Обожење: живети Царство Небеско у свету...Живети егзистенцијални модел литургијског "Иже Херувими..."

[Никола Ђоловић]

Nikola otvara super teme. Zašto su ovako slabo posećene? sHa_sarcasticlol

Uuuuupravo tako.

0102_laugh

Јер не мора неко ни да познаје Писмо или разуме богослужбени символизам да би задобио ту благодатну промену.

Beše Videlo istinito koje obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet.

"Svakoga čoveka" bez izuzetka, bio Hrišćanin ili nehrišćanin. Jer ta svetlost i čini čoveka čovekom, i ljudsko biće ljudskim bićem. To znači: svaki je čovek po duši logosan, po duši Hrišćanin; svaki je čovek po prirodi svojoj hristonosac, svetlonosac. U tome je večna vrednost svakog čoveka. U tome je božansko veličanstvo svakog čoveka.

Dolazeći na svet, svaki čovek već donosi u duši svojoj malo Hristovo Evanđelje; svaki evanđelist, svaki - bogoslov, svaki - Hristoslov, svaki - hristoobjavitelj, svaki hristopropovednik, svaki - bogojavitelj.

Prepodobni JUSTIN Ćelijski (Popović)

TUMAČENjE SVETOG EVANĐELjA PO JOVANU

Можемо се сложити око овог питања да сваки човек, и не знајући, има Духа Светога на основу којег има и биолошко постојање, али не можемо рећи да сви људи широм света имају исту пријемчивост Духом и богопознање у Духу. Постоји јерархичност узрастања. На пример, св. Дионисије говори о томе како анђелске јерархије примају благодатно богопознање примајући озареност нижих јерархија од виших. Можемо рећи да тако и хришћани у свету одашиљу своје благодатно богопознање али да од личности других зависи колико ће том богопознању да се уподобе. Као што се отвара и дилема, у складу са темом, да није иста "измена" природе (+личност=човек) оних који више ревнују за Црквени идентитет од оних који не маре пуно или уопште.

Други пример:

По празнику Педесетнице, на први рођендан Цркве, видимо да је на све људе сишао Дух Свети - преко којег су могли разумети језике једни другима - али опет није свакога од присутних тај Дух учинио апостолима.

[Toma]

Molim vas stoga, braćo, milosti Božije radi, da svoja telesa prinesete na živu, svetu, bogougodnu žrtvu, da to bude vaša umna služba Bogu. I ne upodobljavajte se ovom svetu, nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma, da biste mogli da razaberete šta je volja Božija, šta je dobro, i ugodno, i savršeno.

(Ako ne grešim, ovo iznad je čitano i na venčanju lepe Kate i princa Bilija).

Na osnovu blagodati, koja mi je dana, kažem svakom koji je među vama - da ne misli o sebi više no što valja misliti, nego neka vam misli budu usmerene na razborito razmišljanje, prema meri vere koju je Bog svakom dodelio. Jer, kao što u jednom telu imamo mnogo udova, a svi udovi nemaju isti posao, tako smo i mi mnogi jedno telo u Hristu, a kao pojedinci mi smo jedan drugom udovi. A po blagodati, koja nam je dana, imamo različite darove: ako je proroštvo - neka se slaže s verom, ako je dar služenja - neka bude u služenju, ako je ko učitelj - neka radi na poučavanju, ko ima dar utehe - neka teši, ko daje - neka daje prosto, ko upravlja - neka bude revnostan, ko pokazuje milosrđe - neka ga čini s radošću. (Rim. 12)

[Mamica Forumska]

Ne znam sta se deshava, ali kad izadjem, ja vishe nisam ja i mnogo se ne pitam zbog chega tachno. Jedino se pitam dokle ce da "drzhi" prstgore

Liturgije mi jesu pomogle da ljude razumem bolje, osudjujem manje i svakog gledam kao "sapatnika"i "saputnika" u ovom zivotu. Energija zajednicke molitve je nekad skoro opipljiva

e, dragi Klackalice, ja rekoh u sadashnjem vremenu kako SAD dozivljavam Liturgiju...ali za to su bile potrebne godine, jer deshavalo mi se isto sto i tebi, da bi se doshlo do duhovne promene potreban je napor, trening, vezba, a da li promena dolazi zbog te upornosti i zbog sadejstva blagodati, pomoci Duha Svetog, verovatno...

poenta kod mene je da znam da nije isto kao pre, rekoh, ne pitam zbog cega, jednostavno znam dada

nekad sam odlazila, vracala se s Liturgije ista kao sto sam i otishla, pa jela sebe ne znajuci da je potrebno strpljenje, upornost i vera...nekad sam je prestajala nezainteresovano, nekad se bome podzapala pred samo sveto pricesce pa posle nisam ni htela da se takva pricescujem..

ali nikad se nije desilo da izadjem gora nego sto sam usla.

kako je SAD...doshla sam do toga da ne mogu da izdrzhim ako ne odem bar jednom nedeljno, vec ulaskom u Crkvu osecam da sve moje "loshe" ostaje napolju i ne nalazim ga vishe kad izadjem i da sam ispunjena i uteshena i da dobijem odgovore na mnoga pitanja a zbog cega je ne znam..i kakva je tacno promena u pitanju..prepotentno bi bilo reci-blagodat, umisljeno bi bilo reci - moj trud, Duh sveti nas cuva kad mu otvorimo samo srce :cheesy:

Hristos vaskrse

[SANJA]

Ne znam sta se deshava, ali kad izadjem, ja vishe nisam ja i mnogo se ne pitam zbog chega tachno. Jedino se pitam dokle ce da "drzhi" prstgore

Liturgije mi jesu pomogle da ljude razumem bolje, osudjujem manje i svakog gledam kao "sapatnika"i "saputnika" u ovom zivotu. Energija zajednicke molitve je nekad skoro opipljiva slavabogu

I kod mene je isto tako. Nekako mnogo bolje razumem ljude i kao da mi je srce omekšalo. Kako neko reče, kao da zlo sagoreva u meni. Čudno je sve to, neobjašnjiv osećaj... prstgore

[Никола Ђоловић]

Уз поштовање према свима овде

Чини ми се да се вртимо око

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,11490.0.html

и око овога 

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4408.0.html

а никако да дођемо до темељног "како" у овој теми...

[jermel]

У личном односу долази и до ''измене'' личности и  природе у њој

Што се више моја љубав према другоме увећава то се оно ЈА у мени умањује.

Господ је увео нови елемент који не негира Јудејску перцепцију Бога, нити је уведен у ту сврху. Христос никада није навео да Јевреји тога времена не верују у истинитог Бога. Сам Христос верује у истог Бога у кога су и они веровали.

Али Он уводи нешто ново, посебно - ексклузивно, блиски, пријатељски однос са Богом. Он се обраћа Богу као оцу, "АВВА", "АВВА-Оче '. Реч која носи посебно значење блискости личне природе, посебно лични однос. Дакле,  Христос доводи Себе у везу са Богом који је другачији однос од онога који су људи до тада имали са Богом

На Литургији ми смо позвани на уподобљавање Њему

''И удостоји нас, Владико, да смело и неосуђено смемо призивати Тебе небескога Оца и говорити: Oче наш...

и да се неизрецивом милошћу Божијом мењамо из старозаветног човека у новозаветног из палога Адама у новога Адама.

и у оној мери у којој се одричемо себе у тој мери Христос у нама узраста и мења нас.

Јер, ако је сврха цркве  да нас само учини бољим људима, онда не би било потребе за личним односом са Христом; а за тим - није  ни било разлога за Христа да дође на свет и постане човек.

[SANJA]

0409_feel greengrin .hvala.

[anajrim]

У личном односу долази и до ''измене'' личности и  природе у њој

Што се више моја љубав према другоме увећава то се оно ЈА у мени умањује.

Господ је увео нови елемент који не негира Јудејску перцепцију Бога, нити је уведен у ту сврху. Христос никада није навео да Јевреји тога времена не верују у истинитог Бога. Сам Христос верује у истог Бога у кога су и они веровали.

Али Он уводи нешто ново, посебно - ексклузивно, блиски, пријатељски однос са Богом. Он се обраћа Богу као оцу, "АВВА", "АВВА-Оче '. Реч која носи посебно значење блискости личне природе, посебно лични однос. Дакле,  Христос доводи Себе у везу са Богом који је другачији однос од онога који су људи до тада имали са Богом

На Литургији ми смо позвани на уподобљавање Њему

''И удостоји нас, Владико, да смело и неосуђено смемо призивати Тебе небескога Оца и говорити: Oче наш...

и да се неизрецивом милошћу Божијом мењамо из старозаветног човека у новозаветног из палога Адама у новога Адама.

и у оној мери у којој се одричемо себе у тој мери Христос у нама узраста и мења нас.

Јер, ако је сврха цркве  да нас само учини бољим људима, онда не би било потребе за личним односом са Христом; а за тим - није  ни било разлога за Христа да дође на свет и постане човек.

...na Liturgiji se Bog upodobljuje nama,i to i jeste ono sto je velicanstveno...nikad se mi ne bismo udostojili takvog dara,dzaba nam sva nasa djela i trud bez NJegove milosti...

[Никола Ђоловић]

У личном односу долази и до ''измене'' личности и  природе у њој

Што се више моја љубав према другоме увећава то се оно ЈА у мени умањује.

Господ је увео нови елемент који не негира Јудејску перцепцију Бога, нити је уведен у ту сврху. Христос никада није навео да Јевреји тога времена не верују у истинитог Бога. Сам Христос верује у истог Бога у кога су и они веровали.

Али Он уводи нешто ново, посебно - ексклузивно, блиски, пријатељски однос са Богом. Он се обраћа Богу као оцу, "АВВА", "АВВА-Оче '. Реч која носи посебно значење блискости личне природе, посебно лични однос. Дакле,  Христос доводи Себе у везу са Богом који је другачији однос од онога који су људи до тада имали са Богом

На Литургији ми смо позвани на уподобљавање Њему

''И удостоји нас, Владико, да смело и неосуђено смемо призивати Тебе небескога Оца и говорити: Oче наш...

и да се неизрецивом милошћу Божијом мењамо из старозаветног човека у новозаветног из палога Адама у новога Адама.

и у оној мери у којој се одричемо себе у тој мери Христос у нама узраста и мења нас.

Јер, ако је сврха цркве  да нас само учини бољим људима, онда не би било потребе за личним односом са Христом; а за тим - није  ни било разлога за Христа да дође на свет и постане човек.

0409_feel

Da, tu je epicentar, samo je malo vise trebalo potencirati domen Duha i obozenja.

[emilija]

Otac Ugrin je rekao: "Svi smo mi prizvani. A odabrani su oni koji su se odazvali" 

Otvorimo li srce ka Isusu, Bozanska blagodat nas menja, svakog prema meri koju odredjuje Gospod prema nashim sposobnostima. I tada treba reci "Neka bude volja tvoja" za sve i za nashe malo skromno mesto i ulogu u mnoshtvu dusha bez kojih ne mozemo ni da zivimo ni da uzrastamo. Samo kroz druge:)

Tako ja shvatam Liturgiju i promene.

[Никола Ђоловић]

Otac Ugrin je rekao: "Svi smo mi prizvani. A odabrani su oni koji su se odazvali"  facenew22222222

Otvorimo li srce ka Isusu, Bozanska blagodat nas menja, svakog prema meri koju odredjuje Gospod prema nashim sposobnostima. I tada treba reci "Neka bude volja tvoja" za sve i za nashe malo skromno mesto i ulogu u mnoshtvu dusha bez kojih ne mozemo ni da zivimo ni da uzrastamo. Samo kroz druge:)

Tako ja shvatam Liturgiju i promene.

Da, ali problem lezi u tome da drugima koji nemaju iskustvo Duha prenesemo to iskustvo a onda nase reci postanu knjizevne i psiho-sentimentalne fraze.

Zato sam postavio ovu temu zeljan ostrog dogmatskog odgovora baziranog na energijama Bozijim.

Kako bismo te energije objasnili drugima? Jer su one temelj preobrazaja.

[Софија]

ali nikad se nije desilo da izadjem gora nego sto sam usla.

kako je SAD...doshla sam do toga da ne mogu da izdrzhim ako ne odem bar jednom nedeljno, vec ulaskom u Crkvu osecam da sve moje "loshe" ostaje napolju i ne nalazim ga vishe kad izadjem i da sam ispunjena i uteshena i da dobijem odgovore na mnoga pitanja a zbog cega je ne znam..i kakva je tacno promena u pitanju..prepotentno bi bilo reci-blagodat, umisljeno bi bilo reci - moj trud, Duh sveti nas cuva kad mu otvorimo samo srce 4chsmu1

isto... Ako ne odem u nedelju, kao da mi fali nesto... I onda gledam da odem sto je pre moguce bar na vecernju... Mada mi se od kako sam krenula da idem redovno na Liturgiju mozda 3,4 puta desilo da je propustim, trudim se da i kad legnem u 3, 4 ustanem i odem jer osecaj posle je nezamenljiv... I drzi me bar 2,3 dana, a onda jedva cekam sledecu nedelju i tako...  stadaradim

[anajrim]

Otac Ugrin je rekao: "Svi smo mi prizvani. A odabrani su oni koji su se odazvali"  1000000001010

Otvorimo li srce ka Isusu, Bozanska blagodat nas menja, svakog prema meri koju odredjuje Gospod prema nashim sposobnostima. I tada treba reci "Neka bude volja tvoja" za sve i za nashe malo skromno mesto i ulogu u mnoshtvu dusha bez kojih ne mozemo ni da zivimo ni da uzrastamo. Samo kroz druge:)

Tako ja shvatam Liturgiju i promene.

Da, ali problem lezi u tome da drugima koji nemaju iskustvo Duha prenesemo to iskustvo a onda nase reci postanu knjizevne i psiho-sentimentalne fraze.

Zato sam postavio ovu temu zeljan ostrog dogmatskog odgovora baziranog na energijama Bozijim.

Kako bismo te energije objasnili drugima? Jer su one temelj preobrazaja.

...mislim da je nemoguce jedno takvo iskustvo opisati rijecima,jedanput sam,zeleci da utjesim,jednoj osobi pricala o Liturgiji,o tome kako ce istinsku utjehu pronaci u Crkvi kroz Svete tajne,i bas sam se bila potrudila,i do tancina opisala moj dozivljaj,a ona je bila u fazonu-"da,da,vjerujem da je tako nesto moguce"...i to je sve ,nikakvo interesovanje vise...tako da mislim da je to jedino moguce blagodacu Bozijom,nenametljivo,ono sto 'primimo' da podjelimo s drugima,onoliko koliko neko hoce da primi...

[emilija]

Kako bismo te energije objasnili drugima? Jer su one temelj preobrazaja.

----------------------------------------------------------------------------------------

Samim sobom.

Uvek u razgovoru natuknem nesto na tu temu, iskoristim bar jednom recenicom ali ne vishe. Jer nezainteresovani ce i dalje da ostanu nezainteresovani a oni koje nesto od toga zanima pitace-kakve su to promene u tebi i na tebi jer vidljivo je .

Veru je nemoguce objasniti, takve mozemo samo pozvati sa nama i ponesto objasniti, onoliko koliko ih interesuje.

Jednom sam isto pitanje postavila Ocu Evgeniju u smislu, koliko ljudi sada prolazi pored crkve a da ne znaju sta gube...bas me zanimalo sta ce da kaze- on slezhe ramenima uz shirok osmeh i reche " To je na njima a nashe je ovde"1000000001010

[emilija]

A da objashnjavam energije samoj sebi, ne mogu jer ....ni ne zhelim, a i da zelim nema shanse naucnim metodom da se to objashnjava, dovoljno mi je da osetim i da se ne pitam mnogo  1000000001010