Психологија мушко-женских односа

[Сефора]

Покушаћу да изложим правилно православно учење о природи мушког и женског пола. У ствари, само је хришћанство укинуло презрив однос према жени који је владао у целом свету. Управо хришћанство је изјавило да је жена исти такав човек као и мушкарац и да је људска природа јединствена за мушкарце и за жене, јер како каже апостол Павле: "Нема мушког пола ни женског, јер сте сви ви једно у Христу Исусу." (Гал. 3, 28). Али, истовремено Црква не ћути о разликама које постоје између мушкарца и жене. Хајде да анализирамо ове разлике, а затим да истакнемо и оно у чему су мушкарац и жена потпуно јединствени.

Човек се по учењу Цркве састоји од духа, душе и тела. Почећемо да анализирамо човека по реду.

Тело. У то да се мушкарац по својој телесној (физиолошкој) грађи разликује од жене нико не сумња. Постоји читава област медицине - гинекологија, која се бави искључиво женским болестима. Мушкарци од ових болести просто не пате. Већ смо разматрали телесне разлике кад смо говорили о греховима против породице. Подсетићу на то да је женски организам много сложенији од мушког. Навео бих следеће поређење: мушки организам је као писаћа машина, а женски организам је као компјутер с принтером. Машина не зависи од струје, она се може поправљати уз помоћ шрафцигера и чекића. Али, могућности компјутера су много веће иако је много нежнији.

Истаћи ћу врло важну страну: све разлике у телу између мушкарца и жене су везане за рађање деце. Све особености женског организма су оне које су јој Богом дате ради рађања деце. И особености мушког тела су такође везане за породицу. Кад је жена трудна или доји она постаје незаштићена. Заштиту треба да обезбеди муж којем је Господ ради тога дао физичку снагу.

Безумно је говорити да је жена у погледу телесне грађе на нижем нивоу од мушкарца. Они су (мушкарац и жена) различити, али нико није на вишем или нижем ниову од другог. Чак су и две руке једног човека различите. Лева рука не може много тога што може да уради десна и обрнуто. Ако је у питању такмичење у тешкој атлетици, наравно да је жена слабија. А ако се такмиче у способности да ношења и рађања деце мушкарац је просто немоћан.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Porodica/JednomZaCeoZivot/JednomZaCeoZivot11.htm

[Сефора]

Душа. У човековој души свети оци понекад издвајају следеће силе: разум, воља и осећања.

Драга децо, одговорите ми ко је паметнији: мушкарци или жене? Прво одговарају девојке, онда младићи... Да, мишљења су се поделила. У ствари, питање које сам поставио је формулисано потпуно погрешно. Не може се говорити ко је паметнији и ко је глупљи. Ради се о томе што су разум мушкарца и жене просто различити. Код мушкараца је разум више разумски, склон строгој логици. Женски разум је интуитивнији. Запамтимо, жена није глупља од мушкарца, али је женска логика другачија. Често жена својом женском интуицијом може много брже да се снађе у замршеној ситуацији, посебно у клупку људских односа.

Следеће питање: ко има више воље? Већ вам је јасно да је питање опет некоректно.

Кад се говори о томе да мушкарци имају карактер с јачом вољом, ово у ствари не значи да мушкарци имају вољу, а жене је немају. Воља је такође различита. Код мушкараца је крута, јарко изражена, а код жена је мекша и због тога је неприметна. То се нарочито види у васпитавању деце. Отац ће пре постићи да дете испуни његову вољу директном принудом, а мајка нежношћу, заобилазећи оштре ћошкове у дететовом карактеру.

Кад сам једном ово питање (ко има јачу вољу?) поставио у слушаоници у којој је било неколико ожењених мушкараца они су у један глас рекли: "Наравно, жена!" Они су на својој кожи већ искусили утицај женске воље. Жена може да има веома јаку вољу, али се она благо испољава. Ако жена жели да постигне своје, она неће викати на свог мужа: "Ах, ти ленгове, опет лежиш на каучу! Устај, лењивче, да радиш!" Не, наравно да неће. Нежно ће прићи мужу и нежним гласом рећи: "Мили, прошле године си направио тако згодну и лепу поличицу. Направи ми још три такве. Ти си мој врхунски мајстор!" Мужевљево срце ће се нарочито растопити од последње реченице и он ће одмах кренути да испуни молбу своје вољене жене.

Испољавање осећања је такође различито. Мушкарац слабо испољава своја осећања, све своје утиске пореди с аргументима разума. А жена је напротив, склонија бурном испољавању својих емоција. Тешко да ћемо на сахрани видети мушкарце који ридају и чупају себи косу. Али истовремено су жене захваљујући својој емоционалности осетљивије на туђу бол. Жени је својственије да пригрли дете и да се разнежи.

Може се навести следећа слика, која илуструје разлику у осећањима између мушкарца и жене. На пример, има различитих вага. Постоји вага уз помоћ које се у задругама мере возила. На возило се натовари кромпир (једно пет тона) и оно се вози у просторију за мерење да би се утврдила тежина. А има вага уз помоћу које јувелир прецизно до милиграма може да измери производе од драгоцених метала. Ако на ову малу вагу стане исти онај камион од пет тона, од мале ваге неће остати ништа. Исто се често дешава са женом која доспева у екстремну ситуацију. Може се десити да њена психа не издржи.

Ево једног случаја из живота. Родитељи су оставили дете од годину дана на две минуте. Оно пада у воду у базен и почиње да се дави. Већ у следећем тренутку отац у ужасу налази дете које плута лицем окренуто на доле на површини воде, јури с њим кући да би му дао вештачко дисање. Кад угледа мужа који носи помодрелог сина који је већ престао да дише, мајка просто побеже у шоку у другу собу с речима: "Не могу то да гледам, он је већ потпуно плав." Дете је спасено, али ћемо из ове приче запамтити следеће. Није мајка отишла због тога што није волела сина и није хтела да му помогне, већ просто то није могла да учини. Она је лако могла да ухвати сваки покрет у расположењу детета, што отац није могао због њему својствене грубости осећања, али њену снагу премашује да гледа дете како умире. Зато мања осећајност и мирноћа који су својствени мушкарцу омогућавају да се адекватно понаша у ванредним околностима.

Свему што је речено о душевним снагама мушкараца и жена треба додати следеће. Разлике у душевној снази потичу од разних улога које мушкарац и жена треба да имају у породици. Жена је као мајка и супруга осетљиви барометар, који треба да ухвати душевно стање сваког члана породице да би својом нежношћу и пажњом помогла мужу да правилно усмери децу приликом њиховог васпитавања. Жена ствара унутрашњу атмосферу у породици. Њој је Бог за то дао све потребне моћи: посебну интуицију, мекоћу карактера и осећајност. Мушкарац је као отац и муж глава породице који треба да уме да доноси одлуке и да сноси одговорност за целу породицу. Муж је спољашња заштита за целу породицу, њему је Бог за то дао све што му је потребно: логичан ум, чврстину воље, способност да се не препушта случајним емоцијама.

Особености душевних снага у контексту породице постају врлине. На пример, различита осећајност мушкарца и жене је просто неопходна. Они се допуњују у породици, било би им тешко једном без другог. Васпитавајући децу без жене отац би могао просто да не примећује много онога што се дешава с децом. А мајка би васпитавајући децу без мужа чинила мноштво грешака због спољашњих околности које је притискају. Односно ван породице специфичности сваког пола постају или пороци или се доживљавају као недостаци.

Физичка снага мушкарца која није усмерена на заштиту породице претвара се у хулиганство. Женска емоционалност и осећајност без породице жену понекад увлаче у страшне грехове. Мекоћа женског карактера за неудату жену у наше сурово време постаје казна које жена жели да се избави као проклетства. И тако даље.

Међутим, опасно је одрицати се улоге која је Богом предодређена. На пример, жена жели да буде независна и храбра, али због тога треба да унакази своју природу. А кад ова храбра жена ступи у брак она више не може да испуни своју улогу у породици. Исто се догађа и с мушкарцима као губе своју мужевност.

Овде треба мало застати. Да ме жене не би оптужиле за то да желим да их понизим и потчиним мушкарцима објаснићу шта за мене значи реченица: "Муж је глава породице".

Треба јасно раздвојити два појма - "глава" и "деспот". По чему се они разликују? Укратко се може рећи овако: глава одговара за све што се дешава и крив је за све. А деспот - напротив - ни за шта не одговара и за њега су криви сви унаоколо.

Ко је крив ако се човек оклизнуо: глава или нога? Јасно је да је глава. Она има очи које треба да гледају пред ноге на путу, она има памет која треба да бира безбеднији пут. Она има уши које је слушају, које треба да бирају безбеднији пут. Она има уши које слушају да ли пролази аутомобил. Ево, муж треба да буде таква глава и да одговара за све.

Мала илустрација да би се схватило по чему се глава разликује од деспота. Муж и жена се спремају на далек пут. Жена се дуго лицкала испред огледала, бирајући одећу, закаснили су на аутобус, значи и на воз. Ко је крив? Уобичајени одговор: жена. Није истина! Крив је муж! Гледајте сами: па он је знао да жена воли дуго да се спрема бирајући одећу. Њему је од Бога дат јасан ум, способност да трезвено расуђује и да на све рачуна. Зашто није искористио своје способности и није се досетио да одреди време за излазак из куће за пола сата раније? Зашто није прорачунао све могуће пропусте? Мушкарцу је дата чврста воља. Зашто је није искористио да би на време одвојио жену од огледала? Мушкарцу су дата груба осећања. Зашто се препустио осећањима, био дирнут и дивио се својој жени-лепотици која се лицкала испред огледала? Крив је само он!

Ако је муж прва глава породице, он неће прекоревати жену за кашњење, већ ће за све кривити себе. А деспот ће хистерично викати на жену која је испред огледала дотеривала пола сата дуже и уопште је крива за све његове неуспехе.

Зато, кад Црква каже да је муђ глава породице, то није толико страшно подсећање жене на њено ропство колико упозорење мушкарцу какав он треба да буде да би га жена сматрала главом. Оваквих мужева данас скоро да нема, зато жене и не могу да се налазе у послушању које је раније код жена постојало. А стварно је ужасно потчињавати се самовољном деспоту.

Желео бих да кажем свим женама: "Радујте се што је муж - глава породице! Сад ви ни за шта нисте криве. За све су криви мушкарци!" И желео бих да викнем да чују сви мушкарци: "Ридајте што сте криви за све! Ви сте глава породице и ма шта да се деси ви ћете морати да одговарате."

Жена абортира. Она чини ужасно суров поступак. Притом губи своју женственост: њена душа груби и губи осећајност, она интуитивно схвата да је овај поступак ужасан, али ову мисао потискује хладном рачуницом. Али ко је за то крив? Није она крива! Крив је отац детета (добро је још ако није муж, већ само љубавник). Крив је зато што је изгубио своју мужевност. Он је ступио у везу са женом, али није желео да сноси одговорност за ову везу. Зар је то мушкарац? Жена с дететом постаје нејака, а он није хтео да је заштити. Зар је то мушкарац?

За многе абортусе, у 90% случајева криви су мушкарци. Они су изгубили своју мужевност због тога што наизглед не гурају жену у абортус, али одбијају да донесу одлуку о нужности рођења детета, што треба да учини прави мушкарац. Жена не може да издржи ово оптерећење - доношење одлуке - и чини непоправљиви поступак - убиство сопственог детета. Жене су принуђене да губе своју женственост чинећи груб, врло суров и потпуно неженствен поступак, унакажавајући самим тим своју женску природу. Међутим, ако жена иде на абортус упркос вољи мужа, наравно да је за то она крива.

Међутим, вратимо се анализирању човека. У телу су разлике очигледне, врло је тешко изгубити их или савладати. У душевним снагама разлике су такође значајне, иако мушкарци већ могу да изгубе своју мужевност и да постану феминизирани, а жене могу да изгубе своју женственост попримајући мушка својства која им нису својствена.

А да ли се код мушкарца и жене разликује људски дух?

Дух је онај део људске природе, која је у стању да тежи ка Богу. Блискост Богу не одређује стање душе, већ стање духа. Васпитан човек може да се налази даље од Бога него неваспитан, али чист срцем. Стање духа одређује човеково спасење: куда човек иде. Људски дух се или удаљује од Бога губећи оно што су у дали Бог, родитељи, учитељи, или се напротив приближава Богу, савладавајући пороке које је стекао за време васпитања. Дакле, духовне снаге човека, устројство духа се код мушкараца и жена ни по чему не разликују. Овде нема разлика! И мушкарцу и жени је подједнако приступачно спасење. Иако је број светаца мушког пола који је Црква прославила већи него светих жена, број светаца, који су прослављени код Самог Бога, ми не знамо. Аритметика у овом случају није показатељ. Црква као највећу од свих светих, узвишенију чак и од анђеоских сила поштује Мајку Божију. Она је по Својој светости изнад свих светих мушкараца.

У житију преподобног Макарија Египатског постоји следећи моменат. После дугих и заиста великих подвига поста и ноћних бденија у молитви одједном је почео да размишља да можда нико на земљи по подвизима није већи од њега. Господ, да би смирио и уразумио подвижника објављује му о томе да у оближњем граду живе две жене које су Му угодиле више него Макарије. Преподобни се упутио да види ове жене да би сазнао какав то подвиг носе, који превазилази све његове напоре. Кад је Макарије нашао ове жене и почео да их моли да му испричају о својим подвизима, чуо је одговор да оне не знају ни за какве своје подвиге. Оне су биле јетрве, а пошто нису имале деце хтеле су да се се подвизавају као монахиње отишавши у неки женски манастир, али их мужеви нису пустили, зато ни о каквим подвизима није могло бити говора. Једино што знају да имају, то је да се за све време заједничког живота ниједном нису посвађале. Преподобни је отишао од њих поставши свестан да је за Бога незлобивост срца много изнад телесних подвига.

Запамтимо ову причу. Женски подвиг је по правилу неприметан и многе жене које су угодиле Богу својим животом Црква није прославила, већ су прослављене само код Бога. Испоставља се да то ако се две домаћице не свађају поред једног шпорета није мањи подвиг од многих постова и бдења отшелничког живота.

Дакле, у духовном делу људске природе нема разлика између мушкарца и жене! Спасење је подједнако доступно, како мушкарцу, тако и жени. Овде влада потпуна равноправност. Хришћанство говори управо о оваквој једнакости у духу, али разлике у душу и телу остају.

Веома бих желео да сви: и мушкрци и жене поштују свој пол и да теже ка томе да постану прави мушкарци и праве жене и да мушкарци буду мужевни, а жене женствене.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Porodica/JednomZaCeoZivot/JednomZaCeoZivot11.htm

[Сефора]

Е сада ...

http://otpisani.niceboards.net/psihologija-i-misterije-f39/psihologija-musko-zenskih-odnosa-t182.htm

Предложени текст нисам прочитала. Наиме, мислила сам да нема потребе да замарам своје очи читањем ... Али сам зато убацила један прелеп текст о ...

Пуно Вас поздрављам и желим Вам живот испуњен прелепим осећањима љубави, радости и мира !

[andrej]

Е сада ...

http://otpisani.niceboards.net/psihologija-i-misterije-f39/psihologija-musko-zenskih-odnosa-t182.htm

Предложени текст нисам прочитала. Наиме, мислила сам да нема потребе да замарам своје очи читањем ... Али сам зато убацила један прелеп текст о ...

Пуно Вас поздрављам и желим Вам живот испуњен прелепим осећањима љубави, радости и мира !

Ниси ваљда стварно убацила текст који ниси прочитала ?  89898989898989  0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha  smej.gif

0110_hahaha 0110_hahaha 4lg1k751spamte-bilo 0102_laugh

Дакле овако: Пуно те поздрављам и желим ти живот пун текстова које си прочитала пре него што си их некоме препоручила, па макар и умарала очи 

[Сефора]

Наиме, нисам прочитала овај текст :

http://otpisani.niceboards.net/psihologija-i-misterije-f39/psihologija-musko-zenskih-odnosa-t182.htm

Текст који сам поставила сам прочитала.

Дошло је до малог неспоразума. Жао ми је Андреје !

Пуно Те поздрављам и желим Ти данашњи дан испуњен прелепим осећањима љубави, радости и мира. Воли Твоју сестру у Христу и опрости јој !

[timjančica]

Наиме, нисам прочитала овај текст :

http://otpisani.niceboards.net/psihologija-i-misterije-f39/psihologija-musko-zenskih-odnosa-t182.htm

Текст који сам поставила сам прочитала.

Дошло је до малог неспоразума. Жао ми је Андреје !

Пуно Те поздрављам и желим Ти данашњи дан испуњен прелепим осећањима љубави, радости и мира. Воли Твоју сестру у Христу и опрости јој !

citat iz gost teksta : „Pravi muskarac ne plače, ne smeje se glasno, ne pokazuje da je iznenadjen (ne uzvikuje "ahhh!" ako se upali svetlo ili "ihhh!" ako ugazi u hladnu vodu), ne pokazuje da se napreze i ne peva svaki put kad je veseo. Muskarac koji sve te znakove osecanja dozivljava kod zene uopste ne razmislja o tome da sam svoja osecanja ne pokazuje samo zbog toga sto ga je zena tako naucila.“

ovo me podsjetilo na psihologa dr. gustava grabera, pa da podjelim to sjećanje sa vama,  koji tvrdi da žene najviše muškarcima zamjeraju nedostatak nježnosti (osjećajnosti).

muškarci u nedostatku osjećajnoj izražaja mogu da pribjegavaju strateškim tehnikama (ili umjesto vlastitog izražaja ili da prisile drugu stranu na to) koje u ekstremnim oblicima imaju oblik laži, jer prešućivanje suštinske istine je vrsta laži, što onda temeljito uzdrmava odnos.

u stvarnosti mislim da ovaj problem nije rijedak, naročito jer se većina naših muško ženskih odnosa bazira trenutno dosta na društveno-politčko-ekonomskim uslovima, u odnosu na duhovne.

pa zato, muškarci radije nekad recite ihhhhh ako ugazite u gladnu vodu..

[w.a.mozart]

777bakisin

[Милан Меденица :)]

nasznak12, одавно нисам читао овај текст  777bakisin

[Sophrosyne]

Prva polovina je dobra,druga već ispričana priča o ulozi polnosti u životu jednog čovjeka i taj hrišćanski asketizam i monaštvo - koji je donio svo zlo ovoga svijeta.I naravno,delirijum sa antičkom grčkom

primjer pozitivnog vrijednovanja polnosti u određenj sredini daje nam seksualna filozofija antičke civilizacije, naročito starih Helena. Protivtežu njihovom vedrom, optimističnom i prirodnom gledanju na polnost u naš život je donijelo hrišćanstvo sa svojim krajnjim pesimizmom i zastrašujućim osjećajem krivice i smrtnog grijeha prema svemu polnom.

[Милан Меденица :)]

са психолошког становишта и јесте, ово ионако није светоотачки текст а ни подфорум није православни. ако је хеленски и пагански систем гледања на полност у тој мери екстреман да иде и у педофилију и слављење хомосексуалности, онда је насупрот томе хришћанство заиста врло песимистично настројено 

искрено речено, јуридички концепт хришћанства и јесте донео тај песимизам полности. наравно, то је погрешно и лепо је описано о полности у православљу, ал свако мора да прође ваљда ту фазу бојажљивости.

та фаза је управо непуштање ноге родитеља при првим покушајима ходања и неочекиваним обртима пада и устајања, са трчањем на крају и схватањем да је полност сасвим природна и да доноси природна задовољства.

треба погледати мало и Тачно изложење Православне вере светог Јована Дамаскина за објашњење границе између природности и претераности.

[zejak]

Tekst je veoma nakaradan i uzak, a evo i zasto:

@"Biološka osnova naše polnosti budi u nama potrebu za polnim životom te zanimanje za drugi a ponekad i za isti pol. Ona nas podstiče na traženje partnera, na psihičko i fizičko povezivanje s njim, na izgradnju ljubavnih i bračnih veza."

Uvek je bila stvar necjeg izbora da li ce trositi/deliti svoju zivotnu energiju na nekoga. Ovo nema nikakve veze sa necjom seksualnoscu i seksualnom orijentacijom. Takodje, zanimanje i zelja nema isto znacenje kod muskaraca i zena tako da je ovo gore citirano vrlo nejasno napisano. Isto tako, nije jasno sta je smisao "zanimanja" za necji pol. Napominjem, pol i rod nisu isto, poslednji je vise drustveno definisan tj. na osnovu nekih savremenijih drustvenih normi. Veoma je interesantno videti kroz istorije razlicitih poljoprivrednih ljudskih civilizacija, kao i ljudskih zajednica koje ne pocivaju na poljoprivednoj proizvodnji (npr. Indijanci) kako su se osnove ljudske privlacnosti (danas kada se kaze privlacnost uvek se misli na seksualnu privlacnost) menjale. Kada se to dublje pogleda, ono sto je po meni nepromenljivo je muskost i zenska seksualnost. Tacno je da vecina muskaraca trci i trazi partnerke ili partnere s obzirom na seksualnu orijentaciju, ali nekolicina nema tu psiho-emotivnu potrebu i to su oni sa sagradjenom muskoscu koja u sebi sadrzi osim ostalog i zelju za dominantnoscu i samostalnom pravljenu ljubavi u buducim odnosima. Naravno, dominantnost nema nikakve veze sa kontrolom ili sadomazo tendencijom. S druge strane, uvek je tacno da vecina zena neprestano trce i traze partnere ili partnerke s obzirom na seksualnu orijentaciju. Opet manjina ih je muskobanjasta tako da psiho-emotivno poseduju dominantnost. Vecina muskaraca trci za partnerkama ili partnerima radi telesnog uzitka, manjina muskaraca ne. Skoro sve zene trce za partnerkama ili partnerima zbog telesnog uzitka. Izgradnja ljubavnih, a narocito bracnih veza je na dominantnim rodovima, a ne poniznim (zavisnim) rodovima koji cine veci deo ljudske populacije na Zemlji. Takodje, bracna veza je izmisljenja tek pojavom poljoprivrednih ljudskih civilizacija, pa i ostaje tako drustveno definisana do danasnjih dana.

Ako niste nista razumeli do sada, evo grube mape sa psiholoskog (ne samo antropoloskog) stanovista:

1. slucaj idealne veze: Vecinska populacija poniznih zena trci za manjinskim dominantnim muskarcima ili dominantnim zenama i takve zene su uvek psiho-emotivno zavisne od ljubavi koja im se jednosmerno pruza od dominantnih partnera ili partnerki kadrih da tu ljubav u vezi stvore. Kako je uglavnom u vezi dve zene jedna dominantni butch, a druga ponizni femme/dike, dike je po obicaju biseksualna i veoma ponizna pa zato "voli da baci oko" i na dominantne muskarce sto moze izazvati ljubomoru kod butch ili probudi zelju i kod butch ako je muskarac vise dominantniji od nje.

2. slucaj idealne veze: Vecinska populacija poniznih muskaraca trci za manjinskim dominantnim muskarcima i takvi muskarci su uvek psiho-emotivno zavisni od ljubavi koja im se jednosmerno pruza od dominantnog partnera kadrih da tu ljubav u vezi stvore. Ponizni homoseksualci su uvek zainteresovani za dominantne muskarce bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju, a nikada nisu zainteresovani za ponizne muskarce bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju.

3. slucaj neidealne veze: Vecinska populacija poniznih (bez muskosti) muskaraca trci za vecinskom populacijom poniznih zena i takvi muskarci su uvek psiho-emotivno kontrolisani i manipulisani od strane svojih partnerki. Ovo uvek zavrsi u nefunkcionalne brakove i porodice zbog seksualne isfrustriranosti i zena i takvih muskaraca. Takvi muskarci su uvek homofobicni i negativno zavistni (ljubomorni) prema dominantnim muskarcima koji poseduju muskost. Mogu da budu veoma fizicki nasilni prema poniznim homoseksualcima i poniznim zenama, jer ih njihova egzistencija podseca na nedostatak njihove muskosti cime se probudjuje kod njih sumlja u sopstvenu seksualnu orijentaciju, a sto izaziva kod njih ankcioznost i strah koji zavrse u besu/nasilnistu kao psiho-emotivnoj odbrabenoj projekciji.

Napominjem, da su ovakve neidealne veze izmedju muskaraca i zena vecinske u savremenim ljudskim drustvima.

4. slucajevi nemogucih veza: Izmedju dva ponizna muskarca. Izmedju dva dominantna muskarca. Izmedju dve ponizne zene. Izmedju dve dominantne zene.

5. slucajevi nekih dodatnih mogucih veza: Izmedju dominantnog muskarca i dve ponizne zene. Izmedju dominantnog muskarca i dve zene koje su u vezi kao par dominantna+ponizna.

@"GENITALNOST (lat. genitalis - plodan) obuhvata one čovjekove funkcije koje mu omogućavaju stvaranje potomstva."

Psiholoski gledano iza stvaranje potomstva kod idealnih veza uvek postoji prethodna inteligentna promisljenost cije je osnova ta sto deca nisu nuznost i potreba nego privilegija.

@"LIBIDINOST (lat. libido - požuda) se sastoji od sposobnosti našeg nervnog sistema da reaguje na unutrašnje i vanjske polne nadražaje. To znači da određeni fizičko-hemijski podražaji koji djeluju na naš mozak izazivaju u nama određene funkcionalne promjene, bude u nama polni nagon koji se sastoji od želje za polnim uživanjem i njenim zadovoljenjem, te od potrebe za određenim ponašanjem koje vodi ispunjenju te želje.

Pozuda je veoma jaka kod vecine poniznih zena cija seksualnost je uvek fizicka. Dominantni muskarci nemaju jak libido.

@"Muškarac je očigledan primjer. Pod uticajem polnih hormona na njegov nervni sistem, muškarac postaje izuzetno osjetljiv na žensku spoljašnjost. Lijepa, skladno građena žena sa izraženim polnim karakteristikama budi u njemu želju da joj se približi, da u prisnosti s njom nađe polno zadovoljstvo. To ga podstiče na druženje i na fizičke intimnosti s njom. Ovo opet vodi polnom zadovoljenju."

Prvo, veoma je tesko, a narocito u savremenim drustvima naci "Lijepa, skladno građena žena sa izraženim polnim karakteristikama", koja u genetskom smislu ima dugacak tanak vrat, male i skladne usi, mali prcast nos, krupne oci, usko malo i trouglasto lice i mala usta, skladno i disciplinovano zenstveno telo bez viska kilograma (cesto zene koje su ruzne muskobanjaste gradje koriste kilograme kako bi poboljsale dojke i bokove i time izgledale zenstvenije), itd., a koja bi "pala za oko" dominantnim muskarcima. Ponizni muskarci su veoma slepi za ove "detalje" zenskog tela, pa zato vecina zena u savremenim drustvima ne vode dovoljno racuna o svom izgledu i nemaju disciplinu na svoje telo pa ih je vecina gojazna.

Kako su ponizni muskarci veoma seksualno zavisni od zena (za razliku od dominantnih muskaraca), ovaj deo teksta se odnosi na njihove psiho-emotivne reakcije na pojavu zena koje su u neku ruku veoma slicne vecini zena kada prvi put vide nekog dominantnog muskarca.

@"EROTIČNOST (grč. eros - polna ljubav) je sposobnost čovjeka da na osobi koja ga polno uzbuđuje osijeti privlačnost i njezinih nepolnih, duševnih obilježja: od inteligencije, pogleda na svijet, raznih oblika ponašanja do cjelokupne ličnosti osobe. Tu se javlja potreba za dubljim upoznavanjem te osobe, za sve većom osjećajnom prisnošću. To je emocionalni proces koji zovemo zaljubljivanje. On rađa želju za što potpunijim podavanjem sebe voljenoj osobi, za stalnim darovanjem tog čovjeka pozitivnim osjećanjima: nježnosti, strasti, poštovanja, iskrenosti, pažnje, razumjevanja, povjerenja, sigurnosti, kreativnosti ... Uporedo se u zaljubljenom čovjeku javlja potreba da mu osoba koju voli uzvraća istom mjerom. Sav taj kompleks osjećajne povezanosti sa čovjekom koji nas polno privlači zovemo polnom ljubavlju. Ona pojačava naše polno uzbuđenje u prisutnosti te osobe, a opšte ponašanje prema njoj oslobađa vulgarnosti ustupajući mjesto plemenitim osjećanjima. Dvoje ljudi, produbljujući vlastitu libidnost, osiguravaju trajnost svoje veze postavljajući osnovu uzajamne polne vjernosti. Emocionalnost u njima budi želju da imaju djecu: izraz njihove osjećajne saživljenosti, zajedništva, uzajamne brige, ljubavi ... "

Ovaj deo teksta ne mogu ni da komentarisem. Mogu samo da vidim nivo emotivne inteligencije osobe koja stoji iza ovog teksta. Postoje medjuljudski odnosi koji ne moraju uopste da imaju seksualnost u sebi, a pocivaju na empatiji i simpatiji tj. saosecanju.

@"Često susrećemo pojam tzv. platonske ljubavi. To bi trebao biti idealan ljubavni odnos koji se zasniva isključivo na osjećajnoj povezanosti s partnerom, bez polnih želja prema njemu. No ljubav bez polnih želja nije istinska. To možemo eventualno smatrati nepotpunom polnom ljubavlju, tačnije osjećanjima koji se tek razvijaju u polnu privlačnost, ali nipošto nekim idealnim i čistim oblikom polne ljubavi. Platonsku ljubav smatramo prirodnom pojavom samo u nedorasle omladine koja još nije dovoljno zrela za potpuno doživljavanje svoje polnosti. Kod zrelih ljudi je tzv. platonska ljubav neprirodna pojava. Kad odrastao čovjek tvrdi da nekog voli bez polnih želja prema njemu, onda to možemo objasniti na dva načina: taj čovjek onog drugog samo prividno ljubi, a zapravo se radi o nekim drugim osjećanjima ili pak osijeća polnu želju prema toj osobi, ali je potiskuje iz svoje svijesti jer se boji priznati da ona ipak postoji. Pojam platonske ljubavi pripisuju grčkom filozofu Platonu. U svojim spisima, npr. u "Gozbi", veličao je osjećajni odnos među muškarcima. Tvrdio je da homoseksualna ljubav može biti uzvišenija i plemenitija od ljubavi među suprotnim polovima jer ona - po Platonovom mišljenju - može biti slobodna od polne požude. Predrasudi o tobožnjem postojanju platonske ljubavi slična je predrasuda o mogućnosti postojanja prijateljstva između osoba suprotnog pola. Pravo prijateljstvo je osjećajni odnos između dva čovjeka koji isključuje svaki seksualni interes među njima. Kad je riječ o heteroseksualno usmjerenim osobama, onda one mogu biti pravi prijatelji samo sa osobama istog pola. S nekim čovjekom suprotnog pola može heteroseksualac izgraditi drugarski, kolegijalni odnos ili istinsku ljubav, ali ne i prijateljstvo. Čim kolega i kolegica u školi, na fakultetu ili radnom mjestu osijete potrebu da budu zajedno i u drugim prilikama: da zajedno provode slobodno vrijeme, da se zajedno odmaraju, zabavljaju i sl. onda je to znak da se među njima pojavio erotski interes. Pojavila se želja za zbližavanjem sa tom čitavom ličnošću osobe suprotnog pola, a ta želja nužno obuhvata i njezinu polnost. Zato tu ne može biti prijateljstva nego je to seksualna privlačnost, bez obzira na to da li to sebi to dvoje priznaju. Prijateljstvo između dvije osobe suprotnog pola može postojati samo uz uslov da su obje pretežno homoseksualno usmjerene. No takva dva čovjeka ne mogu s osobom istog pola izgraditi prijateljstvo, nego samo ljubavni odnos, ako on prelazi granice drugarstva."

Potpuno nerazumevanje sta je Platon govorio. Kako nije moguca seksualna veza izmedju dva dominantna muskarca (pogledajte 4. slucajeve), medjuljudski odnos izmedju njih moze biti samo prijateljstvo zasnovano na empatiji i saosecanju kao i pozitivnoj zavisti (nekada uzajamnoj, a nekada jednosmernom u slucaju ucenika prema ucitelja koji mu predaje znanje). Ovakva medjuljudska interakcija cesto moze biti na nivou i da dovede do uzajamnog prosvetljenja npr. Isus i Jovan Krstitelj, itd. Ovakvo prijateljstvo je veoma retko, jer su dominantni muskarci u svetu manjima i cesto imaju posla sa vecinom poniznih muskaraca koji trce za zenama i koji su zbog toga skoro uvek negativno zavistni prema njima. Takodje, veoma je tesko za dominantnog muskarca imati samo prijateljstvo sa poniznom zenom zbog njenog snaznog libida prema njemu. Ovo nije zbog toga sto ga ona moze uvuci u svoj krevet, vec zbog njegove psiho-emotivne discipline koja joj jos vise probudjuje seksualnu zelju prema njemu i cesto je tera u seksualnu frustraciju i sok kada je on odbije. Ostale navedene primere nemam vremena da komentarisem.

@"Polno ponašanje čovjeka čine tri osnovna stava: stav prema polnosti uopšte, zatim prema vlastitoj polnoj ulozi, te stav prema suprotnom polu. Svi ovi stavovi mogu imati pozitivnu i negativnu valenciju. Pozitivna seksualna filozofija sadrži priznavanje polnosti (ljudske požude, emocionalnosti i genitalnosti) kao životne vrijednosti koja može mnogo pridonijeti obogaćivanju sadržaja života i unaprijediti fizički, psihički i socijalni život čovjeka. Naprotiv, negativna seksualna filozofija gleda na polnost kao na nužno zlo, grešni užitak kojem se pristupa sa osjećajem krivice i stida. Primjer pozitivnog vrijednovanja polnosti u određenj sredini daje nam seksualna filozofija antičke civilizacije, naročito starih Helena. Protivtežu njihovom vedrom, optimističnom i prirodnom gledanju na polnost u naš život je donijelo hrišćanstvo sa svojim krajnjim pesimizmom i zastrašujućim osjećajem krivice i smrtnog grijeha prema svemu polnom. Pojava ambivalentnog shvatanja seksualnosti javlja se u indijskoj civilizaciji. Dok hinduizam podržava polnost kao značajan izvor životnog zadovoljstva, budizam ističe odricanje od svih ovozemaljskih užitaka, prije svega seksualnih, koji su predstavljeni kao najveći uzroci patnje na zemlji. Stav pojedinca prema vlastitoj polnoj ulozi sadrži veći ili manji stepen zadovoljstva, odnosno nezadovoljstva svojim polom; zatim realno vrijednovanje svog pola, odnosno njegovo precjenjivanje ili potcijenjivanje; dalje veće ili manje povijerenje u svoje polne i ljubavne sposobnosti, te izglede za uspijeh u toj životnoj oblasti."

Ovo je potpuno jednodimenziono glediste na filozofiju i nemam neku volju da komentarisem. Sto se tice sta je rekao Buda, on je govorio o telesnoj i umnoj samodisciplini kojom svako bioloski sposobno zivo bice moze da krene u nesto visi umni nivo koji vraca to bice u koren tj. trenutak stvaranja njegove svesti i time ga prosvetljuje o svetu i sebi kao delu tog jedinstveno celovitog sveta. Ovo prosvetljenje ga oslobadja zivotne patnje ciji je uzrok bilo koja vrsta zavisnost/povezanost sa bilo cim tj. psiho-emotivna potreba da se bice za nesto ili nekoga veze (to ukljucuje i seksualnost, misli, ideje, druge ljude, reci, itd.). Tumacenja hriscanstva su cesto u istoriji imala suprotan efekat na ljudska drustva koje bi postajala mnogo vise seksualno dekadentna.

@"Kad je npr. neka djevojka depresivna i nezadovoljna time što je žena, onda se njeno nezadovoljstvo nipošto ne odnosi samo na njen ženski pol, već je izraz njenog opšteg nezadovoljstva sobom: svojim fizičkim izgledom ili karakterom, sposobnostima, vlastitim mogućnostima ili dostignućima u životu. Ko ne voli sebe ne voli ni pol kojem pripada. Osoba koja prihvata sebe onakvom kakva jest, svjesna svojih mogućnosti predstavlja osobu sa pozitivnim stavom prema sebi. Takav čovjek ne pripisuje sebi sposobnosti koje nema već sasvim realno, svjestan kvaliteta koje posjeduje, vjeruje u ostvarenje svojih poduhvata. Svjesna i rizika koji uvijek postoji, osoba sa pozitivnim stavom ne biježi od mogućnosti prolaznih neuspijeha. Na naše ponašanje u odnosu polova u velikoj mjeri utiče i naš stav prema suprotnom polu. On može biti prožet povjerenjem, ravnopravnošću, željom za emocionalnim saživljavanjem. No prema drugom polu možemo osjećati veće ili manje nepovjerenje i strah od njega. To iskazujemo udaljavanjem od partnera i povlačenjem u sebe ili svoj strah prikrivamo agresivnošću prema njemu. Strah je osnovni uzrok svakog napadačkog ponašanja. Agresivnost prema ljudima, pa onda i prema onim suprotnog pola, može se izraziti: potcijenjivanjem, vrijeđanjem, nejednakošću, raznim oblicima nasilja, iskorištavanjem, fizičkim zlostavljanjem ... itd. Različiti stavovi, bilo pozitivni ili negativni, koji pokreću ponašanje pojedinca u njegovom ljubavnom i polnom životu, razvijaju se u njemu pod uticajem odgoja koji oblikuje njegovu ličnost u toku djetinjstva i adoscelencije."

Ovo je glupost koju je stoga nemoguce razumeti. Eto toliko.

Ovo nevezano za tekst. Danas u Srbiji je sve vise praksa pecanja muskaraca udicom 0110_hahaha-zaba (metaforicki znaci idu po dve devojke od kojih je jedna lepa i glupa, a druga ruzna i pametnija). Zaba uci kraljicu kako da peca, a za uzvrat sto je sa lepom kraljicom mozda ce i ona imati sansu da upeca ponekog muskarca. "Dve devojke u paketu" na ulicama Srbije dokazuje da je to vrhovna seksualna mastarija medju Srpkinjama.

[zejak]

Прочитајте нешто у вези са овом темом овде и овде.

[zejak]

Pogledajte i ovaj film http://www.youtube.com/watch?v=VKhSVimrNGQ koji je i ovde okačen.

[Flojd]

U principu, sve je lakse kada postoji iskrenosti medju polovima.