Ђакон Андреј Курајев опет пљује по Србима!

[Севастократор]

1. ово нисам сасвим разумео. као ни тај статус ''нације''. ствар је у томе што је Хабзбуршка Монархија била скуп крунских поседа, а не заједница политичких народа.

 

 

2. да ли би се АУ распала или би се трансформисала, то ми можемо само нагађати. оно што је сигурно, Мађари је не би срушили, јер Мађари су имали највећи интерес да она опстане.

 

 

3. положај Хрвата у Хабзбуршкој Монархији је био благо речено очајан.

 

 

4. није ми јасно зашто су онда ти школовани Пречани уопште и долазили у Милошеву Србију, с обзиром да су им се у Угарској пружале тако сјајне перспективе. те верске привилегије (мада је тачнији израз толеранција) биле су плаћене крвљу коју су Срби проливали за Хабзбурге по европским ратиштима. Османлије нас бар нису терали да за њих гинемо.

 

Распарча нам се разговор, покушаћу овако:

 

1. Статус нације у Аустрији су Срби баштинили Царским привилегијама из времена Сеобе јер, противно савременом општем знању, Срби под Црнојевићем („Чарнојевићем“) нису у Аустрију дошли као избеглице, већ на царски позив где им се у замену за војну службу даје одређен статус, који савременим речником описујемо као статус нације. Тај статус је подразумевао потпуну верску слободу, где је патријарх у изузетним случајевима био подређен једино цару, а никако било коме другом из световне или (римокатоличке) црквене власти, а која се поименце односила на право вере, богослужбеног језика, календара и верских постулата (у оно време био је јак притисак Римокатоличке цркве по питању уније). Даље, право на територију која би имала ранг војводине и право на војводу из својих редова. Да се разумемо, током векова су Аустријанци на сваки могући начин покушавали те привилегије да укину, релативизују или минимализују (на пример, одређењем „Војводства Србије и Тамишког Баната“ чије су границе биле такве да су Срби у њему били мањина, док је већина Срба била ван те „војводине“, или царским узимањем титуле „Великог војводе велико-војводства Србије“ за себе, као што је носио и титулу мађарског и хрватског краља) и не говорим о правима Срба која су Срби успели да реализују, већ на она права за која су се правно борили и која су правно захтевали. А та борба је била изузетно ослабљена настанком кнежевине, па краљевине Србије, која је себе доживљавала као оданог аустријског слугу, док је за Аустрију била потенцијално непријатељски спољни елемент са територијалним претензијама.

 

Што се тиче коначне судбине АУ, једини начин да се не распадне био би да се претвори у неку врсту Швајцарске, где би покрајине биле државе чак и у већем смислу него што су то данас. А и не видим неку разлику, од распада АУ више се Срба преселило у Беч него за све време постојања Хабзбуршке монархије.

 

2. Да, о нагађањима и говоримо. Као и данас што говоримо о томе да је држава БиХ неодржива, а да ли ће се трансформисати у нешто нераспадиво, или ће се распасти, можемо само да нагађамо. Тако су и политичке анализе оног времена јасно говориле о неодрживости АУ, а ситуација на терену је била таква да су били јачи дезинтегративни елементи и да су имали подршку напредног света. Мађари су у АУ добили привилегован положај, али је он ишао на штету Словена и Румуна, тако да је и тај положај био неодржив. Мађари су били заинтересовани за националну државу и ни за шта друго. Не сме се заборавити да су две највеће буне против Аустрије управо они подигли, и да су се у обе Срби борили за Беч и Аустрију.

 

3. Положај Хрвата јесте био очајан, али у тим и таквим условима је Хрватска настала. Они романтизују свој положај у то време, али стоји чињеница да су себе убеђивали (или покушавали да убеде) да су у тој монархији добровољно, као и чињеница да су били фактор који није било могуће асимиловати било од Немаца, било од Мађара. И кад-тад би из Аустрије изашли и били би држава, додуше сиромашнија за део панонских територија које су сада у њеном саставу, а иначе би били део Мађарске или Србије. И са неизвесном ситуацијом у вези са приморјем и аспирацијама Италијана. Хрвати су се као модерна нација формирали управо у таквој Аустрији, без икаквих устанака, народноослободилачких покрета и било чега сличног.

 

4. Погледај под 1., нема потребе за сарказмом и предимензионирањем онога што сам рекао. Милошева власт је била нечовечна, а у политику је увела осионост, непотизам, небригу према народу и нагори деспотизам. Не кривим Милоша као таквог, све има свој узрок и разлог зашто је постало такво какво јесте и Милошева власт је вероватно била боља од те дивне османлијске, али ја нисам о томе говорио него поставио једно незгодно, многима вероватно и увредљиво питање, на основу чега се Срби из Војводине генерално доживљавају као културнији, вреднији и васпитанији од Срба из остатка Србије, кад се ради о истом народу, који је до пре 300 година живео на истом подручју и био под истим владарима, Турцима? Од 18. века када је Војводина ослобођена од Турака и пала под аустријску власт, до 19. када се централна Србија подигла, какве су разлике у становништву биле види се и из телевизијских серија где се упоредо приказује живот у обе средине, где се у једној штампају књиге и установљава књижевни језик, а у другој народ из сујеверја неће да једе кромпир. А од ослобођења централне Србије је прошло више од 150 година, мање од 100 откако је и Војводина ослобођена, а ти стереотипи и даље опстају.

 

Не правим овде неку поенту, нити делим народ, само кажем да није свака народна власт народна власт, нити је свака туђа власт иста. И далеко од тога да идеализујем Аустрију оног времена – уопште не говорим о тој држави, него о Србима и условима под којима су они живели. И они нису били добри, али морамо знати и са чим поредимо. Српској православној цркви је у неслободној Аустрији било 50 пута боље него у слободној СФРЈ. Вук Караџић сведочи да су митрополит, владике и игумани били имућнији и моћнији него световни великаши.

[Севастократор]

пази, у Британији не владају Тјудори или Стјуарти, него једна скоројевићка династија немачког порекла. зато не схватам контекст у коме помињање Лазаревића и Бранковића има везе са политичким системом (конкретно- вестминстерским). немој да ми замериш, али мислим да је твоје поимање монархије прилично површно, вероватно идеолошко обојено.

 

Нисам идеолошки уопште заинтересован за питање монархије и по том питању дозвољавам да многе ствари не знам, лоше видим или уопште не познајем. Зато се по овом питању непрестано и ограђујем, наводећи да је у питању мој лични став, који јесте формиран критичким расуђивањем, али у оквирима ограниченим мојим (не)знањем. Идеолошки сам некад, као млади националиста, био за монархију и сваки од тих разлога је био ирационалан, као и код већине данашњих младих националиста. Лазаревиће и Бранковиће сам споменуо да не бих споменуо Немањиће, као пример да се не мора бити Немањић да би се био владар (мада су и они потомци Немањића). Једноставно, савремену монархију посматрам као развојни пут суштинског антимонархизма, где није срушена монархија, али јесте срушено све оно против чега су се антимонархисти борили. Савремене европске монархије су демократски системи са грађанским слободама, а династије су сачуване јер нису стале на пут тим променама. Зато не видим каква је сврха да Србија буде монархија, осим имиџа, да се и ми представљамо како имамо краљеве. Не спорим и не мешам се, али овде сада постоји парадокс да монархија од републике треба да се створи демократским процесима и општим изборима... У таквој ситуацији, монархија мој глас нема. Или да направимо опште изборе за краља, шта?

[Milan Nikolic]

Боље да се народ ништа не пита. Парламент треба да постоји без избора народа.

 

Ако желиш бити члан парламента или утицати на избор тих чланова, онда буди високо рангирани стручњак у одређеној области. Буди доктор медицине, буди пуковник итсл.

 

Нема веће глупости од те када републичка власт изјави да народ не може да погреши. Маса је хтела Тита, хтела Слобу, хтела Хитлера.

[Milan Nikolic]

Шта има лоше у томе да имамо Краља и парламент у коме посланик не може бити смењен, осим од стране елите која га је изабрала и којој посланик припада. Појединачне скупштине у областима здравства, војске, економије итд, треба да бирају по пет својих представника народног парламента, и те исте скупштине могу своје представнике мењати, сменити, итсл.

 

Краљ је тај који је Домаћин. Права и здрава власт. Краљ треба да изабере премијера лично, као што Домаћин бира предузетника да нешто направи.

 

Задуживање и сличне одговорности преузима Краљ лично и његова породица, јер та власт није променљива. Не може се неко задужити као данас на грејс период од десет година, и када истекне мандат тој власти - да се повуче и остави дуг буквално на грбачи народа, следећем мандатару.

[Севастократор]

Шта има лоше у томе да имамо Краља и парламент у коме посланик не може бити смењен, осим од стране елите која га је изабрала и којој посланик припада.

 

Оно што сам написао када сам први пут критиковао тај концепт, да се не понављам.

[Milan Nikolic]

Треба да схватимо колико је појам опозиције у парламенту болесна појава. Неко ко је у стању да годинама прижељкује погоршање у држави, незадовољство народа, тај треба одједном почети да влада.

 

То се сада нама дешава. Људи који су молили Бога да власт направи што лошији потез, сада владају и мисле да праве добре потезе.

 

Демократија као избор простог народа који већином гледа серије, није ништа до манипулација криминалних интереса. Народ је у заблуди да гледањем преноса заседања народне скупштине и изласком на изборе нешто одлучује.

[Севастократор]

рекао бих да ти уопште не знаш шта значи појам нација. та одредница има политички, а не верски карактер и подразумева одређена политичка права и статус (институције), а не верске слободе. Срби тзв. привилегијама нису добили никакву засебну територију нити политичке установе. ни Војна граница није била посебна крунска земља, него војноуправна област у којој није било никаквих самоуправних тела и политичких слобода. Срби нису били нација, него (шизматичка) верска заједница, која се толерисала у Монархији из одређених разлога. и то је цела прича. то што је Хабзбуршка Монархија почивала на бирократском апарату (полицијској држави) који је строго и доследно примењивао право (законе) па су лична и имовинска сигурност били свима зајамчени, то је нешто сасвим друго, јер то су уживали и Јевреји нпр. а далеко од тога да су били нација.

 

Ја разумем потребу да се положај Хрвата и Словенаца митологизује на флоскуле о „бечким коњушарима“ и „туђој чизми“, али не разумем да се ради са сопственим народом. Тако да не разумем:

 

1. зашто и даље предимензионираш и екстермизујеш моје релативне тврдње, дакле ако нешто назовем мањим злом од другог зла, ти ми одговараш као да сам за једно рекао да је апсолутно добро, а за друго апсолутно зло. Знам ја зашто су се Срби борили за бечког ћесара, не из љубави према њему, него против горег зла, зашто ми такве ствари напомињеш као да тврдим супротно?

 

2. бркаш или из неког другог разлога стављаш у исти контекст војну границу са војводином. Не Војводином са великим В и значењем које је добила од проглашења комунистичке покрајине „Војводина“, него војводином (војводством) као крунском земљом. И зашто ми објашњаваш да ту крунску земљу нису добили, кад сам и ја рекао да је нису добили до 1849, а да и тада није представљала одраз српских тежњи? Али се јесу за њу борили јер им је била гарантована највишим правним актом који је постојао у земљи, царском привилегијом. Узгред, не замери ми, да ли знаш шта су српске привилегије и о чему говорим, шта је основ за политичку борбу за државност Срба у Аустрији? Ја не знам пуно о Тјудорима и Стјуартима и у то се не мешам, али ми прилично претенциозно делујеш, а без неке видљиве потпоре, кад ми мртав ’ладан кажеш да сумњаш да ја уопште знам шта значи нација, а на моју конкретну опаску о политичкој борби Срба у Аустрији одговараш општим причама о самоуправним телима, шизматицима и војној граници. Знаш ли да се те царске привилегије нису односиле само на Црнојевићеве Србе, него на све Србе у Аустрији који су такође потпали под власт патријарха, на ужас и запрепашћење Хрвата и католичког свештенства по Хрватској и колики је значај тог документа преко ког тако олако прелазиш? Што се тиче институција, шта је са канцеларијом у Бечу и магистратом у Темишвару?

 

не бих се сложио са тобом. то су само предрасуде. можда је тако било у 19. веку, али одавно више није.

Не слажеш се са мном да су ти стереотипи тачни, или се не слажеш да они постоје? Ја сам рекао да они постоје и питао за разлог.

 

Што се тиче тога да ли су тачни или не, 90% људи има један став, 10% други, а ја не желим да тих 10% да убеђујем ни у шта.  

[Севастократор]

е па видиш, основни проблем код српских противника монархије (уосталом као и код већине монархиста) је то што су остали у времену француских просветитеља (а ови други у средњем веку). с тим што су ставови философа 18. столећа освежени каснијим бољшевичким идеолошким крилатицама. и то се зацементирало. ви просто нисте свесни савременог света, размишљате у категоријама прошлих времена. зато је ваш антимонархизам (као и ваш монархизам) иако симпатичан, ипак сасвим анахрон, а веше представе у најмању руку романтичарске. ви говорите о племенитом пореклу, плавој крви, старим династијама, о владарима апсолутистима. о демокраији као владавини народа. не познајете савремене политичке системе, не знате шта значи држава и како функционише. шта то један систем чини успешним, и због чега су неки други неуспешни. просто, ваше представе су детињасте 

 

Онда вероватно увиђаш и трагедију ситуације у којој и у оних 5% интелектуалне елите преовлађују они који детињасто поимају државу и немају појма где се налазе. Ви једини видите ситуацију исправно, а о томе не можете да разговарате ни са онима који су вам интелектуално дорасли, јер нису образовани у истој струци.

 

Немам друго шта да ти кажем осим да ти верујем на реч. По пети и последњи пут говорим да ово није подручје моје струке, нити мојих нарочитих интересовања и да о овој теми размишљам критички, али само у оквиру информација којима располажем и трудим се да еуфемизмом ипак демонстрирам да сам свестан свог незнања, а уместо неких података и плодне расправе добијам проширење сопствене дефиниције на бољшевизам, идеолошку зацементираност, романтизам, детињу наивности и анахроност и апсолутно непознавање политичких система. Немам шта друго да ти кажем, осим да саосећам са тобом јер ми је познат осећај на неким другим пољима када ти је све јасно, а никоме не можеш да објасниш јер није кадар да схвати, а опет има неко своје мишљење.

[GeniusAtWork]

Елита значи да посланици буду изабрани из своје струке - например, доктори здравства бирају пет посланика за народну скупшину; војска бира својих пет, итд. То је права демократија, тј. здрава демократија, за разлику од простог народа који је увек био преварен.

 

 

Postoji jedan mali problem sa tom idejom. Vlast je za Srbina kao prsten iz "Gospodara prstenova": čim ga neko - bio on doktor, naučnik ili prost čovek - vidi i oseti, odmah mu je jedina svrha i cilj u životu da ga otme i nikad ne izgubi, pa makar ubijao i na kraju i sam poginuo. I pri tome gubi sve ljudske osobine i pretvara se u nešto sasvim drugo, jednostavno jače je od njega.

 

I nikakva elita to ne može da promeni. Vlast je vlast, bilo ko da je bira. Takav naš mentalitet je razlog zašto smo ovde gde smo, ništa tu tvoja ideja ne bi promenila.

 

[Viktor Ljvovic]

Da sam ja svestenik, ne bi nikada osvestao spomenik (sta god to znacilo) ubici. To je potpuno suprotno Pravoslavlju, to jest satanizam.

[Crveni Baron]

Прво, велики део обичних Срба русофилство доживљава као сад ће Руја да стане у нашу одбрану и да нас спаси. Што је нетачно. Нарочито нас неће спасити због нас самих. Мали број наших русофила тај део свог идентитета црпи из књижевности, музике и културе и уметности уопште. Друго, нигде нисам помињао профитерство, не знам како си реч помоћ повезао са парама. Треће, ја разумем твоју шизофренију живота у западном свету и интиме која по твом писању очигледно тамо не припада, али то је твој избор.

 

.

Evo ja sam ti odlican primer postenog coveka, dijametralno suprotan tvom "rusofilu". A avo i da objasnim.

Ja sam rusofil a nikakve materijalne koristi nemam od Rusije niti je icekujem. Na zapadu zivim iskljucivo zbog para. Da ne zaradjujem koliko zaradjujem ne bih ziveo ovde ni dana vec u Srbiji. I posteno kazem da ne volim nemce recimo, ili britance , ili amere. Znaci kada bih bio neposten poput onog tvog "rusofila" ja bih trebao da volim zapad jer mi eto pomaze finansijski. Ali vidis nisam neposten. Vec posteno radim za sboju platu, postujem zakone drzave u kojoj zivim a koga cu da volim ne zavisi od kolicine para koju dobijem jer bih onda bio poput jeftine fufice jer kroz njenu prizmu cenis "rusofilstvo" ...

Znas kako je neko pevao, volis jednom u zivotu, dal bogatu ili sirotu, to ne bira pamet nego srce ..

E vidis to je razlika izmedju postenog coveka, tj mene i tvog 'rusofila". Ja mogu da postujem zemlju u kojoj zivim a koga cu da volim moj je problem i sa parama nema veze ...

A kod tebe je ljubav striktno povezana sa novcem ... Pa ti sada reci o cemu se tu radi ..

[Crveni Baron]

Da sam ja svestenik, ne bi nikada osvestao spomenik (sta god to znacilo) ubici. To je potpuno suprotno Pravoslavlju, to jest satanizam.

Pa i David je ubijao a bio Boziji pomazanik ...

[Gresni rab Boziji]

Volimo bratsku Pravoslavnu Rusiju od sveg srca, Jer smo jedan narod jedna vera, i netrazimo nikakvu korist od toga. To je duhovna i kulturoloska veza koja traje vekovima i koja je blagoslovena od Gospoda. Tako da netreba da se cude oni koji streme ka zapadnim vrednostima zasto smo mi takvi. Svaka ptica svome jatu leti...

[Zayron]

Nisam našao nikakav video s tog predavanja u Pragu djakona

Kurajeva ali zato kao utješnu nagradu barem ovo, vrijedi toga.

To naravno objašnjava neke neugodnosti koje su mu se desile:

http://diak-kuraev.livejournal.com/858228.html

 

[Zayron]

У чему се огледа то русофилство? Конкретно.

 

A i ti svašta pitaš!

https://goo.gl/eSbkCL