Зоран Ђуровић: Григорије Двојеслов, О толеранцији

[Zoran Đurović]

Григорије Двојеслов, О толеранцији

 

 

Свети Григорије Велики, папа римски

(3 Септембар 590 - 12 март 604)

 

Посланица "Qui sincera" епископу напуљском Пасказију, новембар 602

 

 

 

 

 

                                                  

 

Латински оригинал

 

 

Превод

 

 

De tolerantia persuasionis religiosae aliorum

Qui sincera intenzione extraneos ad christianam religionem, ad fidem cupiunt rectam adducere, blandimentis debent, non asperitatibus, studere, ne quorum mentem reddita piana ratio poterat provocare, pellat procul adversitas. Nam quicumque aliter agunt et eos sub hoc velamine a consueta ritus sui volunt cultura sospendere, suas illi magis quam Dei probantur causas attendere.

Iudaei siquidem Neapolim habitantes questi Nobis sunt asserentes, quod quidam eos a quibusdam feriarum suarum solemnibus irrationabiliter nitantur arcere, ne illis sit licitum, festivitatum suarum solemnia colere, sicut eis nunc usque et parentibus eorum longis retro temporibus licuit observare vel colere.

Quod si ita se veritas habet, supervacuae rei videntur operam adhibere. Nam quid utilitatis est, quando, etsi contra longum usum fuerint vetiti, ad fidem illis et conversionem nihil proficit? Aut cur Iudaeis, qualiter caeremonias suas colere debeant, regulas ponimus, si per hoc eos lucrari non possumus? Agendum ergo est, ut ratione potius et mansuetudine provocati sequi nos velint, non fugere, ut eis ex eorum Codicibus ostendentes quae dicimus ad sinum matris Ecclesiae Deo possimus adiuvante convertire.

Itaque fraternitas tua eos monitis quidem, prout potuerit Deo adiuvante, ad convertendum accendat et de suis illos solemnitatibus inquietari denuo non permittat, sed omnes festivitates feriasque suas, sicut hactenus ... tenuerunt, liberam habeant observandi celebrandique licentiam.

 

 

Толеранција других је верски став

 

Они који са искреном намером желе да приведу исправној вери оне који су далеко од хришћанске религије, морају се обраћати са пријатношћу, а не оштрим речима, да не би непријатељско осећање отуђило оне чији умови би могли бити стимулисани изношењем јасних мотива. У ствари, свако ко ради другачије и жели да им под овим изговором укине вршење њиховог уобичајеног обреда, показује да се труди више за своје личне интересе него за Божије.

Управо неки Јевреји, који живе у Напуљу, пожалили су се Нама, тврдећи да неко ирационално покушава да им забрани прослављања неких од њихових празника, односно да им не буде одсад дозвољено да прослављају своје празнике које су дуго времена пре њиховим прецима биле дозвољене да се поштују и славе.

Ако је ово истина, очигледно се труде за ствар која је потпуно бескорисна. У ствари, шта корисно доноси спречити древни обичај, ако то њима не користи ништа за веровање и обраћење? Или зашто Јеврејима установити правила како да прослављају своје празнике, ако их тиме не можемо задобити? Због тога је боље деловати на начин да, побуђени разумом и благошћу, зађеле да нас следе, да не беже, да би их, приказујући им из њихових Списа оно што ми тврдимо, могли уз Божију помоћ обратили у загрљај мајке Цркве.

Дакле, братство твоје, колико уз помоћ Божију може, нека их подстиче на обраћење и да не дозволи да поново буду узнемиравани због њихових празника, него да имају слободан допуст да опслужују и славе своје годишњице и празнике, како су до сада... чинили.

 

 

 

 

 

 

                      

Григоријев гроб у базилици Св Петра и Павла у Риму

 

 

 

 

 

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Fila]

Hvala na trudu, zanimljiv tekst. Pretpostavljam da nećete uvažiti, ali ipak, radi točnosti:

1. Pravilan prijevod naslova je "O snošljivosti prema tuđim verskim uverenjima" ili "O podnošenju tuđih verskih uverenja". Možda Vas je zbunilo "aliorum", koje je ovdje posvojni genitiv i prevodi se našim posv. pridjevom, a ne genitivom (osim u slučaju da uz gen. posvojni stoji atribut).
2. Treba uvijek navesti izvor latinskog teksta, pogotovo s obzirom na neke čudne greške: intenzione umjesto intentione, sospendere umjesto suspendere

[Fila]

Eto, pravio sam se pametan, pa sam i sam pogriješio. Treba jednina: "O snošljivosti prema tuđem verskom uverenju" ili "O podnošenju tuđeg verskog uverenja".

Još bih dodao, preporučljivo je izbjegavati posuđenice, inače bi mogli i ovako: "O toleranciji prema tuđoj religioznoj persuaziji"

[Zoran Đurović]

Eto, pravio sam se pametan, pa sam i sam pogriješio. Treba jednina: "O snošljivosti prema tuđem verskom uverenju" ili "O podnošenju tuđeg verskog uverenja".

Još bih dodao, preporučljivo je izbjegavati posuđenice, inače bi mogli i ovako: "O toleranciji prema tuđoj religioznoj persuaziji"

Данас успех само да лајкујем, али ми је после нет нестао. Тек сада моги и да одговорим.

Потпуно сте у праву. Мој и није превод наслова него је мој наслов. Наиме, ја као и Италијани из NBA (Nuova Biblioteca Agostiniana) имам лош обичај да сам стављам наслове, а да не следим оне у латинском, јер они нису изворни. То треба напоменути, али кад неко јури да скува ручак и многе ствари подразумева онда настану ови проблеми.

Такође, превод је слободнији и нема нота како радим у публикацијама које иду у штампу. Ово је форум. Битан ми је био смисао, али је текст приложен у лат., па стручњаци могу да га упореде. Ја туђице бескрупулозно користим ако их држим да су ушле у неки наш свакодневни језик. Ово није превод за малу групицу људи. Дакле, ништа ме није збунило. Када сам предао мој превод за штампу св. Августина О блаженом животу, ја сам га био насловио Блажени живот, али се побунио Петар Јевремовић објашњавајући ми шта значи De (beata vita) да је то О. Ја му рекох да нисам толико дебилан да не знам латински, и да је то сасвим нормална пракса у другим савременим језицима, јер је тај назив био за Латине разумљив; наиме, пита неко: Шта си читао? - Читао сам О... Писао сам О... Петар ми рече како су ти преводиоци посрнули, и да ми треба да поштујемо нашу традицију у превођењу Августина. Ја га упитах:  Која је то наша традиција кад немамо ништа преведено? - Оставио сам О, јер ми је препирка изгледала бесмислена.

 

Ја сам изворник преузео од Италијана јер је доста присутан на мрежи. Тачно је да је то очигледна грешка (sospendere а треба suspendere), и да је то Италијан прекуцао по свом говорном језику.

Акрив(б)ије ради, сада доносим изворник који је у Мињовој патрологији а и сами текст:

 

(PL 77 1267B) EPISTOLA XII. AD PASCHASIUM NEAPOLITANUM EPISCOPUM. Non arcendos Iudaeos a solemnitatibus suis, sed monitis ac blandimentis ad conversionem accendendos.

(1267C)

Gregorius Paschasio episcopo Neapolitano.

Qui sincera intentione extraneos a Christiana religione ad fidem cupiunt rectam adducere (Grat., (1268A) dist. 45, c. 3) , blandimentis, non asperitatibus debent studere, ne quorum mentem reddita ad planum ratio poterat provocare, pellat procul adversitas. Nam quicunque aliter agunt, et eos sub hoc velamine a consueta ritus sui volunt cultura suspendere, suas illi magis quam Dei causas probantur attendere. Iudaei siquidem Neapolim habitantes questi nobis sunt, asserentes quod quidam eos a quibusdam feriarum suarum solemnibus irrationabiliter nitantur arcere, ne illis sit licitum festivitatum suarum solemnia colere, sicut eis nunc usque et parentibus eorum longis retro temporibus licuit observare vel colere. Quod si ita se veritas habet, supervacuae rei videntur operam adhibere. Nam quid utilitatis est quando, et si contra longum usum fuerint (1268B) vetiti, ad fidem illis et conversionem nihil proficit? Aut cur Iudaeis qualiter caerimonias suas colere debeant, regulas ponimus, si per hoc eos lucrari non possumus? Agendum ergo est ut, ratione potius et mansuetudine provocati, sequi nos velint, non fugere, ut eis ex eorum Codicibus ostendentes quae dicimus, ad sinum matris Ecclesiae Deo possimus adiuvante convertere. Itaque fraternitas tua eos monitis quidem, prout potuerit, Deo adiuvante, ad convertendum accendat, et de suis illos solemnitatibus inquietari denuo non permittat; sed omnes festivitates feriasque suas, sicut hactenus, tam ipsi quam parentes eorum, per longa colentes retro tempora tenuerunt, liberam habeant observandi celebrandique licentiam.

 

Svako dobro!

[александар живаљев]

  Триста без Мињоа ништа. Суштина је, по мени, овђе у нацрту социјалне психологије прозелитизма:

"У ствари, свако ко ради другачије и жели да им под овим изговором укине вршење њиховог уобичајеног обреда, показује да се труди више за своје личне интересе него за Божије."

Мало "полемисах" на овом форуму са ставом фра др Д. Бојића о потреби сталног преиспитивања догме (ставих му деридијанску ограду), а ава Зоран дође у прави час да покаже да и "сношљивост толеранције" има светоотачко упориште. Но битније је из наведеног цитата, рекох нацрта за социјалну психологију прозелитизма, направити комплексно историјско - теолошко истраживање.

 

[Zoran Đurović]

  Триста без Мињоа ништа. Суштина је, по мени, овђе у нацрту социјалне психологије прозелитизма:

"У ствари, свако ко ради другачије и жели да им под овим изговором укине вршење њиховог уобичајеног обреда, показује да се труди више за своје личне интересе него за Божије."

Мало "полемисах" на овом форуму са ставом фра др Д. Бојића о потреби сталног преиспитивања догме (ставих му деридијанску ограду), а ава Зоран дође у прави час да покаже да и "сношљивост толеранције" има светоотачко упориште. Но битније је из наведеног цитата, рекох нацрта за социјалну психологију прозелитизма, направити комплексно историјско - теолошко истраживање.

Потпуно си у праву. И овај став Григоријев је превазиђен, мада има неке модерности и користи. Папе сада гледају да се одрекну прозелитизма, поготово код оних који су поклоници Тројице. За ове друге, још увек је на снази Григоријев говор убеђивања, а не рестрикције и анатеме.

А реченица коју си цитирао је вечита! Прави бисер јер је разоткрио манијаке злоте и ригористе. Не писах коментаре јер сам морао да кувам, али теби хвала на овом истицању!