Dr Ljubivoje Stojanović: Pisac je sebe uvredio

[Srdjan Kotur]

Dr Ljubivoje Stojanović: Pisac je sebe uvredio

05. mart 2016.

 

David je poručio da je isključivost jedina odrednica stvaralačke samoživosti. Sve je moglo da bude bolje da je uspeo da se izdigne iznad trenutka neopreznosti

 

ZAMISLIMO kakva bi bila reakcija da je kojim slučajem predsednik Srbije gospodin Tomislav Nikolić odbio da prisustvuje proslavi u Narodnoj biblioteci Srbije zbog eventualnog neslaganja sa stavovima nagrađenog pisca.

Ili, još gore, da je javno uvredio nagrađenog pisca Filipa Davida, kazujući da se ne slaže sa odlukom Komisije koja je nagradila njegovo stvaralaštvo. Ovako, gospodin pisac je sebi dozvolio nešto što je nedopustivo u kulturnom svetu. Ono što je mogao da uradi na prethodnim izborima i što slobodno treba da učini na narednim izborima, učinio je na pogrešnom mestu na jedan neprimeren način.

Pokazao je nepoštovanje drugog i drugačijeg i nespremnost da bude saučesnik svečanosti. Sam sebe stavio je u centar događaja, poništivši pritom mnoge stvaraoce pre sebe, poručujući narednim generacijama da je isključivost jedina odrednica stvaralačke samoživosti. Pokazao je da bez radosti stvaralaštva i uvažavanja i neistomišenika čovek sebi dopušta mnoge besmislenosti.

Ovde nije reč o ideološkoj reakciji, jer ideološke razlike smatram bogatstvom društva i doživljavam ih kao stvaralačke potencijale. Radi se o ukazivanju na važnosti kulture dijaloga koja nedostaje mnogima, ali tako nešto nedopustivo je za nekoga ko pretenduje da utiče na stvaralaštvo drugih. Bio sam zbunjen reakcijom nagrađenog pisca pitajući se da li je to isti onaj čovek koji mudro rasuđuje i pokreće čoveka napred? Pitam se šta ga je navelo da tako reaguje na prisustvo predsednika pokazujući visok stepen netolerancije? Mislim da je ovim postupkom sam sebe najviše uvredio i očekujem da će, ipak, kad malo bolje razmisli, uvideti da je olako podlegao trenutnom besu koji nije uspeo da pobedi i preobrazi u sebi. Zbog toga je važno da svi zajedno izvučemo iz ovog događaja jasnu pouku, bez jednostranog opredeljivanja za ili protiv. Jednostavno, čoveku se otela reč i nije mogao da nadvlada negativne emocije u sebi pri susretu sa čovekom na odgovornoj funkiciji, čiji nije ni sledbenik ni istomišljenik.

Sve je moglo da bude bolje da je uspeo da se izdigne iznad trenutka neopreznosti u kome je dopustio sebi da zaboravi važnost događaja čiji je smisao promocija stvaralačke odgovornosti. Dobro je da se sve nije pretvorilo u sukob, prvenstveno zahvaljujući mudrosti resornog ministra, koji je pokazao da se može reći istina svakome bez vređanja njega i njegovog stvaralaštva.

Iz navedenog događaja izvlačimo jasne poruke o opasnosti zlopamćenja koje često ne promišljamo na pravi način i ne uklanjamo iz sebe. To pokazujemo tako što sebi dopuštamo toliko samovolje da mislimo da imamo pravo da omalovažavamo drugačije od sebe. To što se sa nekim ne slažemo ne daje nam pravo da ga vređamo javno, trudeći se da to bude uvek pred što više svedoka. Što je događaj važniji to je naše negodovanje veće, jer mislimo da na taj način "privodimo k poznaniju" one koje želimo da dehumanizujemo. Zbog toga trebalo bi da svi promislimo svoje postupke jednih prema drugima, da ne čekamo neku svetkovinu kako bismo ponizili nekog od prisutnih. Krajnje je vreme da počnemo da uvažavamo svoje domaćine koji nas pozivaju na gozbe, slave, svadbe i krštenja. Svedoci smo tragičnih posledica posle uvreda kojima jedni druge "častimo" na ovakvim skupovima. Komentari pojedinaca na gest nagrađenog pisca prema predsedniku države pokazuju da neki misle da samo vređanjem neistomišljenika čovek pokazuje neku vrednost. Ne, reč je o besu koji ne donosi ništa dobro i treba ga se osloboditi što pre.

Ovo nije javna prozivka nagrađenog pisca nego je poziv svima nama da svoje različitosti nosimo bez dvoumljenja, dvoličenja i nasilja. Da se uvažavamo međusobno i nadmećemo smisleno, trudeći se da budemo što bolji jedni prema drugima, ne želeći da ponižavanjem i obezvređivanjem drugih ističemo sebe kao jedine merodavne faktore. Zato je potrebno da svako sačuva dostojanstvo drugoga, samo tako bićemo odgovorni i dostojanstveni ljudi.

 

Izvor: Večernje novosti

[cloudking]

Bljak

[Srdjan Kotur]

još neko sa komentom?

[Перезвон]

još neko sa komentom?

 

Филип Давид је поступио као будала.

[Караконџула]

Ко би рекао да ће Томислав Николић једном приликом испасти мудрији и културнији од неког писца!? Ето, и то се догодило.

[Branka62]

Ne znam ko je Dr Ljubivoje Stojanović a nisam ni neki fan Filipa Davida- nema razloga da se svrstavam niti na jednu stranu. Samo par crtica – bilo bi suviše dugačko i naporno analizirati ceo tekst.

 

Lamentiranje: »ZAMISLIMO kakva bi bila reakcija da je kojim slučajem predsednik Srbije gospodin Tomislav Nikolić odbio da prisustvuje proslavi...« je poređenje »baba i žaba«. Gospodina Tomislava Nikolića su pozvali zato što je on, trenutno, predsednik Srbije. (Da je predsednik Srbije Pera Petrović, pozvali bi Peru.) Književnika Filipa Davida su pozvali zato što je on pisac najčitanijih knjiga - Filip David. (Knjige koje je on napisao nije mogao napisati Pera Petrović. ) Osim toga, Tomislav Nikolić je sasvim lako mogao odbiti da prisustvuje – »Zauzet sam.« i nikom ništa.

 

Ne vidim kako bi to Tomislav Nikolić uvredio pisca «... kazujući da se ne slaže sa odlukom Komisije koja je nagradila njegovo stvaralaštvo.« To bi, eventualno, bila uvreda upućena Komisiji. Mada, opet, kakve to veze ima što se Tomislav Nikolić ne slaže sa odlukom Komisije? On je tu u svojstvu predsednika Srbije.

 

Ako niste vrsni poznavalac dela Filipa Davida, a nisam ni ja, pročitajte makar ( kratak )  tekst »Čudovišta su oni koji stoje i gledaju«  http://akuzativ.com/teme/756-jesmo-li-cudovista. Biće vam jasno da se Filipu Davidu nije »otela reč«. Dok gospodin Stojanović smatra da »radost stvaralaštva« mogu imati samo oni koji svakih nekoliko godina u tamu glasačke kutije spuste listić a u međuvremenu klimaju glavom i ćute.

 

O »mudrosti resornog ministra« prosto ne znam šta da kažem.

[Плутон]

Такође, нисам неки фан Филипа Давида, али подржавам његов чин, пре свега зато што је било пристојно и одмерено, уз исказивање поштовања према институцији председника.

 

Волео бих да видим више људи из света културе да храбро и отворено говоре о онима који својим политичким деловањем наносе огромну штету грађанима.

 

А што се тиче хајке на писца коју су Новости покренуле, одвратна је. Као да је не знам шта урадио...

[NemanjaVa]

Ne znam ko je Dr Ljubivoje Stojanović a nisam ni neki fan Filipa Davida- nema razloga da se svrstavam niti na jednu stranu. Samo par crtica – bilo bi suviše dugačko i naporno analizirati ceo tekst.

 

Lamentiranje: »ZAMISLIMO kakva bi bila reakcija da je kojim slučajem predsednik Srbije gospodin Tomislav Nikolić odbio da prisustvuje proslavi...« je poređenje »baba i žaba«. Gospodina Tomislava Nikolića su pozvali zato što je on, trenutno, predsednik Srbije. (Da je predsednik Srbije Pera Petrović, pozvali bi Peru.) Književnika Filipa Davida su pozvali zato što je on pisac najčitanijih knjiga - Filip David. (Knjige koje je on napisao nije mogao napisati Pera Petrović. ) Osim toga, Tomislav Nikolić je sasvim lako mogao odbiti da prisustvuje – »Zauzet sam.« i nikom ništa.

 

Ne vidim kako bi to Tomislav Nikolić uvredio pisca «... kazujući da se ne slaže sa odlukom Komisije koja je nagradila njegovo stvaralaštvo.« To bi, eventualno, bila uvreda upućena Komisiji. Mada, opet, kakve to veze ima što se Tomislav Nikolić ne slaže sa odlukom Komisije? On je tu u svojstvu predsednika Srbije.

 

Ako niste vrsni poznavalac dela Filipa Davida, a nisam ni ja, pročitajte makar ( kratak )  tekst »Čudovišta su oni koji stoje i gledaju«  http://akuzativ.com/teme/756-jesmo-li-cudovista. Biće vam jasno da se Filipu Davidu nije »otela reč«. Dok gospodin Stojanović smatra da »radost stvaralaštva« mogu imati samo oni koji svakih nekoliko godina u tamu glasačke kutije spuste listić a u međuvremenu klimaju glavom i ćute.

 

O »mudrosti resornog ministra« prosto ne znam šta da kažem.

Ma ko je taj nesretni Filip David? Jedan olinjali drugosrbijanski dripac, bizgov.....

Nisam Tomin fen, ali zna se šta je institucija predsednika.....

[Golub]

Је ли Филип Давид онај изкомплексирани писац који се појављује вазда са Лењиновом капом на глави? Ако је писац доследан, што није вратио награду?

И како нека комисија одлучије која је књига најчитанија, зар то није једноставно ствар бројања?

[Branka62]

NemanjaVa

Sarkastičan si ili ovo ozbiljno pišeš?

[3006]

 Ако је писац доследан, што није вратио награду?

 

Има у томе истине.

Питање је да ли је Филип Давид увредио Тому Николића као човека или као председника државе.

[Караконџула]

Омиљене су ми замјене теза.

Dok gospodin Stojanović smatra da »radost stvaralaštva« mogu imati samo oni koji svakih nekoliko godina u tamu glasačke kutije spuste listić a u međuvremenu klimaju glavom i ćute.

Са чим ово, тачно, има везе у горе постављеном тексту Стојановића, тј. гдје је Стојановић изнио ово мишљење?

Да неко не прочита уводни текст, а прочита вашу поруку, могао би помислити да је Стојановић лицемјер, већи од Давида.

[Branka62]

Ono što je mogao da uradi na prethodnim izborima i što slobodno treba da učini na narednim izborima, učinio je na pogrešnom mestu na jedan neprimeren način.

Pokazao je nepoštovanje drugog i drugačijeg i nespremnost da bude saučesnik svečanosti. Sam sebe stavio je u centar događaja, poništivši pritom mnoge stvaraoce pre sebe, poručujući narednim generacijama da je isključivost jedina odrednica stvaralačke samoživosti. Pokazao je da bez radosti stvaralaštva i uvažavanja i neistomišenika čovek sebi dopušta mnoge besmislenosti.

[Караконџула]

učinio je na pogrešnom mestu na jedan neprimeren način.

 

Да, на погрешном мјесту и на погрешан начин /Стојановић, дакле, није рекао да је забрањено критиковати предсједника, али јесте то да Давидова "критика" није на мјесту, јер то није критика него крајње непоштовање, не само предсједника државе, него и организатора, па на крају крајева и свих присутних/.

За разлику од разумних критика, које на рачун тог истог предсједника и владајуће структуре стижу готово "са свих страна" и које, сасвим логично, нису препознате као вријеђање, Давид је на крајње некултуран начин, настојао само себи дати на важности, уз то рачунајући и на свесрдну подршку и "обичних људи", јер и сам зна да је становништво огорчено на рад владајуће структуре.

Диже себи популарност преко туђих леђа - то је културно!? Наравно, али само кад бисмо се лагали.

Предсједници се обично бирају на предсједничким изборима, не на књижевним вечерима и сл. /осим ако се не бира предсједник књижевног клуба/, па Стојановић из тог разлога истиче да је то мјесто много погодније за изражавање политичких мишљења, него што су то културне приредбе.

Можда би се, чак, и овакве Давидове ријечи истолерисале да их је он, нпр. написао у виду којекакве колумне и објавио у новинама и сл., но свечаности додјеле награда нису прилике, нити мјеста, гдје се води политика. Ако Ви мислите да јесу, јако бих волио чути Ваше образложење!

 

 

Сачувај, Боже, Србију од оваквих душебрижника, какав је Филип Давид.

[Golub]

Давид је побрко лончиће...

Побрко је Народну библиотеку са Народном скупштином, и од свега направио ''ријалити програм'' ...

Што се није одрекао награде ако је хтео да буде ''кул''!?