Jhesu, Jhesu, Jhesu, til the it es that I morne: Ричард Рол, енглески анахорета и мистик

[Paradoksologija]

@, Свиђа ми се што ова анахореза није класична, она типична отшелничка. Овај је био међу људима, кретао се у свету, што је за мене својеврсан подвиг плус. У том смислу, шта би могао да нам кажеш о историјском контексту? Претпостављам да си бар делимично изучавао. Да будем прецизнији, с обзиром на то да је реч о ексцентрику, вероватно и релативном јуродивцу, на какав су одзив такви људи наилазили у то време у Енглеској (или на какав су одзив могли наилазити), имајући у виду да и данас, а претпостављам и тада (средњи век), људи са подозрењем гледају на такве? 

 

Izvini što ja odgovaram: Lepi više nije ista osoba kao autor teksta, koliko sam shvatila, a engleska kultura i istorija je moj fah.

 

U Engleskoj se razvio u srednjem veku oblik anahoreze koji je prosto značio da je anahoreta "usidren" na jednom mestu, često čak u smislu kelije "prilepljene" za parohijsku crkvu mesta odakle je poreklom, a narod je slobodno dolazio da traži pomoć i savete. Anahoreta je umirao za svet - pa su mu čitali i molitve za upokojenje - ali ne i za lokalnu zajednicu. 

[Лазар Нешић]

Да будем прецизнији, с обзиром на то да је реч о ексцентрику, вероватно и релативном јуродивцу, на какав су одзив такви људи наилазили у то време у Енглеској (или на какав су одзив могли наилазити), имајући у виду да и данас, а претпостављам и тада (средњи век), људи са подозрењем гледају на такве?

 

Baš htedoh da napišem da ti je ovde @@Paradoksologija, najbolja sagovornica za te teme. Evo i ja se učim od nje

 

Mene je kod R. Rola pre svega zanimao jezik njegove teologije (koji je spoj mistike, poezije i egzegeze), te ovog njegovog spisa Ego dormio. Taj spis je zapravo duhovničko pismo upućeno jednoj anahoretkinji (ženi dakle) i vrti se oko citata iz Pesme nad pesmama: "Ego dormio" ("Ja spavam ... a srce je moje budno", itd). Izaćiće (jednog dana) poveći tekst sa prevodom celokupnog teksta ovog spisa na srpski, nadam se.

 

Ali, da, Rol je za svoje savremenike bio veliki ekscentrik. Teško su ga varili, pogotovo sabraća iz Crkve. Tako to biva ...

Ovi Englezi su meni, inače, vrlo neobična sorta. Jedino ko ih nadmašuje su Sirijci, oni su hard core stajl. Moj omiljena pripovest o Simeonu Jurodivom (i cela fama o jurodivima) je priča iz sirijskog hrišćanstva.

 

 

 

Lepi više nije ista osoba kao autor teksta

 

"... Ja, to je neko drugi!"

[Paradoksologija]

To je u redu, nego koliko sam shvatio Rol je prvo bio klasična lutalica, kao neki srednjevekovni hobo, taj fazon, plus ove ženske aljine, pa se tek na kraju skrasio. Pretpostavljam da je do tog stacionarnog perioda bio čudak za sve gde se pojavljivao, otuda i pitanje. 

 

Engleska je to - doduše, ja je baš volim, ali svako će poštovati - par stotina godina kasnije, iste će osude postojati za Šekspira* - i iste će osude biti suspendovane, jer Šekspir. Isto tako, Rol. Julijana. 

 

___

* U smislu glumaca kao lutalica.

[Paradoksologija]

Ako se sećaš, jednom sam negde na nekoj temi pomenuo našeg Njegoša i "Noć skuplja vijeka", koja bi, što se mene tiče, komotno mogla da se umetne u "Pesmu nad pesmama". Šteta je velika što se Rade morao baviti žitijeskim poslovima, mislim da bi bez toga pravoslavlje imalo bogoslovskog i poetskog diva bez premca. Elem, "Pesma nad pesmama" i jeste muško-ženski obrazac i mislim da bismo mi pravoslavni na tom pitanju mogli ekstremno da "profitiramo", naročito u ovom današnjem vremenu pornografije koja vrišti iza svakog ćoška. Naročito ako uzmemo da se tu ne negira tvar već se samo doživljava na jedan drugi način, lišen profane vulgarnosti.

 

 

 

Pričaj mi o tome . Baš sam se sad za ovaj post dohvatio Jefrema i Isaka (mada sam se na startu bio zaleteo sa Niskim). Inače sam u kontemplaciji glede odnosa jednog i mnoštva, biti tu a ne biti tu (vidiš, eto malo i njegoševizma u tome), izlazak a ostanak. Pa sam na nekom tragu razumevanja ovoga što Paradoks kaže o umiranju za svet pod vidom unutrašnjeg umiranja, nevezivanja za svet na način strasti, itd...A nekako kapiram da je to stanje ekscentrično u odnosu na svet, iz perspektive sveta, a pitanje je da li je samo po sebi ekscentrično...

 

Pazi da kod Njegoša ne zađeš previše u dualizam, kome je bio sklon. Biti otšelnik 'vako a politički 'nako.

 

Pre preporučujem Julijanu, otšelnica bez otešelništva. Dadoh link

[Лазар Нешић]

Baš sam se sad za ovaj post dohvatio Jefrema i Isaka

 

Pa ajde, daj ovih dana neke teme o njima; šta pišu, o čemu razmišljaju, šta ih je mučilo, kao su oni kapirali Boga i ove stvari. I meni su oni zaista slabo poznati, na PBFu je to - u moje vreme studija - bila ezoterična literatura

[Макрина]

Da, ima cela zbirka ovakvih pesmi koje su sačuvane od Ričarda Rola. Mene podseća i na nešeg Simeona Novog Bogoslova i njegove himne!

 

Da, ima cela zbirka ovakvih pesmi koje su sačuvane od Ričarda Rola. Mene podseća i na nešeg Simeona Novog Bogoslova i njegove himne!

Исто на Симеона Новог Богослова.

[Paradoksologija]

Ono što sam za sada shvatio to je da ni Isak ni Jefrem ni pored sve mistične strogosti nikako ne negiraju prirodu, tvar što bi rekli. Čak Jefrem sablažnjava u poukama za monahe kada govori o postu, gde na jednom mestu kaže da je bolje da jedeš ti ono što imaš i da budeš zahvalan nego da tu suvakaš na vodi i sikćeš na sve oko sebe i osuđuješ.

 

Di s' ti tu video sablazan, ako Hrista znaš

[Драшко]

Engleska je to - doduše, ja je baš volim, ali svako će poštovati - par stotina godina kasnije, iste će osude postojati za Šekspira* - i iste će osude biti suspendovane, jer Šekspir. Isto tako, Rol. Julijana. 

 

___

* U smislu glumaca kao lutalica.

I ja je volim, pri tom ne mislim na politiku, osvajanja i razaranja....

Dobar ovaj Rol, tako sam osetio ovaj tekst, a i naš Lepi izvuče uvek  "the best of not mainstream" ko kad neki roker izvuče neki "album" koji nikad svetlost dana i tiraža ugledao nije

 

off: Ima jedna lepa rečenica o Šekspiru u knjizi o ELizabeti postoji (verovatno romantizovan) opis kako je ona jednom prilikom došla u Stratford kročivši na "najsvetiji deo Engleske" gde je verovatno  mali Vilijam držao svog oca za ruku guravši se da vidi kraljicu.

[Макрина]

Ono što sam za sada shvatio to je da ni Isak ni Jefrem ni pored sve mistične strogosti nikako ne negiraju prirodu, tvar što bi rekli. Čak Jefrem sablažnjava u poukama za monahe kada govori o postu, gde na jednom mestu kaže da je bolje da jedeš ti ono što imaš i da budeš zahvalan nego da tu suvakaš na vodi i sikćeš na sve oko sebe i osuđuješ.

Да,то је поука да строг пост сам по себи нема никакву вредност ако није срце чисто. 

[Лазар Нешић]

Bojim se samo da Maksim (u "400 poglavlja o ljubavi") tu nije plagirao Jefrema, previše se podudara.

 

Kad već pominješ, imam ja odgovor U stvari, to je poznata stvar u patristici:

obojica (Maksim i Jefrem) su u asketici učenici Evagrija Pontijskog. Maksim je krenuo od Evagrija i kopirao ga (skoro doslovno) u tim glavama, ali i dopunjavao posle u zrelijim delima.

A Jefrem je za Evagrija saznao preko sirijskih prevoda sa grčkog koji su bili izvor za svaku potonju sirijsku sistematsku misao o askezi. Isto i Isaak, kod njega je Evagrije najcitiraniji autor od grčkih otaca.

 

Odatle veza kod obojice!

[Paradoksologija]

Gospod nam je sve u svemu

 

"ko god čini volju Oca moga koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i majka" (Mat. 12: 49)

 

Julijana:

I saw that God rejoiceth that He is our Father, and God rejoiceth that He is our Mother, and God rejoiceth that He is our Very Spouse and our soul is His loved Wife. And Christ rejoiceth that He is our Brother, and Jesus rejoiceth that He is our Saviour. These are five high joys, as I understand, in which He willeth that we enjoy; Him praising, Him thanking, Him loving, Him endlessly blessing.