Да ли је ближњи увек оличење кривице за наш его?...

[Никола Ђоловић]

Људи су такви, маса је таква, гето је такав, друштво је такво, да увек тражи жртву, некога кога ће да окриви за лично незадовољство у нечему. Голгота итекако има савремену димензију. Довољно је набасати на једно пијано друштво у парку да човек изгуби ни због чега живот само зато што је скупина у њему видела оличење и кривицу свог несрећног живота. Довољно је набасати на порнографију и видети да сваки протагонист или посматрач заправо тражи жртву, потчињен и немоћан положај другог, као кривца за свој личносни статус. Знао је то и Онај који је заштитио блудницу од каменовања јер је видео у свима исти тај однос који и данас постоји. И за такве се жртвовао, само да би они нашли свој мир у заједници са Њим. Изван те заједнице, жртвовање остаје. И зарад чега? Само да би видели бљесак смрти у очима другог као највеће достигнуће. А Бог је подарио Вечни Живот својом смрћу али се људи и даље спотичу умом и срцем као да је учешће у тој благодатној стварности највеће понижење. 

[Зорица екс Милева]

Да све је ствар односа. Не знамо да се односимо са љубављу према ближњем. Питајте било кога (па и мене наравно) ко је крив за неки неуспјех, пад незадовољство итд. мало ко ће одговорити ја сам крив. Склона сам често рећи васпитање, друштво, пад система вриједности је утицало на то да се ја у овом тренутку осјећам лоше. Тешко је себе окривити за сопствене грешке, изборе, разочарења, а најтеже је признати другом да си се огријешио о њега. Ех, некад ме таква туга ухвати, због сопствене неспособности да увидим реално и истинито колико гријешим према другима. Даће Бог да то увидим и исправим.

[Зосима]

Ех, некад ме таква туга ухвати, због сопствене неспособности да увидим реално и истинито колико гријешим према другима. Даће Бог да то увидим и исправим.

Ово није први пут да се жалиш на твој погрешан однос према људима,што ће рећи да си увидела проблем,те је крајње време да се исправљаш,а не стално да кукумавчиш по форуму...

[Зорица екс Милева]

Ех, некад ме таква туга ухвати, због сопствене неспособности да увидим реално и истинито колико гријешим према другима. Даће Бог да то увидим и исправим.

Ово није први пут да се жалиш на твој погрешан однос према људима,што ће рећи да си увидела проблем,те је крајње време да се исправљаш,а не стално да кукумавчиш по форуму...

Хвала ти Макс, као и увијек пун си разумијевања.

[Зосима]

Хвала ти Макс, као и увијек пун си разумијевања...

...али и љубави,то ти није пало на памет... 1405_love

[w.a.mozart]

[Никола Ђоловић]

:cheesy:

[w.a.mozart]

čitam ovo pa se setih jedne situacije iz tinejdžerskog perioda... u kafić ulazi dečko sa curom a ja sedim sa svojom curom i pijuckam piće.. imao sam tada prilično dugu kosu... lik je bio,što bi se reklo,uradjen... gledamo se par sekundi i on kaže... ja ću tebe da ošišam,znaš... pod hitno.. sva sreća da mu je cura bila razumna pa ga odvukla napolje... ko zna šta bi bilo.... bio je grmalj....  :cheesy:

vidjam ga i danas u prolazu ponekad... kažu da se skinuo sa igle i da se bavi sportom 

još je veći grmalj....

u suštini,najlakše je ali ne i najmudrije okriviti drugog jer nam ego to sufleriše... a gde nema ljubavi ego kolo vodi... i obrnuto... setimo se brata starca Zosime i scene kada je molio ptičice da mu oproste.....

znate kako to kod dece izgleda.... mama mi rekla-ili tata,zavisno od situacije

[Сефора]

Реч ЉУБАВ се веома често погрешно тумачи !

[Evdokija]

Тешко је себе окривити за сопствене грешке, изборе, разочарења, а најтеже је признати другом да си се огријешио о њега. Ех, некад ме таква туга ухвати, због сопствене неспособности да увидим реално и истинито колико гријешим према другима. Даће Бог да то увидим и исправим.

Драга сестро, не познајем никога ко не пада на овај начин који ти овдје наводиш, али знам многе, који ни не увиђају да су погрешиви у свом односу према  другима. Радуј се, јер док је теби Бог, добри,  дао да увидиш - да не увиђаш колико гријешиш према другима, знај да ти има и лијека и вијека. У читавом твом исказу, једино проблематично мјесто је ово - због сопствене неспособности. С Божијом помоћу, потруди се да одбациш ову - несумњиво - лажну помисао са којом си се сагласила, јер њом те  нечастиви осљепљује и држи у замци. Само ти, непоколебиво, одбацуј свако самооправдање (јер, баш свако је, лажно) и настави да полажеш своју наду на Господа. Нико, ко је са Богом, није неспособан.  smiley-dance007  хвала за све!

[Јефимија Крунић]

Хм, пуна су нам уста приче о љубави, срца која би требало да буду чиста и тако то.. али заиста је тешко бити отворен за љубав. За тако нешто морали би да се испразнимо од сопствене воље, и да пустимо друге да заживе у нама такви какви јесу без предрасуда о томе какви би требали да буду.  Парадоксално али права љубав не трпи ниједан познати систем вредности. Она не потпада под етичке норме, па да само волимо оно што је лепо добро и корисно,већ супротно волимо неког због његове једиствености.

 Препоручујем да погледате ову емисију,која је на You Tube постављена из три дела.