Манастир Ковиљ

[ribar]

MESTO MIRA I LJUBAVI BOŽJE

Na obodu blagorodne bačke ravnice, nadomak Novog Sada, uzdižu se zvonici manastira Kovilj,

duhovnog utočišta zaista velikog broja, naročito mladih, Ijudi.

Po predanju, manastir Kovilj nastao je u XIII veku, a osnovao ga je sveti Sava. Smatra se da su se

na ovom mestu, na kojem se danas nalazi manastir, izmirili ugarski kralj Andrija II i Stefan

Prvovenčani. U tome je posredovao i izmirenju doprineo brat Stefana Prvovenčanog sveti Sava.

Na mestu izmirenja dve vojske i dva naroda bila je podignuta bogomolja, kao svedočanstvo

uspostavljenog mira. Odmah po njenom podizanju, u bogomolju su ušli monasi iz manastira Ziče,

što znači da je manastir Kovilj počeo da funkcioniše kao svojevrsni metoh manastira Ziče.

Nažalost, prvobitna bogomolja nije sačuvana, kao ni crkva koja je na njenom mestu podignuta u

XV veku.

Današnja

crkva

manastira Kovilj potiče

iz

XVIII

veka.

Interesantna je i stoga

što svojom arhitekturom

podseća na srpske

srednjovekovne

manastire, a najviše na

manastir Manasiju koji

joj je bio arhitektonski

uzor. Po tome se

manastirska

crkva

razlikuje od drugih na

teritoriji Bačke gde su

crkve

mahom

u

baroknom stilu jer je

najveći broj njih zidan u

vreme

vladavine

Austrougarske koja je

diktirala arhitekturu, ali i

način

bogosluženja,

način pojanja i crkvenu

umetnost

uopšte.

Ikonostas

u

crkvi

naslikao je Aksentije

Marodić

koji

se

školovao u Italiji i ovaj

ikonostas

je

radio

ugledajući

se

na

renesansne

majstore.

Značajno je da je on

ikonostas

naslikao

dobrim

delom

kao

uzdarje jer su monasi

ovog manastira pomogli

njegov boravak i njegovo školovanje u Italiji.

BRATSTVO MANASTIRA

Ali, manastir ne čine prvenstveno zgrade hram i konaci, nego zajednica ljudi koja u njemu živi.

„Manastir je zajednica ljudi koji su, da se tako izrazim, ranjeni strelom Ijubavi božje i to do te mere

da su bili spremni da se odreknu svega što ovaj svet nudi i da dodu na jedno mesto koje jeste

mesto molitve, gde se kroz molitvu izgrađuje mir između Boga i čoveka, izmedu čoveka i čoveka i

između čoveka i prirode. Tu se uspostavlja mir i u čoveku samom, harmonija između njegovog

duhovnog i materijalnog, telesnog aspekta", kaže episkop jegerski Porfirije, vikar Bačke eparhije,

Bratstvo manastira Kovilj broji 30 monaha, što Kovilj čini jednim od najbrojnijih muških manastira u

okviru Srpske pravoslavne crkve. Skoro polovina monaha je visokoobrazovana, a deo njih

nastavlja obrazovanje i usavršavanje u teološkim naukama. Ovih dana, jedan od njih upravo

završava studije u Rimu, i, odmah potom, odlazi na poslediplomske studije u Grčku. Jedan monah

je lekar, oftalmolog, te će u Kovilju uskoro biti otvorena besplatna oftalmološka ordinacija. Među

monasima Kovilja ima i stranaca. Jedan je Novozelanđanin, drugi Bugarin, pa Slovak... Svi rade na

manastirskom imanju od oko 50 hektara, jer život od svojih ruku i svog truda jeste jedan od

principa manastirskog života. Uz redovne molitve i

rad na imanju, pevaju u čuvenom, značajnim

nagradama ovenčanom, manastirskom horu koji

neguje tradicionalno vizantijsko pojanje, slikaju

ikone, prave sveće... Nadaleko su čuveni med od

belog bosiljka, voćne rakije, konjak i liker od oraha

manastira Kovilj.

BUKVAR PRAVOSLAVLJA

Pa ipak, Kovilj je u javnosti postao poznat

prevashodno po televizijskoj emisiji „Bukvar

pravoslavlja" koja je na TV Novi Sad i I programu

RTS emitovana skoro deset godina. Vođa projekta

bio je vladika Irinej, a vladika Porfirije i monasi

manastira Kovilj radili su na projektu. Vrlo brzo je

usledila reakcija na njihov „izlazak iz manastira".

Neuobičajeno veliki broj ljudi počeo je da dolazi u

Kovilj. Dolazili su ljudi radi običnih duhovnih

razgovora i zbog potrebe da se ispovedaju, ali

stizali su u velikom broju i oni koji imaju duboke

egzistencijalne, duhovne, psihološke i sve druge

probleme sa kojima se suočava moderan čovek.

Neki su rešenja tražili na pogrešan način pa su

posrnuli u alkohol, drogu i delinkvenciju.

Pokazalo se da razgovori sa duhovnicima pomažu i to je usmerilo deo manastirskih aktivnosti.

Svakodnevno se sreću u manastiru, a sada u napuštenoj školi na Čeneju prave i kamp u kojem će

pružati pomoć mladim ljudima. „Bez pretenzija da imamo rešenje za probleme koji muče ljude, mi

se trudimo da makar elementarno razumemo njihovu muku i koliko je to moguće, oslanjajući se na

Boga, da im pokažemo jevanđeljsku i hrišćansku ljubav", kaže vladika Porfirije.

Episkop jegerski Porfirije zamonašio se u manastiru Dečani 1985. godine, u svojoj 24. godini

života. Već je privodio kraju studije arheologije, ali je već jasno znao da se neće time baviti, pa se

upisao na teološki fakultet. Diplomirao je u Beogradu, a doktorirao u Grčkoj. „Nema racionalnog

objašnjenja kako neko postane monah", kaže. „Jednostavno osetite ogromnu ljubav prema Bogu i

potrebu da mu posvetite čitav svoj život tako što ćete ga staviti u svrhu crkve." U Kovilj je došao na

poziv episkopa Bačkog Irineja 1990. godine, sa ciljem da udahne život opustelom manastiru, orga-

nizuje bratstvo i obnovi urušenu crkvu. Za episkopa je izabran 2000. godine na Saboru u

Beogradu. Profesor je na Teološkom fakultetu u Beogradu na katedri za pastirsku psihologiju, koju

je nedavno nasledio od svog profesora Vladete Jerotića.

POZNATI ŽITELJI

Mnogo je obrazovanih, izuzetnih ljudu, u istoriji manastira Kovilj. Najpoznatiji žitelj ove

svetoarhangelske obitelji bio je Jovan Rajić, vrhunski bogoslov svoga vremena koji je istinski bio

upućen i u profane nauke. U njegovo vreme, kada se htelo reći da je neko učen, govorilo se da je

„učen kao Rajić". Znamenit monah bio je i Georgije Branković, potonji patrijarh, koji se ovde

zamonašio. Bilo je poznatih muzičara. Jedan od takvih je Damaskin Davidovič koji je završio

muzički konzervatorijum u Beču, a u Kovilju je oformio bogatu muzičku biblioteku kojoj ni danas

nema ravne u Srbiji. Poznato je i da su do Drugog svetskog rata ovde visile slike Ticijana i Rafaela.

Sačuvano je nešto od otmenih salona u kojima i danas primaju posetioce.

Od ogromnog imanja koje je manastir imao od vremena Marije Terezije nije ostalo mnogo, ali

sačuvano je ono najvažnije - duh i vera. Neguju se tako da privlače ljude iz celog sveta. Neki dođu

u posetu, neki da ostanu. Otac Sava, monah manastira Kovilj došao je sa Novog Zelanda pre

petnaest godina. Potiče iz porodice katolika i protestantkinje, a prešao je u pravoslavlje i

zamonašio se u šesnaestoj godini. „Tražio sam istorijski kontinuitet", kaže, „ranovremenski i

današnji. Najbliža tome je pravoslavna vera." Porodica je to prihvatila. Godinu dana bio je monah u

Australiji, a onda je tražio da dođe u Srbiju. Prešao je ceo svet da dođe u Kovilj. Tu je našao sve

što mu je potrebno.

Izvor:“Review“

[ribar]

Ковиљски монаси поју канон благодарни Пресветој Богорoдици

[ribar]

MANASTIRSKA BOLNICA NA SALAŠU U ČENEJU: MOLITVOM PROTIV ZLA NARKOMANIJE

Zajednica „Zemlja živih” u Čeneju formirana je pre nepune dve godine, kao prvi takav poduhvat pod okriljem Srpske pravoslavne crkve..

NOVI SAD – Bratstvo manastira Kovilj godinama je odredište mladih koji traže pomoć u nastojanju da se izvuku iz pakla narkomanije. Monaštvo koje predvodi vladika jegarski Porfirije prima ih otvorena srca i hrabri da krenu putem izbavljenja. Pošto manastir nije imao mogućnosti da nevoljnicima obezbedi duži boravak u manastirskom konaku, pronađen je dodatni prostor za smeštaj ovih ljudi, pa je tako formirana zajednica na jednom salašu u Čeneju, u kojoj zavisnici žive i rade pod nadzorom sveštenika, ali i drugih stručnih lica.

– Zajednica „Zemlja živih” u Čeneju formirana je pre nepune dve godine, kao prvi takav poduhvat pod okriljem Srpske pravoslavne crkve. Članovi zajednice na salašu borave neprekidno od jedne do tri godine i tamo obavljaju razne poslove, bave se sportom i drugim aktivnostima. Postoji vreme i za molitvu, jer naš rad sa ovim ljudima je zasnovan prvenstveno na učenju crkve. Ukazujemo im na smisao postojanja, da je život radost, da ljubav postoji i da uvek postoji neko ko vas voli onakvim kakvi jeste, a to je Bog – priča nam domaćin u ovoj zajednici, otac Jelisej (Kapor), sabrat manastira Kovilj.

U zajednici su se našli ljudi iz različitih krajeva, veli monah Jelisije, baš kao što i manastir Kovilj pohode ljudi iz svih delova sveta. Dobar glas se daleko čuje, pa se tako javljaju ljudi iz čitave Evrope, Kanade, Amerike i Australije.

– Zovu i dolaze i sami narkomani, ali često i njihovi roditelji. Interesovanje je toliko veliko da smo odmah po formiranju zajednice u Čeneju krenuli u potragu za sličnim objektom koji bi služio istoj svrsi pa smo obezbedili kuću u Vilovu, a verovatno ćemo obezbediti još jedan objekat blizu samog manastira – kaže monah Jelisije.

– Svi koji nam dolaze tvrde da su prethodno sve pokušali da se „skinu” sa opijata, ali da nisu mogli, pa ako je to tako, ispada da im je naš manastir poslednja nada. U takvoj bezizlaznoj situaciji, najvažnija je čvrsta odluka da se sa drogom prekine – nastavlja Jelisije – da se krene putem duhovnog i fizičkog izlečenja. Zato smo osmislili nekoliko etapa u čitavom postupku, koje traju nekoliko meseci i koje prethode njihovom useljenju u čenejski salaš. U tome nam pomažu profesor Pantić iz Vojnomedicinske akademije i dr Belica iz Novog Sada. Potom ih polako uvodimo u život u zajednici, tako što jednom nedeljno dolaze da rade, a tek kada se ta etapa uspešno pređe, sledi useljenje u zajednicu. Značajnu pomoć imamo i od onih koji su prošli ili znaju kako funkcionišu slične zajednice koje deluju pod okriljem Rimokatoličke i Protestantske crkve.

Iz ove zajednice moguć je izlazak samo uz blagoslov.

Vladimir Filipović (28), iz Sarajeva, kaže da je deset godina zavisnik od droge. U Čeneju boravi 11 meseci.

– Ovde sam došao da tražim spas, pošto sam bio na samom dnu. Počeo sam da se drogiram dok je u Bosni besneo rat, i to morfijumom pošto je on u ratu bio najdostupniji – priča Vladimir i nastavlja:

– Malo-pomalo, primakao sam se heroinu i da bih došao do njega krao sam… Bio sam sve ono što je najgore. Morao sam to da radim da bih bio „normalan”, a u stvari tada sam bio nenormalan. Za desetak godina, koliko sam zavisnik, prošao sam sve terapije, bolnice i druge ustanove, ali mi ništa nije pomoglo. Uništio sam porodicu, izgubio prijatelje… Za manastir Kovilj je u Sarajevu čula moja majka, tako sam došao ovde da uz molitvu, rad, red i disciplinu nastojim da se oduprem zlu koje me je spopalo.

Problem sa narkomanima, kako ističu koviljski monasi, ne može se rešavati samo lekovima. Zavisnicima je potrebno pružiti nešto više, jer, kako kažu, njihov problem nije „hemijske” prirode, pa da ga hemija rešava, već duhovne. Iguman Kovilja vladika Porfirije svedoči o tome da su usamljenost i osećanje nedostatka ljubavi osnovni problemi narkomana, bez obzira na to da li je reč o njihovom subjektivnom doživljaju, ili je objektivno zaista tako.

– Moguće je da mu je u ambijentu u kojem je živeo ukazano dovoljno ljubavi, ali da on nije uspeo da je prepozna i primi zbog toga što je imao dublji suštinski duhovni poremećaj. Mi u manastiru pokušavamo da im pružimo ono elementarno, da razumemo muke i ono što ih je dovelo do toga da potraže utehu u drogama i u bekstvu od realnosti. Onda pokušavamo da im pomognemo da pronađu smisao i razloge svoga postojanja kako bi imali motivaciju da se bore sa svojim problemima i za život uopšte – kaže vladika Porfirije (Perić).

Milan Laketić

Izvor:Politika, 11.01.2007.

www.manastir-lepavina.org

[Баба]

4.јун 2009.

Између 6 и 7 сати.

[Баба]

[Баба]

[Баба]

[Баба]

[PACTKO]

http://www.pravoslavlje.nl/foto_manastiri_crkve/manastir_uspenije_backo_petrovo_selo.htm

http://www.facebook.com/pages/Backo-Petrovo-Selo/Manastir-Uspenja-Presvete-Bogorodice-Backo-Petrovo-Selo-Manastir-Vodica/227118894442?ref=mf

http://www.zemljazivih.info/

Материјална помоћ заједници

http://www.facebook.com/notes/manastir-uspenja-presvete-bogorodice-backo-petrovo-selo-manastir-vodica/materijalna-pomoc-zajednici/135452129820859

петак, јул 16, 2010 у 1:04 по подне

* С обзиром да је пројекат ''Земља живих'' бесплатан за штићенике а средства у заједници обезбеђујемо путем донација од стране добронамерних људи, слободни смо да Вас молимо за помоћ у виду:

*

* - новчаних донација

* - хране

* - средстава за хигијену (личну и кућну)

* - гардеробе, постељине

* - грађевинског материјала

* - сировог медијапана

* - канапа за бројанице

* - штофа за постељину

* - домаћих животиња и хране за њих

* (кокошке, свиње, козе, гуске...)

* и шта год сте у прилици...

*

*Заједница је конципирана по угледу на организована сеоска домаћинства како би штићеници научили да постану добри домаћини, корисни и себи и друштву, једном речју уче се корисном и богоугодном животу. Живот на салашима се одвија кроз разне активности као што су, ратарство, повртларство, воћарство, виноградарство, брига о домаћим животињама, каширање икона (на медијапану), плетење бројаница, израда тамјана, дуборез, а у женској кући још и шивење постељине, вез, иконопис и слично. Све су то активности које помажу штићеницима како да правилно испуне време у току дана, тако и да науче неке корисне активности које им могу помоћи у животу након изласка из заједнице кроз стицање радне навике чије су последице вишеструко корисне.

* С' тим у вези, потребан нам је репроматеријал и оруђе за поменуте активности као и СВЕ оно што је потребно једном просечном домаћинству савременог човека. Такође, о тренутно најактуелнијим потребама се можете распитати и путем телефона неког од васпитача или канцеларије заједнице које можете наћи у рубрици ''контакти''.

* Адреса:

* Земља живих

* Змај Јовина 4

* 21000 Нови Сад

*

* Динарски (жиро) рачун: 355-1075152-19

* ЕУО Епархија бачка

* за Земљу живих

*

* ( ускоро: девизни рачун и инструкције за слање из иностранства )

Инструкције за слање новца из иностранства

http://www.zemljazivih.info/

..................................................................................................

(  € )

    * SWIFT/BIC: VBUBRS22 (VOJVOĐANSKA BANKA   a,d. NOVI SAD)

    *  Beneficiary Customer:  IBAN : RS35355000320003472518

    * EPARHIJSKI UPRAVNI ODBOR EPARHIJE BAČKE

    * GIMNAZIJSKA 1  21000 NOVI SAD

    * EUR CORRESPONDENTS:

    * Commcrzbank AG, Frankfurt am Main.    SWIFT/BIC :  COBA DE FF

    *  Deutschebank AG, Frankfurt am Main.  SWIFT/BIC :  DEUT DE FF

...................................................................................................

( $ )

    * SWIFT/BIC: VBUBRS22 (VOJVOĐANSKA BANKA  a.d. NOVI SAD)

    * Beneficiary Customer:  IBAN : RS35355000320003473003

    * EPARHIJSKI UPRAVNI ODBOR EPARHIJE BAČKE

    * GIMNAZIJSKA 1  21000 NOVl SAD

    * USD CORRESPONDENT:

    * American Express Bank LTD, New York USA,  SWIFT/BIC:  AEIBUS33

[Сефора]

smej.gif

[Emilijan]

Obozavam da slusam njihovo pojanje   

mense0198626478946378946

[Душко Дугоушко]

Ковиљ:

                     1. telefon: 021/888-020

                     2. telefax: 021/889-699

                     3. e-mail: [email protected]

                     4. adresa: Manastir Svetih Arhangela 21234 Kovilj, Srbija

[Prolece]

[Ред Змаја]

- Манастир Ковиљ је манастир Српске православне цркве у Бачкој, у северном делу Србије. Налази се поред села Ковиљ близу Новог Сада. Обновљен је 1705-1707.
Према сачуваном предању основао га је први српски архиепископ Свети Сава у 13. веку. Братство манастира Ковиљ годинама је одредиште младих који траже помоћ у настојању да се извуку из пакла наркоманије.
Пошто манастир није имао могућности да невољницима обезбеди дужи боравак у манастирском конаку, пронађен је додатни простор за смештај ових људи, па је тако формирана заједница на једном салашу у Ченеју, у којој зависници живе и раде под надзором свештеника, али и других стручних људи.
Заједница „Земља живих“ у Ченеју формирана је пре непуне две године, као први такав подухват под окриљем Српске православне цркве. Чланови заједнице на салашу бораве непрекидно од једне до три године и тамо обављају разне послове, баве се спортом и других активности. 

[Ред Змаја]

Фотографије Манастира Ковиљ