Rumunija, zemlja monaha

[JESSY]

 Манастир Сихастрија – мушки

Велики духовно - мисионарски центар. Најбројнији мушки манастир у Румунији. У њему се чувају две чудотворне иконе Богомајке и делићи моштију више светитеља. У манастиру се налази гроб и келија чувеног старца оца Клеопе Илие (1912-1998), једног од највећих духовника ХХ века у целом православљу, као и келија у којој је он боравио са свим предметима који су Старцу припадали. Такође се налази и келија у којој су предмети који су припадали познатом старцу, оцу Пајсију Олару (1897-1990), који је такође сахрањен на монашком гробљу поред оца Клеопе. На истом гробљу је гроб старца Јоаникија Мороу једног од духовника старца Клеопе.

„Међу нама је до скоро живео човек који је за правило спасења изабрао строгу и љубвеобилну подвижничку мудрост древних отаца, зато нам је тако близак и зато његове поуке са радошћу примамо.“ Ово је натпис на корицама једне књиге поука старца Клеопе.Опште је познато да је Старац био за живота прозорљив, а сада многи добијају утеху и исцељење на његовом гробу. Земља са гроба старца Клеопе је исцељујућа, тако да су познати примери оних који су се излечили једући по мало те земље.

 

 Скит Сихла

Скит припада Манастиру Сихастрија и заснован је крај пећине у којој се подвизавала преподобна Теодора из Сихле.

Поред Св. Петке, преподобна Теодора, на простору Румуније, се сматра великом подвижницом. Начин изображења на икони сличан је изображењу преподобне Марије Египћанке (у ритама).

Преподобна Теодора никада није желела да се удаје, јер је својим жеником сматрала Исуса Христа. Међутим, родитељи су били строги, морала је. Са својим супругом, који је био побожан и благочестив човек, се договорила да живе девствено у браку и да се после извесног времена раздвоје и замонаше. Тако је и било. Теодора одлази дубоко у шуме на Карпатима. Ту се подвизавала низ година, живећи сама, хранећи се плодовима природе и пијући воду из једног удубљења са врха стене у које је падала киша и задржавала се. За њу се сазнало тако што су монаси у Манастиру Сихастрија приметили да птице долазе и узимају комадиће хране и носе у шуму изнад њих. Један дан су решили да прате птице. Када су птице виделе да их монаси прате оне су летеле тако споро да би ови могли да их сустигну и довеле су их до Теодоре. Она је монасима испричала свој живот, замолила их да јој пошаљу јеромонаха да се исповеди и причести. После причешћа велика подвижница Теодора се упокојила у пећини, на јеловим гранама, где је годинама проводила дане и ноћи у молитви и подвигу.

 

[JESSY]

Манастир Варатек – женски

Најбројнији женски манастир, подигнут 1785. У манастиру се подвизава 450 житељница.

У манастирској цркви посвећеној Успењу Пресвете Богородице, чува се чудотворна икона Св. Ане - мајке Пресвете Богородице, гроб Св. Јосифа из Варатека као и делићи моштију више светитеља. Такође се у манастиру чува кивот са моштима старине Георгија Лазара, чувеног мирјанина по својим благодатним даровима, који се налази на листи предложених за канонизацију у Румунској православној цркви.

Георгије Лазар је живео крајем XIX и почетком XX века. Он је као мирјанин био духовник великим старцима Румунске православне цркве, између осталих био је духовник старцу Јоаникију Мороу (духовнику старца Клеопе). Многобројна његова духовна чеда су узела његов подвиг и ишли су боси у току целе године и по најжешћој хладноћи. Иначе он је био ожењен, имао је супругу и неколико деце, али је по призиву Божијем узео велики подвиг на себе и мисионарио. На крају је рекао да ће његова супруга имати већу награду од њега, јер је она била уз децу и бринула о кућним пословима и свим дуговима које је он на чудесан начин решавао. Осећа се велика утеха у крипти где се налазе његове свете мошти.

 

 Манастир Св. Јована – Сочава

Седиште Сочавске епископије. Чува кивот са моштима Св. великомученика Јована Сочавског.

Јован је био племић. Бавио се трговином и то тако што је робу развозио лађама. Оптужен од некога завидљивога Латина, пострада за Христа 1492. године у граду Акерману. После мучења зато што није хтео да прими веру персијску (јер градоначелник беше припадник ове вере), Свети Јован би везан за ноге коњу и вучен по граду. Неки злобни Јеврејин видећи га, прискочи и закла га. Те ноћи видеше многи огњен стуб над његовим телом и три светлоносна мужа унаоколо. Доцније војвода молдавски Јоалександар пренесе му чесно тело са великим почастима у град Сочаву и сахрани у храму митрополијском, где и данас почива и чудесно спасава људе од разних мука и болести.

Цела црква мирише на мошти Св. великомученика Јованa.

 

http://www.crkvaub.rs/putevima_hodocasnika/item/1293-sa-poklonickog-putovanja-iz-pravoslavne-rumunije-prvi-deo/1293-sa-poklonickog-putovanja-iz-pravoslavne-rumunije-prvi-deo

[JESSY]

Манастир Прислоп – женски

Основао га је преподобни Никодим Тисмански. Манастир чува чудотворну икону Богомајке, гроб оца Арсенија (Бока), чувеног духовника ХХ века и чудотворца, како за живота тако и након блажене кончине. Изнад манастира је пећина Св. Јована из Прислопа. У манастиру је женска богословија, око 80 девојака, узраста од 15-19 година, похађа школу.

Свештеник Арсеније Бока је наш савременик (1910-1989).Завршио је теологију и сликарство да би иконописао. Похађао је предавања из анатомије желећи да сазна више о човековом телу да би помагао народу. Такође је похађао предавања из мистике. Дошао је у Манастир Прислоп са благословом митрополита Николаја Балана 1948. године да би га обновио. Његов живот није био лак. За време комунистичког режима био је у затвору и на принудном раду. Отац Арсеније је био веома омиљен међу верницима широм Трансилваније, који су долазили по духовне савете и на исповести. Он је имао такву обдареност да је верницима показивао и указивао на пут спасења. Као велики подвижник примио је чудесне дарове да је поред Св. Нектарија Егинског, Св. Јована Шангајског, Св. Луке Војнојасенецког један од великих чудотвораца XX века. Чудотворац последњих времена и још ће се сазнати за њега и силу његове молитве. Река народа долази на поклоњење гробу великог чудотворца нашег времена, остављајући прегршт букета и саксија цвећа.

У неколико примера илустроваћу чуда на молитве оца Арсенија Боке:

- 1968. када је постојала могућност уласка Совјета у Румунију, молио се тако ватрено да је зауставио њихов улазак.

- Док је боравио у затвору, пошто га је обавештајна служба Секуритатеа, пратила и затварала имао је благодат да буде невидљив. У затвору је читао Јеванђеље, молио се Богу. Чувари чују молитве, уђу у келију и не виде га. Једном приликом су радили на њиви. Он је завршио свој задатак и упитао је чуваре да ли може да се мало одмори. Дозволили су му. Међутим, када су га по завршеном послу потражили да га врате у келију, није га било. Дигли су узбуну у затвору да је побегао, нестао. Он се кроз одређено време вратио. Питали су га где је био. Кратко је одговорио: на сахрани своје мајке. Родно место и затвор су раздаљине око 400 км. А неки људи који су били на сахрани су потврдили да су га видели!

- Супрузи једног дуборесца који је радио и у Манастиру Прислоп била је заказана операција дојке, јер је имала поодмаклу фазу карцинома. Муж је уочи дана операције дошао код оца Арсенија, који је био на одмору у месту Синаја. Отац Арсеније је био прозорљив, отворио је врата своје собе угледао га и обратио му се: „Море Вољца, која те невоља доводи?“ „Оче, тешко ми је, жену ће ми сутра оперисати, има рак дојки. Молим вас молите се, ако она умре, ја ћу полудети“. Повукао се отац Арсеније из собе на десетак минута. Затим је рекао Вољци да иде до болнице и да види какво је стање. Рано ујутро је отишао. У болници су супругу одвезли у салу, али нису започели операцију јер су морали чекати да супруг потпише сагласност. Док су њему давали папире да потпише, један нестрпљиви доктор је открио жену и упитао се да ли је можда замењен пацијент.... Жени су дојке биле исцељене и није требала операција. Вољца је рекао који је Доктор њу излечио.

- Након два месеца од упокојења оца Арсенија, родитељи су довели дечака, који је био глувонем, на његов гроб. Молили су се на гробу, целивали крст и кренули су полако да силазе према цркви. (Гробље је на узвишењу изнад цркве). Негде на пола пута дечачић се отргне мајци из руке и почне да трчи према гробу. Дотрчао је до гроба, свом снагом загрлио крст и целивао га, сав је био предан томе што ради и са великим жаром је то чинио, да су сви около били зачуђени. У моменту се окренуо према мајци и проговорио: „Мајчице Лика љуби очев крст“. Дакле, проговорио је на гробу старца Арсенија. Данас је тај дечак, ожењен породични човек.

- Један дечак није ни ходао ни говорио. После неколико долазака на гроб оца Арсенија, проговорио је и проходао.

[JESSY]

Саборна црква Митрополије молдавско - буковинске

Налази се у центру града Јашија у оквиру митрополитског комплекса. У цркви се чува чудотворна икона Пресвете Богородице, мошти Св. преподобне мајке наше Параскеве, платно које је обавијало појас Пресвете Богородице када је доношен у Румунију и делови моштију више светитеља.

Мошти Св. Петке су из Цариграда, великом милошћу Божијом према молдавском народу, донете у Јаши у Храм Св. Три јерарха 14. октобра 1641. У том храму су почивале све до 1888. године када је пожар захватио ову цркву. Целе ноћи свете мошти су биле у пламену. Када је ујутро пожар саниран сви су стрепели шта ће затећи у кивоту. Чудом Божијим, преподобна Петка је још једном посведочила светитељство. Мошти су биле целе, чак и воштани печати којима је печаћена њена риза се нису истопили. Након тог догађаја пренете су у Саборну цркву где се у кивоту на велелепном трону од злата и данас чувају.

Код Свете Петке смо молитвено провели већи део дана. Задивљује смиреност, смирење, стрпљење румунског народа који чека у реду за поклоњење. Неко долази и моли Преподобну за помоћ, а неко да заблагодари на помоћи. По цео дан је ред и не само недељом, већ и обичним данима. А када се празнује Св. Петка по 2 милиона људи дође на поклоњење, а Јаши је град са једно 300 хиљада становника.

Многа су чуда и исцељења Св. Петке, то знамо и ми који јој се молимо у капели посвећеној њој, на Калемегдану. Навешћу једно интересантно из Јашија:

- Једне године у летњем периоду, дуго, дуго није било кише у широј области Јашија, постојала је опасност од велике катастрофе. Свештенство са верним народом је изнело мошти Свете Петке и кренуло кроз град у литију. Непосредно пред једну раскрсницу, они који су носили кивот са моштима светитељке морали су да спусте и никако нису могли да га подигну. Једноставно, она није допуштала да се литија настави. Зашто? Са друге стране града ишла је литија са чудотворном иконом Мајке Божије, која је такође требала да прође том раскрсницом. Св. Петка је уступила предност Мајци Божијој да прво прође литија на тој раскрсници са Њом. Након проласка Пресвете Богородице, Св. Петка је дозволила вернима да је понесу и наставе литију.

Преподобна мати Параскева помаже свима који јој са вером и побожношћу приступају, ако је по вољи Божијој и на спасење душе и тела молитвеника.

 

Црква Света Tри јерарха – Јаши

Основан у првој половини XVI века. Првобитно су ту почивале мошти Св. Петке, до дана када се десио велики пожар. Данас се овде чува риза преподобне Петке и део моштију (вилица) Св. Василија Великог.

Чувена је спољна обрада зидова цркве, споља је црква прекривена у потпуности клесаним везом у камену.

 

Црква Св. Спиридона Чудотворца – Јаши

Црква се налази у кругу болница и чува чудотворну икону Св. Спиридона Чудотворца (Крфског).

На икони код светитељевих стопала, икона је избледела на месту папуча. А познато је да папуче које се оставе у кивоту поред моштију Св. Спиридона, које се чувају у граду Крфу у Грчкој, после неког времена буду подеране. Као и наш Св. Василије Острошки Чудотворац тако и Св. Спиридон Чудотворац „излази из кивота“ и обилази болесне, пострадале и исцељују и укрепљују све оне који им се искрено са вером и побожношћу обраћају.

Св. Спиридон је велики заштитник благословеног брака и сви који желе да ступе у брак треба да му се моле за благослов.

Захваљујем се о. Клеопи (Стефановић) сабрату Манастира Крушедол, који је на докторским студијама у Јашију и који нам је био домаћин у Јашију. Захваљујем му се на љубави, пажњи и духовним поукама које нам је пружио.

 

[JESSY]

 

Мошти Свете Мајке наше Параскеве - свете  Петке налазе се у Саборној цркви Митрополије молдавско-буковинске,  у центру града Јашија. 14 октобра 1641 године, великом милошћу Божијом према молдавском народу, донете су из Цариграда у Јаши, у Храм Св. Три Јерарха. У том храму су почивале све до 1888. године када је пожар захватио ову цркву. Целе ноћи свете мошти су биле у пламену. Када је ујутро пожар саниран сви су стрепели шта ће затећи у кивоту. Чудом Божијим, преподобна Петка је још једном посведочила светитељство.

 

http://www.crkvaub.rs/putevima_hodocasnika/item/1300-sa-poklonickog-putovanja-iz-pravoslavne-rumunije-drugi-deo