Етичка куповина

[Иван ♪♫]

Замисли следећу ситуацију. Људи одлуче да су услови рада у Србији недопустиви и у знак протеста престану да купују наше производе. Какав би ефекат то имало на раднике у Србији? Да ли би им помогло?

 

Да, има логике то што причаш. Ми само имамо корист ако неко користи наш рад. Па ево и ја, ја сам у outsourcing-у, и иако нисам најсрећнији на свету, итекако ми одговара да радим са странцима, јер они плаћају боље него домаћи.

Само они људи тамо о којима причамо су у далеко горој ситуацији него ми. И ајд’ сад, буди паметан...

[Џуманџи]

Нема шта да се осећаш овако или онако. Зато Христова порука - одреци се себе све покрива. Дај све од себе да, на који год начин, ову Земљу учиниш бољим местом.

[Grizzly Adams]

Еее, ал’ у међувремену??? Шта ја да радим у међувремену? Осећам се као саучесник. И опет кажем, компаније циљано иду тамо, управо због тога.

 

Па ако можеш нешто да урадиш, уради. Нажалост, већина нас нема неку могућност да помогне, осим пар долара у хуманитарне сврхе.

 

Ниси "саучесник". То што те компаније раде има позитиван ефекат. Твоја куповина такође.

 

 

Да, има логике то што причаш. Ми само имамо корист ако неко користи наш рад. Па ево и ја, ја сам у outsourcing-у, и иако нисам најсрећнији на свету, итекако ми одговара да радим са странцима, јер они плаћају боље него домаћи.

Само они људи тамо о којима причамо су у далеко горој ситуацији него ми. И ајд’ сад, буди паметан...

 

Да, само је та њихова "гора ситуација" наслеђена ствар. Они су у таквој ситуацији не због компанија, већ се бедно живи већ вековима. Битно је да се друштво покрене, да се дозволи тржишним механизмима да функционишу - и онда се та ситуација веома брзо поправи. Без обзира колико бедна била почетна позиција.

 

Мени су ти покрети за "етичку куповину" мало парадоксални. Значи, у тим земљама се живело бедно одувек и нико није превише обраћао пажњу. Е сад, када су тамо дошле компаније и направиле фабрике, одједном су се сви узбунили како је тамо "ужасно". Па чекај брате, увек је било ужасно. Што се буниш сада - када се стање поправља - а ниси се бунио пре тога док нису имали никакве могућности и умирали по пиринчаним пољима?

 

Зато ми се чини да се ту више ради о зависти и мржњи према корпорацијама и богатим власницима, него о искреној забринутости за те раднике.

[Рапсоди]

Ja planiram da kupim  convers patike  ne iz razloga što nešto specijalno volim brendiranu robu ili nekih snobovskih razloga  već  prosto zato što su dobre i kvalitetne i što znam da će me dugo služiti. Bila bih neiskrena kada bi rekla kako razmišljam  ko ih je napravio  po kojoj ceni i u kojim uslovima.

Ili kada kupujem tunu da gledam i buljim da slučajno to nije ona tuna koju su lovili zarobljeni radnici. Meni je takvo razmišljanje apsurdno, jer nažalost ništa nećemo  promeniti .Kava je svrha nisam kupila...................osećam se bolje. 

Ili  neću da radim u Elektrodistribuciji zato što  ovi na vrhu kradu struju od naroda, povećavaju račune  i ne daju izbeglim kampovima istu besplatno.

Ništa mi kao pojedinci tu ne možemo da promenimo . 

 

Ono.............ne  bih kupila dijamante ili kavijar ...............iz jednog prostog razloga .............

[Иван ♪♫]

Мени су ти покрети за "етичку куповину" мало парадоксални. Значи, у тим земљама се живело бедно одувек и нико није превише обраћао пажњу. Е сад, када су тамо дошле компаније и направиле фабрике, одједном су се сви узбунили како је тамо "ужасно". Па чекај брате, увек је било ужасно. Што се буниш сада - када се стање поправља - а ниси се бунио пре тога док нису имали никакве могућности и умирали по пиринчаним пољима?  

 

Зато ми се чини да се ту више ради о зависти и мржњи према корпорацијама и богатим власницима, него о искреној забринутости за те раднике.

 

 

Мислим да ту нема зависти, већ просто се људи осећају лоше поводом тога што користе те производе, осећају се као саучесници. И мислим да медијски притисак може погурати ствари у добром смеру.

 

Али има смисла то што кажеш. Просто сам сад ни тамо, ни вамо. Не знам шта да мислим. Тачно нема неутралне позиције у животу.

[Grizzly Adams]

Па рекао би, пре свега, да ти својом куповином ничим ниси одговоран за нечије туђе грехе (ако их има). Они остају његови греси, не преносе се на тебе зато што си нешто поштено купио.

 

А друга ствар, да поновим, тај процес има позитиван ефекат. Твоје "учешће" у њему у ствари помаже да неко друштво изађе из беде. Једна мала "коцкица" у изградњи бољег живота.

 

И треће, сети се такође да Србија у суштини није пуно боља од тих земаља. И код нас пуно људи живи бедно и ради за мале плате. Просечна плата у Кини и Индији је данас већа него у Србији. Тако да је по мало парадоксално да се ми "ужасавамо" њихових услова рада.

[Juanito]

Па рекао би, пре свега, да ти својом куповином ничим ниси одговоран за нечије туђе грехе (ако их има). Они остају његови греси, не преносе се на тебе зато што си нешто поштено купио.

 

Ако поштено купиш нешто што знаш да је крадено, и те како саучествујеш у греху, и морално и законски, ту је ствар јасна.

 

Е сад, у овом конкретном случају је проблем то што морална ситуација није баш црно-бела, као што си описао.

 

А да још мало закомпликујем, не морамо да идемо у Кину или Бангладеш по моралне дилеме. Довољно је да погледамо, рецимо, рударе у било којој земљи, макар и најбогатијој. То је грозан и опасан посао, који озбиљно нарушава здравље оних који га обављају. Готово је сигурно да нико (осим можда неких екстремних спортиста и сличних адреналинских зависника) не пристаје драге воље да ради у руднику, него зато што нема бољу алтернативу, баш као и радници у спорним фабриакма. И шта сад да радимо, да престанемо да користимо струју и метале све док не роботизујемо процес вађења угља и руда? Али за то нам требају струја и метали...

[Grizzly Adams]

Е сад, у овом конкретном случају је проблем то што морална ситуација није баш црно-бела, као што си описао.

 

Зато треба пуно писати и разговарати о овоме, јер ситуација уоште није "црно-бела" нити је "морално" оно што људима обично прво падне на памет. А разни "душебрижници" попут ових организација за "етичке компаније" итд. само још додатно муте воду.

 

Ја би сад њих питао - да ли је моралније то како зарађују сада ("распродајом сентименталности на Фејзбуку") или да су отворили фабрику у Танзанији и запослили бар неколико сиротих људи?

[Иван ♪♫]

@@Grizzly Adams,

 

Али чекај мало. Ти кажеш да им компаније тако дају посао и чине добро. Ок, али тиме као да имплицираш да не може боље.

Нарочито кад су у питању велике компаније, богате, које зарађују милијарде, и милијарде, или власници тих фабрика који сигурно зараде дебело, а радници су плаћени шаку крвавог пиринча. 

Постоји, чисто логички гледано, интерес на обе стране. Али људски гледано, они први ипак користе ситуацију јер им се може, зар не? И онда је ситуација ни тамо, ни вамо, у смислу да ли је то све добро и коме и колико користи. Заправо све то зависи од власника, колико је спреман да понуди, а тренутно стање показује сву мизерност тих одлука.

Мени у суштини у свему томе смета управо незаинтересованост тих послодаваца за основну људскост. Ајмо реално, зашто се ради док не попадају с ногу, онесвесте се, колабирају итд. Какви су то рокови, испоруке и потражња која то може да оправда? Ок, нек их плате шаку крвавог пиринча, ал’ бар за неко нормално радно време, а не у фазону: може нам се.

 

У суштини, на нивоу система, једино развијена привреда даје решење, јер онда, уместо да буде приморан на искоришћавање, човек може лепо да изабере шта ће радити, и да контролише свој живот.

[Иван ♪♫]

Довољно је да погледамо, рецимо, рударе у било којој земљи, макар и најбогатијој.

 

Да, с том разликом што је то тежак посао по природи ствари, док sweatshop-ови не морају бити такви. Ископавање руда ће бити све лакше и лакше развојем технологије, а прављење патика и одеће већ овде и сада не мора бити такво као што је на крају Азије.

[obi-wan]

Ја би сад њих питао - да ли је моралније то како зарађују сада ("распродајом сентименталности на Фејзбуку") или да су отворили фабрику у Танзанији и запослили бар неколико сиротих људи?

 

Iduci sivom logikom, tj. da nista tu u stvari nije crno-belo, docicemo brzo do zakljucka da ni ovo nije crno-belo pitanje.

 

Stvari jesu komplikovane, a ja sam svakako sklon da se drzim misljenja koje Ivan zastupa. Kapiram da u tom misljenju ima nejasnoca i supljina, ali smatram da je ono ipak podosta logicnije nego jedna nezainteresovanost za problem, ili recimo stav "nije to nasa briga".

 

A ovo posebno od kad sam svojevremeno video slike pojedinih fabrika u Kini, `de radnici osim sto rade takodje i zive u krugu fabrike, a stanuju u kavezima (!!, da u kavezima, velicine mozda 3x1x1 metar). Cak mislim da je bilo reci o Apple-ovoj fabrici, Bog da prosti ako gresim, ne smem da tvrdim, bilo bi dobro kad bi neko nas`o slike da postavi da vidimo o kome se radi...

 

Dakle, slozio bih se da je kupovina robe za koju znamo da je pravljena u neljudskim i teskim uslovima svakako podrska takvom anticovecnom sistemu, ma koliko mi daleko bili. Zarada od jednog proizvoda je zbir svih prodaja, od kojih je jedna u datom slucaju mozda i nasa...

 

Ne, nimalo nisam protiv postojanja i razvoja visoke tehnologije. Ali jesam protiv necovecno ostvarene zarade.

[Aquilius Cratus]

Ако поштено купиш нешто што знаш да је крадено, и те како саучествујеш у греху, и морално и законски, ту је ствар јасна.

 

Е сад, у овом конкретном случају је проблем то што морална ситуација није баш црно-бела, као што си описао.

 

А да још мало закомпликујем, не морамо да идемо у Кину или Бангладеш по моралне дилеме. Довољно је да погледамо, рецимо, рударе у било којој земљи, макар и најбогатијој. То је грозан и опасан посао, који озбиљно нарушава здравље оних који га обављају. Готово је сигурно да нико (осим можда неких екстремних спортиста и сличних адреналинских зависника) не пристаје драге воље да ради у руднику, него зато што нема бољу алтернативу, баш као и радници у спорним фабриакма. И шта сад да радимо, да престанемо да користимо струју и метале све док не роботизујемо процес вађења угља и руда? Али за то нам требају струја и метали...

 

 A kad se budu svi  teski poslovi potpuno ili vecinski robotizovani onda ce levicari da udare u drugu vrstu licemernog plakanja "Strasno, strasno, strano. Pohlepni tehnolibertarijanci sprovode informaticki feudalizam i otimaju posao jadnim radnicima. Gde su prava radnika da rade?! Necemo ih valjda terati da programiraju, dizajniraju, investiraju?!".

[Баба]

То се и десило кад су у, ако се не варам, Бангладешу то направили па се та деца која су радила у фабрикама вратила на улицу да се баве криминалом, проституцијом итд. Јер да ли је нешто "етички" не зависи од тога како се ми осећамо, него од практичних резултата.

 

Заправо криминал и проституција су тамо "хуманији" од рада у фабрикама. Једино што их тера да раде у фабрикама је криминализовани државни систем.

[Grizzly Adams]

Али чекај мало. Ти кажеш да им компаније тако дају посао и чине добро. Ок, али тиме као да имплицираш да не може боље.

 

Наравно да може боље. Само кажем онима који то желе - идите и понудите боље.

 

Али људски гледано, они први ипак користе ситуацију јер им се може, зар не? И онда је ситуација ни тамо, ни вамо. Заправо све то зависи од власника, колико је спреман да понуди, а тренутно стање показује сву мизерност тих одлука.

 

Може тако да се каже, али опет питање није црно-бело нити једноставно. Значи овако - стање је да имаш милионе људи који живе у највећој беди и спремни су да раде за минималну плату. Прво, власник фабрике који плаћа више од те тржишне цене рада ризикује да га конкуренција прегази, јер ће имати мање трошкове. Друго, чак и етички гледано имамо проблем. Јер поставља се питање - да ли је моралније да једног човека платим 1000 на дан или да запослим двојицу за по 500 на дан? Јер ако ми инсистирамо на "повећању плата" (тј. услова рада, своди се на исто), то значи да ће мање људи добити посао. С` обзиром да онда неке људе остављамо без посла, па и без те бедне плате коју би иначе зарадили - да ли је то морално?

 

Не пишем ја ово идеолошки, пуно сам размишљао и читао о томе, а имам и директно искуство како изгледа да плаћаш људе, аутсорсујеш послове итд. Осим тога, био сам и са друге стране - да неко мени даје посао и плаћа мало када сам био у тешкој ситуацији и мало ми је значило пуно. Да је ми је неко чувао од "искориштавања", одузео би ми могућност да своје стање поправим.

 

У суштини, једино развијена привреда даје решење, јер онда, уместо да буде приморан на искоришћавање, човек може лепо да изабере шта ће радити, и да контролише свој живот.

 

То је то. А доћи до развијене привреде је процес који мора да почне од тренутног стања такво какво је. Не може другачије.

 

Добра вест је да се данас то одвија веома брзо. За шта је некада било потребно неколико генерација, данас се направи за десетак година.

[Иван ♪♫]

Значи овако - стање је да имаш милионе људи који живе у највећој беди и спремни су да раде за минималну плату. Прво, власник фабрике који плаћа више од те тржишне цене рада ризикује да га конкуренција прегази, јер ће имати мање трошкове.

 

Хмм, да... Али опет, то колико их плаћају и нису неке паре. Рекао бих да их толико мало плаћају да то и нема неког утицаја на крајњу цену. Већи утицај вероватно имају уговори са фабрикама, произвођачима других компоненти, лиценце, патенти, стратешке одлуке итд.

 

 

Друго, чак и етички гледано имамо проблем. Јер поставља се питање - да ли је моралније да једног човека платим 1000 на дан или да запослим двојицу за по 500 на дан? Јер ако ми инсистирамо на "повећању плата" (тј. услова рада, своди се на исто), то значи да ће мање људи добити посао. С` обзиром да онда неке људе остављамо без посла, па и без те бедне плате коју би иначе зарадили - да ли је то морално?

 

Е, ово већ не стоји, јер они не запошљавају према томе колико имају пара, већ по томе колико им радника треба за производњу.