"Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима"

[ВИЛМА]

Не знам колико си упућен у проблематику, али у дом за старе се смештају и људи који су полупокретни и непокретни, који немају никога ко би им 24 сата пружао медицинску негу и задовољавао остале основне потребе (спремање хране, прање веша...). А то њима Господ дао да толико дуго живе и да буду тако немоћни и зависни од других људи. ЗАшто, то само Господ зна.

Зато и јесте неприродно. Како то хришћанин може остарити или умрети сам?

:cheesy: Јел ти мене зезаш ?

[marko_13]

Врло сам упућен. Само на територији града Београда 57 посто корисника услуге старачког дома јесу људи које је породица ту ''бацила'' јер не жели њима да се бави. Иначе 87 посто корисника је покретно, свесно и у скалду са годинама здраво. Значи није у питању немоћ, већ лењост и мањак љубави чланова породице.

Хришћанин који има литургијску заједницу, а ако је хришћанин подразумева се да је има, није сам...

[ВИЛМА]

Не кажем да нема тога,али видиш, има једна цака са тим смештајем у дом. ДОдуше, односи се на државне домове. Цака је у томе да стара особа мора да да свој пристанак да се смести у дом, ако није лишена пословне способности. АКо је лишена, значи да није способна за расуђивање, онда може да се смести и против своје воље,ако се процени да је у њеном интересу. При том не мислим да та особа баш не жели да буде смештена, већ је ментално ометена или психотична до те мере да већ ни не зна ни шта ради нити може да одлучује о себи. Таквим особама треба нега 24/7, и породица из разних разлога не може или неће да пружи ту негу. Много је то широка тема да сад о томе разглабамо. Често те породице нема и те старе особе су препуштене саме себи.

Хришћанин који има литургијску заједницу, а ако је хришћанин подразумева се да је има, није сам...

Јеси ли видео некад особу лишену пословне способности ?

[marko_13]

Тога има, али као што и подаци показују, у питању је класично ''решавање'' од особе која је данашњем размаженом човеку на терету. Има људи који су лишени пословне способности и они требају бити смештени у институцији. У граду Београду људи лишени пословне способности који су у дому чине свега 13 посто укупне популације дома.

[kajaa]

Ovo je tuga, dom je nekada vidi se bio moćan, ali ga godine pojele. Dosta je zapušten iako se vidi da se održava kako tako.

Ali ti ljudi,  ne znam, nikada nisam osetio toliko tuge u jednoj sredini, u očima, u vazduhu, na licima...

Ne vjerujem da je kriv Dom...ma koliko bio siromasan i star...Ja evo imam iskusta sa bogatim( lukcuznim)  domovima..svaki drugi treci dan  gledam "stare ljude" i njihove muke...

Mnogi imaju "jako tuzno lice"da se covjek plasi od toga..

Prije dva mjeseca sam bila zbog obaveza privatnih ..u Hotel-staracki dom..bila sam totalno razocarana,kada sam vidjela te ljude tamo,i njihv izraz lica....Moj muz nije mogao uci unutra,jer nije mogao gledati to...

Sve su to starci,koji su postali kao invalidi...i neki od njih su izgubili volju za zivot...ali,kada se malo  upoznas sa njima ,dobivas skroz drugu sliku...i ti jadnici ,mijenjaju sliku svoga lica,s jednim osmjehom kojega ti poklanjaju...

Starim ljudima ne trebaju  mnogo,cak im ne treba ni hrane mnogo...njima treba ljepa rijec...

Kada je staracki dom u jadnom stanju, covjek ako dobije ono osnovno za zivot moz biti zadovoljan....

Tuzno je,kada bogati domovi ..koji kostaju od 2,500-3,000...i vise hiljada €..i nisu zadovoljni...

Zato...BLAGO SIROMASIMA-JER CE ONI GLEDATI CARSTVO NEBESKO..

[ВИЛМА]

Тога има, али као што и подаци показују, у питању је класично ''решавање'' од особе која је данашњем размаженом човеку на терету. Има људи који су лишени пословне способности и они требају бити смештени у институцији. У граду Београду људи лишени пословне способности који су у дому чине свега 13 посто укупне популације дома.

То јесте велики тест за породицу. Да ли може да носи тај терет, и колико.

[мирођија]

    Не знам, нисам никада била у старачком дому, и не могу бити објективна.Сигурно да је тешко и не баш

за похвалу што се тиче услова социјалног живота,

    Али ако погледам површно, онако са брда,ипак ми је лакше кад знам да су ти људи ипак како-тако збринути, према оним људима које нађу у својим пребивалиштима, свесно не кажем кућама, јер су обично

смрзнути, или умрли од глади.

  Тужно у сваком случају, и задуго не видим неког бољитка.

[Zawisza]

Danas smo pastoralno obilazili tako vernike, i onda sveštenik kaže ajmo do doma za stare, to je jedan gradić kod Beograda, ima jedan katolik.

Odemo mi tamo, prelepa priroda, ljubazno osoblje, dom je stari ali nije da ga ne održavaju nego oronuo.

I kroz hodnike nađemo ga u jednoj sobi, uglavnom u sobi je on jedini pokretan, njih je četvorica. Mi došli, i tako on nas ne zna, pita ko smo, a onda se obradovao kao dete, sav radostan. U razgovor se uključi i jedan šumadinac iz Garaša, amputirane mu noge, na drugom krevetu vidim da je neki intelektualac, isto mu noge anputirane ćuti i gleda negde kao da traži nešto po plafonu, na četvrtom leži neki dekica i  gleda negde kroz nas.

Deda priča da je iz Bihaća, pa kako je radio na železnici, a ovaj šumadinac kad je čuo da sam ja iz Splita stigao u šumadiju seti se kako je služio vojsku u Solinu.

Na zidovima u hodniku vidim fotografije i na njima da su na Uskrs posetili manastir Tresije.

Izašao sam iz doma sa nekakvom tugom, baš tugom, teško mi je da vam opišem, to je nešto u atmosferi nešto što treba da se oseti, neki  doživljaj tuge.

Ne znam šta me čeka još u životu,  ne bojim se smrti, nego te čekaonice, biti bespomoćan i čekati, samo da me  ne zadesi sudbina da pasivno sedim i čekam u tom predvorju večnosti, što reče syd.

[marko_13]

Ако су за Васкрс били на Тресијама онда или је Сопот или Младеновац...  0409_feel

[dragisa]

kad pogledam napustenog siromaha sa jedne strane i starog a napustenog s' druge strane, zgrozim se jer retko ko razmislja u pravcu da: prvi ima bar nekakve sanse, ali drugi nema ama bas nikakve.

negde sam cuo da zdravlje jednog drustva (drzave, nacije, morodice, coveka...) moze najbolje da se vidi iz odnosa prema starima. zaista ako imamo ovakav odnos kao sto mi kod nas imamo, cemu onda da se nadamo? siromastvo mozda mozes da izbegnes (malo zavisi i od srece), ali starost ne mozes tu nema "srece". svi ce mo jednog dana ostariti. veoma prosto.

priznajem, pisem ovo i iz egoisticnih razloga, pogotovo sto je dobar deo moje generacije bez dece i pitanje je koliko ce se to promeniti, ali nevidim tu nista lose. Bog je to tako ustroijo, kako posejes tako ces i znjeti. radeci za drugog resavas njegovu sadsnjost a u stvari i svoju buducnost, zato mislim da je zaista bitno uraditi nesto "sada". jednim udarcem ubijes dve muve: pomazes trenutno potrebitim a ujedno postavljas stvari na svoje mesto "dok jos mozes". ali slabo obracamo paznju na to... verovatno jer za razliku od "siromastva", "starost" nemamo u iskustvu pa nam se cini daleka i kao da nepostoji. sto bi teoreticari prakse rekli, mislimo o tome...

[мирођија]

kad pogledam napustenog siromaha sa jedne strane i starog a napustenog s' druge strane, zgrozim se jer retko ko razmislja u pravcu da: prvi ima bar nekakve sanse, ali drugi nema ama bas nikakve.

negde sam cuo da zdravlje jednog drustva (drzave, nacije, morodice, coveka...) moze najbolje da se vidi iz odnosa prema starima. zaista ako imamo ovakav odnos kao sto mi kod nas imamo, cemu onda da se nadamo? siromastvo mozda mozes da izbegnes (malo zavisi i od srece), ali starost ne mozes tu nema "srece". svi ce mo jednog dana ostariti. veoma prosto.

priznajem, pisem ovo i iz egoisticnih razloga, pogotovo sto je dobar deo moje generacije bez dece i pitanje je koliko ce se to promeniti, ali nevidim tu nista lose. Bog je to tako ustroijo, kako posejes tako ces i znjeti. radeci za drugog resavas njegovu sadsnjost a u stvari i svoju buducnost, zato mislim da je zaista bitno uraditi nesto "sada". jednim udarcem ubijes dve muve: pomazes trenutno potrebitim a ujedno postavljas stvari na svoje mesto "dok jos mozes". ali slabo obracamo paznju na to... verovatno jer za razliku od "siromastva", "starost" nemamo u iskustvu pa nam se cini daleka i kao da nepostoji. sto bi teoreticari prakse rekli, mislimo o tome...

          Не знам да ли си то на моје казивање мислио, али да нешто кажем.

          Гледала сам и своје старе до задњег трена,бабе, деде, родитеље, а имам и дете и ускоро унучиће,

па добро знам шта причам.А и сама се приближавам старости.

    Моји стари су у најтеже време старили и боловали, када није било ни лекова, ни болничке опреме,ни

хране, ни новца. Све је то прешло преко руку мога мужа и мојих.

    Зато одлично знам како је страшно када људском бићу не можеш да пружиш негу коју заслужује.

    А о томе да ли је старачки дом замена за породични дом, о томе би могло дуго да се прича, али да су

наши  старачки домови крш и пропаст, то сви знамо.

[Zawisza]

To što su krš i lom i nije neki problem. Problem je da jednostavno onaj koje gradio kao da nije imao osećaj da to gradi za čoveka. To su tako hladne i neljudske građevine.

Verovatno se imalo onda novca pa se to grandiozno pravilo zaboravljajući na čovekovu udobnost.

Mi smo u Smederevu imali skoro 5 godina takozvanu patronažnu službu. Bez ikakve naknade obilazili smo stare i nemoćne, vodili kod lekara, vadili im potrebna dokumenta, ponekad samo išli da popričamo, ponekad da im založimo "smederevac".

Onda su počeli "pravoslavci" da nas optužuju, zato što mi nismo gledali koje je konfesije ili je ateista i pritisak je bio takav da smo morali da prekinemo.

Ti ljudi su nas tražili, nudili novac, misleći da smo zbog nedostatka para prestali da ih obilazimo. Na žalost ta ideja se završila razočaranjem i tih ljudi i nas koji smo radili na tom projektu.

Nekako uvek bi pravoslavni sveštenici povukli korak nazad i ogradili se od neke ideje a najčešće uz obrazloženje da Crkvi nije to misija. Nudili smo im da preuzmu taj posao od nas, imali smo "jakog" donatora, iz Italije.

Nekako u to vreme održavao se i simposium na BF u Beogradu o socijalnom učenju Crkve. Nadao sam se da će se razviti tu neki dijalog i da će biti prilike za komunikaciju sa vladikom Ignjatijem.

Na žalost on je na samom početku simposiuma dao do znanja da nije zainteresovan za temu i da Crkva nije socijalna ustanova. Napustio je simposium, kasnije u jednoj prepisci otac Aleksandar Đakovac mi zamerio što sam ja to tako doživeo, video i napisao.

Postavilo se pitanje: "kako sam drugačije mogao da vidim"?

Na žalost nikad u Smederevu nismo imali prilike da se sretnemo sa vašim vladikom braničevskim, tolike godine smo prisutni i živimo zajedno deleći dobro i zlo. Nikad mi nije bilo jasno šta je i u čemu je problem da se sretnemo i popričamo?

A opet neke vladike poput šumadijskog uvek bi nas domaćinski dočekale u Kragujevcu, bez opterećenja da popričaju, jer i u Kragujevcu mi imamo našu crkvu i normalno je da bar zbog onih vernika koji  su izabrali da žive u t.z. mešovitom braku se sretnemo.

[dragisa]

@ mirodjija, ne nemislim na tebe. pisao sam uopsteno svoja razmisljanja. ne, nikog nisam imao u vidu kada sam pisao..

sto se tice uloge Crkve u soc. funkcijama. tu se slazem da Crkva ima drugi posao. to je mnogo kompleksna tema, meni se ipak cini da sve zavisi od pojedinca koji zeli da nesto poravi i da je to jedina realna osnova na kojoj treba nesto pokusavati. dakle odozdo na gore ne odozgo na dole. ako se tako postave stvari onda tu mogu biti razna formalna resenja (fondovi, zakoni, udruzenja, zadruge...) u kojima crkva formalno ne ucestvuje ali se i te kako projavljuje hrisvcanski duh onih koji se zauzimaju.

btw, nemojmo zaboraviti da je ova tema spomenuta i u Jevandjelju i to na dva nacina, jednom  u vidu zapovesti a drugi put i kao upozorenje "poslednjeg vremena", tako da je i sama problematika mac sa dve ostrice. uopste ne sumnjam da ce doci vreme kada ce reci kamnju da postane hleb i ono ce postati, ali koliko bi tome trebali da se radujemo ili pak strahujemo... u Velikom inkvizitoru je to savrseno opisano.

[ouk]

Pri manastiru Kovilj vec duže vreme se spominje projekat otvaranja ovoga doma .

Inače sviđa mi se početak teme ima tamo jedan katolik .

Ja kažem ocu ajmo u dom za stre ima tamo oko 150 Pravoslavnih on kaže ma malo je to to su sve babe i dede

[Zawisza]

Pri manastiru Kovilj vec duže vreme se spominje projekat otvaranja ovoga doma .

Inače sviđa mi se početak teme ima tamo jedan katolik .

Ja kažem ocu ajmo u dom za stre ima tamo oko 150 Pravoslavnih on kaže ma malo je to to su sve babe i dede

Ja sam nešto slično napisao na jednom forumu, samo što sam to razložio, banovali su me posle pet dana bez ikakvog objašnjenja. Ustvari bilo je objašnjenje u stilu: "ko si bre ti da nam to kažeš".

Otac Ivan se interesovao zašto su me banovali pa sam mu poslao tekst i on mi otprilike odgovorio da me ne bi  za tako nešto banovao ali da ima sa moje strane cinizma.

U stvari, bila je jedna sporna rečenica, koju sam tek kasnije primetio i otprilike je rečeno nešto u ovom tvom stilu.

Pažljivo sam gledao slike po hodnicima tog doma i video sam na njima nekoliko mladih sveštenika koji su u poseti domu, video sam i arhimandrita pomenutog manastira. Dom je u stvari institut gerontrološki, i tu su baš oni koji ne mogu sami da brinu o sebi.

Rekoh, da me ne shvatite pogrešno, nije tamo nehumano ili zapušteno, jednostavno je tužno, jako tužno.