Чизмаши

[Човек Жоја]

Радио-телевизија Србије од 17. октобра почиње емитује играну ТВ серију „Чизмаши“, засновану на антологијском роману академика Драгослава Михаиловића, једног од најзначајнијих српских писаца.

 

Чизмаши су снажна лирска прича о нижем официру бивше југословенске војске Жики Курјаку (Миодраг Драгичевић), од детињства у рударском завичају, преко војничких дана, до тешке депресије, затвора и велеградске луднице

 

Курјак је оличење људске доброте, која бива спутана и нарушена околностима у које га живот баца.

Кроз потресну причу о нареднику Жики Курјаку и његовом животном путу преламају се неке од кључних историјских околности 20. века, као и судбина јуначке српске војске која постаје део новог система након уједињења и коју тај систем лагано разједа остављајући појединцима да се за њу истински боре и спрече неминовни распад.

 

Роман „Чизмаши“ је, 1983. године, добио НИН-ову награду за роман године, а 1984. године био је најчитанија књига у традиционалној анкети Народне библиотеке Србије. Овај роман представља језички бисер српске литературе, који је сценаристички за потребе телевизије адаптирао Ђорђе Милосављевић, један од најбољих и најнаграђиванијих домаћих писаца и сценариста.

 

Млади рудар, Живојин Станимировић, који још од детињства има надимак Жика Курјак, јер је свом другару Момчилу у тучи одгризао део увета, сазнаје преко огласа уПолитици да се траже нови регрути за официрску школу.

 

Александар Берчек, Слобода Мићаловић и Миодраг Драгичевић на данашњој конференцији за медије у РТС-у, поводом скорог почетка емитовања „Чизмаша“

 

И поред очевог противљења, Жика одлази на регрутацију и бива примљен. Успешно завршивши пешадијску обуку, Жика са својим пуком одлази у Ћуприју где добија чин поднаредника. Тамо упознаје свог новог командира, Чичу Миљковића, који му постаје узор.

 

За Радио-телевизију Србије, серију је реализовала извршна продукција "Еye to Eye".

 

Брадић: Домаће серије омиљене српском гледаоцу

 

„Улога серија у данашњој телевизији је да представе велике романе, да на неки начин буду замена за оно што је литература некад доносила читаоцима. Серије, поготово домаће серије су екранизација великих романа српске књижевности, омиљене су код српског гледаоца и шире. Рекао бих да серија Чизмашина најбољи начин потвврђује то добро и значајно правило да РТС на свом програму у првом реду има домаће серије“, сматра Небојша Брадић, уредник Културно-уметничког програма РТС-а.

 

„Телевизијски медиј из једног другог угла посматра оно што је литература, али смо се апсолутно ослонили на оно што је Драгослав Михаиловић написао и с поносом истичемо да смо близу онога о чему смо сањали“, додао је глумац Горан Шушљик. 

 

РТС

[Човек Жоја]

Књижевник и академик Драгослав Михаиловић изјавио је да очекује да серија „Чизмаши“, коју је Радио-телевизија Србије снимила по његовом истоименом роману и чије ће емитовање почети наредне суботе, буде добра.

 

 

„Не знам колико је верна роману, али се надам да је добра, јер су је радили талентовани, паметни људи“, рекао је Михаиловић Танјугу синоћ у родној Ћуприји, где је присустовао отварању изложбе слика и цртежа Миодрага Миће Поповића (1925-1996).

 

Према његовим речима, из РТС су задовољни Чизмашима.

 

На питање шта сада ради, Михаиловић је рекао да припрема сабрана дела која би требало да изађу за три до четири године. „Два велика издавача, 'Лагуна' и 'Службени гласник' су се упрегли у тај посао и ако будемо живи, можда за три до четири године, биће готов", рекао је Михаиловић.

 

Телевизијску серији Чизмаши снимили су у јуну РТС и продуцентска кућа "Еye to Eye" на теренима Београда, Сењског Рудника, Пасуљанских ливада и тог дела општине Деспотовац по анталогијском роману академика Михаиловића, једног од најзначајнијих српских писаца, а Сењски Рудник је оргинални локалитет у којем се део радње романа дешава.

 

Серија има 12 епизода.

 

Редитељ серије је Дејан Зечевић, уредник Марко Новаковић, а глуме Миодраг Драгичевић, Младен Совиљ, Миодраг Радоњић, Александар Берчек, Милош Тимотијевић, Небојша Миловановић, Александар Ђурица и Слобода Мићаловић.

 

Чизмаши су снажна лирска прича о нижем официру бивше југословенске војске Жики Курјаку, кога тумачи млади глумац Драгичевић, којем је то прва улога, од детињства у рударском завичају, преко његових војничких дана, до тешке депресије, затвора и велеградске луднице.

 

Курјак је оличење људске доброте која бива спутана и нарушена околностима у које га живот баца.

Кроз потресну причу о нареднику Жики Курјаку и његовом животном путу преламају се неке од кључних историјских околности 20. века, као и судбина јуначке српске војске која постаје део новог система након уједињења и коју тај систем лагано разједа, оствљајући појединцима да се за њу истински боре и спрече неминован распад.

 

Роман „Чизмаши“ је 1983. године добио НИН-ову награду, а годину дана касније био најчитанија књига у традиционалној анкети Народне библиотеке Србије. Представља и језички бисер литературе, који је сценаристички за потребе телевизије адаптирао Ђорђе Милосављевић.

 

Аутори серије очекују да Чизмаши као телевизијска серија „поставе нов стандард телевизијског стваралаштва, сједињујући високу литературу са савременим продукционим и визуленим достигнућима, а уједно и доследно разумети потребе гледалаца за смисленим и вредним телевизијским садржајем“.

 

РТС

[Човек Жоја]

Јесте ли читали роман, како вам се допада, неки утисци, хоћете ли пратити серију, шта очекујете (ако очекујете) од серије, и томе слично?

Ето, да мало испратимо серију, за оне који намеравају да гледају, да изнесемо утиске, мало прокоментаришемо...и тако...

[Драшко]

Јесте ли читали роман, како вам се допада, неки утисци, хоћете ли пратити серију, шта очекујете (ако очекујете) од серије, и томе слично?

Ето, да мало испратимо серију, за оне који намеравају да гледају, да изнесемо утиске, мало прокоментаришемо...и тако...

Jeсам.

Свидео ми се, некако као нека историја нашег менталитета, сећам се сцене опијања у Скопљу и оних "баханалија" и на крају сцене у болници...некако тужан крај..

Ненаметљив роман који много говори о нама.

[Goku]

Ја ономад у једном статусу тражио овај роман у пдф-у, али га још нисам нашао. Па ако неко имa или зна одакле скинути има пиво од мене.

[Драган Јашић]

Много волим домаће серије и сигурно ћу гледати .

[Dexi]

Jedva čekam, roman sam pročitao pre dvadesetak godina i uvek ga preporučujem.

[Човек Жоја]

Ја ономад у једном статусу тражио овај роман у пдф-у, али га још нисам нашао. Па ако неко имa или зна одакле скинути има пиво од мене.

Тешко, бар колико сам ја копао по нету романа нема. 

 

Роман је прилично горак и ако причу сместимо искључиво у земаљске оквире, а сместио ју је сам Михаиловић, изразито је антрополошки песимистичан. Михаиловић ни мало не мази читаоца, не подилази му, на моменте је бруталан, нарочито је Жикина исповест у лудници сурова. Гађа човекову нарцисоидност и егоизам без остатка.

 

Роман није само прича о нашем менталитету, заправо најмање је то, већ прича о људима, која иза себе има један друштвено-политички и историјски контекст кроз који се саопштава прича, а преко тог главног јунака Жике. По мом мишљењу, такав је мој утисак, роман је изразито личносан. Ради се о томе да главни лик романа, изразито страствене па чак и конфликтне природе и темперамента, прилично емотиван, у споља наметнутим политичким и социјалним околностима (или што каже Његош "бачен под бурну брежину") има јак порив да буде свој и да поред свих мана, а неких је и сам свестан, има однос са другим човеком. А то што се Жика налази у амбијенту војске, војном окружењу, са једне стране даје причи суровост, односно то је нека врста интуитивног, несвесног симболичног језика и слике којом Михаиловић комуницира, а са друге главног лика са тим личносним поривом смешта у један колективитет као што је војска у којем се то личносно ништи, или се бар ка томе тежи.

 

Врло је могуће да се иза романа крије Михаиловићево искуство и борба са тоталитарним комунистичким режимом, Голи Оток, јер то и јесте његова стваралачка инспирација, у већини његових дела. Дакле са једне стране он као личност, појединац, а са друге стране тоталитет комунизма. Некако провејава та тензија.

[Човек Жоја]

Ево једног цитата из романа да илуструјем речено (део Жикине исповести из луднице).

 

И још онда сам у затвору нешто у мојој глави схватио. И, баш као млад курјак кога су људи у ћошак сатерали, решио сам да се и рукама и ногама борим да себе некако сачувам. Да ко лисица уваћена у гвожђа, ако затреба, рођену ногу зубима одгризем, само да себи душу сачувам. И тако сам кренуо да се борим.

 

И ако сам још у оно време пострадао и више никако нисам успео да се извучем, бар могу себи да кажем да сам се доста добро борио. Падао сам и дизао се, ломили су ме и наново сам се састављао, обарали су ме и опет сам се на ноге усправљао. И продужавао сам да се борим. И нисам то можда ни умео најбоље, али сам увек чинио онако како сам најбоље мого. И тад и доцније. Бога ми.

 

Ако сам Курјак, нека се види да сам свој надимак заслужио. Боље је и курјак бити неголи човек, веруј ми. Нема ти од човека ништа грђе на свету. Грђи од човека је, опет, једино човек.

[Човек Жоја]

Evo još jednog citata iz romana, za Goku-a, iz dela kad se objašnjava ratna taktika, a može se čitati i životno pa i hrišćanski.

 

I ako na kraju tako ispadne, računaj da si veliku bitku dobio i da si veliki junak ispao. Istina, jesi se povlačio, jesi, brate, begao, da si petama prašinu u prkno duvao, ali si vojsku sačuvao, a i oruđa još imaš. Sve što si od teritorije danas izgubio, sutra možeš da povratiš. Jer rat ti je takav: danas ti juriš mene, sutra ću ja tebe. Ne mogu sve bitke da se dobiju. Rat ne dobija onaj ko oće sve bitke da dobije nego onaj koji ume pametno da ih gubi. Samo ako pametno bitke gubiš, možeš da računaš da ćeš da dobiješ jedinu koja se računa i koja je važna, a to je ona poslednja.

 

A za to, da bi bio spreman da izdržiš kad gubiš i da dođeš dotle kad ćeš da uzmogneš konačno da pobediš, moraš da poznaješ svoje naoružanje - svakom oruđu da znaš narav: dal oće da podbaci ili prebaci, baca li levo ili desno - i uopšte da poštuješ ono što ti je dato na rukovanje.

[Човек Жоја]

Gledate li seriju, kako vam se čini?

[Милан Ракић]

Мен се свиђа

[Снежана]

Мало сам у пролазу ухватила, иначе не гледам тв, преознатљиви су Михаиловићеви стил и атмосфера, опоро, помало мрачно и врло приземно.

[Драшко]

Gledate li seriju, kako vam se čini?

волим је

свиђа ми се

пуно секс...

добра је...жао ми Жике

[ВјечитиНуб]

Пробао сам пар пута да гледам, али неи. Читава ова клапа нових глумаца је некако килава, метиљава, метросексуална. Тежак ме гнар од свих оних сцена непотребног дијалога који не води нигде, а од тога пате скоро све наше серије. У данашње време кад се магија филма преселила у серије и кад се на западу снимају серије на стероидима, ове наше лимунадице једноставно немају шансе.