje stoji pred svim kršćanima svijeta i ljudima dobre volje a to je borba za spas nerođenih i borba protiv pobačaja, koji je najveće zlo suvremenog čovječanstva jer se pedeset milijuna puta čuje nijemi krik te malene naše braće i sestara pod srcem majki u zločinu pobačaja. "Kad bi prestala ubojstva te naše najmanje braće i sestara, prestali bi i svi ratovi na svijetu i mnoga druga zla. Molimo na tu nakanu i iskazujmo milosrđe toj našoj najmanjoj braći i sestrama, vjerujući Isusovoj riječi da smo njemu učinili štogod njima učinimo. Zaštitimo nerođene svojim molitvama i konkretnim akcija", pozvao je o. Marko okupljeno mnoštvo.
Misu je predvodio novi apostolski nuncij u Srbiji mons. Luciano Suriani s biskupima Međunarodne biskupske konferencije sv. Ćirila i Metoda i sa sedamdesetak svećenika. Na početku slavlja pročitano je pismo državnog tajnika Svete Stolice kardinala Pietra Parolina o imenovanju mons. Luciana Surianija apostolskim nuncijem u R. Srbiji koje je on potom predao novom predsjedniku Međunarodne biskupske konferencije mons. Ladislavu Nemetu.
Zatim je nuncija i sve goste i hodočasnike pozdravio domaći biskup Ivan Penzeš. Svima je poželio da to slavlje bude izvorom milosrđa i novo proljeće vjere za Subotičku biskupiju. Ujedno je obavijestio prisutne da je na zasjedanju MBK izabrano novo vodstvo Konferencije. Za predsjednika je izabran zrenjaninski biskup Ladislav Nemet, a za potpredsjednika mons. Đuro Džudžar, apostolski egzarh za grkokatolike u Srbiji. Novi generalni tajnik Konferencije je mr. Mirko Štefković, tajnik Subotičke biskupije.
Na misi su pjevali združeni katedralni zborovi "Albe Vidaković" i "Sveta Terezija" te zbor "Collegium musicum catholicum" pod ravnanjem katedralnog orguljaša Miroslava Stantića.
U propovijedi nuncij je istaknuo: "Sretan sam veoma što sam prvi put ovdje među vama kako bismo zajedno slavili svetu misu. Donosim vam pozdrave pape Franje i na kraju mise, u njegovo ime, udijelit ću vam njegov apostolski blagoslov". U vezi Godine milosrđa naglasio je: "Ova korizma Godine milosrđa jest vrijeme milosti, jest jedinstvena i osobita prilika za otkriti da nas Bog ljubi! Milosrdna, osobna i neizmjerna ljubav nas ljubi, zato smo pozvani ljubiti bližnjega, brata koji je pored nas, istom ljubavlju kojom sam Bog ljubi nas. Isus od nas traži da budemo milosrdni kao što je milosrdan Otac naš koji je na nebesima! Ovo može biti geslo ove Svete godine: budite milosrdni! Jubilarna godina milosrđa ne bi urodila zrelim plodovima u našem duhovnom životu ako ponovno otkrivanje Božje ljubavi prema nama ne bi u nama istodobno urodila zalaganjem konkretnije ljubavi prema našim bližnjima. Nije dovoljno otkriti da Bog ljubi nas, potrebno je potom otkriti druge našom braćom". Svoju propovijed nuncij je zaključio pozivom i poticajem: "Prošlost prepustimo Božjoj prividnosti našu budućnost, predajmo se Božjoj volji u sadašnjem trenutku. Otkrit ćemo ljepotu i radost što smo kršćani i, polazeći odavde gdje živimo, zacijelo ćemo dati svoj doprinos izgradnji željene civilizacije ljubavi i ostvarenja sveopćeg bratstva, životnog stila novog neba i nove zemlje! Marija, Majka Crkve i Pomoćnica kršćana neka bude s nama i nek' nas zagovara"!
Nuncij je nakon mise dao kratku izjavu okupljenim predstavnicima medija i završio susret s biskupima, svećenicima, redovnicima i redovnicama na prigodnom domjenku.

Иначе прије двије године бискупи су тражили од Ватикана укидање ове Међународне и стварање "националних бискупских конференција", на шта сам ја, чини ми се први у јавности, оштро реаговао:

Мeđunarodne Biskupske konferencije Svetog Ćirila i Metodija
    Članovi Međunarodne Biskupske konferencije Svetog Ćirila i Metodija su na XXX. plenarnom zasedanju održanom od 07. do 09. aprila 2014. u Zrenjaninu dogovorili sledeće:
    – predložili su Svetoj Stolici da se umesto Međunarodne konferencije uspostave nacionale Konferencije
    – prihvatili su nacrt dokumenta o postupanju u slučajevima pedofilije, kako to Sveta Stolica zahteva od svake Konferencije. Dokument je prosleđen u Rim radi službenog odobrenja
    – novo sedište Biskupske konferencije biće u Pančevu, gde su već počeli radovi na uređenju zgrade namenjene za tu svrhu
    Učesnici MBK:
    1.     Msgr. Orlando Antonini apostolski nuncije u Srbiji
    2.     Msgr. Zef Gashi SDB barski nadbiskup, predsednik MBK
    3.     Msgr. Stanislav Hočevar SDB beogradski nadbiskup
    4.     Msgr. Penzeš Janoš subotički biskup
    5.     Msgr. Ilija Janjić kotorski biskup
    6.     Msgr. Đuro Gašparović sremski biskup
    7.     Msgr. Kiro Stojanov skopski biskup
    8.     Msgr. Djura Džudžar apostolski egzarha za grkokatolike
    9.     Msgr. Ladislav Nemet SVD zrenjaninski biskup
    10.    Msgr. Dodë Gjergji prizrenski apostolski administrator
    Tiskovni ured Zrenjaninske Biskupije

***

Кратким саопштењем Међународне бискупске конференције Светог Ћирила и Методија, тијела које окупља од распада бивше СФРЈ бискупе Србије, Црне Горе, Македоније и како се у извјештају Политике од 10. априла наводи Косова, најављено је њено расформирање у скоро вријеме од стране Свете Столице која је замољена да установи „националне бискупске конференције“. Овај захтјев се у изјави зрењанинског бискупа Ладислава Немета, који је био и домаћин скупа објашњава „језичким баријерама“ које постоје. Сигурно, ради се о новом кораку Римске курије на Балкану (и Средњој Еуропи?) који заслужује посебну пажњу. Историјски утемељена Конкордатом Књажевине Црне Горе, а касније и Краљевине Србије са Ватиканом, ова Бискупска конференција сада укида примаса међу нашим католицима, што је заслугом Немањића и књаза Николе Петровића барски надбискуп (мада су ријетки римокатолици, попут Пољака који имају примаса у националној католичкој организацији. Истини за вољу надбискуп барски и примас српски (primas Serbiae) ријетко се позива на ту титулу, мада је под његовим предсједништвом донијета горе споменута одлука. Црногорске власти нијесу у новом уговору са Ватиканом, браниле право барских надбискупа попут књаза Николе, као што не маре да се и средиште Православне цркве такође налази у историјској Црној Гори – Пећи. Српске власти још мање да се о свему питају и мала је вјероватноћа да ће се „очитовати“ овим поводом.

Дакле, „добићемо Националну Бискупску конференцију Црне Горе, Косова и Македоније“, мада на Косову постоји само апостолски администратор, а у Македонији један бискуп (др Кире Стојанов) који је и апостолски егзарх за унијате. Да ли ће се успоставити Бискупска конференција Србије није јасно, али је већ одређено да њено средиште неће бити у Београду, већ у Панчеву, јер у „Војводини има највише католика“. Да није на помолу нека „интернационална бискупска конференција Војводине и (преткумановске) Србије“? Са овим питањима тешко да ће неко суочити ватиканске званичнике, али балкански народи и њихови „панонски сусједи“ имаће прилику да осјете интензивнију љубав Свете Матере Римске Цркве. Тешко да ће се тиме завршити екуменистички „игроказ“ надбискупа београдског монсињора Хочевара, који је због намјерног незнања наших медија представљен као глас Свете Столице у Србији. Треба напоменути, да упркос бројним „фејсбук антиекуменистима“, сарадња СПЦ и Римске цркве је посљедњих година сведена на минимум, нема више заједничких засиједања Синода и Међународне бискупске конференције, а ако неке снаге у Синоду жале за тим мораће да признају да су србијанска „вјерска организација“. Статус Косова од стране Ватикана овим ће бити подигнут као самосталне црквене територије, без дипломатског пуног признања (за сада), а Србија неће бити призната као црквена територија у својој цјеловитости, али са пуним упливом ватиканске дипломатије, која је и стварни креатор овога решења, јер је његов први потписник апостолски нунције у Београду.

Поново постављам питање, зашто је немогуће вратити средиште наше Цркве у Пећку патријаршију, прије свега кроз јасне надлежности патријарха? Нека бар ова одлука Римске цркве побуди таква размишљања у нашем епископату.

Александар Живковић
11.априла 2014: http://stanjestvari.com/2014/04/11/%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%b0%d0%bd%d0%b4%d0%b0%d1%80-%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d1%88%d1%82%d0%b0-%d1%81%d0%b5-%d0%ba%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b5-%d0%b8%d0%b7%d0%b0/

Касније, током августа 2014., из полемике бискупа Немета и епископа бачког Иринеја, око, по Неметовим ријечима, "прихватања позива папи од стране патријарха", видјело се да је статус Међународне бискупске конференције св. Ћирила и Методија изузетно значајан за СПЦ. Одлука Ватикана да, за сада, не прихвати стварање "националних бискупских конференција", може да се тумачи као знак добре воље за дијалог. Међутим, сами предлагачи сопственог расформирања, су избором бискупа Немета за предсједника МБК а унијатског владике за потпредсједника, још једном показали да локална католичка јерархија много мање гаји екуменску настројеност од тренутног римског епископа. Сензационална изјава бискупа Немета, иако наводно заснована на инструкцијама Ватикана, говори да католички јерарси у Србији желе да се прикажу пред папом, много више него што их интересује дијалог са СПЦ.

[александар живаљев]

Саопштење за јавност
17. Март 2016 - 12:15

У скоро свим данашњим електронским и штампаним медијима осванула је вест коју је лансирао зрењанински бискуп Ласло Немет, да је за месец мај ове године била заказана посета папе Фрање Србији и да је договорен и детаљан протокол те посете. По тврђењу именованог бискупа, ова посета је отказана због предстојећих парламентарних и локалних избора у Србији.

Ова ,,сензација” је, међутим, демантована од стране Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, као и из Кабинета Председника Србије.

Као портпарол Српске Православне Цркве саопштавам да ова вест звучи сасвим невероватно, у стилу бискупа Немета, познатом и одраније, јер је за месец мај ове године планирана и договорена посета папе Фрање Цариграду, где треба да учествује на великом међународном скупу црквених поглавара, шефова и представника држава и хуманитарних организација, а предвиђен је и одвојени сусрет са Његовом Светошћу Патријархом васељенским господином Вартоломејем.

Eпископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве

  |

[александар живаљев]

у стилу бискупа Немета,

 

Сад ће "Истина је само једна" да ме прекомандује из амфилохијевца у буловићевца, но не мари. Кајао сам се што сам написао претходни пост, мислећи да ипак можда није упутно чепркати по старим ранама, но компјутерска технологија је неумољива, чињеница је да, иако немам појма о папином распореду, сам разоткрио бискупа Немета, прије епископа Иринеја.

И сад Узвишени господин Немет треба да на равној нози као предједник МБК разговара (и моли се?) са нашим патријархом!?

Ватикан стварно, бар у 21. вијеку, мора да предузме озбиљне мјере према својим балканским заступницима.