Свети Илија - слава или добра клопа (бити пастир у Сврљигу)

[Arsenija]

Lepo je rekao vladika Atanasije Rakita, mnogi sveštenici kao da su stali na vrata crkve i ne daju vam da uđete.Zaposlili svoje rođake,prijatelje...dobili bogatije parohije...sistem veza i vezica i ovde ne manjka .

 

Pa to je jasno...

Zato u manjim gradovima i varosicama ,a sve cesce i selima ...postoje casni svestenici ,pravo cudo od popa... 8086.gif   Cudo nevidjeno...Bila sam na jednoj liturgiji,srce je pocelo da mi lupa kao da sam na strasnom sudu...neka struja me je protresla...Ozbiljno...Jedinica mere dobrote... Ja sam zivela u 4 grada i isla sam redovno u crkvu u sva cetiri...Nesto slicno mi se desilo samo jos jednom na jednoj arhijerejskoj liturgiji,kad su mi se noge bukvalo oduzele... neka snaga ...Cudo!

To su neke moje intuicije... zanosenja. ...prelesti...ali to osecanje je bilo isuvise mocno da bi bilo obmana.

Zapravo,ako se tako biraju svestenici,onda oni najbolji nisu u glavnom gradu u bogatim parohijama  ... vec negde u nekim mestima za koja niko ziv nikad nije cak ni cuo...tako  Bog njih cuva.

[Зорица Бубало]

Eво пристигао одговор мештанке села на мој пост...и други тако мисле 

 

"Pozdrav Zoko;mesila sam kolac,ali nisam nosila u crkvu ove godine,sama sam ga presekla;,u pravu je tvoj deda za novog(starog) popa,njega samo pare interesuju i sve sto radi ,radi samo reda radi."

 

Њему је већ време за пензију smile emoticon...али и Сврљиг није далеко за неки савет. Чисто да знаш да приступ свештеника...рецимо ако брза док чита молитву...или немарно служи...не утиче на свештени чин који се обавља...рецимо освећење славске водице и слично...наравно док је рукоположен...у вашем случају јесте...немој да те то спотиче ка чињењу исправних ствари...његов посао је да служи...како га ради сам ће да да одговор кад за то дође време...суштина је да без учешћа у цркви...причешћа...верник није да тако кажем потпун...наше је да се трудимо,учимо,упознајемо са правоверјем без обзира на то какав је свештеник...немој то да те одбија од цркве...опет кажем слава Богу у близини имате и ваљаног свештеника...овај други који вам је одређен нека обавља те радње...славски колач,крштење...а са овим другим разговарај и улази полако дубље у веру.

 

"Taj drugi vise nije nadlezan,to ti je i sam kazao.Moja vera nema veze sa popovima kojima su samo pare bitne."

 

kakve veze ima da li je nadležan...na ispovest ideš kod onog koji ti uliva poverenje,koji može da te oslušne...svi imate isti komentar...ogorčenost i osuđivanje...ne zaboravite i taj pop je čovek i njemu trebaju pare kao i vama da izdržava porodicu...mnogi u crkvu nikad nisu ušli i ostavili 10 dinara...nisu bili prisutni ni na jednoj liturgiji...nisu čuli nijedbu propoved...nikad se nisu pričestili...ispovedili...kuću nisu osveštali...nisu venčani u crkvi...ne znam samo kako onda znate da su svi lopovi i da ih samo pare interesuju...kao i u svakom poslu ima dobrih i loših...samo se hvatate za loše i kao sve znate...neće biti čovek se uči dok je živ...isto bi bilo kada bih rekla da su svi lekari lopovi...a to nije tačno...omekšajte malo stavove i približite se crkvi.

 

Evo ako nećete kod popa...uzmite knjigu Misionarska pisma od vladike Nikolaja i pročitajte...na mnoga vaša pitanja daje odgovore...dakle pitanje koje te zanima i odgovor...ne moraš da čitaš po redu.

[Зорица Бубало]

Искрено се надам да ће бар један од мојих пријатеља са фб прочитати и прихватити добронамерну критику.

 

Вреди покушати. 

[Џуманџи]

Има чак и та празноверица да је угледати попа баксуз и да се треба ухватити за дугме да те не би неко зло снашло...

Ne znam da li da se smejem, ili placem.

[Зорица Бубало]

Ne znam da li da se smejem, ili placem.

Ово прво сигурно   а знам да су то некад радили...сада је ваљда нешто боља ситуација.

[Џуманџи]

Makar kapiramo koliko je cudo sto Crkva zivi i dalje.

[Зорица Бубало]

Јаој сада сам се сетила једног периода на мом послу...ево да се мало смејете.

 

Једно време кренула да упада тржишна инспекција код људи који продају погребну опрему, траже им контролу квалитета за ковчеге,крстове,покрове,обућу...

 

Телефони се усијали а то нико не ради.

 

Тржишна хоће то или да наплати казну.

 

Кажем мом директору хајде да помогнемо људима.

 

Каже ако хоћеш ради...ја те папире нећу да потпишем...убелео...нервозан...као да ће покојник бити у тим папирима.

 

Смејем се...не брини нема смрти без судњега дана.

 

Прочитам те стандарде...направим декларације...дам људима и то прође.

 

Испричали они колегама и још гомила дошла.

 

Најсмешнија ми је била моја колегиница која објашњава човеку како ту мора да се испита скупљање,постојаност боје и тако то да не би било рекламација...а тек обућа  8086.gif

 

Човек је гледа у чуду и каже госпођо ко ће то да рекламира...не брините...сви праснемо у смех.

[о.Небојша]

Пролазио један мој парохијанин, на привременом раду у Београду,, поред Новог гробља, разгледао мало радње и види фине ципеле, а цијена права ситница. Уђе, види има његово број и купи после пробе. На првој киши ципеле се распадну, он оде у радњу и уваже му рекламацију.

Кажу продали брдо ципела, а он је прва муштерија која се жалила sHa_sarcasticlol

А има свега с људима, пре 20-так година ушао ми човјек у цркву за Божић и шокирао се кад је видио сламу на поду. Чудио се да ли је то штала или црква и рекао да ће ме тужити владици. У  тој цркви и пар.дому није хтио ниједан мајстор да поставља плочице него се нађе један приучени, Преша Б. који је радио као службеник у банци кад заврши све обавезе долазио је и постављао плочице, ја сам му кобајаги помагао, више правио друштво. После му крстио дјецу и чујем да му се син запослио у Швајцарској, основао породицу и да је уписао ПБФ гдје редовно даје испите

[Зорица Бубало]

Pa to je jasno...

Zato u manjim gradovima i varosicama ,a sve cesce i selima ...postoje casni svestenici ,pravo cudo od popa... 8086.gif   Cudo nevidjeno...Bila sam na jednoj liturgiji,srce je pocelo da mi lupa kao da sam na strasnom sudu...neka struja me je protresla...Ozbiljno...Jedinica mere dobrote... Ja sam zivela u 4 grada i isla sam redovno u crkvu u sva cetiri...Nesto slicno mi se desilo samo jos jednom na jednoj arhijerejskoj liturgiji,kad su mi se noge bukvalo oduzele... neka snaga ...Cudo!

To su neke moje intuicije... zanosenja. ...prelesti...ali to osecanje je bilo isuvise mocno da bi bilo obmana.

Zapravo,ako se tako biraju svestenici,onda oni najbolji nisu u glavnom gradu u bogatim parohijama  ... vec negde u nekim mestima za koja niko ziv nikad nije cak ni cuo...tako  Bog njih cuva.

Извини знам да ниси мислила буквално...само да допуним...има добрих и у граду...само је то јако необично да када си на почетку просто сада гледам на то као искушење некако наиђеш или на превише строге или на незаинтересоване...али ако си упоран и шеташ...тражиш...овде их бар има доста Бог ти помогне да наиђеш и на оног ко има времена да саслуша...да уђе у проблем...а не да даје типске и паушалне одговоре.

 

Ја их познајем доста...пуно сам питала...са доста њих разговарала...ишла на разна предавања...тако да их заиста има...али бисери су ретки и тешко се проналазе.

 

Ево неких: о.Дејан Дејановић, о.Вајо Јовић, о. Раша из Св.Петке, о. Бранко из Жаркова,о.Петар Лукић, о.Јован из Невског,о.Славиша из Саборне цркве,о. Милош из Раковице,о.Радивоје Панић...

 

Да поменем и дивне свештенике који су се упокојили о. Стојан Дамчевић,о. Радован Биговић...заиста је била привилегија бити у њиховој близини. Препуни љубави,састрадавали са људским патњама,нису се штедели...а тек бити на Литургији у Патријаршијској капели и слушати проповед патријарха Павла свако јутро да не помињем.

 

Имамо ми дивне пастире слава Богу.

 

Има и строгих чије проповеди су бритке,јасне: о. Бранислав Јелић,о.Оливер Суботић,о.Драго Убипариповић...

[Зорица Бубало]

Проблем је ајде да тако кажем што су неки укалупљени...немају ширину...траже апсолутну послушност као да си у манастиру...а стално негде трче,журе...мисле довољно су ти времена посветили па се сналази.

 

Ја сам на пример ушла у ајде да тако кажем неслагање са својим духовником јер није могао да свари чињеницу да се често причешћујем...једном у 40 дана...нисам могла да сконтам шта сам ја то боља или гора за 40 дана...таква сам,каква сам...потребно ми је да се причестим да би издржала сва страдања кроз која сам пролазила...то ми је била инфузија да могу даље иначе паднем у кревет од исцрпљености.

 

Кажем му како ме патријарх Павле причешћује сваке среде и петка...неке врати...мене никад...а он каже ја се са њим не слажем...е лепо пошто ти као свештеник ниси послушан патријарху што би ја тебе слушала испод њега си...и није хтео више са мном да разговара.

 

Ок слава Богу има и других који мисле другачије а исто су свештенослужитељи.

[Arsenija]

Извини знам да ниси мислила буквално...само да допуним...има добрих и у граду...само је то јако необично да када си на почетку просто сада гледам на то као искушење некако наиђеш или на превише строге или на незаинтересоване...али ако си упоран и шеташ...тражиш...овде их бар има доста Бог ти помогне да наиђеш и на оног ко има времена да саслуша...да уђе у проблем...а не да даје типске и паушалне одговоре. Ја их познајем доста...пуно сам питала...са доста њих разговарала...ишла на разна предавања...тако да их заиста има...али бисери су ретки и тешко се проналазе. Ево неких: о.Дејан Дејановић, о.Вајо Јовић, о. Раша из Св.Петке, о. Бранко из Жаркова,о.Петар Лукић, о.Јован из Невског,о.Славиша из Саборне цркве,о. Милош из Раковице... Да поменем и дивне свештенике који су се упокојили о. Стојан Дамчевић,о. Радован Биговић,о.Радивоје Панић...заиста је била привилегија бити у њиховој близини. Препуни љубави,састрадавали са људским патњама,нису се штедели...а тек бити на Литургији у Патријаршијској капели и слушати проповед патријарха Павла свако јутро да не помињем. Имамо ми дивне пастире слава Богу. Има и строгих чије проповеди су бритке,јасне: о. Бранислав Јелић,о.Оливер Суботић,о.Драго Убипариповић...

Ma znam ja da ima dobrih ljudi,u to ne sumnjam...ima ih svuda...negde vise negde manje.Samo sam zabelezila neke svoje utiske .

P.s.Meni svestenik uopste nije potreban... Ali stvarno... Sta da ga pitam,kad sve znam  . Salim se.

[Зорица Бубало]

Ma znam ja da ima dobrih ljudi,u to ne sumnjam...ima ih svuda...negde vise negde manje.Samo sam zabelezila neke svoje utiske .

P.s.Meni svestenik uopste nije potreban... Ali stvarno... Sta da ga pitam,kad sve znam  . Salim se.

Па да то је и поента да нам је све мање потребан...али опет када зашкрипи да имамо коме да се обратимо.

[Arsenija]

Па да то је и поента да нам је све мање потребан...али опет када зашкрипи да имамо коме да се обратимо.

 

Mi smo ljudi svoga vremena,okruzeni ljudima svoga vremena,mi nismo monasi,a opet imamo potrebu da se ispovedimo Bogu i da mu budemo blizu ,ali ne i potrebu da nas neko nepoznat kontrolise i da nam namece neke svoje poglede na svet ...Ponekad cujem takve price da mi se digne kosa na glavi,ja mozda zivim tako da bi mi svaki duhovnik smetao i nervirao me ,ali neki ljudi odlaze u krajnost... 

Ja sam napravila podelu u svojoj glavi,tablicu,ona mozda nije nesto mnogo pravoslavna,ali izgleda ovako:

Drugarici ispovedam sve sto svi znaju ...

Sestri ispovedam ono sto roditelji ne znaju ...

Svesteniku ispovedam ono sto ne smem nikome da kazem...i sto ne zelim da neko drugi cuje osim Boga,koji sve vidi i sve zna...ali posto ljudi nisu uvek tako dobri kao sto mislimo,moramo da pazimo sta kome pricamo...

[Guest]

Ja samo da prokomentarisem da je ovo odlicna tema i jos jedna pohvala za postavljacicu teme.

Послато са vrha zgrade уз помоћ Тапатока

[Зорица Бубало]

Mi smo ljudi svoga vremena,okruzeni ljudima svoga vremena,mi nismo monasi,a opet imamo potrebu da se ispovedimo Bogu i da mu budemo blizu ,ali ne i potrebu da nas neko nepoznat kontrolise i da nam namece neke svoje poglede na svet ...Ponekad cujem takve price da mi se digne kosa na glavi,ja mozda zivim tako da bi mi svaki duhovnik smetao i nervirao me ,ali neki ljudi odlaze u krajnost... 

Ja sam napravila podelu u svojoj glavi,tablicu,ona mozda nije nesto mnogo pravoslavna,ali izgleda ovako:

Drugarici ispovedam sve sto svi znaju ...

Sestri ispovedam ono sto roditelji ne znaju ...

Svesteniku ispovedam ono sto ne smem nikome da kazem...i sto ne zelim da neko drugi cuje osim Boga,koji sve vidi i sve zna...ali posto ljudi nisu uvek tako dobri kao sto mislimo,moramo da pazimo sta kome pricamo...

Znaš kako primetila sam da nekim ljudima odgovara ta kontrola...čak uživaju u tome...beže od odgovornosti...pitaju da li da prodaju stan i tako neke gluposti da mi je prosto žao sveštenika.

 

U početku mi je bilo neprijatno da pred svima iznesem neki problem...obično kada sedimo sa nekim duhovnikom iz manastira...ali kad sam skontala da je to jedina šansa da dođem do odgovora nekako to prevaziđoh...svako ima neku muku i šta sad nekog od slušalaca briga da se udubljuje u moje pitanje...tako da sam izvukla dosta poučnih stvari iz tih okupljanja...jer se ljudi otvore...pa krene jedan po jedan da postavlja svoja pitanja...tako da dobiješ odgovor i na pitanja koja negde čuče a nisi ih se setio u tom trenutku...nije bilo zloupotrebe.