Како одрасти или Психолошке границе личности

[JESSY]

Ни за кога није тајна да је човек одвајкада стремио ка срећи. У већини случајева она се асоцира с односима и блискошћу с другим људима. Но парадокс је у томе што се човек стреми да изгради успешне односе с другима, а да до краја није схватио нити је одредио, ко је на самом делу он сам као личност. Разлог је у томе што он схвата те односе као спас од самоће, нада се да га други човек може учинити срећним и без усиља њега самог, просто већ тим једним фактом свог постојања .

Заиста, да би се потпуно реализовао, човек има потребу за општењем с другим људима. Но да би имао контакт, везу с другима, он је дужан на почетку самоопределити се, успоставити своје границе, свесно раздвојити себе од других.

Како је то могуће определити се, питаћете ви? Шта значи самоопределити се?

Одговор лежи на површини, у самој речи «определити». Определити значи поставити предел, границе[1]. А то и јесте тема нашег данашњег разговора (чланка).

Да би се заиста сјединили с другим човеком, осетили истинскиу радост од блиског општења с њим, неопходно је, као прво – одрасти, осетити и проживети самог себе.

Близост и Самоћа – две стране ЗДРАВЕ ЛИЧНОСТИ

А да би одрасли најбоље ће вам помоћи психолошке границе, умеће правилно их установити и штитити.

Шта су то физичке границе вероватно сви занте. Оне су блиске таквим појмовима као «дистанца», а такођер «лично» и «интимно» пространство, у које можете да пуштате или да не пуштате друге људе. Код сваког је оно своје. То је оно шта се тиче нашег тела.

Но видите, и у души постоје такви граничници. Пошто се ни ја ни Ви нисмо бесконечна (у врермену и простору) бића, то смо дужни да се држимо у одређеним оквирима .

У животу свако од нас влада и располаже индивидуалним набором различитих ресурса: мисли, осећања, жеља, таланата, вредности, времена, поступака итд.

[JESSY]

Проблем нстаје тек тада, када човек почне да меша своју и туђу сопственост. Њему је тешко разабрати се, где је он сам, а где је други човек и његова одговорност за свој живот. И овде су могуће две  варијанте:

• Узети на себе одговорност за другог човека и преоптеретити се
• Свалити своју одговрност на другог човека и постати «паразит» на његовом телу

Да су нарушене психолошке границе говоре нам следеће фразе:

«Његово трпљење нема краја»;

«Она прелази границе приличног»;

«Он је прешао преко себе» и друго.

А у завршетку чланка желела би да одговорим на следеће важно питање (свако од Вас то може да уради у коментарима у даном чланку .

[JESSY]

                                                                               

 

Зашто је најпре нужно постати зрела и одговорна личност па тек потом стројити блиске односе с другим људима?

С моје тачке гледишта за то постоји неколико разлога:

– Као прво, незрео човек ризикује да постојано упада у сазависне односе.

То су такви односи који деградирају личност, који се формирају у породицама алкохличара, наркомана, а такођер и породица где присутствује било какво физичко и/или психолошко насиље. Постараћу се да тему зависности и сазависности раскријем у следећим чланцима.

– Као друго, човек с развијеном и формираном личношћу априори је привлачнији за такве, као и он, зреле људе.

Зато се код њега на много пута поваћава шанса да сретне истинску љубав или истинске другове, да изгради јаку породицу и одрасте пуноцену, у психолошком смислу, децу.

Као што се каже, слично привлачни слично.

Наравно, може се престројити и одрасти и у самом браку, но ако постоје могућности занимати се тим раније, ја вам то топло препоручујем .

Истинска љубав ниче само тамо где постоји карактер и личност

А то је немогуће без наличја психолошких граница.

На таква начин смо данас заједно с Вами сазнали једну важну истину:

Да би истински одрасли, неопходно је научити се правилно изградити и чувати своје личне границе, у односима с другим људима и са самим собом. 

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2015/11/11/kako-odrasti-ili-psiholoske-granice-licnosti/

[Кратос]

Bolje da nikada nismo  ni odrasli.Lepše je biti dete.

[JESSY]

Bolje da nikada nismo ni odrasli.Lepše je biti dete.

eh....zivot su i obaveze, i odgovornosti, problemi, trpljenja.....nema izbegavannja....

[Кратос]

eh....zivot su i obaveze, i odgovornosti, problemi, trpljenja.....nema izbegavannja....

Al Hristos kaže povratite se i budite kao deca.Samo je smrt neizbežna sve ostalo je u domenu mogućeg izbegavanja.

[Кратос]

... свакао, али има и злочесте деце, склоне избегавању задатих обавеза...

Ima ali za mene izbegavanje obaveza nema veze sa zloćom.

[LogosAgape]

Психолошки одрасли су малобројни (нисам један од њих)

ипак верујем да долази до компензације 

из које се изграђује оно што по поменутим дефиницијама недостаје.

 

Многи од нас проведу године тражећи решење "комуникације"

а заправо чешће уз помоћ некога компензујемо,

да не кажем успемо да волимо и будемо вољени.

 

можда је ово само машта нас неодраслих

[Кратос]

... јеси ли некада возио ауто супротним смером, од обавезног...

Nisam al sam se vozio sa jednim ortakom koji je glumio Engleza.U pitanju je bio čist egzibicionizam.

[JESSY]

Al Hristos kaže povratite se i budite kao deca.

ne mozemo vratiti tocak unazad i ponovo postati deca, ali se sigurno mozemo tako ponasati, tako cisti razmisljati, voleti......nikog ne povredjivati

o.M.Vesin je divno sinoc rekao : Ako volis, ne povredjujes.......

[DankaM]

Da bi covek kvalitetno odrastao, potrebno je da ima vremena da bude dete. Da eksperimentise, zezne se, padne, i da izbegava obaveze, a da opet ima dovoljno dobru bazu kod roditelja da se nepovratno ne "opece" i da ne moze od posledica toga da se oslobodi.

 

Prve granice covek stice u kontaktu sa roditeljima. Gde se zavrsavam ja, gde pocinjes ti. Koren je u veoma ranom detinjstvu. Cim se dete rodi, ono ima teznju ka drugom. I kako vreme prolazi, pocinje da uci gde je ono, a gde je mama (da, to je najcesce mama, iako se sad koristi neutralniji izraz staralac). 

 

A istina je, za kvalitetan odnos sa drugim, covek treba da ima relativno jasne, a opet fleksibilne granice. A to ne moze da stekne bez odnosa sa drugim. Sve su to prilicno rizicne stvari, cini mi se  

 

Najgore je kad moras da odrastes pre vremena. Kad je tamo gde treba da bude toplo i puno - samo hladnoca i praznina. To nije odraslost i samostalnost. To je uskracenost. Tako da za sve postoji vreme, i za detinjstvo i za odraslost. Nece nista da pobegne

[Кратос]

ne mozemo vratiti tocak unazad i ponovo postati deca, ali se sigurno mozemo tako ponasati, tako cisti razmisljati, voleti......nikog ne povredjivati

o.M.Vesin je divno sinoc rekao : Ako volis, ne povredjujes.......

Al se možemo ponovo roditi u duhovnom smislu.Povratak detetu je upravo to umiranje starog čoveka,indoktriniranog filozofijom ovoga sveta i novorođenje(vaskrsenje) u dete Božije.Nije džaba Hristos Sin i krajnji cilj usinovljenje,duh deteta koji viče Ava Oče.

[JESSY]

баш мислио да једној особи кажем : " Не знам да ли је то што осећам према теби љубав, али поуздано знам да ни у ком случају не желим да те повредим."... 

bas si lepo mislio.....