Jhesu, Jhesu, Jhesu, til the it es that I morne: Ричард Рол, енглески анахорета и мистик

[Guest]

 

 

Као што је то случај са готово свим енигматичним ликовима прошлости, тако је и личност Ричарда Рола (Richard Rolle) обавијена мешањем историје и легенде. Рођен отприлике између 1305. и 1310. године у месту Торнтон (Thornton), северни Јоркшир (North Yorkshire) у Енглеској, овај необични анахорета и мистик био је у младости послат на студије теологије у чувени Оксфорд. Ипак, он не успева да оконча студије (незадовољан преовладавајућом теологијом или чиме?) и враћа се у родитељски дом. Овде почиње романтизована приповест: Ричард бежи од куће – носећи импровизовану монашку одећу, састављену од хаљина његове сестре – и започиње нови живот као анахорета-луталица. Заправо, био је то живот далеко од пустиње као географског топонима. Своју анахорезу Рол је практиковао најчешће у скривеним дубинама пустиња свог бића. Лутао је од места до места, стичући и губећи добротворе, опитујући усамљенички живот и – као што ово често бива – трпећи критике савременика због ексцентричног начина живота. Иако званично није припадао ниједном монашком реду или манастиру, изгледа да се пред крај живота ипак скрасио у некој цистеринској обитељи. Био је то највероватније Хамопољ, близу Донканстера. Тамо је вршио дужност духовника многобројним монахињама и затворницама. Њима ће посветити готово свој целокупни списатељски опус. Према постојећим подацима, овде је 1349. године умро – као једна од безбројих жртви црне смрти, тј. куге – и убрзо постао предмет локалног светитељског култа. Провео је тридесет година као анахорета пишући, саветујући и руководећи оне којима је била потребна помоћ на монашком путу.

 

Иза Ричарда Рола остала су многобројна дела у манускриптима. Данас је готово све доступно у савременим и изврсним критичким издањима. Писао је подједнако плодно како на латинском, тако и на народном средњем енглеском (Middle English) језику. Међу првима је писао на овај начин. У егзегетска дела спадају коментари на старозаветне књиге, међу којима се истичу тумачења Књиге о Јову, Песме над песмама, Псалама, Пророка Јеремије, те новозаветни коментари књиге Откривења и тумачење молитве Господње. Затим следе дела различите садржине, од аскетско моралних списа и писама (Contra Amatores Mundi, The Form of Living, The Commandment), преко теолошких трактата (Judica me Deus, Emendatio Vitae), до чисто мистичне поезије (Melos Amoris, Ego Dormio) и визионарске књижевности (Incendium Amoris).

 

 

Амбивалентност ових списа је видна: с једне стране налазимо библијског егзегету, добро упућеног у предање и општа места тумачења Писма, а с друге идиосинкратичног мистика, харизматика и опскурног писца. Дакле, имамо пред собом списатеља класичне егзегезе и врло интимне и оригиналне духовности. Егзегеза писана на латинском, мистично духовна дела писана на средњем енглеском. Ова потоња ће најчешће бити упућена женском полу, а Библија ће енглеском мистику бити једини писани ауторитет.

Ричардова мистична искуства почињу одмах по ступању на анахоретски пут. О томе сведоче легенде, али на ретким местима и саме Ричардове мале књижевне исповести. Он ће тек много касније покушати да их прибележи и опише, но, држећи се све време – као прави посвећеник апофатике, неизрециве тајне другости и граница смртничког језика – ћутања о својим посебним духовним даровима. Другим речима, он ће у сенци чувати своја најдубља искуства божанског.

Нешто је – кроз чин писања – ипак измакло овој задршци да се говори о мистичним тајнама. У једном од својим списа (Incendium Amoris) Рол даје врло лични опис мистичног пута/успињања; у питању су четири слике/метафоре. Наиме, то су: занесеност (fevor), топлота (calor), песма (canor) и слаткоћа (dulcor). Сличност и преклапања ових слика с сликама раног египатског монаштва, постхалкидонском сиријском хришћанском мистиком (али и Симеоном Новим Богословом и источним исихазмом Григорија Паламе) вредна је пажње. Свака од ових слика бележи искуствени ступањ у стицању блискости с Богом. Савременог читаоца нарочито изненађује Ричардово омиљено прибегавање слици мистичне гозбе/славља/свадбе: радосна скупина људи сабраних у слављу и музици око Љубљеног. Нижу се речи: љубљени, пламен, слаткоћа, радост, топљење, опијеност, еросни занос, екстаза, отимање ума, итд. Метафоре су то мистичног догађаја у који су укључена и телесна чула, нешто на чему ће Рол инсистирати кроз читав свој опус. У залеђу свега је свакако и педагошка намера списа: подстаћи и друге на слично искуство.

 

Центар Ролове мистике је, очекивано, љубав. У његовим списима ово је изражено – у складу с временом у ком је живео и начином на који се писало – врло шематски; наиме, степени љубави су у корелацији са степенима духовног живота. Први ступањ је испуњавање заповести и катихеза у вери. Други ступањ подразумева анахорезу (сам Рол ће овоме дати назив „заборав света“), сиромаштво по угледу на Христа, примање светих тајни, изучавање Писма и молитва имену Исусовом (још једна блискост и преклапање с православним исихазмом). Трећи ступањ је што и сам живот сагледавања/богопознања самог Тројичног Бога. Искуство је то пламене љубави према Другом и еросна заједница мистичног сједињавања.

Један од његових најдубљих и најличнијих списа јесте такозвани Ego dormio, писмо написано на средњем енглеском и упућено извесној затворници којо је Рол био духовник. Прави списатељски драгуљ средњовековне мистичне књижевности, Ego dormio је тестамент и синтеза једног монашког живота, оригиналне теологије, предањске аскезе, те врхунски израз Ричардове теопоетике. Писмо затварају следећи интензивни стихови:

 

Чезнем за доласком Твојим...

Хоћеш ли доћи, Исусе радости моја,

Мој Љубљени да постанеш?

Јер жуђање у мени расте дан и ноћ

За лицем Твојим блиставим и ведрим.

Распали ме пламеном умним,

Јер душа се моја сад растапа.

Љубав нека нас сједини...

Исусе, највећа надо и неизрецива радости,

Исусе, мој драги и дару велелепни,

Исусе, мој мирисе и песмо моја,

Исусе, утехо моја и слатки мој.

Исусе, Исусе, Исусе, Ти си онај за киме жарко жудим.

(Jhesu, Jhesu, Jhesu, til the it es that I morne.)

 

Прогнан из очекиваних оквира, овај и овакав језик мистичне поезије јесте језик жеље. Ероса према Христу. Језик који се распршује, који пада у занос својих граничних (не)могућности. Пред навалом жеље за Другим синтакса уобичајеног теолошког говора се распада, а изрицање прелази у христолошку глосолалију: Jhesu, Jhesu, Jhesu... Бескрајна жудња за Именом. Неизрецива чежња за Вољеним. Таква је мистична теопоетика Ричарда Рола. 

 

 

Лазар Нешић

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Zayron]

da, imali smo i mi te pustinjake,

ovo je bio prvi češki pustinjak

svet Jan ili Ivan (pod Skalom)

o njemu 2012 bio snimljen i film :

https://youtu.be/ckN56efpJAo

[Дејан]

Чезнем за доласком Твојим... Хоћеш ли доћи, Исусе радости моја, Мој Љубљени да постанеш? Јер жуђање у мени расте дан и ноћ За лицем Твојим блиставим и ведрим. Распали ме пламеном умним, Јер душа се моја сад растапа. Љубав нека нас сједини... Исусе, највећа надо и неизрецива радости, Исусе, мој драги и дару велелепни, Исусе, мој мирисе и песмо моја, Исусе, утехо моја и слатки мој. Исусе, Исусе, Исусе, Ти си онај за киме жарко жудим. (Jhesu, Jhesu, Jhesu, til the it es that I morne.)

Kao Molitve na jezeru

[Лазар Нешић]

Kao Molitve na jezeru

 

Da, ima cela zbirka ovakvih pesmi koje su sačuvane od Ričarda Rola. Mene podseća i na nešeg Simeona Novog Bogoslova i njegove himne!

[Paradoksologija]

Zabavni su ti Englezi anahorete. Meni je ubedljivo omiljena Julijana od Noriča.

 

Ovde ima besplatna online duža verzija njenih Revelations of Divine Love.

[Лазар Нешић]

Meni je ubedljivo omiljena Julijana od Noriča.

 

Ona je još otkačenija od Rola. Nisam je mnogo čitao, ali ima kod nje negde ona slika/metafora "Isusa sa dojkama" (sic!)... koji mističnim mlekom hrani vernike. Toga je ranije bilo i u sirijskoj mistici.

[Paradoksologija]

Ona je još otkačenija od Rola. Nisam je mnogo čitao, ali ima kod nje negde ona slika/metafora "Isusa sa dojkama" (sic!)... koji mističnim mlekom hrani vernike. Toga je ranije bilo i u sirijskoj mistici.

 

Malo manje blesavo zvuči - ona koristi slliku majke koja svojim telom hrani dete kao metaforu za Pričešće: “The mother can give her child to suck of her milk, but our precious Mother Jesus can feed us with himself, and does, more courteously and most tenderly, with the blessed sacrament, which is the precious food of true life.” 

 

Ali ima vizije i objašnjenja koja nekima i danas zvuče odveć liberalno, optimistički, univerzalistički - odveć "moderno". Ja se njoj uvek vraćam kad me sablazni pravoslavna literatura

[Лазар Нешић]

Mother Jesus

 

Ово ми се допада! Ууу јес!

[Paradoksologija]

Ово ми се допада! Ууу јес!

 

Čak nije to ni mnogo neobično - posebno za to doba i podneblje (engleski srednjovekovni katolicizam je bio posebno dobronameran prema telu i materinstvu) - ali ni za neka druga. Imaš takve momente i kod našeg sv. Nikolaja

[Кратос]

Čak nije to ni mnogo neobično - posebno za to doba i podneblje (engleski srednjovekovni katolicizam je bio posebno dobronameran prema telu i materinstvu) - ali ni za neka druga. Imaš takve momente i kod našeg sv. Nikolaja

Da Isusa naziva majkom?

[Paradoksologija]

Da Isusa naziva majkom?

 

Da Božiji odnos prema nama poredi najradije sa odnosom majke prema detetu.

[Paradoksologija]

Безусловна Љубав. Што нико не опрости мајка опрости. Тако и Бог.

 

"Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na čedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja neću zaboraviti tebe." (Isaija, 49: 15)

[Кратос]

Meni baš taj odnos ne izgleda tako,više mi je očinski,strožiji naročito ako se uzme u obzir ono da koga Gospod voli njega i kara. 

[Кратос]

То је земаљска педагогија. Што, тебе кева никад није гађала кломпом у главу, тукла варјачом и витлала метлом?

Pa nije zemajska.Kar je nebesko merilo jesi li sin ili kopile.Gađala ćaleta jednom al pogodila mene i napravila mi ožiljak iznad gornje usne.

[Paradoksologija]

Meni baš taj odnos ne izgleda tako,više mi je očinski,strožiji naročito ako se uzme u obzir ono da koga Gospod voli njega i kara. 

 

Gospod nam je sve u svemu

 

"ko god čini volju Oca moga koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i majka" (Mat. 12: 49)