Život sa navikama

[Аурор]

Što razgraničenje ljudskog ponašanja i ličnosti nije hrišćanski?

Hvala na lepim rečima.

а шта си стварно мислио под овим?

Pročitaj malo pre tog posta.

[Сефора]

Проблем психичких болести решава се доста једноставно код човека који познаје учење Православне Цркве о страстима. Истина, потребно је неко искуство у разликовању страсти, али оно се стиче доста брзо. Но материјализам који је лекарима наметнут и који је за њих постепено постао уобичајен, приморава их да сматрају да је промена карактера – последица болести, док је у стварности промена карактера под утицајем страсти – узрок болести. Лако се дâ приметити да је код људи који пате од хистерије у карактеру изражена сујета, а код неуротичарâ – охолост. Туга и униније подстичу на лутање (дромоманију – болесни нагон за лутањем) не само појединце него чак и цели народ, а та страст за лутањем се чује и о себи непобитно сведочи у њиховим песмама. Добро познати епилептички карактер (злобност, раздражљивост, самоувереност, нестрпљивост, тврдоглавост, сервилност, ласкање) узрок је “узвишене болести”, а у карактеру онога који пати од шизофреније увек се испољавају склоност ка маштању, самовоља и умишљеност. Но људи који објективно пате од неке болести не виде оно што околина види или пак неће да се растану с гресима који унакажују њихов живот, баш као што алкохоличари не признају своје пијанство или не желе да се од њега растану. Многи болесници посећују храмове и кају се, али испуштају из вида оне грехе који су узрок њихових невоља. Јер ма колико да се кајеш због грамзивости и стомакоугађања, лењост и маштање се неће смањити ако се човек не супротстави управо њима.

У још тежој ситуацији су болесници који пате од соматских болести, код којих је иначе веза између страсти и страдања мање видљива. И како онда да се онај који пати од бронхијалне астме успешно супротстави сопственој упорности и да се окрене ка попустљивости, а онај који болује од обољења штитне жлезде да одбаци ревност која није по Богу и да прихвати умереност и поступност.

Исто тако би се могли набројати узроци исхемичне болести срца, упала унутрашњег слоја артерије, чира на желуцу и на дванаестопалачном цреву, хипертоничне болести и других. Но иако нам се патогенеза неких обољења и њихова зависност од присуства тачно одређених страсти чини довољно разумљива, ипак нам није пошло за руком да откријемо узрок низа болести. Преостаје нам само да констатујемо: узрок присуства неке болести је тачно одређена страст. У овом последњем случају може се разговарати о томе да свака мисао, замишљање догађаја и ситуација, и свога понашања у њима, активира и доводи у стање функционалне спремности строго одређене системе у људском организму. Може се сматрати да код човека који се стално мислено обраћа објекту своје склоности, ти системи хипертрофирају или се исцрпљују; схватљиво је зашто је узрок бронхијалне астме упорност, а упале унутрашњег слоја артерије – бојажљивост, али никако да се открије зашто и како плашљивост доводи баш до чира на дванаестопалачном цреву или да се схвати зашто се неке страсти испољавају на тачно одређени начин у мимици и гестикулацији. Те претпоставке и запажања, ма како се чинили сумњичавима или саблажњивима, захтевају проверу, али засада нико није показао заинтересованост за то. Па и сами болесници више су склони да дају сав новац за “чудотвореће” лекове и да за себе направе спољашње услове у којима ће бити поштеђени, него ли да признају сопствено учешће у формирању обољења и да се потруде на мењању унутарњег душевног стања. Јер до те промене може се доћи само кроз покајање, а за покајање је неопходно признање сопствене грешности, што савременом човеку веома тешко пада и што код њега изазива протест. Још већи протест изазива разматрање узрока оболевања деце млађег узраста: јер ако је узрок болести грех, а сама деца су још увек безгрешна, онда су узроци њихових болести греси родитеља, греси који буквално продиру у дечији организам и прожимају га и пре његовог доласка на свет, а и касније. Није узалуд речено да ће одмазда потомству за грехе родитељâ бити до трећег колена, јер се чак и у свакодневном животу може наћи много примера да су управо родитељи и нехотице главни узрок душевних и телесних патњи сопствене деце.

Управо оне методе лечења које су уобичајене у савременој медицини у огромној већини случајева не уклањају узроке болести, него њене манифестације и свакако могу донети олакшање, али не увек и излечење. Уосталом, тражење помоћи од медицине ни у ком случају није за осуду, но исто тако не треба од тога очекивати оно што медицина није у стању да пружи.

текст преузет из књиге

страсти и њихова пројава кроз соматске и нервно-психичке болести

[Милан Меденица :)]

јел то ова књига?

http://www.vidovdan.org/arhiva/print370.html

[Сефора]

јел то ова књига?

http://www.vidovdan.org/arhiva/print370.html

јесте, али је нема на интернету. Ја сам је купила у манастиру Ковиљ.

[Сефора]

из свега реченог сасвим је јасно да је човеку знање о гресима животно потребно. Познавање грехова неопходно је за обраћање ка врлинама, ка животворним јеванђељским заповестима, ка Богу.

[Аурор]

из свега реченог сасвим је јасно да је човеку знање о гресима животно потребно. Познавање грехова неопходно је за обраћање ка врлинама, ка животворним јеванђељским заповестима, ка Богу.

[Сефора]

из свега реченог сасвим је јасно да је човеку знање о гресима животно потребно. Познавање грехова неопходно је за обраћање ка врлинама, ка животворним јеванђељским заповестима, ка Богу.

не испитујемо људе ко су и одакле су ...

уколико те занима тако нешто, можеш да поставиш на пп, а други корисник има право да ти не одговори ...

Меда.

0110_hahaha о чему ти причаш ?

[Guest]

[Guest]

SEDAM I PO / Neumerenost u jelu i piću

[Guest]

7 i po - Zavist FULL

[Guest]

Sedam i Po - Srebroljublje 1/2

[Guest]

[Guest]

[Сефора]

потреба да се с људима из окружења подели осећање радости и весеља, изражавајући то речима и понашањем у време када нису заузети послом; не треба сметати околини.

bighugbighug

ово је врлина

[Сефора]

Потреба да реалност ( себе, ближње и окружење ) прихватамо онаквом каква она јесте, непристрасно бирајући начин свога понашања у датој реалности.

Дуготрпљење је - не помишљати ништа против ближњега.

bighugbighug

ово је врлина