Noćas posečen hrast od 600 leta

[Ignjatije]

Да, магарац који је посекао храст јер га је шеф ту довео и рекао "Сеци"

 

[Crveni Baron]

Ti ili troluješ ili ne čitaš šta piše po temi. Čovek prodao hrast za tri soma evra, i to truo hrast.

Je l' vam taj hrast kakav rod il' pomoz' Bog? Vidim ja da Toni Bler ekstra odrađuje posao.

Cudo nije ti kriv "Vucicu pederu!"

Za ovaj hrast?

Drago mi je zbog toga.

Inviato dal mio iPhone utilizzando Tapatalk

[obi-wan]

Питање је ко да учини ту добру вољу.

 

Nije to nikakvo pitanje.

 

Za to postoje nadlezni, koji primaju basnoslovne plate za sedenje na tim mestima. Kad bi oni radili ono sto treba da rade, i to temeljno i bez fuserisanja, 2/3 manje problema bi imali danas uopste u drzavi. Da ne idemo dalje od toga.

[obi-wan]

A raci mi, da li bi trebali da seku i hrastove od 100 godina prilikom izrade nekog auto puta ili bi trebali i njih da nekako zaobilaze? Pa da mi Srbi budemo prvi sa autoputem koji vijuga oko stabala?

A i taraba mog dede ima 80 ljeta, trebalo bi i nju konzervirati a ne da tamo neka drzava gleda jako da izgradi put ljudima ...

Koji je limit vremenski da bi moglo neko drvo da se odsece po tebi? Koliko godina moze da ima da bi bilo moguce odseci ga?

 

Ovo je bezvezno spin pitanje. Na takva vec poodavno ne odgovaram. Cuvam zivce da me ne kostaju zdravlja.

[obi-wan]

Да је икоме стало до храста, нашло би се решење.

 

Ne, nego da imamo iole funkcionalan sistem, (vec postojeca) resenja bi se samo primenila.

 

Resenja, verovao ti ili ne, postoje, nismo mi prvi koji su naisli na ovako neko pitanje. Samo treba da ima ko da se stvarno pozabavi time, nista drugo. A ocigledno nema ko. A taj "nema ko", tj. mnogi takvi, kao sto rekoh, primaju gojaznu platu zato sto su tu `de jesu.

 

I da je ovo jedan slucaj, pa ajd` da nekako i predjemo preko toga. Medjutim, javasluk i bahatost su postali kao vazduh koji se dise ovde, i ljudi kao da se takmice ko ce vise da upropasti nesto. To ne vide samo oni koji zmure.

[Crveni Baron]

Ovo je bezvezno spin pitanje. Na takva vec poodavno ne odgovaram.

Pa zasto se brines toliko oko ovog hrasta a gomila koju svaki dan poseku id 100-200 godina uopste i ne pominjes? Je li i za njih kriva vlada ili jednostavno lhudima trebaju nanestaj, putevi itd?

Inviato dal mio iPhone utilizzando Tapatalk

[Crveni Baron]

http://www.armeni.it/olivi_secolari.htm

A evo i link za neupucene ... Ovde su oglasi za prodaju maslina od 400, 600, 800 godina ... Pa kome trebaju plati, natovari i nosi gde hoce i posle sadi, sece, pravi cackalice ...

A ne prave nacionalnu brigu oko jednog drveta ...

Inviato dal mio iPhone utilizzando Tapatalk

[Crveni Baron]

Što?

Pa ono"Vucicu pederu!" je kriv po defaultu, kontrolor naplati kaznu u busu kriv "Vucicu pederu!" , poplava u Obrenovcu kriv "Vucicu pederu!" , pa rekoh cudo nije i za secenje pvog drveta kriv "Vucicu pederu!" .

Inviato dal mio iPhone utilizzando Tapatalk

[Дидим]

Nije to nikakvo pitanje.

 

Za to postoje nadlezni, koji primaju basnoslovne plate za sedenje na tim mestima. Kad bi oni radili ono sto treba da rade, i to temeljno i bez fuserisanja, 2/3 manje problema bi imali danas uopste u drzavi. Da ne idemo dalje od toga.

 

То је поново мит о "надлежнима". О томе не треба да бринем ја, има ко је "надлежан" и ко седи и прима паре за то. Ако оваква ствар није уређена законом ни на какав посебан начин, ако се црква, наука и културне институције не противе, онда су надлежни они којима смета сеча храста. И њима се поставља питање: шта су учинили осим што по интернету вичу "Срамота!"?

[Crveni Baron]

Inviato dal mio iPad utilizzando Tapatalk

[Снежана]

[Данче*]

ХРАСТ

 

Преживели смо пост-модерну, живимо пост, пост-модерну и полако, али сигурно, газимо ка пост-црквеној реалности наших животних околности. Од када више нема непријатеља, Црква на нашим просторима као да је кренула да ишчезава. И она, као и народ, просто не уме да се снађе у мирнодобским приликама. У оним временима када нема непријатеља, то ће рећи. Но, са своје стране ни Историја нам није излазила у сусрет па ни та мирна времена нису трајала дуго. Да ли због других, који су мрзели нас, или због нас, који се нисмо могли навићи на себе, ко зна тек није ни битно пошто тих мирних времена није било много.

Али, зато данас, када ни рат ни мир више не зависе од нас, као да је дошло време да се напокон навикнемо на сами себе. Зато и јесмо закорачили у пост-црквену епоху. Управо, јер не можемо да се навикнемо на себе. Не можемо да се дефинишемо јер референтну тачку не желимо да видимо. Стидимо је се. А та епоха, пост-црквена, дакле, то није епоха без Цркве него време када ће она престати да буде битна. Референтна. Када једноставно неће бити важно је ли нешто у складу са њеним мишљењем или не. Док, са друге стране, ни она сама неће имати неког мишљења пошто непријатеља неће бити и тако неснађена остаће мутава. И тако... мутава мутавима престаће да буде важна ако ли је и сада икоме важна.

 

Аууу... каква бласфемија! – већ чујем повике многих те хајдемо сада анализирати ствар. Пре свега, живимо у хришћанској земљи. Не званично, свакако, али опет, по попису и јавној декларацији, барем њих 80% доживљава себе као Православне. Значи као Хришћане, зар не? Али, хајде да направимо један мали логички интермецо пре конкретног примера.

 

Замислите сада да имате добро плаћен посао, могућност напредовања у односу на властиту ангажованост и образовање а не на родни лист или рођаке те да се од вас тражи да свој посао обављате одговорно. И, сада, замислите да и у таквом животу сањате и да је тај сан леп и инспиративан. Међутим, будилник вас својим алармом позива на ваш посао и на вашу будност. Радни је дан, посао је добар, будилник звони. И звони... шта ћете урадити? Да ли ћете будилник утулити и предати се свом лепом сну и тој дивној нереалности њоме ризикујући своју реалност или ћете одговорно устати и приграбити своју, па не тако лошу, реалност. Шта ћете урадити? Свакако да на овом месту морамо призвати и незаобилазног ап. Павла који тврди да смо само привремено овде те да овдашња реалност јесте само одраз у огледалу и загонетка. Сан, једном речју, који снивамо свесни већ сада и овде да то није све те да нас реалност тек очекује. Штавише, да је и Сам Син Божији умро не би ли је ми имали. Зар она онда није вредна, највреднија?

 

Но, вратимо се нашем истраживању. Дакле, само привремено смо овде и имамо само сан али опет будилник утишавамо, праву реалност тиме ризикујући. Те, ако схватимо, да је Црква тај будилник онда хајде да себи поставимо једно сасвим логично питање – зашто Хришћани морају Недељом радити ако ли не само због тога да би други Хришћани могли тада куповати. У принципу ни једни ни други тада не иду у Цркву. И, онда, питање за милион долара, би било – колико је она сама тим Хришћанима битна? Колико би онај посао из примера био битан оном човеку који би једноставно свој будилник утулио предавши се сну и дивној нереалности. Заправо, колико би та реалност била битна ако ли бисмо је рискирали због пар минута сна. Па, ма колико тај сан диван био. Схватате ли поенту? Више нам није битно – признајмо то себи напокон. Освестимо се! Али, не. Нећемо! Уместо откривања болне истине да је цар уствари го ми ћемо се идаље дивити његовом новом оделу те како то одело ни не постоји тако ћемо властите креације пројектовати сами. И то јесте корен свих „ваља се, не ваља се“ интерпретација тог фамозног одела.

 

Тужна је истина да је ту млакост и мутавост главом платио један храст. Имао је 600 година и у својој крошњи крио доста од наше историје. То је била ратничка историја. Сада њега више нема. Нема ни те историје али ни царевог новог одела. Дете, које ће то објавити, већ је рођено. Добро дошли у пост-црквену реалност...

 

Мислите о томе!

Извор: Facebook - o. Угрин В. Поповић 

[Дидим]

Зато браћо храстољупци памет у главу, па нађите остале вековне храстове по Србији пре него што на њих наиђе пут и пре него што их неко прода за 3000 евра. О овом храсту нисте бринули 100 година, нисте за њега ни знали до прошле године нити бисте икад у животу ишли да га видите или платили да се сачува, па видите шта се деси од ваше небриге и од тога што чекате да неко други брине о нечему до чега је наводно стало вама. Нађите их, обавестите јавност и путаре на време и спречите власнике земљишта да могу да их продају, предложите иницијативу закона о заштити старог дрвећа, покрените се, скупите новац. За такве ствари ћу и сам да помогнем новчано, само нећу да учествујем у кукању рђавог слуге коме је отет таланат (прикладна прича из Новог завета, надам се да сви знају на шта мислим).

[obi-wan]

То је поново мит о "надлежнима".

 

Jadna je drzava u kojoj su nadlezni mit.

[obi-wan]

 

https://www.facebook.com/CrniHumorNajbolji/photos/a.10150512281599514.376530.369831754513/10153110202249514/?type=1