"Raw food"- apsurd

[Ronald]

U proseku, svake decenije se pojavi neka nova izmišljotina. Program ishrane zasnovan isključivo na sirovim namirnicama nije danas samo odlika raw veganstva/vegetarijanstva.

Ljudi opsednuti „čišćenjem od toksina“, oni koji stalno razmišljaju o svojoj težini, lakoverni koji potpadaju pod moć gurua – promotera koji u javnosti „guraju“ svoj režim na sirovoj hrani kao jedini ispravan način ishrane, neretko zapadaju u ekstremizam koji je u ravni sa ludilom.

Psihijatri kažu da takvi imaju tendenciju da o hrani razmišljaju po principu – sve ili ništa. Oni više ne mogu da se pomire sa „realnom hranom“. U organizam unose samo živu, presnu.

Sve tvrdnje koje pobornici takve ishrane plasiraju su, prosto, fantazije koje treba odbaciti.

Dakle, izjava da je snabdevanje „živim enzimima“ iz sirove hrane važno kao borba protiv bolesti, pogrešna je. Većina ljudi ima dovoljno enzima u probavnom traktu da svari hranu. Većina enzima prisutnih u hrani, uništi se tokom varenja. Količina enzima u digestivnom traktu ne zavisi od enzima iz biljne hrane.

Odgovarajućom termičkom obradom čuva se ono što treba da se sačuva.

Izdvojeni sirovi sokovi se mogu katkad uključiti u ishranu. Promovisati ih kao jedinu alternativu ili kao moćno lekovito sredstvo je neodgovorno. Prodavati uz njih aparate koji sitne voće i povrće, i to kroz agresivnu reklamu, bezobrazno je. Promocije idu od glupavih obećanja kao što je „detoksifikacija organizma“ do strahoviih laži da „sok leči rak“.

Tendecija slavnih i bogatih da zeleni sok predstavljaju simbolom zdravlja, smešna je.

Na kraju, ako neko vidi praktičnost u pripremi ovih napitaka, nije ni to tako sporno, kada režim ishrane te osobe uključuje i ostale grupe namirnica. Ovo se odnosi samo na povrće koje se tradicionalno ne kuva. Jesti sirovo ono koje inače treba da se kuva, nosi sa sobom rizike koji se nikome ne isplate.

https://istinevszablude.wordpress.com/2016/02/23/raw-food-apsurd/