Одбрана својине постаје дозвољена и у Србији?

[RYLAH]

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:562663-Odbrana-svojine-ljudsko-je-pravo  

Одбрана својине људско је право

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ | 16. август 2015. 22:00 | Коментара: 2

Нови Грађански законик омогућиће заштиту имовине, без страха да би лопов могао да поднесе тужбу. Крадљивац кола судски је гонио власника који га је савладао због “нелегалног хапшења”. Проблем застарели закони

 

Карикатура Горана Дивца

ПРОВАЛНИЦИ су нам упали у кућу усред белог дана, неколико минута пре доласка детета из школе. Учињена штета била је симболична, али смо били шокирани њиховом дрскошћу и безобразлуком. Полиција је дошла после сат времена, а екипа за увиђај после пет сати. Уградили смо аларм и поднели захтев за оружје. Службеник МУП нам је сугерисао да као разлог не наводимо личну и имовинску сигурност, већ да смо љубитељи оружја! Да ли је могуће да у 21. веку, у сопственој земљи, не смеш да штитиш приватну својину? Како заштитити породицу и имовину, а не прекршити закон?

 

Прича З. Р. из Београда само је једно од многобројних сведочења људи који су због недостатка адекватних норми деценијама били препуштени на милост и немилост провалника, лопова, правих и лажних инвеститора, џепароша...

Дрскост провалника, заштићених “шупљикавим” законима ишла је дотле да упадну у стан у подне, и “обрсте” све из фрижидера. Понекад би се власници изненада појавили, а лопови би мирно ишетали, јер знају да ће ако буду нападнути одговарати. Пре две године, у Београду је забележен случај убиства провалника. Убио га је власник стана, који је затим ухапшен и окривљен за убиство. Убијени провалник је иза себе имао 50 криминалних радњи, махом провала.

Посебно је “егзотичан” случај човека који је приметио провалника како му обија кола, савладао га и закључао до доласка полиције. Лопов је приведен, узети су му подаци, и убрзо је пуштен. После извесног времена, власник кола добио је позив за суд јер га је лопов тужио за противправно лишење слободе! Епилог приче остао је непознат.

 

БЕЗ ПРАВЕ ПРИВАТИЗАЦИЈЕАНТИЋ се пита да ли је у Србији заиста спроведен процес приватизације, који подразумева успостављање личне одговорности појединца, насупрот колективној неодговорности. Каже, у последњих четврт века ништа се суштински није променило. И данас је доминирајућа државна својина, која је великим делом непописана и кроз различите злоупотребе, волшебно се претвара у приватну.

Колико је приватна својина била слабо заштићена, од Другог светског рата наовамо, не показују само многобројне конфискације, национализације и експропријације, већ и свежији примери. Рецимо, ако вам неко украде косилицу за траву, ви откријете ко је и отмете му, лопов има рок од месец дана да поднесе државинску тужбу за сметање државине. Како тврде адвокати, добиће је сигурно јер суд не улази у то чије је косилица власништво, већ ко ју је последњи држао! Државински спор је по правилу хитан. Ако хоћете своју косилицу назад, морате лопова да тужите и чекате да вам суд врати имовину, под условом да је лопов у међувремену није продао. Наравно, ови спорови нису хитни и трају годинама.

 

Већину ових и сличних дилема требало би да реши нови грађански законик, чији је нацрт тренутно на јавној расправи. Њиме је први пут својина дефинисана као људско право.

- Свако физичко и правно лице има право на уживање својих добара, на којима има право својине или друго стварно право. Својина се може одузети само у јавном интересу, и то уз правичну накнаду и одговарајуће скупштинске одлуке - рекао је проф. Миодраг Орлић на представљању ГЗ.

Питања својине, али и друга питања из области стварног права, регулисана су Законом о основама својинско-правних односа из 1980, објашњава адвокат Душан Богдановић.

- Он је по обиму регулисања стварног права недостатан и има око 90 чланова. Ову материју су далеко опсежније регулисали пре Другог светског рата српски Грађански законик, у ужој Србији, и аустроугарски у делу Војводине. Жалосно је да су стварно-правни односи и даље регулисани законом из времена некадашње СФРЈ, који је био прилагођен тадашњој идеологији - констатује Богдановић.

 

ПРЕЦИЗНЕ ОДРЕДБЕ, МАЊЕ СПОРОВАНајважнији део ГЗ у књизи о стварном праву односи се на право својине (на различите моделе стицања, престанка и заштите права). Разрађени су и основи стицања својине на основу правног посла, наслеђивања, одлуке суда или других органа, као и на основу самог закона. * Регулисано је и грађење, сађење и сејање на туђем земљишту, као и увећање земљишта. Разрађена су и прецизна правила о стицању својине налазом ствари, права и скривеног блага. Предложена су и савремена решења везана за право сусвојине, заједничку својину и актуелну етажну својину. * Посебна новина су одредбе о праву грађења као временски ограниченом праву да се на туђем земљишту стекне својина постојеће зграде или да стицалац права грађења изгради нову зграду и стекне на њој право својине, кажу аутори ГЗ.

Пикантерија је да се на случајеве који нису доречени поменутим законом примењује Закон о неважности правних прописа донетих пре 1941, који је ступио на снагу 1946. То конкретно значи да се у ситуацијама које нису нормиране одавно превазиђеним законом из 1980, користе грађански законици од пре Другог светског рата, а на појединим територијама чак и шеријатско право, ако није у супротности са Уставом! У таквој ситуацији судска пракса је неминовно постала извор права.

Недоречени, идеолошки и застарели прописи и неажурност српских судова доводе до проблема, неретко на штету грађана. Богдановић наводи пример купопродаје стана:

- Да би неко стекао право својине, потребан му је не само купопродајни уговор већ и укњижба у катастру. Тек с моментом уписа, особа може постати и формални власник и располагати том имовином. Тек тада може да стави хипотеку на стан и да га прода, поклони, препише деци...

Али, као што то бива - постоји и зачкољица. То је такозвана “клаузула интабулати”, односно сагласност земљишно-књижног претходника да се нови власник упише у катастар непокретности. Она је обично или у оквиру уговора или као посебна изјава. Дешава се да инвеститор не стави клаузулу у уговор, да би се обезбедио да ће му бити исплаћене све рате, већ је изда тек на крају исплате. Али, шта ћемо ако инвеститор тврди да није у целости исплаћен, а купац да јесте? Ако се не договоре, следи тужба.

Колико је приватна својина била непожељна и незаштићена, најбоље знају стари власници. Како каже Миле Антић из Мреже за реституцију, најшокантнија мера била је национализација из 1958, која је изгласана у тајности, пред Нову годину. Њоме су власници остали без некретнина које су превазилазиле одређени максимум, али је и подељено власништво, па је власник поседовао само кућу, али не и земљиште на коме је изграђена.

[Ћириличар]

Када је предвиђено да се заврши и усвоји ГЗ?

[RYLAH]

Када је предвиђено да се заврши и усвоји ГЗ?

Доста ће воде да протекне још изгледа.

 

Али мени смета у целој причи то што се овим само одуговлачи решавање овог питања, који и није толико грађанске природе.

 

Решење пре свега треба донети променом Кривичног закона, као и обавезним тумачењем тих нових одредби КЗ-а, где би се употреба силе ради заштите своје имовине у доброј мери декриминализовала, сем код екстремних ситуација. Штавише, чак и сада би то могло да се постигне обавезним тумачењем одредби КЗ-а који говоре о институту крајње нужде.

 

Свођење ствари на нов Грађански законик значи да се и даље бежи од проблема, јер и даље имаш одредбе КЗ-а, као и праксу у досадашњим случајевима ове врсте.

[Tumaralo.]

Дрскост провалника, заштићених “шупљикавим” законима ишла је дотле да упадну у стан у подне, и “обрсте” све из фрижидера. Понекад би се власници изненада појавили, а лопови би мирно ишетали, јер знају да ће ако буду нападнути одговарати.

 

> Pa svejedno bi bili kaznjeni za tesku kradju (1-8 god)? Gazda bi, zbog nasih "supljikavih" zakona, rizikovao do tri godine zatvora zbog protivpravnog lisenja slobode al to sigurno ne olaksava polozaj provalnicima xD

Mislim, nemaju bas razlog da budu toliko samouvereni i nonsalantni.

 

Al sto jes jes trebalo bi se pribliziti zakonskim resenjima i sudskoj praksi drzave Teksas u ovom smislu i dozvoliiti gazdi da oduva provalnika sacmarom.

[RYLAH]

Са позиције власника ствари, кад би ти неко ишетао из стана са вреднич стварима, прода те ствари док га ти пријавиш, после три године суђења добије усковну а ти извисиш за паре јер немаш од чега да му наплазиш, много је боља солуција да га зауставиш на време, ако можеш.

Свако друго решење ти гарантује једино нервозу и губитак.

[Дејан]

Najjača priča koju sam čuo je ta da je lik zaključao sušaru u kojoj su lopovi krali šunke, na kraju je odgovarao zbog protiv pravnog lišavanja slobode.

[kirios1]

Clausula intabulaNDi, valjda?

[RYLAH]

Najjača priča koju sam čuo je ta da je lik zaključao sušaru u kojoj su lopovi krali šunke, na kraju je odgovarao zbog protiv pravnog lišavanja slobode.

Ма то није ни најболеснија прича коју можеш да чујеш. Да видиш тек шта судови раде ликовима са нужном одбраном - неко крене да те бије, ти га испребијаш и онда ти крив. И ту не мислим на садистичко пребијање него чисто да га онеспособиш за неки даљи напад.

[Дејан]

И ту не мислим на садистичко пребијање него чисто да га онеспособиш за неки даљи напад.

Jes vala, a ne znam baš da je neki krimos odgovarao za ovakvo delo, čak i kada ubije čoveka.

U Srbiji dok ne platiš nema pravde, a kad treba lobistima u Ameriku da šaljemo pare, tada glumimo moralizam.

[cloudking]

Ма то није ни најболеснија прича коју можеш да чујеш. Да видиш тек шта судови раде ликовима са нужном одбраном - неко крене да те бије, ти га испребијаш и онда ти крив. И ту не мислим на садистичко пребијање него чисто да га онеспособиш за неки даљи напад.

U vezi sa onim problemom sa autom koji sam opisao u temi "pravni saveti" (mene i suprugu napali alkosi huligani i ostetili auto)- dok je maltretiranje bilo u toku proslo mi kroz glavu da ih prostrem po ulici onako pijane, ali sad vidim da je dobro sto sam do kraja ostao hladne glave... Jbt, jos bih ja posle odgovarao pred zakonom...

[Ћириличар]

Штавише, чак и сада би то могло да се постигне обавезним тумачењем одредби КЗ-а који говоре о институту крајње нужде.

Баш то помислих прије него прочитах реченицу.

 

До сада што сам учио, стекао сам утисак да наше право има огроман број рупа које судска пракса покушава да закрпи, и да је добра у томе у свим правним гранама које се не тичу новца, имовине и пословања. Чим се зађе у те области, настају проблеми. Да ли ми је добар утисак? 

 

U vezi sa onim problemom sa autom koji sam opisao u temi "pravni saveti" (mene i suprugu napali alkosi huligani i ostetili auto)- dok je maltretiranje bilo u toku proslo mi kroz glavu da ih prostrem po ulici onako pijane, ali sad vidim da je dobro sto sam do kraja ostao hladne glave... Jbt, jos bih ja posle odgovarao pred zakonom...

Али занимљиво је када читаш законе, и онако здраворазумски резонујеш, све изгледа сасвим добро регулисано. Али чим се зађе у детаље и у праксу, свашта се нађе.

[RYLAH]

До сада што сам учио, стекао сам утисак да наше право има огроман број рупа које судска пракса покушава да закрпи, и да је добра у томе у свим правним гранама које се не тичу новца, имовине и пословања. Чим се зађе у те области, настају проблеми. Да ли ми је добар утисак? 

 

Не бих рекао. Проблем је у застарелом менталитету целокупне судске праксе. Следствено томе, имаш сасвим сулуда решења која су се с годинама развила. Једино што се не тиче новца, имовине и пословања јесу кривица и управно право, а и ту смо катастрофално заостали.

 

Једноставно, цела филозофија правног система мора да се мења, а за то не постоји воља, нити постоји неко ко би то заиста покренуо и спроводио, и зато имамо овакве ствари. Можда пут и јесте у постепеној еволуцији, па кад се промени Грађански, да се после тога промени и Кривични и тако даље, али не верујем, обзиром на наш заостатак и заоставштину коју нам је комунизам оставио. 

[Juanito]

Не бих рекао. Проблем је у застарелом менталитету целокупне судске праксе. Следствено томе, имаш сасвим сулуда решења која су се с годинама развила. Једино што се не тиче новца, имовине и пословања јесу кривица и управно право, а и ту смо катастрофално заостали.

 

Једноставно, цела филозофија правног система мора да се мења, а за то не постоји воља, нити постоји неко ко би то заиста покренуо и спроводио, и зато имамо овакве ствари. Можда пут и јесте у постепеној еволуцији, па кад се промени Грађански, да се после тога промени и Кривични и тако даље, али не верујем, обзиром на наш заостатак и заоставштину коју нам је комунизам оставио. 

 

Биће боље 2017.

[Ћириличар]

Не бих рекао. Проблем је у застарелом менталитету целокупне судске праксе. Следствено томе, имаш сасвим сулуда решења која су се с годинама развила. Једино што се не тиче новца, имовине и пословања јесу кривица и управно право, а и ту смо катастрофално заостали.

 

Једноставно, цела филозофија правног система мора да се мења, а за то не постоји воља, нити постоји неко ко би то заиста покренуо и спроводио, и зато имамо овакве ствари. Можда пут и јесте у постепеној еволуцији, па кад се промени Грађански, да се после тога промени и Кривични и тако даље, али не верујем, обзиром на наш заостатак и заоставштину коју нам је комунизам оставио. 

Сусрео сам се са старом гардом баш недавно. Додуше није био у питању суд, него директорица једне високе школе, дипломирани правник. Предсједница комисије за упис студената ми је буквално ово трекла:"Не вриједи ти са њом покушавати, она је стара школа, све буквално тумачи и ради само ако јој се директно нешто каже.". Па мајку му, ако ће тако радити, није требала ни завршавати факултет.

 

Па у чему је тачно проблем код судија? Хајд, видим да је један од њих ригидност. Али, и даље ми није јасно како је могуће да се деси нешто попут, ево, овога да лопов може тужити оштећеног? Поготов када је потребно само мало зрнце креативности да се нормално ријеши нешто ( к'о што си навео за институт крајње нужде. Мислим, зар то није очигледно толико? ). Или сам превише млад и наиван?

[Ћириличар]

Биће боље 2017.

https://www.youtube.com/watch?v=JXh0yXbfnY0