Мудри, а безазлени

[JESSY]

                            

 

Шта је тешко? Познавати самог себе. А шта је лако? Другоме давати савет. Ово је само једна од многобројних мудрости које нам је завештао непревазиђени Талес. Ипак, оно што нас данас можда највише постиђује је његово питање пред којим ваљда нема човека да не занеми, а оно галси: Како ћемо водити најчаснији живот, ако се сами не трудимо да не чинимо оно што код других осуђујемо?

Можда из увода наслућујете колико је тешко одговорити на питање како на примеран начин примати и давати савете. Јер признаћете, данас смо сви експерти за све, а посебно када су туђи животи и проблеми у питању.

[JESSY]

Како затражити савет?

Било да вам је потребно мишљење о избору или промени професије, о некој породичној недоумици, саветовање око пријатељских размирица поставите себи следећа три питања:

1. Да ли мој саветодавац и ја имамо једнака мерила? Прича ми једна познаница како јој је пријатељица препоручила лошу школу за учење страних језика. Упала је у групу студената који само пишу есеје и решавају тестове, а њој је потребно да добро изучи конверзацију, јер за два месеца иде у Енглеску. Када је питала пријатељицу зашто јој је препоручила ту школу и зашто мисли да је то добра школа, ова јој је рекла да тамо иде њена ћерка која студира енглески језик. Дакле, добре пријатељице, различите вредности, лош савет!
2. Да ли се иза савета крије лични интерес? Када вам стоматолог каже да ће вам се сви зуби раштимовати, ако у року од седам дана на шестицу, која је у критичном стању не ставите круницу од двеста евра, немојте паничити већ потражите мишљење бар још једног стоматолога. Заправо, шта год да је у питању увек потражите и друго мишљење, било да је у питању ваше здравље, аутомобил, или ваше дете у незгодним годинама.
3. Да ли ваш саветодавац зна о чему говори? Да не бих превише паметовала, ево како је то Хајнрикс сликовито и сажето описао: “Када сам имао непуних тридесет година, био ми је потребан савет о једној од највећих одлука у животу – о браку. Сматрао сам да је права особа са којом треба да се посаветујем мој отац, који је у то време са мојој мајком био у браку већ тридесет година. Ево како је наш разговор текао:
   ЈА: Тата, упознао си Д. Добра је, лепа и паметна. Да ли смо ми једно за друго?
   ТАТА: Не знам да ли си ти прави човек за њу, али је сигурно да ТИ никада нећеш наћи бољу.
   ЈА: Дакле, да се оженим с њом?
   ТАТА: Кажем да би најглупље што можеш урадити било да оставиш ту девојку. А то много говори.
   Испоставило се да сам одабрао правог саветодавца, који ми је дао савет на којем сам му и данас захвалан.

[JESSY]

Како давати савете?

Чините то веома обазриво, као да ходате по јајима. У принципу, ако отворено не затраже савет, људи га углавном и не желе. Али, ако га затраже:

• Избегавајте да превише брзо понудите решење или одговор. Дајте простора свом саговорнику, поштујте његов тајминг. Постављајте питања, пажљиво слушајте, покажите да вам је искрено стало до тога о чему вам приповеда, и суздржите се да одмах кренете да држите предавања и делите лекције. Сачекајте док не чујете оно подстицајно питање: “И шта ти мислиш о овоме?” Знам да звучи сурово, али ако се мало помучимо око нечег онда то више и ценимо.
  
• Са пуном пажњом саслушајте излагање човека који од вас тражи савет и увек одговорите у складу са личношћу и потребама оног који пита. Немојте говорити шта бисте ви урадили. Најбољи пример за то је рецимо када ваше дете хоће да упише медицинску школу, а ви падате у несвест чим видите иглу и грозите се од помисли да би оно сутра цео живот могло да ради као медицински техничар. Зато, немојте бити ускогруди и ограничавајућих ставова.
  
• Увек се питајте шта прималац савета заиста жели. Понекад је то само ваше саосећање, подршка или виђење. У сваквом случају, увек се ослањајте на опрезност, јер када је ученик аве Пимена тражио да оде по савет код једог пустињака, овај га је упозорио: “Буди опрезан чедо! Скоро по правилу се иза потребе за саветом крије жеља за одобравањем од стране истомишљеника.”
  

[JESSY]

Шта су нам то оставили мудри и безазлени?

“Не треба много туговати због оних који се оглушују на речи спасења и не пазе на њих. Њима треба рећи оно што је потребно, па их препустити вољи Божијој, а она може да их обрати на прави пут, помоћу других оруђа и средстава, којих је у десници Његовој безброј”, саветује свети Игњатије Брјанчанинов. На ближње јаче делује молитва, него речи и савети који им се упућују. Јер, молитва укљујучује у дело Бога свемоћног и Бог са својом творевином чини све што му је угодно. Свети Оци су још рекли: “Када видиш дављеника пружи му крај свог штапа и учини све што можеш да би га спасао, али пази да му не пружиш руку, да те не би повукао са собом у пропаст.”

 

                                                                                   

 

https://duhovnaterapija.wordpress.com/2015/10/06/saveti/

[JESSY]

ПОТРЕБНО ЈЕ СТАЛНО ПОНАВЉАТИ :

 

Бити заиста човек у овоме свету, то је бити као овца мећу вуковима, јер "сав свет у злу лежи" (Јн. 5, 19). Говорио сам, да поновим, то треба да запамтите добро: овца међу вуковима је у опасности са две стране. Прва је да је вуци онемогуће, односно да је раскину. Зато вас Син Божији не шаље. Друга је опасност да овца видећи и закључивши да се међу вуковима не може одржати друкчије него само као вук, да и она постане вук, да наоштри зубе, да научи да урла, папке претвори у канџе и од овце постане вук. Христос нас не шаље ни за то, него да ми својом вером и животом по тој вери приволимо вукове да постану овце Христове, ако хоће.

Да се ослободимо обеју опасности, Христос даје решење и каже: "будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови". Мудрост ће вас сачувати да вас вуци не онемогуће, да вас раскину. А безазленост, доброта, ће вас сачувати да ви не постанете вуци. С друге стране то значи и то да ми своје умне, разумне способности можемо да развијемо све више и више, бесконачно, али под условом да паралелно са тим развијемо у себи и доброту, јер ће онда доброта давати равнотежу. Ум је, што је овога света, које гледају заједно с нама и муве и пчеле са својих хиљаду очију. Али ми умом видимо оно што не могу да виде, то су оне унутрашње духовне стварности и вечност.

Али ум је хладан. Сече понекад кроз срце, поред срца. Доброта је насупрот томе топла, али слепа. У нашем народу се, то понављам, каже: Добар и луд браћа. Тј. ако је неко само добар а мале памети, свако га не само искоришћава него и исмејава, подмеће му ногу. Е, да не би нам ум прешао у злоћу, што кажу, а доброта да не би прешла у глупост, треба сјединити и ум и доброту. То је прави човек еванђелски, права личност хришћанска православна. И ум и доброта.

У опасности смо да човек развија ум, а заборави на доброту или је то по њему за мање, ниже људе, и упропасти дабоме свој живот и живот својих ближњих. Јер, сви ти велики злочинци, преваранти, они имају развијен ум и често велике способности и школске чак, разрађене. А дабоме, доброта што рекох и она је недовољна и мањкава.

Ту је дакле решење за човека хришћанина. Развијати ум од Бога нам дат и њиме смо поред другога ми различити од осталих живих бића који имају само инстинкте. Имамо и ми инстинкте, али имамо ум дарован нам од Бога и чиме нас је Он уздигао. Имамо и срце и вољу и слободу.

Нека Господ поучи нас и помогне да увек имамо и развијамо ум и доброту, Њему за славу, нашој породици, нашем народу и свему човечанству на корист, а нама и њима на спасење. Бог вас благословио!

 

БЛАЖЕНОПОЧИВШИ ПАВЛЕ СРПСКИ

[JESSY]

''Mudar čovek ne kaže sve što misli, ali misli sve sto kaže.'' - Francuska poslovica

[JESSY]

„Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови“
                         О БЕЗАЗЛЕНОСТИ И МУДРОСТИ

„Ето,ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! А чувајте се од људи јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас. И пред старешине и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима. и незнабожцима. А кад вас предаду не брините се како ћете или шта ћете говорити: јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их. И cвu ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти“.
 
(Матеј 10, 16-22; Зач. 36)
 
Бити заиста човек у овоме свету, то је бити као овца мећу вуковима, јер „сав свет у злу лежи“ (Јн. 5, 19). Говорио сам, да поновим, то треба да запамтите добро: овца међу вуковима је у опасности са две стране. Прва је да је вуци онемогуће, односно да је раскину. Зато вас Син Божији не шаље. Друга је опасност да овца видећи и закључивши да се међу вуковима не може одржати друкчије него само као вук, да и она постане вук, да наоштри зубе, да научи да урла, папке претвори у канџе и од овце постане вук. Христос нас не шаље ни за то, него да ми својом вером и животом по тој вери приволимо вукове да постану овце Христове, ако хоће.
Да се ослободимо обеју опасности, Христос даје решење и каже: „будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови“. Мудрост ће вас сачувати да вас вуци не онемогуће, да вас раскину. А безазленост, доброта, ће вас сачувати да ви не постанете вуци. С друге стране то значи и то да ми своје умне, разумне способности можемо да развијемо све више и више, бесконачно, али под условом да паралелно са тим развијемо у себи и доброту, јер ће онда доброта давати равнотежу. Ум је, што је овога света, које гледају заједно с нама и муве и пчеле са својих хиљаду очију. Али ми умом видимо оно што не могу да виде, то су оне унутрашње духовне стварности и вечност.
Али ум је хладан. Сече понекад кроз срце, поред срца. Доброта је насупрот томе топла, али слепа. У нашем народу се, то понављам, каже: Добар и луд браћа. Тј. ако је неко само добар а мале памети, свако га не само искоришћава него и исмејава, подмеће му ногу. Е, да не би нам ум прешао у злоћу, што кажу, а доброта да не би прешла у глупост, треба сјединити и ум и доброту. То је прави човек еванђелски, права личност хришћанска православна. И ум и доброта.
У опасности смо да човек развија ум, а заборави на доброту или је то по њему за мање, ниже људе, и упропасти дабоме свој живот и живот својих ближњих. Јер, сви ти велики злочинци, преваранти, они имају развијен ум и често велике способности и школске чак, разрађене. А дабоме, доброта што рекох и она је недовољна и мањкава.
Ту је дакле решење за човека хришћанина. Развијати ум од Бога нам дат и њиме смо поред другога ми различити од осталих живих бића који имају само инстинкте. Имамо и ми инстинкте, али имамо ум дарован нам од Бога и чиме нас је Он уздигао. Имамо и срце и вољу и слободу.
Нека Господ поучи нас и помогне да увек имамо и развијамо ум и доброту, Њему за славу, нашој породици, нашем народу и свему човечанству на корист, а нама и њима на спасење. Бог вас благословио!
 
16.јануар 1997.
Беседа на Светој Литургији у четвртак 33. по Духовима у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог.
Преузето из књиге:  Пут у  живот – Патријарх српски Павле

 

Православни мисионар