Анализа оповргавања креационизма

[Ненад]

Најпознатији домаћи атеистички сајт који покушава да покаже како је Свето Писмо нетачно је сајт "теорија еволуције". Он је најчешча референца свих присталица ове псеудонаучне теорије.

У овој теми ћемо анализирати њихову страницу Креационизам и Старост Земље која је направљена са намером да свима "отвори очи" и научним аргументима покаже наводну нетачност и наивност креационистичких тврдњи.

Пре свега да се упознамо са уводном страницом сајта названом Увод у еволуцију.

Изнећу укратко основне тврдње са ове странице како би видели прецизније о каквим се ставовима ради и каква је основа резоновања теме коју ћемо анализирати:

- Evolucija je činjenica.

Да је еволуција чињеница не би сви као папагаји понављали "теорија еволуције, теорија еволуције, ...". Да рецимо гравитација није научно потврђена звали би је "теорија гравитације", али за ову физичку појаву није потребно убеђивати људе да се ради о науци и о чињеницама.

- Teorija evolucije je naučni model koji objašnjava činjenicu evolucije i stavlja pojedinačne podatke u širi kontekst.

Прва реченица је тачна, с тим што треба имати у виду да су многи научни модели испали нетачни. Рецимо овде на форуму помињани научни модели настанка Месеца. Сваких 15 година одбаце стари модел јер се докаже да је био теоретски немогућ, а сада је тренутно актуелан четврти модел у последњих 50-ак година.

- Teorija evolucije je jedna od najbolje potvrđenih teorija moderne nauke.

Да... а генетика, микробиологија, нуклеарна физика, нанотехнологија, електроника... могу само да сањају да буду потврђене као теорија еволуције. Можда аутор мисли да на пример електроника није довољно потврђена и да човечанство тек треба да уђе у тајне функционисања рачунара.

:smiley:

- Teorija evolucije nije zasnovana na slučajnosti, već na neizbežnoj akciji zakona prirode. Ona je opšteprihvaćena u nauci zbog ogromne konfluence dokaza koji je podržavaju.

Еволуција је толико општеприхваћена да је ретко наћи некога на свету коме је уопште пало на памет да еволуција можда није тачна. Са друге стране видимо у новинама да људи свакодневно сумњају у постојање гравитације и скачу кроз прозоре својих вишеспратница.

Штета што гравитација нема тако огромну конфлуенцу доказа...

[Ulični Muzičar]

ako ćeš da analiziraš , daj malo ozbiljnije .... ovako manipulišeš !

Teorija Evolucije - Uvod u evoluciju

- Teorija evolucije je jedna od najbolje potvrđenih teorija moderne nauke.

Nenad :

Да... а генетика, микробиологија, нуклеарна физика, нанотехнологија, електроника... могу само да сањају да буду потврђене као теорија еволуције. Можда аутор мисли да на пример електроника није довољно потврђена и да човечанство тек треба да уђе у тајне функционисања рачунара.

da li je elektronika - teorija ?

i ostale nauke koje si pomenuo ...

[Ненад]

da li je elektronika - teorija ?

i ostale nauke koje si pomenuo ...

Управо то и јесте поента мог сарказма. Електроника се никада не назива "теорија електронике". То је права наука заснована на чињеницама, док је теорија еволуције само теорија, а не чињеница.

[Ulični Muzičar]

da li je elektronika - teorija ?

i ostale nauke koje si pomenuo ...

Управо то и јесте поента мог сарказма. Електроника се никада не назива "теорија електронике". То је права наука заснована на чињеницама, док је теорија еволуције само теорија, а не чињеница.

pa , oni su i sami rekli da JESTE teorija ... itd.

[Ненад]

Да кренемо са анализом тврдњи са поменуте странице, део по део:

Mada većina današnjih kreacionista prihvata da je Zemlja stara oko četiri i po milijarde godina,

Невероватно: "Већина креациониста прихвата да је Земља стара око 4,5 милијаде година." Ево не могу још да поверујем. Читам по пети пут да проверим да ли можда не видим добро...

Видим добро... Једини логичан закључак је да аутор нема појма о креационизму и да користи устаљену еволуционистичку методу - маштање - као средство за продуковање истине.

mnogi insistiraju na doslovnom čitanju Biblije čak i po tom pitanju.

Библија се не чита дословно. Када се рецимо каже да је "Бог ходао по рају" нико не мисли да је он заиста корачао. Православно Предање и Свети Оци нам дају детаљна тумачења Светог Писма и захваљујући њима потврђујемо и онако очигледну поруку текста.

Po njihovom shvatanju stvari, Biblija je apsolutno i potpuno istinita u doslovnom smislu;

Ако ово "у дословном смислу" ипак дозвољава појављивање очигледних алегорија, онда је ова реченица сасвим тачна. Ово је у том случају јубиларна прва тачна реченица на сајту.

u njoj piše sve što se dogodilo, i nisu moguće nikakve interpretacije ili mogućnosti da možda u njoj nije baš sve zapisano (ili, možda, da su priče u Bibliji pisane sa duhovnom poentom, ne sa ciljem da služe kao udžbenik nauke).

"У њој пише све што се догодило." Свашта. Човек који може да напише овако нешто је неинформисан о Библији испод сваког очекиваног нивоа. Да не улазимо у разлоге заблуда аутора, да закључимо да је и ова реченица потпуно нетачна. Нико не тврди да у Библији пише све што се догодило. На пример, не пише колико је Адам имао тачно деце, а камоли неки детаљ из њиховог живота.

Kada se saberu imena i životni vekovi ljudi pomenutih na stranicama Biblije, dolazi se do cifre po kojoj je Adam stvoren oko 4000 godina pre naše ere, i ovi kreacionisti ovu cifru, mrtvi ozbiljni, uzimaju kao datum stvaranja sveta.

Тачно, него... шта одједном би са оним да "већина креациониста прихвата да је Земља стара око 4,5 милијаде година." Аутор сам себи противречи. Почињем да мислим да је овај сајт неозбиљнији од Уличног Музичара који је до малопре био у завидном водству.

Naravno, ovo uverenje se direktno suprotstavlja masivnoj količini naučnih nalaza koji pokazuju mnogo veću starost sveta.

"Масивна количина научних налаза." 0104_cheesy

Аутор је вероватно лекар. :smiley:

Ова тврдња је нетачна јер не постоји ни један "научни налаз" који би показао тако нешто. Све те милион-годишње процене се заснивају на кружном резоновању и бујној машти збуњених атеиста. Уосталом, ово је тема целе странице па ће бити прилике да то детаљно проверимо.

Koristeći isti pristup kao i kod teorije evolucije, američki profesionalni kreacionisti su, da bi uspešno prodali svoje knjige ovoj grupi ljudi, prosto izmislili gomilu argumenata i "dokaza" da je Zemlja mnogo mlađa nego "što naučnici misle".

Да је ово тачно, не би било трагова креационизма пре него што су "професионални креационисти измислили гомилу доказа". Управо је теорија еволуције нова измишљотина. Довољно је да погледате јеврејски календар. Они и дан данас рачунају године од дана стварања, а то раде већ пар хиљада година.

Други доказ. На западном порталу цркве манастира Мораче, саграђене пре 760 година, пише: "Овај свети храм пресвете Богородице сазидах и украсих у име њеног Успења ја, Стефан, син великог кнеза Вука, унук светог Симеона Немање. И то се зби у доба благочестивог краља нашег Уроша, лета 6760, индикта 10".

Ето изгледа да је било креациониста много пре ових професионалних. Још бих само да споменем Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог, који су такође дословно тумачили Библију и чак су наглашавали да су дани стварања трајали 24 часа (пример креационизма из четвртог века).

Pošto mehanizmi evolucije zahtevaju milijarde godina da proizvedu nivo kompleksnosti koga vidimo kod današnjih organizama, ako kreacionisti uspeju da dokažu da je Zemlja mnogo mlađa, to bi bio ozbiljan problem za evoluciju.

Тачно 0104_cheesy

Iz ovih razloga, retko kada se može naći kreacionista koji neće u svoju listu "dokaza protiv evolucije" ubaciti i par argumenata da je Zemlja nedavno stvorena, i da za evoluciju nije bilo dovoljno vremena.

Па... креационизам и јесте показивање да је Земља недавно створена. Баш се питам о чему то аутор очекује да креационисти причају па да онда "убаце и пар аргумената да је Земља недавно створена".

:smiley:

[Ненад]

pa , oni su i sami rekli da JESTE teorija ... itd.

Извини... тебе баш мрзи да читаш?

Evolucija je činjenica.

[Sherlock H.]

da li je elektronika - teorija ?

i ostale nauke koje si pomenuo ...

Управо то и јесте поента мог сарказма. Електроника се никада не назива "теорија електронике". То је права наука заснована на чињеницама, док је теорија еволуције само теорија, а не чињеница.

pa , oni su i sami rekli da JESTE teorija ... itd.

Teorija u nauci označava upravo nešto što je naučno dokazano,dok hipoteza označava pretpostavku,kao što kažu:

Često se može čuti tvrdnja da “evolucija nije dokazana, jer da jeste, onda bi bila zakon evolucije, a ne teorija evolucije”. U svakodnevnom govoru, ljudi koriste reč “teorija” da označe neku maglovitu ideju koju imaju o nekoj stvari ili događaju. U nauci reč “teorija” označava sistem objašnjenja, model koji najbolje odgovara svim činjenicama. Reč “zakon” označava kratku formulu ili definiciju neke naučne činjenice.

    Otud imamo Teoriju Gravitacije, Mikrobiološku Teoriju Bolesti, i Teoriju Evolucije. Teorija evolucije je jedna od najbolje dokazanih ideja u modernoj nauci, i predstavlja kamen temeljac moderne biologije, biohemije i medicine. www.teorijaevolucije.com/sta_je_evolucija.html

[Ненад]

Teorija u nauci označava upravo nešto što je naučno dokazano,dok hipoteza označava pretpostavku,kao što kažu:

Да ли се каже "string theory" тј. теорија нити или се каже хипотеза нити?

Да ли је ова научна теорија доказана?

Да ли је теорија релативитета прво звана хипотеза релативитета па се данас назива теорија јер су је доказали?

То је једно, а друго, овај форум није место за писање научних радова. Ови смајлији се вероватно не стављају у магистарске и докторске радове. Такође, ни тај сајт није нешто што бих окарактерисао као научни садржај. Сва та прича о заблудама креациониста не може се схватити као научно штиво.

На крају... јасно је људима веома добро ко на шта мисли.

[Sherlock H.]

Je ne podržavam ni jedne ni druge.A to za teoriju mi je spomenula i jedna od  mojih nastavnica u školi.

[Ненад]

Teorija u nauci označava upravo nešto što je naučno dokazano,dok hipoteza označava pretpostavku,kao što kažu:

U nauci reč “teorija” označava sistem objašnjenja, model koji najbolje odgovara svim činjenicama.

Треће, остаје мистерија како си ти из ове њихове реченице закључио да је теорија у науци нешто што је доказано.

Они сасвим лепо кажу: "теорија означава систем објашњења, модел који најбоље одговара свим чињеницама". То значи управо супротно твојој тврдњи. Значи да теорија јесте нешто недоказано. То је јесноставно само једно колико-толико логично објашњење. Ја сам управо тако и користио тај термин.

[Ненад]

Je ne podržavam ni jedne ni druge.A to za teoriju mi je spomenula i jedna od  mojih nastavnica u školi.

То разјашњава мистерију.  :smiley:

Наставница је генерално у праву, али као што видиш ти термини се не користе стриктно по правилу.

[Sherlock H.]

Je ne podržavam ni jedne ni druge.A to za teoriju mi je spomenula i jedna od  mojih nastavnica u školi.

То разјашњава мистерију.  :smiley:

Наставница је генерално у праву, али као што видиш ти термини се не користе стриктно по правилу.

Slažem se,mada evo ovde kažu: Teorija evolucije je jedna od najbolje dokazanih ideja u modernoj nauci, i predstavlja kamen temeljac moderne biologije, biohemije i medicine.

Kako to shvatiti?

[Ненад]

Slažem se,mada evo ovde kažu: Teorija evolucije je jedna od najbolje dokazanih ideja u modernoj nauci, i predstavlja kamen temeljac moderne biologije, biohemije i medicine.

Kako to shvatiti?

Петре, ова расправа о терминологији је мало скретање са теме па би било лепо да је не настављамо овде.

Ваљда ће ти бити довољно следеће објашњење: Чим они кажу "најбоље доказана" то значи да је у питању теорија која се одавно покушава доказати и још није доказана. Тако има слабије доказаних, више доказаних и најбоље доказаних.

Еволуција је наравно далеко од најбоље доказане теорије, и питам се која је то мање доказана од ње, као што и рекох у првој поруци.

Иначе, за праве доказане теорије као што је рецимо "теорија гравитације", како ти рече, потпуно би било неприкладно наглашавати је као "једну од најбоље доказаних".

:smiley:

[Sherlock H.]

Петре, ова расправа о терминологији је мало скретање са теме па би било лепо да је не настављамо овде.

OK.

[Juan Valdez]

Није у питању терминологија, него суштина ствари. Ненаде, апсолутно немаш појма шта значи реч ”теорија у науци”. Ево једног текста о томе, али је још значајнија литература на крају.

Samo teorija?

O dogmatskom pogledu na ulogu teorije u nauci

dr Milan M. Ćirković, e-mail: [email protected], Astronomska opservatorija, Volgina 7, Beograd ili Departman za fiziku, Novosadski univerzitet, Trg Dositeja Obradovića 4, 21000 Novi Sad

Kada je pre oko godinu dana, tadašnja srpska ministarka prosvete digla prašinu uklanjanjem Darvinove teorije evolucije iz školskih programa, i kod nas se sa visokog mesta začuo (ne)slavni argument kojim kreacionisti već poodavno vitlaju u svojim agresivnim kampanjama širom sveta: “evolucija je samo teorija!” Čovek na ulici, koji se ne bavi profesionalno naukom, makar se i interesovao za njene rezultate na popularnom nivou, teško izbegava da ne bude impresioniran time: pa “svi znamo” da se “teorija” razlikuje od “stvarnosti”, ili da je čak obično u sukobu sa “činjenicama”. Ovo je neiscrpan izvor zabuna, pošto svi termini pod navodnicima u prethodnoj rečenici u nauci znače nešto sasvim drugo nego u svakodnevnom životu. Nažalost, oni koji o stvarima u društvu, pa i školskim programima, odlučuju su obično veoma daleko od nauke, pa su već samim tim – čak i da im ne pripisujemo ideološke ili druge zlonamerne motive – skloniji da prihvate svakodnevni govor u kome je “teorija” maltene pogrdan pojam. U daljem tekstu videćemo da oznaka bilo čega (pa i darvinizma) kao “samo teorije” može biti sve drugo, samo ne pežorativna – naprotiv!

U poduhvatu raščišćavanja zabluda i konfuzija nimalo ne pomaže ponašanje medija, novinara, popularizatora nauke, pa i pisaca udžbenika, koje stvara (uz mali broj časnih izuzetaka) potpuno iskrivljenu i pogrešnu sliku o istinskom naučnom radu i procesu kojim dolazimo do velikih otkrića. Kao što je odavno primećeno, zadatak onih koji pišu o nauci je različit, često i direktno suprotan zadatku samih naučnika. Primer za to su fotografije: kad god se – a to ionako nije čest slučaj – pojavi potreba za fotografisanjem naučnika, to se uvek čini u njihovom radnom okruženju, pri čemu hemičar mora biti u belom mantilu sa epruvetama, astronom u kupoli teleskopa itd. Kako fotografišete čoveka koji misli? Odgovor: nikako, jer to nije medijski interesantno! Stoga u tom svetu fotogeničnosti, propagande i “odnosa sa javnošću” mesta teoretičarima uglavnom nema, što je svakako izvor opasnog iskrivljavanja slike o nauci. Stoga je tužno, ali ne i čudno, da besmislen pokušaj da se evolucija obesnaži pseudoargumentom “samo teorija” nailazi na podršku u velikom delu javnosti, čak i one obrazovane. Sve to ukazuje na neophodnost razumevanja bitnih principa i rezultata filozofije nauke, a posebno onog njenog dela koji se naziva epistemologijom (ponekad, uz oprostivo pojednostavljenje, i teorijom saznanja). Ironično, ovi rezultati koji snažno ističu ravnopravnost, ako ne i primat, teorijskog saznanja su od ogromne praktične koristi u svakodnevnom naučnom radu.

Ova se tema dotiče mnogih važnih pitanja o kojima se nažalost malo govori, a naročito se izbegavaju u udžbenicima: odnos nauke i pseudonauke, pojmovi epistemičke statičnosti i dinamičnosti, zatvoreni i otvoreni terijski sistemi, uloga etike u nauci, te priroda i struktura revolucija u nauci. O njima nažalost ovde ne možemo govoriti, ali zainteresovanom čitaocu svakako preporučujemo literaturu navedenu na kraju teksta. Jednu stvar valja, međutim, odmah istaći: u daljem tekstu govorićemo o teorijama, onako kako se one sagledavaju u svakodnevnom radu naučnika, ali i kako ih sagledavaju, recimo, istoričari nauke, navikli na širu perspektivu. Govorićemo, dakle, o teorijama, a ne o dogmama; razlika je istovremeno i očigledna i neuhvatljiva. Teorija u nauci može postati dogma; kako se to i kada dešava složeno je pitanje kojim se ne možemo baviti, ali valja pomenuti da se to u nauci, a posebno u razvijenim naukama kakve su prirodne, dešava neuporedivo ređe nego u ma kojoj drugoj oblasti ljudske aktivnosti. Doduše, to je donekle kompenzovano time što je dogmatizam u nauci manje oprostiv od dogmatizma u religiji, bankarstvu ili sportu!

Bavi li se nauka činjenicama?

Svakodnevno se suočavamo sa pozivima ljudi koji sebe smatraju racionalnim i modernim da se oslanjamo na činjenice, da se vratimo činjenicama, itd. U popularnoj predstavi, nauka se bavi činjenicama, a činjenice se obično definišu tako da predstavljaju ako ne same eksperimentalne rezultate, a ono neka jednostavna uopštavanja iz njih (“činjenica je da je Zemlja okrugla”). Pokušaćemo da objasnimo kako u ovoj popularnoj predstavi ima jako malo istine, i da je za razvoj nauke sam koncept “činjenice” gotovo potpuno nevažan! Iz njega proističu brojne zablude, kao i ničim opravdana idolatrija eksperimentalnih rezultata koja dovodi do naopakog pogleda na nauku.

Verovatno najznačajnija pojedinačna poruka filozofije nauke sastoji se u onome što se naziva Dijem-Kvajnovom tezom, po imenima francuskog fizičara i filozofa Pjera Dijema (Pierre Duhem, 1861-1916) i američkog matematičara i filozofa Vilarda Kvajna (Willard Van Orman Quine, 1908-2000). Mada ima mnogo verzija, D-K tezu možemo sažeti u sledeći iskaz:

Dijem-Kvajnova teza: Teorija je uvek nedovoljno određena (engl. subdetermined by) eksperimentom.

Kao i u ogromnom broju drugih slučajeva, krajnje elementarna istina ima čitav niz dubokih, ozbiljnih i “na prvu loptu” nesagledivih posledica. Jedna od njih jeste da u nauci nema “čistog” empirijskog saznanja, čak ni u najnaprednijim disciplinama! Zapravo, razvoj neke discipline je korelisan sa razvitkom teorijskih interpretacija u toj oblasti, a ne sa količinom empirijskih podataka (“činjenica”). Posledica toga je i ono što je, mnogo pre Dijema i Kvajna napisao niko drugi do Čarls Darvin (koji je, što se nažalost retko priznaje, značajan i kao filozof nauke): “Začuđuje da tako malo ljudi razume da nijedno posmatranje prirode nema smisla ukoliko nije u korist ili protiv nekog gledišta.” Ono što je Darvin nazivao “gledištem” jeste ono što danas smatramo naučnom teorijom. Jednostavno, zar ne?

Možemo stvar i obrnuti. Zamislimo da na neki način (kristalna kugla, intuicija, ili gledanje rešenja na kraju udžbenika) znamo odgovor na pitanje kako se veličina koju merimo Y menja u zavisnosti od neke promenljive X pre nego što smo sa merenjima krenuli. Bitna posledica D-K teze je da moramo sve empirijske podatke/rezultate merenja uzimati sa rezervom ukoliko imamo teorijskih razloga za verovanje da karakteristike datog merenja (kvalitet instrumenata, uslovi, itd.) nisu dovoljne za diskriminaciju među teorijama. Ovo se često dešava u istorijskim naukama (geologija, kosmologija, evoluciona biologija, isl.) gde je potrebno razlučiti različite načine promene neke veličine sa vremenom, a na raspolaganju su nam merenja koja su ili suviše spora ili suviše brza u odnosu na karakteristično vreme promene.

Kako upokojiti vampira?

Britanski naučnopopularni časopis New Scientist od 25. maja 2002. (kao reakcija na članke u prethodnim brojevima posvećene merenju radioaktivnosti, kao i prilog o političkim potresima u Francuskoj) donosi neodoljivo pismo čitaoca Čarlsa Norija:

“Da li su radioaktivne padavine iz Černobilja i uspon Žan-Mari Lepena u Francuskoj bili pod uticajem engleskog kralja Henrija II? Pogledajte mapu francuskih poseda koje je držao ovaj, najevropskiji od svih engleskih monarha (proveo je najveći deo života u Francuskoj) 1154. godine i imaćete odlično podudaranje sa oblastima u kojima je Le Pen dobio malo glasova u prvom krugu izbora, a još bolje podudaranje sa drugim krugom. Vratite se glasovima francuskog Nacionalnog fronta u sedamdesetim i osamdesetim godina i relacija ostaje na snazi. Potpuno me zbunjuje kako je dobri kralj Henri (koji je govorio francuskim jezikom i znao jako malo engleskih reči) koji svakako nije poznavao nuklearnu hemiju, uspeo da reprodukuje mapu padavina radioaktivnog cezijuma iz Černobilja...”

Krajnje jednostavan uvid u istorijske atlase, kao i u pomenute članke iz ranijih brojeva New Scientista, ukazuje da je korelacija koju je zapazio Nori zbilja izuzetno dobra. Bolja, može se pokazati, od onih na osnovu kojih su učinjena brojna priznata naučna otkrića, od Faradejevog otkrića elektromagnetne indukcije do Habla, cefeida i vasione van Mlečnog puta.

Da li bi i mi trebalo da smo zapanjeni, poput Norija? Ako nismo, zašto je tako? Očigledno, zato što nam se sličnost u geografskom rasporedu čini potpuno slučajna, i navođenje ovih podataka zajedno lišenim bilo kakvog dubljeg smisla. Ali, kako se zapravo u nauci pronalazi smisao? Zašto nam se ova korelacija čini i za jotu manje ozbiljna od, na primer, rezultata nekog psihološkog ili sociološkog istraživanja koje pronalazi, zapanjujuće visok stepen korelacije po opštinama između kvaliteta obdaništa i potrošnje sosa od soje? Tačno je da nema nikakvog nezavisnog argumenta za visoko fantastičnu pomisao da je Henri Plantagenet mogao uticati na rezultate izbora (sama koncepcija bila bi mu verovatno nerazumljiva i šokantna) 800 godina nakon svoje smrti. Ali isto tako nema ni traga ikakvom nezavisnom argumentu (u ovom izmišljenom primeru) da vaspitačice po obdaništima pripremaju decu za konzumiranje kineske hrane! I jedno i drugo je podjednako besmisleno! Ali, zašto nam se ono prvo odmah čini očigledno besmislenim, dok u pogledu drugog nismo tako sigurni, te nam se po glavi mota misao da bi “tu ipak moglo biti nečeg”.

Pored očigledno zabavnog prizvuka (što je svakako i bila Norijeva namera), ovde se radi o nečem veoma ozbiljnom, što zadire duboko u srž naučnog metoda. Reč je o onome što je veliki škotski matematičar i statističar Džordž Adni Jul (G. Udny Yule, 1871-1951) nazvao “besmislenim korelacijama”. U radu iz 1926. godine, Jul je ispitivao korelaciju veoma visokog stepena između produženja života u Engleskoj i opadanja broja venčanja po obredima anglikanske crkve. Primer je interesantan, jer ilustruje podmuklu zamku koju pred istraživača postavljaju besmislene korelacije: na prvi pogled čini se da bi ove dve pojave mogle biti uzročno povezane, iako pravo objašnjenje izmiče. Jul je nakon detaljnog istraživanja zaključio da je svaka uzročna veza između ovih pojava iluzorna, te da je korelacija čista slučajnost. Neko bi mogao primetiti da je verovatnoća takve slučajnosti jako mala. Međutim, to je pogrešno, jer bez obzira koliko malo a priori verovatna podudarnost će se ispoljiti u dovoljno velikom skupu fenomena. Priroda i ljudsko društvo su naprosto toliko bogati fenomenima, da je dovoljno samo zagrebati po tom bogatstvu da bi se pronašle čudesne i sasvim proizvoljne podudarnosti. Ponekad glupe korelacije mogu imati neki dubok i neočevidan uzrok; najčešće, one su samo proizvoljna konstrukcija Zakona velikih brojeva, poput sličnosti oblaka na nebu sa kontinentima, koje svako dete ponekad zapazi. Eto jedne pouke koju istorija nauke često potvrđuje: i za najveće budalaštine se može naći potpora u iskustvu/eksperimentu/praksi... – samo ako se dovoljno traga! A da bismo razlučili hrabre od besmislenih hipoteza potrebno nam je razrađeno i napredno teorijsko saznanje.

Kao što i Nori primećuje, teško da i najneobuzdanija mašta može dati bilo kakvo objašnjenje za korelaciju anžujskih poseda u Francuskoj sa radioaktivnim padavinama iz Černobilja ili antifašističke svesti glasača. Stoga je odlično što su ova dva primera navedena zajedno, pošto su obe korelacije potpuno besmislene, i u saznajnom smislu obe imaju potpuno identičnu, odnosno nultu vrednost. Ovo se može proširiti u opšte pravilo koje bi, otprilike, moglo da glasi:

Ne pripisujte vezi između ma koje dve stvari A i B nikakvu važnost, ukoliko prethodno nemate dobru ideju (odnosno teorijski razlog) zašto bi A i B trebalo da budu povezani!

Ovo ima duboke posledice po naučnu praksu i metodologiju, pošto nasuprot materijalističkoj i pozitivističkoj iluziji o empirijskoj nauci osvetljava druge aspekte naučnog stvaralaštva: intuiciju, inspiraciju, estetiku. Ove pojave su često zanemarivane u svakodnevnoj predstavi koju imamo o naučnom radu, koja je formirana često pod velikim uticajem ideoloških stavova poput logičkog pozitivizma ili vulgarnog materijalizma. No, ukoliko želimo da izbegnemo zamke besmislenih korelacija i razumemo kako se kreće istinska nauka, svakako ih moramo uzeti u obzir. Besmislene korelacije nam ukazuju da je bilo koja generalizacija iz iskustva veoma opasna praksa, kada smo na teorijski novom i nepokrivenom terenu. Ako nemate teoriju kojom se rukovodite, vaš rad, ma koliko on bio temeljan i dugotrajan, osuđen je na propast! Zapravo, stvar je još gora po naivni empiricizam, jer u nedostatku teorije vaša prilježnost u eksperimentalnom ili posmatračkom domenu je kontraproduktivna: što više radite, to ćete nužno uočavati sve više i više besmislenih korelacija! Svaki novi podatak se može zaveriti u besmislenu korelaciju sa svim ostalima, a očigledno je da se sa povećanjem broja podataka broj besmislenih korelacija eksponencijalno brzo uvećava! U ovom svetlu se odlično može razumeti poznata Bolcmanova deviza da “nema ničeg praktičnijeg od dobre teorije.”

Ovde možemo zastati i razmisliti o dužini i težini puta koji neka naučna disciplina mora preći od svog začetka do one faze u kojoj se smatra “zrelom” naukom. Na dužinu tog puta očigledno ne utiče, barem ne u linearnoj srazmeri, količina dostupnog empirijskog materijala. Da je drugačije, mnoge bi društvene i medicinske nauke bile znatno zrelije od, recimo, astronomije, pošto potonja i dan-danas raspolaže sa krajnje skromnom bazom empirijskih podataka, naročito kada se radi o prostoru van našeg planetarnog sistema. Međutim, nijedan ozbiljan istoričar ili filozof nauke neće se složiti sa ovakvom tvrdnjom, već će, naprotiv, istaći da su astronomske teorije veoma dobro razvijene, sa detaljnim matematičkim aparatom, i omogućuju da se definišu strogi kvantitativni testovi koji svaku od njih potvrđuju ili odbacuju, što je sve obeležje zrele nauke. Nasuprot tome, teorijska osnova većine društvenih nauka, izrazito je slaba, zbog očigledne složenosti fenomena koji su predmet izučavanja ovih disciplina. U društvenim, pa i medicinskim naukama, veoma se često dešava ne samo da se objavljuju rezultati koji nemaju nikakvu, pa ni najudaljeniju, teorijski interpretaciju (“ishrana bogata belim lukom utiče povoljno na učenje stranih jezika kod dece” ili slični zaključci “istraživačkog tima sa univerziteta XY” kakve čitamo po novinama), već i da se čitave oblasti razvijaju oko veličina za koje nije jasno jesu li samo matematički konstrukti ili odgovaraju bilo čemu u realnosti (primer tobožnjeg koeficijenta inteligencije, IQ-a, se neizbežno nameće). Stoga su u ovim disciplinama promene paradigmi daleko češće i dramatičnije, i stoga su ove discipline pod mnogo većim uplivom van-naučnih (recimo političkih ili verskih) uticaja, što su sve simptomi epistemološke nezrelosti.

U slavnim predavanjima na Kaltehu, Ričard Fejnmen je, u jednoj od karakterističnih digresija, napomenuo da se fizičar se po tome i razlikuje od matematičara što on mora znati rešenje neke jednačine pre nego što počne da je rešava! Ovu ideju – koja je takođe blisko povezana sa D-K tezom – Fejnmen je verovatno nasledio od svog mentora, velikog fizičara i možda još većeg filozofa fizike, Džona Arčibalda Vilera, čije poznato Prvo moralno pravilo za mlade naučnike glasi: “Nikad se ne upuštajte u proračune pre nego što znate odgovor! Napravite procenu pre svakog proračuna, pokušajte sa jednostavnim fizičkim argumentima (simetrija! invarijantnost! održanje!) pre svakog izvođenja, pogađajte odgovore na svaku zagonetku!”

Evolucija kao “samo teorija” redux: čak ni tako spektakularne potvrde evolucionističkih doktrina kao što je Bardžesov škriljac u Britanskoj Kolumbiji (gornji deo slike), gde je pronađena izuzetno bogata kambrijska fauna od pre približno 520 miliona godina, ne predstavlja, striktno govoreći “dokaz evolucije”. U faunu Bardžesa spada i ovaj čudesni fosil Opabiniae (na slici gore), bića sa pet očiju i surlom građenom poput creva usisivača, rekonstruisan u svom originalnom okruženju (na slici dole desno). Evolucija, kako Darvinova, tako i ma koja druga uvek ostaje “samo teorija”, u čemu, naravno, nema ničeg lošeg: darvinizam je izvrsna teorija bez koje, po slavnim rečima Teodosijusa Dobžanskog, ništa u biologiji nema smisla.

Ma koliko nam se ovo činilo neobičnim, pa i nastranim, taj osećaj proističe prevashodno iz snage naših predrasuda, a one su, sa svoje strane, često inspirisane pozitivističko ili vulgarnim materijalističkom bojom naočara kroz koje smo navikli da posmatramo svet, pa i naučnu aktivnost. Ako je ideja uspešna (u smislu objašnjavanja fenomena, predviđanja ishoda ogleda ili broja drugih ideja koje iz nje proističu), tada se nje treba držati, ukoliko nije, nikakva količina empirijske podrške, na dugi rok, neće koristiti. Ispostavlja se da su u istoriji nauke ideje dobijene na osnovu često iracionalnih pristupa, poput estetske vrednosti (Ajnštajnova relativnost, Dirakova teorija polja, itd.), često daleko uspešnije od onih dobijenih prostim uopštavanjem iz opita ili prakse. Zašto je to tako, daleko je dublje pitanje, čijem se odgovoru istoričari i filozofi nauke još nisu približili.

Besmislene korelacije se često zloupotrebljavaju u ideološke svrhe tako što se uzročna veza ili insinuira (“Dok žene nisu imale pravo glasa, nije bilo nuklearnog oružja/ozonske rupe/AIDS-a/televizijskih reklama”) ili nameće kao argument (“Statistike pokazuju da među pismenim ljudima ima više homoseksualaca nego među nepismenim; dakle, pismenost čini ljude homoseksualcima.”) za potvrdu autorovih stavova. Naravno, tada smo obično u stanju da besmislenost korelacija prepoznamo. Da li smo sigurni da bismo to uspeli i kada se radi o suptilnijim kontroverzama, kao što je veza ljudskih industrijskih aktivnosti i klime, ili korelacija korišćenja pesticida i pojave određene vrste raka?

Na kraju, prava podela, naravno, ne leži na liniji eksperimentalna/teorijska nauka već jednostavno, kao i uvek, na liniji kvalitetna/nekvalitetna nauka. Ljudima vaspitanim u iluzijama o primatu eksperimentalne nauke nad teorijskom i empirijskog nad teorijskim saznanjem, te zagovornicima dogmatske fikcije da se “eksperimentom utvrđuje istina” (ili još gore, da se “nauka bavi istinom” ili čak “Istinom”) možemo samo preporučiti da se obrazuju u istoriji nauke. Mada možda nije univerzalni lek, ipak može poput penicilina pomoći kod zapanjujuće širokog spektra problema i nedoumica.

IZBOR IZ LITERATURE

Srećna okolnost jeste što smo tokom poslednjih godina, sa više novih izdanja i re-izdanja donekle uspeli da nadoknadimo ogromne propuste izdavač-ke delatnosti iz oblasti filozofije nauke u prethodnim decenijama – stoga ovde navodimo samo izbor iz izdanja na našem jeziku. Praktično sve knjige iz ovog kratkog i subjektivnog izbora mogu se nabaviti u bolje opremljenim domaćim knjižarama.

Dijem,P.: Cilj i struktura fizičke teorije (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, S. Karlovci, 2003).

Đorđević,R.: Uvod u filosofiju fizike (Jasen, Beograd, 2004).

Hemlin,D.V.: Teorija saznanja (Jasen, Nikšić, 2001).

Koen,M.R. i Nejgel, E.: Uvod u logiku i naučni metod (Jasen, Beograd, 2004).

Penrouz,R.: Carev novi um (Informatika, Beograd, 2004).

Poper,K.R.: Pretpostavke i pobijanja (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, S. Karlovci, 2002).

Vajnberg,S.: Snovi o konačnoj teoriji (Polaris, Beograd, 1997).

Преузето са http://www.psc.ac.yu/bilten21/12.html#teorija