Прота Матеја Матејић: Одговор+ Атанасију Јевтићу

[Дража]

A mozda on samo zeli da postigne to ,da ljudi o njemu imaju misljenje kao recimo ti!

А можда то жели да постигне управо епископ +Атанасије!?

А ја своје мишљење не градим на начин како ти то замишљаш.  0705_read

[Дејан]

A mozda on samo zeli da postigne to ,da ljudi o njemu imaju misljenje kao recimo ti!

А можда то жели да постигне управо епископ +Атанасије!?

А ја своје мишљење не градим на начин како ти то замишљаш.  0705_read

da,to sam i rekao,

[ЛазарД]

Боба Бошњаковић: Писмо администратору Епархије рашко-призренске Атанасију

Ваше преосвештенство Епископе Атанасије,

Члан сам религиозне српске породице.  И мамин и татин отац били су свештеници.  Мој деда по мајци, Милан Петковић, свештеник и посланик пре Другог Светског рата у Дрињачи код Зворника дао је свој живот за Српство и нашу Цркву, и мученички преминуо у Дахау 1945. године.  Богољуб Бошњаковић, мој деда по оцу, био је свештеник, протојереј у Сремској Митровици до своје трагичне смрти 1939. године.  То помињем само зато да би увидели да ми је порекло из патријахалне, српске и ни у коме случају “расколнички” склоне српске породице.  Расколништво у нашој Цркви смо тешко прихватали и били смо пресрећни када су се “две” наше Цркве и званично помириле и постале једна.

Мој покојни отац Душан Бошњаковић је био “Љотићевац”, али не о “расколник”  и да је данас жив био би дубоко увређен Вашим инсинуацијама.

И управо због свега тога Ваш одговор нашем Проти Матеји ме је тешко погодио, увредио и мене, и чак можда и унео нелагодност у мени да размишљам о томе да нешто можда и није у реду у нашој Православној цркви ових дана.

Недостојно је Вама да као Епископ на такав начин пишете о Проти Матеји, да га прозивате као “познатим Љотићевцем у мантији”, па “велеученог и малосхватајућег” , “познати, а слабо упознати” и да инсинуирате да можда Прота Матеја  “није ни погледао, а камоли читао” било шта о Божанственој Литургији.  Само зато што је Прота Матеја по Вашем “познати Љотићевац” не даје Вам за право да га називате и расколником и да припада “црквено рушитељским” круговима. То само доказује да знате врло мало о Проти Матеји.  Ви тако говорите о човеку и Проти који је епитом Српства овде у Сједињеним Америчким Државама, једном о најпоштованијих Прота, а да не говорим и најречитијем и најобразованијем, најписменијем Проти о коме не би могло и не би смело ништа негативно да се каже.

Тешко ми је да прихватим да се Ви као Епископ и служите таквим “речником”  и да се упуштате у “рекла казала”, што читајући Ваш одговор Проти Матеји јасно указује.

Ово време у коме живимо није наклоњено нама Србима  и наши Срби на Косову и Метохији свакодневно то осећају и на својој кожи. Њима (И нама свима) је потребна Наша уједињена Црква, Црква на коју могу да се ослоне као што су то могли вековима раније, јер Црква је та која нас је одржала и сачувала кроз све наше тегобе и ратове.

Моја жеља није да Вас вређам него да укажем да се таквим писањем и говором не постиже јединство, него може довести до још веће поделе народа што би била права трагедија за нас Србе.

Целивајући Вашу Свету десницу, остајем одана,

Боба Бошњаковић Шав

[Жика]

Владика Атанасије је велики теолог,али ако се стварно тако дере на свештенике и ђаконе то ми се не свиђа.

Мени је то баш кул!  0104_cheesy

Ма треба по некад да подвикне. Веруј ми.  0104_cheesy

Понекад можда и треба,али уколико то стално ради и за сваку ситницу?

[Жика]

@Obi wan

Лако је теби да причаш,али како би се осећао да си ти његов ђакон и да се стално дере на тебе?

Ако је самокритичан,то је добра особина.

[Ђорђе Р]

То није хистерично дерање, него указивање на грешке, које требају да се исправе, да се ураде како треба. Он само каже на мало специфичан начин, што неком делује као "дерање". Такав му је темперамент, експлозиван и ја га волим због тога. Шта мисли то ти одмах каже, нема завлачења, глумења финоће, да пази да ти не повреди сујету. То је нека потпуна искреност. Наравно да често погреши, и да моли за опроштај због тога. Ја га доживљавам као једно огромно дете, на које не могу да се љутим. Знате како дете зна да буде болно искрено и без неког такта, е такав је мислим он.

Имао сам ту срећу да се једном "издере" на мене, и то не боли уопште, нити смета, него дође као мелем, као отац када ти у љубави укаже на неку грешку, мало оштријим тоном. Да не испадне да се ми нешто познајемо. Два три пута сам га видео у животу, из масе, и једном узео благослов.