Руска црква Свете Тројице у Београду

[Guest Оливера]

На комаду руске земље

Бројни руски емигранти уточиште су нашли у Београду, а духовну утеху у цркви Свете Тројице, коју су подигли 1924. године на Ташмајдану – јединој руској цркви у Србији

Изненадна смрт затекла је чувеног белогардејског генерала Петра Николајевича Врангела у Бриселу – али његова жеља била је да му вечно коначиште буде у братској, православној Србији, на комаду руске земље, у руској цркви Свете Тројице у Београду.

Врангел је био један од неколико десетина хиљада емиграната који су после Октобарске револуције дошли у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Духовну утеху многи од њих пронашли су у храму Свете Тројице који је саграђен на месту Старог ташмајданског гробља 1924. године. Цркву је саградила руска емиграција, а знатна новчана средства одвојили су и влада Србије, Никола Пашић, породица Карађорђевић... Са осталим емигрантима у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца дошао је и Виталије Тарасјев, који је 1950. године постао старешина храма Свете Тројице. Од тада до данас настојатељи „руске цркве” су из ове породице. Виталија је на том месту заменио син Василије, а данас је старешина храма протојереј Виталије Тарасјев, Василијев син, који носи дедино име. Он је једини свештеник у Свето-тројичкој цркви, једином руском храму у Србији. Његову паству данас сачињавају потомци „беле емиграције”, породице руских дипломата, супружници из мешовитих руско-српских бракова, а на литургијама увек има и Срба који овде редовно долазе на богослужења...

– По мојој евиденцији, нажалост, нема више никога ко је рођен у царској Русији или да је бар као сасвим мало дете дошао у Србију. Крајем новембра прошле године сахранили смо нашег најстаријег члана црквеног одбора инжењера Алексеја Посњикова – прича отац Виталије.

Од 1946. године храм има статус подворја Руске православне цркве у Београду, односно, како нам објашњава његов старешина, он је представништво Московске патријаршије при трону српских патријараха. За руске црквене великодостојнике који долазе у посету нашој земљи, црква на Ташмајдану незаобилазно је место. Први патријарх који је служио свету архијерејску литургију у цркви Свете Тројице био је Алексеј Први. Било је то 1957. године и то је био први пут да један поглавар Руске православне цркве служи у Београду. Последњи пут храм, који се налази иза цркве Светог Марка, посетио је садашњи патријарх московски и све Русије Кирил, који је тада био председник одељења спољних веза Руске православне цркве, а дошао је на освећење 25. марта 2007. године.

– Када је 1999. године у бомбардовању гађана зграда РТС-а, наш храм, чији се олтар налази на 60 метара раздаљине ваздушном линијом, знатно је оштећен. Страдао је кров, статика храма, прозори су избијени. Ми смо пре тога изнели све наше светиње, тако да у том смислу нисмо претрпели штете. Почетком 2000. године започело је велико обнављање, а храм је освештан седам година касније у присуству данашњег руског патријарха – каже отац Виталије.

У обновљеном храму, испред иконостаса који је израдио кнез Михаил Сергејевич Путјатин, између ћивота са вредним иконама које су даровали верници, пред Богородичним иконама са моштима светих, и ове године биће прослављено рођење Христово. У руској цркви обичај је да се за Божић кити јелка, која се поставља не само у домове него и у храм.

– Легенда каже да је када се родио Христос свака творевина коју је створио Господ имала чиме да га дарује. Јелка, пошто није имала плодова, није могла то да учини, па се расплакала и онда је анђео скинуо једну звезду са неба и ставио је на врх јелке. Од тада и ми традиционално китимо јелку за Божић – објашњава отац Виталије порекло овог обичаја у Русији.

Празници у руској цркви у Београду представљају посебно велику радост за децу: за Божић после литургије и причеста, планиран је програм у којем ће малишани бити главни учесници, а по завршетку, отац Виталије поделиће им божићне поклоне.

– После причеста, обично организујемо и скромније спортске активности у црквеној порти. Сећам се седамдесетих година на недељној литургији или за празнике једва да се појави неко дете. Сада се дешава да на обичној недељној литургији првих пола сата причешћујем само децу – каже отац Виталије.

Ј. Беоковић

Руско-српске светиње

Код Васкресењског улаза у Кремљ била је Иверска капела у којој су они који су ту долазили неким послом могли да се помоле и запале свећу. Капела је срушена 1929. године. Када су за то чули руски емигранти у Београду основали су фонд и прикупили прилоге, па је Иверска капела, захваљујући удруженим руско-српским напорима поново подигнута на Новом гробљу. Патријарх српски Варнава и митрополит кијевски и галицки Антоније, духовни предводник Руса у избеглиштву, освештали су је 1931. године. У иконостас је уграђена копија иконе Иверске Богородице, по којој је капела и добила име, донета са Свете горе, где се чува оригинал.

Постоји још неколико храмова који имају везе са присуством Руса у Србији, а данас канонски припадају Српској православној цркви. У Белој Цркви, где су постојали руска женска гимназија и чувени кадетски корпус, налази се храм Светог Јована Богослова, у којем отац Виталије служи литургију за празнике посвећене светом Јовану Богослову или јубилеје у вези са кадетским корпусом. Такође, у Горњем Адровцу, код Алексинца, на месту где је 1876. године у српско-турском рату погинуо руски пуковник гроф Николај Рајевски, подигнута је Црква свете Тројице. Отац Виталије истиче да та светиња постоји до данашњег дана захваљујући, на првом месту, нашем верном народу и Српској православној цркви.

(објављено: 06/01/2010) - Политика

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

– По мојој евиденцији, нажалост, нема више никога ко је рођен у царској Русији или да је бар као сасвим мало дете дошао у Србију. Крајем новембра прошле године сахранили смо нашег најстаријег члана црквеног одбора инжењера Алексеја Посњикова – прича отац Виталије.

Тужно...

[Guest Оливера]

Помоћ Подворју Руске православне цркве у Београду - 5. март 2010.

Град ће издвојити 500.000 динара за санацију делимично урушеног кровног покривача на југозападном делу Светотројичког храма Подворја Руске православне цркве на Ташмајдану

Руска православна црква у Београду, чији Светотројички храм посећује и велики број наших суграђана, обратила се граду захтевом за помоћ у санацији дела крова. Будући да влага продире кроз место где је кровни покривач иструлио, постоји опасност да дође до оштећења унутрашњих зидова, који су припремљени за фрескописање. По обиласку цркве, утврдили смо да је неопходно у што краћем року санирати овај део крова.

Град ће наставити финансијски да помаже све верске заједнице на својој територији - рекао је члан Градског већа Милета Радојевић.

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Патријарх Иринеј служио у руској цркви

Молитве за сестринску Цркву и руски народ

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Подворја Руске Православне Цркве у Београду поводом прве годишњице устоличења Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила уз саслужење београдског свештенства и старешине Подворја протојереја Виталија Тарасјева. У својој беседи, Његова Светост Патријарх је подсетио присутне на духовне и историјске везе између Србије и Русије и истакао посебну улогу Русије у судбини Српске Православне Цркве и српског народа.

„Захваљујем Вам, оче Виталије, на предивним речима које тек треба да оправдам својим животом и радом на трону патријараха српских. Свестан сам своје одговорности, свестан сам висине у коју сам незаслужено уздигнут, али се надам у милост и благодат Божју да ћу умножити сав свој труд и учинити оно што Црква, народ наш и Бог очекују од мене. Мени је драго и благом Богу сам захвалан што сам на овај свети дан служио Свети Литургију у предивном  руском храму у којем је служио мој добар пријатељ отац Виталије, деда садашњег проте, и мој драги Васја, друг са факултета. У њиховом храму, ту где су они служили и приносили Богу жртве за свој и читав народ православних хришћана и ја сам данас служио Господу заједно са свима светима и са свима вама, драга браћо и сестре, службу Богу живоме који нас прати у свим тренуцима наших живота и Богу којег носимо сви у срцима својим.

Ја знам колики је значај Руске Православне Цркве за наш малени српски народ. У дугом периоду времена сви наши учени богослови стицали су знање и побожност, али и веру у Руској цркви и од руског народа. Поменућу само једног међу великима: Митрополита Београдског Михајла, велику и свету личност, који је тамо узрастао, као и друге велике личности које су у Русију одлазиле и враћале се у Србију, а тамо стечено знање овде примењивали. Лично се сећам многих утицаја Руске цркве на наш народ, као и да је наш народ у својим најтежим тренуцима сву наду упућивао у Бога и своју браћу, свој народ по крви и вери, а донекле и по језику, руски народ и Руску Православну Цркву. Да не помињем друге бројне примере из наше мучне и страдалне историје, само 1915. годину, када је Србија била на коленима и када се очекивао крај наше историје и постојања. Тада је Руски Цар Николај Други учинио дело које српски народ никада не може заборавити. Скренуо је пажњу тадашњим савезницима да прихвате српску војску и српски народ, како им он не би учинио нешто што њима неће пријати. Тада је спасена Србија, а српска војска и народ благодарни успели су да се опораве и уз велики напор часно врате у своју отаџбину. Превелике су те заслуге и зато их се увек сећамо. Па и данас, сва наша нада упућује руском народу и власти, и нас радује што се Русија дигла на ноге и што је у могућности да у приликама које нама нису наклоњене, уз помоћ Божију, помаже и нама да останемо и опстанемо на овом ветровитом Балкану.

Благодаран сам Господу што сам у прилици да принесем ово молитвено пјеније за великог Руског Патријарха Кирила чију смо љубав и наклоност ми Срби итекако осетили. Слично свом претходнику Патријарху Алексију, неколико пута је посећивао Србију и њен најстрадалнији део - Косово и Метохију, тешио тамошњи народ и свештенике, уливао наду да Господ неће оставити Српско Косово. То је врло значајно у време када влада безнађе, када влада велика суровост. Надамо се да та нада неће бити пролазна. Захвалан сам Господу што учествујемо у годишњици управљања великом Руском Црквом, и великим руским народом Патријарха Кирила, који је много учинио и чини, а надамо се  и да ће чинити за српски народ. Ми смо малени, али имамо нешто своје, имамо свој допринос словенској и светској култури и баштини, који смо оставили и створили, а надамо се да ће нам бити дата могућност да стварамо и убудуће. Ја желим његовој светости Патријарху Кирилу много здравља, и благодати Божје на том високом месту и трону, да дуго управља Руском Црквом и руским народом, и да оно пребогато наслеђе сачува, обогати и остави у наслеђе онима кој ће доћи после њега.

Молимо се Господу да нама и читавом свету у овом узбурканом времену дарује мир, разум и слогу међу народима. Да отклони велике разлике у мишљењима, чињењима и делању, и да нам Господ просветли ум да схватимо да смо народ Његов. А, ако смо народ Његов да чинимо оно што Он жели. Бог је створитељ читавог света, без обзира да ли је човек црн или бео, да ли је на вишем или нижем степену културе, има ли или нема велику историју, сви смо ми народ Божији. Све нас Господ љуби љубављу Својом и желео би Господ да се осећамо као Његова деца, а међусобно као браћа. Ми и јесмо браћа, јер сви носимо образ, лик Божји у себи по коме нас и Бог познаје и по коме треба да будемо познати једни другима.Зато нека нестане све оно што представља таму и страх овог света и времена, да заблиста свет и љубав Божија. Заблистаће љубав Божија према нама ако ми будемо имали љубави, а доказ да је имамо јесте да љубимо свакога човека. Не само ближње и пријатеље, него да волимо и непријатеље своје, што нам је и Господ заповедио. Љубити пријатеља свога са малим напором може свак, али да љуби непријатеља свога то може само човек који носи лик хрошћанина. Нека би нас Господ тиме обдарио и нека би нам Господ дао снаге да ово време пред дане Великог поста проведемо и у пост уђемо са свешћу и са знањем да са собом и у себи носимо велико бреме грехова. Али да исто тако знамо да је Бог премилостив, као у причи о Блудноме сину, чији је повратак очекивао и коме је показао пуну Божанску Очинску љубав. Да се сетимо себе и сазнања да нас Бог воли и овакве какви смо, да очекује да се вратимо у Његов загрљај, добри и милостиви, а милост Божија је бесконачна и безгранична. Нема греха које превазилази милост Божију, то треба да знамо! И највећи грешник је у милости Божијој. Ако се искрено покаје бива му опроштено све. Нека би нас све Господ благословио, све вас овде присутне, народ наш и народ руски.

Нека Господ Његовој Светости Патријарху Руском Кирилу да много здравља и много помоћи Своје, да дело које ради на месту на којем се налази учини, и да му покаже да је достојан тога места, на радост Божију и радост православног народа руског, и на радост читавог православног хришћанског рода!''

С.Л.

Број 1030, Рубрика Догађај

http://pravoslavlje.spc.rs/

[Guest Оливера]

Божићне радости у Подворју РПЦ у Београду за најмлађе

12. јануар 2011

   

На празник Светог Архиђакона Стефана, Подворје Руске Правослане Цркве на Ташмајдану, са благословом настојатеља ове цркве, протојереја Виталија, посетили су ученици три београдске основне школе: ''Др Драган Херцог'', ''Душан Дугалић'' и ''Миодраг Матић''. Ученици ових школа су деца са посебним потребама.

Преко педесет малишана са својим родитељима, наставницима и вероучитељицом присуствовало је Светој Литургији. Након Свете Литургије, у програму под називом ''Божићна јелка'' сва деца су од оца Виталија добила Божићне пакетиће.

Умоливши Богомладенца да им побољша нарушено здравље и захвални оцу Виталију што им је на најлепши начин, кроз Литургијско сабрање и свету тајну причешћа, увеличао и улепшао Божићне празнике, малишани су се вратили у своје домове, болнице, клинике и институте са сазнањем да тамо нису сами и да Неко ипак брине о њима.

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[мирођија]

                      Слава  Богу! 1405_love

                  winter confused

[Дијана.]

http://www.mitropolija.com/bratska-ljubav-koja-zraci-iz-ruske-crkve-svete-trojice-u-beogradu/

RUSKA CRKVA U BEOGRADU

Beograd. Prestonica Pravoslavne i mnogostradalne Srbije, grad na ušću Save u Dunav. Grad, blizak ruskom čoveku, grad koji je postao utočište velikom talasu bele emigracije posle krvavih dogadjaja 1917 godine u Rusiji. Ali postoji mesto u Beogradu, koje je posebno drago ruskoj duši. U samom centru grada, pored zgrade Narodne Skupštine, i veličanstvene crkve svetog Marka, u senci drveća, skrivena od ljudskih očiju sija se na suncu zahvaljujući zlatnim krstovima mala bela crkvica Svete Trojice – ruski Pravoslavni hram. Ona je već 82 godine duhovni centar Rusa u Srbiji. Poslednjih deset godina ovde služi protojerej Vitalij Tarasjev. Susreli smo se s njim u crkvenoj kancelariji Sveto-Trojične crkve.

http://www.poslujtesarusijom.rs/srpski/izdvajamo_ruska_crkva_sr.htm