Нашим или својим?

[Драгана Милошевић]

Оче наш који си на небесима,

да се свети име Твоје,

да дође Царство Твоје,

да буда воља Твоја на земљи као и на небу,

хлеб наш насушни дај нам данас,

и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима *својим*

и не уведи нас у искушење но избави нас од злога.

 

 Реч *својим* - стоји у сваком молтвенику, међутим на црквенословенском стоји реч нашим.

 

Који појам је исправнији, која реч је ближа изворном преводу?

[Иван Ивковић]

Не видим разлику осим синтаксичке. Смисао је потпуно исти.

[Иван Ивковић]

Мене више буни оно "јед(и)носуш(т)ни"... Да ли иде са овим "и" или без њега...?

[Срђан Шијакињић]

Мене више буни оно "јед(и)носуш(т)ни"... Да ли иде са овим "и" или без њега...?

 

Мислим да иде без и, јер једносушни има значење "који има исту суштину", "који је суштински исти"...

[Драгана Милошевић]

Не бих се сложила с тобом.

 

Једно је кад кажемо "наше";

а друго кад кажемо "своје".

 

То су два различита појма!

[Срђан Шијакињић]

Не бих се сложила с тобом.

 

Једно је кад кажемо "наше";

а друго кад кажемо "своје".

 

То су два различита појма!

 

Да, али у овој ситуацији излази на исто, јер Оче наш је молитва у првом лицу множине, дакле "Ми" се молимо и онда и "својим" и "нашим" се односи на исто... Мени је лично лепше звучи нашим.

[Срђан Шијакињић]

Сада сам мало гледао по нету, изгледа да се "свој" користи када ми нешто радимо, када смо ми субјекти ("ја" или "ми") а "мој", "наш" када је треће лице субјекат... Ајде неки филолог часком да реши ово

[Иван Ивковић]

Мислим да иде без и, јер једносушни има значење "који има исту суштину", "који је суштински исти"...

Ех, а ја чуо да се пева са "и"... Иначе мислим да право кажеш.

 

 

Не бих се сложила с тобом.

 

Једно је кад кажемо "наше";

а друго кад кажемо "своје".

 

То су два различита појма!

"Својим" може да се односи и на једнину и на множину, док је "нашим" одређеније...

[Драгана Милошевић]

Ај нек се јави неки телеог.

 

Скоро сам чула на предавању да уствари постоји велика разлика.

 

У молитви не кажемо никад "Оче мој",

 

Друго, у првим вековима исповест је била јавна, тако да је реч "нашим" итекако оправдана.

[zlaja]

Ovako stoji u jevanđelju: καὶ ἄφες ἡμῖν τὰ ὀφειλήματα ἡμῶν, ὡς καὶ ἡμεῖς ἀφήκαμεν τοῖς ὀφειλέταις ἡμῶν· (Mat 6:12 BGT). Na oba mesta je upotrebljen isti oblik "ἡμῶν", što je lična zamenica ἐγώ (ja) u genitivu množine, a genitiv lične zamenice zamenjuje prisvojnu zamenicu. Ja bih rekao da je, kada prevodimo, više u duhu originalnog teksta reći prvi put naše,a drugi put našim, ali da je "dužnicima svojim" više u duhu srpskog jezika. Pa kako ko voli.