Kapitalizam: Povratak Slobode ili Put u Ropstvo

[Justin Waters]

Ja mogu sa svoje strucne strane navesti primjer Singapura, gdje drzava vrlo vjesto upravlja vodnim resursima u kojima jako oskudjevaju i da se Singapur od jedne mocvarne barustine nekad davno pretvorio u sposobnog upravljaca vodnim resursima i da su na putu da postanu potpuno nezavisni od Malezije na snabdjevanje vodom i sad su cvoriste raznih kompanija kojih ima oko 200 samo koji se bave vodnim tehnologijama.

 

Svakako treba napomenuti da se to nije desilo zato sto je drzava imala nekakvu svoju firmu i svoje strucne ljude, vec zato sto su imali novac koji su znali dobro iskoristiti sa privatnim kompanijama. 

 

Kapitalizam i drzava ne moraju nuzno da se sukobljavaju. Manja drzava i slobodnije trziste po principu kapitalizma nije garant uspjeha, kao sto nije ni veca drzava i vise regulacija. Svaka drzava je svoj slucaj, to je jedan nivo. Opet bilateralni odnosi drzava su takodjer svoj slucaj i sljedeci nivo i onda multilateralni nivo odnosa i sljedeci nivo su takodjer specificni. 

[Juanito]

Тање, ал' веће.

Кажу да је то најгора варијанта.

[Плутон]

Кажу да је то најгора варијанта.

 

Како за кога, то је ствар укуса, потреба итд.

[kordun]

Ja mogu sa svoje strucne strane navesti primjer Singapura, gdje drzava vrlo vjesto upravlja vodnim resursima u kojima jako oskudjevaju i da se Singapur od jedne mocvarne barustine nekad davno pretvorio u sposobnog upravljaca vodnim resursima i da su na putu da postanu potpuno nezavisni od Malezije na snabdjevanje vodom i sad su cvoriste raznih kompanija kojih ima oko 200 samo koji se bave vodnim tehnologijama.

 

Svakako treba napomenuti da se to nije desilo zato sto je drzava imala nekakvu svoju firmu i svoje strucne ljude, vec zato sto su imali novac koji su znali dobro iskoristiti sa privatnim kompanijama. 

 

Kapitalizam i drzava ne moraju nuzno da se sukobljavaju. Manja drzava i slobodnije trziste po principu kapitalizma nije garant uspjeha, kao sto nije ni veca drzava i vise regulacija. Svaka drzava je svoj slucaj, to je jedan nivo. Opet bilateraln je rusija danas prisiljena dai odnosi drzava su takodjer svoj slucaj i sljedeci nivo i onda multilateralni nivo odnosa i sljedeci nivo su takodjer specificni. 

lose ti poredjenje, po meni je pravilnije zakljuciti singapur je imao strateski problem sa vodom, bio je prisiljen da to rjesava i sada to svoje znanje i tehnologije nastoje da izvezu, slicno se moze reci za juznoafricku republiku koja je dugo bila pod sankcijama sto ju je prisililo da razvija sopstvene visoke tehnologije ili kao sto je rusija danas prisiljena da razvija poljoprivredu, muka je mnogo veci pokretac od ekonomskog sistema, osim ako nisi pod nato okupacijom

[Justin Waters]

lose ti poredjenje, po meni je pravilnije zakljuciti singapur je imao strateski problem sa vodom, bio je prisiljen da to rjesava i sada to svoje znanje i tehnologije nastoje da izvezu, slicno se moze reci za juznoafricku republiku koja je dugo bila pod sankcijama sto ju je prisililo da razvija sopstvene visoke tehnologije ili kao sto je rusija danas prisiljena da razvija poljoprivredu, muka je mnogo veci pokretac od ekonomskog sistema, osim ako nisi pod nato okupacijom

 

Ne znam s cim ti poreds. Naveo sam primjer da ne mora biti da drzava cime se necega lati propadne. I nisam rekao da izvoze tehnologiju. Napisao sam da su stjeciste tehnologija. Tehnolgija ne odlazi iz zemlje, vec ulazi u zemlju zato sto je atmosfera za poslovanje jako dobra. Tu pgoodnost koju je sam drzava kreirala, iskoristila da poboljsa svoje kapacitete vodosnabdjevanja i na kraju ih unaprijedi. Nema se sta izvoziti kod izgradnje kanalizacije. 

[florenntina]

Ja mogu sa svoje strucne strane navesti primjer Singapura, gdje drzava vrlo vjesto upravlja vodnim resursima u kojima jako oskudjevaju i da se Singapur od jedne mocvarne barustine nekad davno pretvorio u sposobnog upravljaca vodnim resursima i da su na putu da postanu potpuno nezavisni od Malezije na snabdjevanje vodom i sad su cvoriste raznih kompanija kojih ima oko 200 samo koji se bave vodnim tehnologijama.

 

Svakako treba napomenuti da se to nije desilo zato sto je drzava imala nekakvu svoju firmu i svoje strucne ljude, vec zato sto su imali novac koji su znali dobro iskoristiti sa privatnim kompanijama. 

 

Kapitalizam i drzava ne moraju nuzno da se sukobljavaju. Manja drzava i slobodnije trziste po principu kapitalizma nije garant uspjeha, kao sto nije ni veca drzava i vise regulacija. Svaka drzava je svoj slucaj, to je jedan nivo. Opet bilateralni odnosi drzava su takodjer svoj slucaj i sljedeci nivo i onda multilateralni nivo odnosa i sljedeci nivo su takodjer specificni. 

 

I ja mogu sa svoje strucne strane reci da prema statistikama, privatno vlasnistvo nad zajednickim dobrima nije dalo najbolji rezultat ali da je drzavno vlasnistvo dalo jos gori . Statistike su nastale kao rezultat brojnih istrazivanja koja je na ovom polju radila i sakupljala Elinor Ostrom sirom sveta i koja je za taj svoj rad 2009. dobila i Nobelovu nagradu. Da ne bih sada puno skretala s teme, ako te zanima vise o ovome, mozes procitati njenu knjigu "Upravljanje zajednickim dobrima"...