Sećanje na Đuru Jakšića (video)

[JESSY]

Na današnji dan, 28. novembra 1878. godine, umro je srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka.

 

                                                 

 

Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju.

Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Velikom Bečkereku (Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj u mnogim mestima u Srbiji i predavao crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini. Nemirnog, slobodljubivog i buntovnog duha, često je proganjan i otpuštan iz službe.

Strastan, plahovite mašte i plamenih emocija, buntovan i slobodoljubiv, pisao je s romantičarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti.

Pesme „Na Liparu“, „Ponoć“, „Mila“, „Padajte braćo“, „Otadžbina“, „Ja sam stena“, „Noć u Gornjaku“, „Padajte braćo“ – spadaju u sam vrh srpske romantičarske poezije.

Napisao je i drame u stihovima „Seoba Srbalja“, „Jelisaveta, knjeginja crnogorska“ i „Stanoje Glavaš“ i oko 40 pripovedaka.

[JESSY]

[Iulianus]

"Mnogo nam je stalo da nestanemo..."

 

 

[Phoebe]

          Kaluđeri

 

Gled`o sam vam metanije,

Kad varate Boga živa;

Gled´o sam vas gde se pije,

Gde se jede i uživa.

 

Sluš`o sam vas kad kunete

Svoje stado, svoje verne,

I kad tajni prizovete,

Licemerni, licemerne!

 

Gled`o sam vas, ne da nisam,

Kad razbludom usplamtite;

Gled`o sam vas, ne da nisam,

Licemerni, upamtite! 

 

 

 

(1877)