Како "Атеисти Србије" виде Цркву (конкретно СПЦ)

[Matematicar]

Evo ja sam Ateista i rekao bih vam sledeće:

Šta kažete vi vernici,  na veronauci se deci  samo prezentuje vera a na njima je da odluče (bilo odmah, bilo u zrelom dobu) da li će da veruju u boga ili ne. To je veoma licemerna tvrdnja jer teško da će se u zrelom dobu neko sa lakoćom osloboditi verske dogme kojom je ispran i zaludjen kao mali. Deca u mladosti , psihički su nezrela, nemaju jasno izgradjene stavove i razvijene odbrambene mehanizme, a sa druge strane popovi su obučeni profesionalci, takodje  ima li nekog izbora dete koje raste u verničkoj porodici i koje  od malih nogu sluša o bogu, posmatra mantranja i rituale, osim da postane vernik. A normalno je da roditelji neće stvar prepustiti prirodnom toku, već će nastojati da dete oblikuju po svome stavu i liku, dakle upinjaće se da od njega naprave vernika. Takvoj deci je od malih nogu, dakle nešto sistematski utisnuto u um i samim tim im je u kasnijem dobu otežana, pa možda čak i onemogućena svaka mogućnost preispitivanja verske dogme. Znaju to i popovi zato i tako intenzivno insistiraju na uključenju  dece i mladih u verski život. Pa čemu drugo služe: pravoslavni časopisi za malu decu, verničke bojanke za decu, zbirke verskih priča za decu, dečija biblija i veronauka, čemu drugo služe nego da isperu još od malih nogu nevini dečiji um, da ga isperu, slude i indoktriniraju u željenom pravcu. Krajnji cilj svega toga jeste proizvodnja novih vernika i po tome se SPC ne razlikuje od sekti, popovi su isto lovci na duše kao što su to i sektaši!

A vera ( bilo koja)  je dogma, zatvoren sistem učenja, koji se ne može fleksibilno menjati ili prilagodjavati i zbog toga vera i vernici uvek dolaze u sukob sa naukom i drugim progresivnim i kumulativnim poduhvatima. Jednostavno nauka teži da dodje do istine po svaku cenu i sva njena tvrdjenja su neminovno podložna izmenama u smislu daljeg dopunjavanja  i usavršavanja, a vera je sa druge strane zatvorena za izmene i zato ogorčeno mora da brani svoje pozicije po svaku cenu.

Pravi primer ogorčene borbe izmedju nauke i religije jeste sukob kreacionizma sa jedne strane i abiogeneze i teorije evolucije sa druge strane. Naime nakupljen je solidan broj dokaza da život može nastati od neživog, kao i da se život može spontano razvijati od prostijih oblika ka složenijim, ali vernici jednostavno ovako stanje stvari slepo odbijaju da prihvate. A nigde u abiogenezi ili teoriji evolucije se ne pominje religija, niti se teži njenom rušenju, do sukoba jednostavno dolazi usled netolerantnosti vere koja je krut sistem ne podložan ispitivanju. Na primeru kreacionizma se najbolje ilustuje zatvorenost verničkog uma, jer vernici su pre sposobni da prihvate neku neverovatnu i suludu priču tipa : «Čovek je nastao od Adama i Eve» nego nešto što je bazirano  na materijalnim dokazima, sistematskom istraživanju, logici i racionalnoj analizi. Pri tome stepen verničke uspaljenosti i oduševljenosti nekom suludom idejom je utoliko veći ukoliko je ta ideja ludja, fantastičnija, neverovatnija kao i nelogičnija i kontradiktornija razumu. Najbolji primer jesu upravo nesrećni Adam i Eva. Vera dakle traži što manje logičkog i racionalnog razmišljanja a što više direknog prihvatanja. Jeste li se nekada lično zapitali nakon čitanja Biblije, verske propovedi ili nekog ličnog razmišljanja o veri, da li je sve to gomila gluposti? To su sve toliko primitivne i nelogične stvari, koje naprosto vredjaju zdrav razum. Zar mislite da bi  Bog koji je toliko inteligentan i toliko duboko pronicljiv, da stvori kosmos, atome, čoveka, zakone fizike, matematike itd. bio tako  vulgarno primitivan i uzak kao ono strašilo što je opisano u Bibliji? To su sve predstave primitivnih ljudi ranijih vremena, koji su bili na znatno nižem nivou razvoja od nas i koji su znali o prirodi i njenim zakonima mnogo manje nego što mi danas znamo. Pa zar nije ponižavajuće da se čovek 21. veka zaludjuje pričama o potopu, adamu i evi, bogu koji je sve stvorio za sedam dana? I dokle te laži da se transponuju u budućnost, dokle? I ne samo da ta primitivna učenja sapinju čoveka na unutrašnjem planu, već glasogovornici tih učenja uzimaju za pravo da se direkno mešaju čoveku u život, ko su bre popovi da govore omladini da je masturbacija greh , da treba zabraniti abortus, da ne treba vršiti genetska istraživanja itd. Religija je jedna velika kočnica napretka, pa religija se borila protiv imuno seruma (!) samo zato što se on bazira na antitelima krave ili konja koji se ubacuju u organizam čoveka. Po religiji (u to vreme) ubacivanje produkata drugih živih bića u čoveka je bilo nenormalno i protivprirodno. Tako se danas religija bori i protiv istraživanja ljudskog genoma, protiv ugradjivanja čipova u čoveka, pa se čak bori i protiv akceleratoa čestica u cernu. Da i protiv akceleratora, jer su odmah sve crkve (uključujući i SPC) izdale saopštenje kako je ovaj akcelerator vrhunac materijalizma i bezbožništa, te da je čak on i beskoristan po pitanju svoje osnovne namene jer ma šta se u njemu dogodilo, to neće pomoći da se otkrije rani početak svemira jer tobože nemoguće je čoveku da pronikne u duboku božiju promisao kakva je stvaranje kosmosa, a ko su sveštenici bilo koje konfesije pa da govore o nauci i naučnim istraživanjima, da li se možda oni razumeju u molekularnu biologiju, kvantnu teoriju polja, teoriju gravitacije, pa  mogu da kritikuju ove oblasti, pa zar oni smatraju da im njihovo obrazovanje koje je veoma opšte i uglavnom filozofske prirode dopušta da kritički diskutuju o svakoj temi koja postoji?

I ne mojte mi samo reći da sve to radi samo katolička crkva a da je SPC po tom pitanju bolja. Na sajtu «Svetosavlje» možete naći pregršt tekstova kojima se propoveda najvulgarniji kreacionizam, osudjuje masturbacija i neka naucna istrazivanja. Ti tekstovi su najčešće pisani na  način koji povredjuje zdrav razum. Uostalom i po svojoj želji da se upliće u gradjanska pitanja, u politiku, život ljudi, po svojoj želji za ekonomskim bogaćenjem  kao i po seksualnom zlostavljanju; naša crkva nije daleko odmakla od katolika. Uostalom kako uopšte vi vernici i možete tvrditi da je vaš bog, odnosno vaša predstava boga  ispravna, a da vernici drugih religija nisu u pravu. Ok možete reći da Judizam, Hrišćanstvo i Islam u suštini veruju u  istog boga, ali šta je onda sa učenjima Budizma, Bramanizma, učenjima nekih politeističkih religija? Za njih ćete vi jednostavno reći da su sekte, da su njihova učenja ništavna kao i da oni nisu spoznali pravoga boga. Ali tu je paradoks, zar Bog ne bi težio da se u istom obliku ukaže svim ljudima, zar  ne bi da postoji bog i jedna jedinstvena istina svi ljudi na isti način, verovali u jednog jedinog boga!? I ne mojte mi samo pričati nekakvu bajku o vavilonskoj kuli! Po vama neki ljudi imaju ekskluzivno pravo na pravu religiju i na pravoga boga, a zar ne bi bogu svi ljudi bili podjednako važni, šta li je taj bog neki rasista i fašista pa mu postoje ljudi višeg i nižeg ranga .

Takodje postoje još tri vrste licemerja vernih. Prvo licemerje je odnos vernika prema tekovinama nauke, iako vernici svim silama nastoje da otežaju ili osujete neka naučna istraživanja, oni će mirne duše koristiti sve udobnosti i prednosti naučnih dostignuća i savremenog života. Vernik koji napada biologiju,  kada se razboli neće se moliti dok ne ozdravi već će otići u dom zdravlja i tamo primiti antibiotik. Isto važi i za druga otkrića protiv kojih se religija borila. Drugo licemerje vernih je samo shvatanje i korišćenje nauke. Kada neka naučna tvrdnja ide u korist veri, vernici će je iz sve snage propagirati, a kada joj naprotiv ide na uštrb oni će je divljački napadati. Zatim tu je i pojava široko rasprostranjena medju kreacionistima, a to je lažno i neispravno korišćenje same nauke da se demantuje nauka. Kreacionistička kvazi naučna dokazivanja se ili zasnivaju na nedovoljnom suštinskom razumevanju naučnih tvrdnji (iz čega neminovno slede neispravni zaključci) ili predstavljaju svesnu podvalu. Najbolji primer jeste kreacionistički dokaz da je zemlja stara samo 6000 godina, «pravilnim »izračunavanjem opadanja jačine magnetnog polja, medjutim ti imbecili su nepravilno koristili matematički obrazac, svaki srednjoškolac koji zna za eksponencijalne funkcije, može pravilno izvesti račun i opovrgnuti njihove tvrdnje...

I treće licemerje vernih se odnosi na njihov stav o verodostojnosti i istinitosti Biblijskih tvrdjenja. Kada neki ateista napadne vernika kako su tvrdnje o potopu, adamu i evi, ZEMLJI KAO RAVNOJ PLOČI,  stvaranju čoveka iz blata itd; čista besmislica, on će se opravdati tvrdnjom kako su sve to samo alegorijski tekstovi sa simboličnim značenje i kako bibliju ne treba tumačiti bukvalno! A sami vernici kada im se to ćefne tumače bibliju bukvalno. Recimo kada vernici napadaju abiogenezu, oni direkno tvrde kako je bog stvorio čoveka ( iz blata najverovatnije  ).

I na kraju evo vam link do jednog veoma dobrog sajta na srpskom jeziku o abiogenezi i evoluciji , pa se malo edukujte:

http://www.teorijaevolucije.com/

[Gospodin Jakov]

@Matemetičar

Neću da ulazim u bilo kakvu raspravu o nekim navodnim argumentima nauke protiv vere ili obratno. Sve to što govoriš je tačno, iz jednog ugla posmatrano. I sve nije tačno, kada se gleda na te argumente sa druge strane. Ono što želim da ti kažem, a što ni jedna nauka ne može da ti objasni (a tako ne može da objasni ni deci u školama), je sam lični doživljaj Hrista, tj. vere Pravoslavne. Kada dođeš u neposredni, lični dodir sa tom svetlošću onda možeš da opovrgavaš ili prisvajaš neke argumente. Meni i danas dan neke stvari nisu najjasnije vezano za bogoslovsko obrazloženje nekih argumenata koje si ti naveo i kako mi razum govori, mnogo sam bliži nauci, ali kada te probleme osvetlim slilom Ljubavi Božije, nekako mi je malo jasnije. Znam da ovo što ti govorim nije nikakav argument i ne može se porediti sa kakvom formulom ili zakonom, zato ti kažem da je to stvar ličnog susreta tebe sa Hristom. Nemoj da te ljute ove moje reči. Digni se iznad dogmi (jer i nauka je dogma ako se tako posmatra), razumom se uzdigni iznad ovih navodnih sporenja nauke i vere i probaj da shvatiš o čemu ti govorim. Hrist ti sigurno pruža ruku i zove te, samo je na tebi da to uvidiš. Pozdravljam te....

[Sherlock H.]

Наша Вера је искуствена чињеница.Можете да изнесете милион аргумената и питања о Богу на која немамо одговора,али то није ни важно.Важно је оно што ми лично доживимо у сусрету са Богом(молитва,Свето причешће и остале Свете Тајне...).

[Sherlock H.]

ima li nekog izbora dete koje raste u verničkoj porodici i koje  od malih nogu sluša o bogu, posmatra mantranja i rituale, osim da postane vernik.

А,јел има неког избора дете када расте у атеистичкој породици?

[Ulični Muzičar]

ima li nekog izbora dete koje raste u verničkoj porodici i koje  od malih nogu sluša o bogu, posmatra mantranja i rituale, osim da postane vernik.

А,јел има неког избора дете када расте у атеистичкој породици?

pa, mislim da je normalnije da mu se ne "nameće" nijedna vera ...

kasnije će dete samo da se opredeli !

znači , zdravije je da ga ne "usmeravaju" od malena !

[Дејан]

ima li nekog izbora dete koje raste u verničkoj porodici i koje  od malih nogu sluša o bogu, posmatra mantranja i rituale, osim da postane vernik.

А,јел има неког избора дете када расте у атеистичкој породици?

pa, mislim da je normalnije da mu se ne "nameće" nijedna vera ...

kasnije će dete samo da se opredeli !

znači , zdravije je da ga ne "usmeravaju" od malena !

Ali kako ga onda usmeravati,malo mi je nejasan ovaj tvoj stav

[Ulični Muzičar]

ima li nekog izbora dete koje raste u verničkoj porodici i koje  od malih nogu sluša o bogu, posmatra mantranja i rituale, osim da postane vernik.

А,јел има неког избора дете када расте у атеистичкој породици?

pa, mislim da je normalnije da mu se ne "nameće" nijedna vera ...

kasnije će dete samo da se opredeli !

znači , zdravije je da ga ne "usmeravaju" od malena !

Ali kako ga onda usmeravati,malo mi je nejasan ovaj tvoj stav

pa, nije za decu razgovor o tome da li ima boga - to će kasnije doći na red !

[Дејан]

ima li nekog izbora dete koje raste u verničkoj porodici i koje  od malih nogu sluša o bogu, posmatra mantranja i rituale, osim da postane vernik.

А,јел има неког избора дете када расте у атеистичкој породици?

pa, mislim da je normalnije da mu se ne "nameće" nijedna vera ...

kasnije će dete samo da se opredeli !

znači , zdravije je da ga ne "usmeravaju" od malena !

Ali kako ga onda usmeravati,malo mi je nejasan ovaj tvoj stav

pa, nije za decu razgovor o tome da li ima boga - to će kasnije doći na red !

Kad kasnije i kako ja koji sam verujući i tako živim da danas sutra ,kad budem imao dete da ćutim o Bogu i da mu ne govrim!

Niti to želim da radim niti je tako nešto moguće!

[Ulični Muzičar]

ja rekoh šta mislim da je "zdravije" ...

a , ima ih i koji se pitaju kako da ne puše u kući , a imaju malu decu !

[Sherlock H.]

Сваки родитељ своје дете васпитава онако како он мисли да ја исправно.Ако се тиме што му причамо о Вери укида његова слобода избора,онда исти тако родитељи не би смели уопште да васпитавају своју децу јер то укида њихову слободу.Једноставно,неки родитељи мисле да је овако исправно,други не и свако васпитава своје дете како он мисли да треба.

[Пантелејмон Нови]

Ту већ озбиљан проблем! Људи прихватају да су потомци мајмуна а не Царски синови! Затим прихватају све што им ти исти високо-едуковани еволуционисти сервирају и констатују: То је наука, то мора да је тачно!

Не прихватају начин живота онај којим су живели сви праведници, више воле деструкцију, блуд, неморал, абортус, алкохол, дрогу и сл. Али, не знају то, да управо та слободна воља дата им од Бога је већа и боља од сваког најлибералнијег овоземаљског закона и устава.

Критикује вернике јер користе интернет, веш машину, аутомобил и сл. Господине Математичару, људима је све дозвољено али није им све корисно. Модерна техничка достигнућа нису забрањена да се користе, не саветује се њихова злоупотреба за сваки вид деструкције. Важан је човек пријатељу, а добар човек може бити и у Њујорку окружен модерном техником али и златиборски пастир окружен природом. Сваки човек од свог живота ствара рај или пакао. Рај није свети у коме се ствари покрећу на дугме, него је Рај Богопознање! За мене је пакао отуђеност од Бога, заблуда, а еволуционисти и њихова духовна деца јесу у великој заблуди!

Што се тиче дискусије са верницима: није свако ко се декларише верником репрезентативни следбеник науке Божије! Уколико желите да дискутујете са неким на ову тему и евентуално обарате тезу Божијег постања, урадите то са теологом или са неким ко је стварно Хришћанин, муслиман, јевреј и сл.

[Matematicar]

Ту већ озбиљан проблем! Људи прихватају да су потомци мајмуна а не Царски синови!

Boško888 jeste li barem pogledali dokaze koji idu u prilog evoluciji i abiogenezi? Ja sam najpre detaljno i sa pažnjom pročitao Bibliju i još par verskih knjiga, pa sam tek onda rešio da postanem ateista. Vernici sa druge strane odmah i smesta odbacuju svaku mogućnost da su ove dve teorije istina. Čak postoje vernici koji napadaju one druge vernike koji pokušavaju da nadju kompromis izmedju abiogeneze i vere, nastojeći da prilagode veru nauci.

Kako može čovek biti stvoren po liku božijem kada je čovek bliži majmunu nego bogu? Ako bi postojao bog onda bi on bio savršenstvo, a čovek je sve samo ne savršeno biće. A ako je bog stvorio čoveka namerno sa smanjenim kapacitetom, gde je tu onda čoveku sloboda, to je onda isto kao kada čovek na nekoj veštačkoj podlozi manipuliše sa mikrobima.

Не прихватају начин живота онај којим су живели сви праведници, више воле деструкцију, блуд, неморал, абортус, алкохол, дрогу и сл.

Odakle vam to da neko mora biti vernik kako bi bio dobar čovek? Neko može biti dobar, plemenit, častan, ne drogirati se, ne krasti, itd. a pritom biti ateista. Čovek treba da bude human i velik radi sebe i radi drugih ljudi a ne radi ispunjenja zahteva neke vere ili zbog straha od neke potencijalne večne kazne.

Наша Вера је искуствена чињеница.Можете да изнесете милион аргумената и питања о Богу на која немамо одговора,али то није ни важно.Важно је оно што ми лично доживимо у сусрету са Богом(молитва,Свето причешће и остале Свете Тајне...).

Ne mojte me molim vas pogrešno shvatiti, ja nisam došao ovde nikoga da vredjam već da diskutujem, ali zar vam se ne čini možda da je sve to samo psihološki efekat. Možda vera ispunjava vaše psihološke potrebe za: sigurnošću ( Bog će me zaštiti, nema potrebe da strahujem od životnih opasnosti...), osećajem pripadanja nekoj zajednici, možda vam molitva podstiče lučenje hormona sreće (kao što je to recimo slučaj sa nekim vrstama meditacije) što dovodi do osećaja euforije, sreće, nadzemaljskog osećaja. Možda vas sve ove navedene stvari dovode do ubedjenja da postoji neka viša istina, nešto nadzemaljsko, božansko ali kako možete znati da to sve nije naša ljudska uobrazilja, podsvest, osećaj postojanja NE ZNAČI I DA BOG STVARNO POSTOJI!?

[Дејан]

osećajem pripadanja nekoj zajednici, možda vam molitva podstiče lučenje hormona sreće (kao što je to recimo slučaj sa nekim vrstama meditacije) što dovodi do osećaja euforije, sreće, nadzemaljskog osećaja. Možda vas sve ove navedene stvari dovode do ubedjenja da postoji neka viša istina, nešto nadzemaljsko, božansko ali kako možete znati da to sve nije naša ljudska uobrazilja, podsvest, osećaj postojanja NE ZNAČI I DA BOG

Нико од нас господине није будала!

Нарочито после 2000 година искуства хришћанске Цркве причати о некаквим уобразиљама које проистичу од хормона среће(ендорфина ако се не варам) је више него неозбиљно!

[Sherlock H.]

Kako može čovek biti stvoren po liku božijem kada je čovek bliži majmunu nego bogu?

Према владици Игњатију,када се каже да је човек створен по слици Божијој то значи да му је подарио слободу.

Odakle vam to da neko mora biti vernik kako bi bio dobar čovek? Neko može biti dobar, plemenit, častan, ne drogirati se, ne krasti, itd. a pritom biti ateista. Čovek treba da bude human i velik radi sebe i radi drugih ljudi a ne radi ispunjenja zahteva neke vere ili zbog straha od neke potencijalne večne kazne.

Да,збиља,неко може бити атеиста а уједно бити и добар човек.Али,опет атеиста не може да схвати зашто треба да воли своје непријатеље,да не пожели ништа што је туђе,да празнује недељу идт.Такође,ми не треба да испуњавамо заповести из страха да ћемо отићи у пакао.Не,Црква нас на то никад није позивала,већ да из љубави према Богу испуњавамо Његову вољу.

Ne mojte me molim vas pogrešno shvatiti, ja nisam došao ovde nikoga da vredjam već da diskutujem

Овде управо и треба да разговарамо и разносимо мишљења.

zar vam se ne čini možda da je sve to samo psihološki efekat. Možda vera ispunjava vaše psihološke potrebe za: sigurnošću ( Bog će me zaštiti, nema potrebe da strahujem od životnih opasnosti...), osećajem pripadanja nekoj zajednici, možda vam molitva podstiče lučenje hormona sreće (kao što je to recimo slučaj sa nekim vrstama meditacije) što dovodi do osećaja euforije, sreće, nadzemaljskog osećaja. Možda vas sve ove navedene stvari dovode do ubedjenja da postoji neka viša istina, nešto nadzemaljsko, božansko ali kako možete znati da to sve nije naša ljudska uobrazilja, podsvest, osećaj postojanja NE ZNAČI I DA BOG STVARNO POSTOJI!?

Свакако,једно је психолошки ефекат,који може да завара човека,а друго када кроз свој живот искусиш

да је Бог уз тебе и да те никада не оставља..Ја,иако имам само 16 година већ сам то делимично искусио,мада би многи људи овде са форума имали штошта да Ти испричају о томе.

[ЛазарД]

Kako može čovek biti stvoren po liku božijem kada je čovek bliži majmunu nego bogu? Ako bi postojao bog onda bi on bio savršenstvo, a čovek je sve samo ne savršeno biće. A ako je bog stvorio čoveka namerno sa smanjenim kapacitetom, gde je tu onda čoveku sloboda, to je onda isto kao kada čovek na nekoj veštačkoj podlozi manipuliše sa mikrobima.

Када је Бог, Који над свима има власт, кроз Свога Логоса створио људски род, знао је, дакако, и за слабости људске природе, односно да она неће бити у стању да сама по себи позна свога Творца, па чак ни да стекне појам о Богу; јер, Он је нестворен, а они су из небића створени; Он је бестелесан, а они су овде доле створени са телом; и уопште, много је недостатности код створених бића да би она могла појмити и познати свога Творца. Па опет, добар какав јесте, Бог се смиловао на човечански род, те људе није оставио без могућности да Га познају, како њихов живот не би био безуман. Јер, каква је корист од створења ако не познају свога Творца? Или како створења могу бити словесна ако не познају Логоса Очевог, у Коме су и постали? Наиме, неће се баш ни по чему разликовати од бесловесних бића ако не познају ништа осим земаљских ствари.

А и зашто би их Бог створио да је желео да Га не познају? Те стога, да се то не би догодило, и пошто је добар, Он им је предао Свој образ, односно Господа нашега Исуса Христа, и створио их је по Своме образу и подобију - да би тим благодатним даром, познавши образ, односно Логоса Очевог, били у стању да појме Самога Оца, пада, познајући свога Творца, живе уистину срећним и блаженим животом.

Али, људи су презрели и занемарили благодат која им је на тај начин дарована; толико су се окренули од Бога и толико су своју душу помрачили да не само што су изгубили сваки појам о Богу, него су једне појмове заменили другима. Јер, уместо истине, изградили су себи идоле; уместо истинскога Бога, приклонили су се боговима који то нису, поштујући твар уместо Творцаа што је од свега најгоре, они част која припада Богу, указују дрвету и камењу и свакој твари, чинећи и горе ствари од ових, као што је претходно већ речено. До толике безбожности беху доспели да су чак и демоне почели проглашавати за богове, испуњавајући тиме своје жеље. Жртвовали су бесловесне животиње, па су чак и људе, као што је већ речено, клали на жртву приликом својих обреда у име тих богова, те су се тако још више покоравали њиховој помами. Због тога су се, дакле, од њих учили којекаквим враџбинама, а нека гатања и прорицања су заводила људе, те су они разлоге свога роћења и постојања приписивали звездама и свему што је на небу, и нису размишљали ни о чему другом осим о ономе што су могли видети. И уопште, све је било препуно безбожништва и безакоња, а само Бога и Његовог Логоса људи не беху познали иако Бог Себе није скрио и оставио невидљивим, нити је људима подарио нејасно знање о Себи, него се на многе и различите начине пред њима приказао.

              Благодатни дар човеку да је створен по образу Божијем, довољан је сам по себи за познање Бога Логоса, а кроз Њега и Оца. Но, пошто је Бог познавао слабости људи, унапред је промислио о њиховом немару, тако да они, ако и не хају за то да сами од себе познају Бога, ипак, кроз дела стварања, не могу да не познају Творца. Међутим, пошто је људски немар мало-помало доспео до свог најгорег вида, Бог је опет унапред промислио о тој људској слабости, те им је послао Закон и пророке које су могли познати, тако да, ако су били безвољни да подигну поглед ка небу и познају Творца, сада су из непосредне близине имали учење. Јер, људи од својих ближњих могу научити о ономе што је од њих самих узвишеније.

Могли су, дакле, да подигну поглед ка величанству неба и да, спознавши савршени склад творевине, познају и њенога Владара, односно Логоса Очевог, Који, кроз промишљање о свему, чини да сви људи могу познати Оца; и због тога Логос све покреће како би сви људи кроз Њега познали Бога. Но, ако им је чак и то било мрско, могли су да у додиру са светитељима од њих науче да је Саздатељ свега Бог, Отац Христов, па и то да поштовање идола представља безбожништво и да је препуно сваког бешчашћа. Могли су људи и да познају Закон Божији, да престану да чине свако безакоње и да живе врлинским животом. Јер, Закон није био само за Јевреје, нити су пророци само због њих били послати (премда су они Јеврејима били послати и Јевреји су их гонили), али су пророци ипак свима представљали свештени наук како би сва васељена познала Бога и живљење по души. Но, и поред толике доброте Божије и Његовог човекољубља, људи ипак, савладани привременим задовољствима и демонским измишљотинама и обманама, нису прихватили истину, већ су испунили себе мноштвом свакаквих зала и прегрешења, тако да више нису изгледали као словесна бића, него су по свом владању изгледали као бесловесни.

         Тако су, дакле, људи постали безумни и тако је демонска заблуда засенила све и закрилила знање о истинском Богу. И шта је Бог требало да чини? Да прећути толико велику заблуду и да пусти да демони обмањују људе и да ови не познају Бога? И због чега је човек у почетку саздан по образу Божијем? Боље би било да је напросто створен као бесловесно биће, него што је створен као словесно биће, па живи животом бесловесних. И уопште, каква је била потреба да он у почетку прими појам о Богу? Јер, пошто ни сада није достојан да га прими, није му га ни у почетку требало дати. И какве је користи од човека могао имати Бог, Који га је створио, и каква слава Њему припада, кад се људи које је Он створио не клањају Њему, него сматрају да су их неки други богови створили? Јер, овако се чини да их је Бог створио другима, а не Себи. Наиме, кад неки човек буде краљ, он не допушта да житељи крајева које је стекао служе каквим другим господарима, нити да коме другом прибегавају, него их граматама подсећа, а често им и преко својих пријатеља упућује писма, па чак, ако буде потребе, и сам одлази и својим присуством их опомиње како не би служили другима и како његово дело не би остало неизвршено. Зар се неће много више Бог сажалити на Своја створења и не допустити да заблуде од Њега и да служе боговима који и не постоје - тим пре што та заблуда бива узрок њихове погибије и њихове пропасти? Јер, не би требало да пропадне оно што је једном постало заједничар образа Божијег.

Дакле, шта је Бог требало да учини? Или шта је друго требало да се збуде - него да се обнови оно што је по образу, да би кроз то људи опет били у стању да познају Бога? А како се то могло испунити, ако не доласком Саме Иконе Божије, односно доласком Спаситеља нашега Исуса Христа? Јер, кроз људе се то није могло остварити пошто су и сами створени по образу; али ни кроз анђеле, јер они нису иконе Божије. Због тога је Логос Божији Сам дошао да би, пошто је и Сам Икона Очева, изнова могао саздати човека по образу Божијем. То није могло да се збуде уколико се не појаве смрт и пропадљивост. Због тога је Логос с правом узео на Себе смртно тело да би тако и смрт могла да нестане у Њему, а људи, који су створени по образу Божијем, да могу опет бити обновљени. За ово није било потребно ништа друго до Икона Очева.

        Наиме, кад се неки лик који је на дасци насликан, изгуби због прљавштине која га је споља прекрила, тада је неопходно да опет дође онај чији је то лик како би се на истој подлози могао обновити његов образ (јер се не баца подлога на којој је његов лик изображен, пошто и тако представља његов образ, него се на њој изнова слика); на исти начин је и Пресвети Син Очев, Који је Икона Очева, дошао мећу нас да би обновио човека, који је по Његовом образу саздан, и да би, кроз остављење грехова, пронашао оно што је изгубљено, као што и Сам вели у Јеванђељима: Син Човечији дође до потражи и спасе изгубљено.Због тога је и Јеврејима говорио: Ако се ко [изнова] не роди;[3] а тиме није имао на уму рођење од жене, као што су то они замишљали, него је указао на то да је "по образу" Божијем она душа која је обновљена и пресаздана. А пошто је идоломанија и безбожништво завладало васељеном, и пошто се изгубила представа о Богу, ко је био тај који ће васељену научити о Оцу? Да неће неко рећи да је то човек? Али, људи нису могли да прокрстаре целим поднебесјем, нити су по својој природи били у стању да хитају, нити је било извесно да поседују моћи за нешто такво, нити су, опет, сами по себи способни да се одупру обмани и прелести демонској. Јер, пошто је у свих душа рањена и пометена демонском обманом и идолском залудношћу, како би они онда могли човекову душу и човечански ум убедити у оно што ни сами не могу видети? А ако неко нешто ни сам не може видети, како о томе може другога поучити? Но, можда ће неко рећи како је за то била довољна творевина. Али, да је била довољна творевина, тада се не би збила толика зла. Јер, и творевина је постојала, па се људи опет нису ништа мање срозавали у заблуду о Богу.

Ко је други, дакле, био потребан него Логос Божији, Који види и душу и ум, Који покреће све што је у творевини и кроз све открива Оца? Јер, Он, Који Својим Промислом о свему и Својим уређивањем свега поучава о Оцу, Он је у стању да и само учење обнавља. Па како се то збива? Можда ће неко рећи да је то било могуће остварити кроз иста средства, односно да Он кроз дела творевине изнова открије све о Себи. Али, то више није било поуздано. Свакако није; јер, људи то претходно већ беху презрели, и своје очи не беху усмерили ка горе, него ка доле. Због тога Он с правом, желећи да то људима буде на корист, долази као човек и узима на Себе тело подобно онима који беху доле; тако они људи који нису хтели да Га познају кроз Његово промишљање о свему и управљање васељеном, могу макар и кроз дела овога тела да познају Логоса Божијега, Који је у телу, а кроз Њега да познају и Самога Оца.

             Дакле, као што добри учитељ, који се стара о својим ученицима, оне мећу њима који нису у стању да постигну велика знања, по снисхођењу поучава на примерима најпростијих чињеница, тако чини и Логос Божији, као што вели и апостол Павле: Пошто, дакле, у премудрости Божјој, свет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповеди спасе оне који верују.Пошто су људи, одвративши се од ваљаног поимања Бога и упирући своје очи ка доле, као да су у какав бездан потонули, потражили Бога у творевини и у чулним стварима, те су од смртних људи и од демона начинили себи богове, због тога је човекољубиви Логос Божији, Који је општи Спаситељ свих, узео на Себе тело и као човек мећу људима поживео, постајући тако доступан чулном опажању свих људи. Тиме они који Бога замишљају као телесно биће, кроз она дела која Господ посредством тела остварује, могу појмити истину, а кроз само Тело Господње могу замислити Оца. Но, пошто су они људи и свагда замишљају оно што је људима блиско, све што су својим чулима опажали било им је на корист и из свега су спознавали истину. Јер, иако су се клањали творевини, ипак су могли видети да она исповеда Христа Господа. Иако је њихов ум био привржен људима тако да су их и боговима сматрали, ипак се из Спаситељевих дела, кад се она упореде са делима тих људи, видело да је мећу људима само Спаситељ Син Божији, јер они не беху у стању да чине таква дела каква је учинио Логос Божији. Иако су били привржени демонима, ипак су, гледајући како их Господ изгони, спознали да је само Он Логос Божији и да демони нису богови. Премда је њихов ум био обузет мртвима, те су се клањали својим херојима и идолима које су њихови песници прогласили за богове, ипак су, видевши Васкрсење Спаситељево, исповедили да су оно лажни богови, а да је истинити Бог само Господ, Логос Очев, Који влада над смрћу.

Због тога је и рођен, и као човек поживео и умро и васкрсао, ублаживши и засенивши Својим делима све што су људи одвајкада чинили, како би подигао људе оданде где беху пали и како би их поучио ко је Његов истински Отац, као што и Сам вели: ...Дође да потражи и спасе изгубљено.

          Пошто је ум човечији једанпут пао до чувствених ствари, Логос је Себи наметнуо тело и тако се јавио да би као човек понео терет људског рода и да би чула људи на Себе усмерио како би Га они убудуће видели као човека, како би видели дела која чини и уверили се да Он није само човек, него и Бог, и Логос, и Премудрост истинитога Бога. То је и апостол Павле хтео да покаже кад је рекао: ...Да бисте, укорењени и утемељени у љубави, могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина, и познати љубав Христову, која превазилази разум, да бисте се испунили сваком пуноћом Божијом.Логос се, дакле, свуда распростире: и горе и доле, и у дубину и у ширину; горе је у стварању, а доле у Свом Очовечењу; у дубини је у аду, а у ширини је у свету. Све је препуно знања о Богу. Због тога ни жртву за све није поднео одмах пошто је мећу нас дошао, нити је одмах Своје тело предао смрти и васкрсао га, јер би тако остало у тајности све што је починио; него је, живећи у телу, Себе учинио видљивим, и савршавајући дела и дајући знаке о Себи, постигао да га људи познају не као човека, већ као Бога Логоса. И једно и друго Спаситељ је човекољубиво остварио Својим Очовечењем: одагнао је од нас смрт и обновио нас; а затим је, иако је тајновит и невидљив, кроз Своја дела открио Себе и показао нам да је Он Логос Очев, Управитељ и Цар свега.

                                                                                              СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ