Postavljanje granica

[Aleksandra_A]

volela bih da se osvrnemo jos jednom na ovu divnu temu...htela sam da vas pitam, da li ste nekad razmisljali o licnim granicama iz hriscanske perspektive? mislim, to se donekle dotice u ovim tekstovima, posebno kad se govori o konfliktu nasih dobrih namera i onoga sto se u realnosti medjuljudskih odnosa desava..ali, da li su granice nesto sto je pozeljno iz hriscanske perspektive? meni deluje da jesu, recimo, ako se govori o onome voli drugog kao i samoga sebe - kako mozes voleti sebe ako dozvoljavas da te gaze? ili, ako se govori o slobodi - ako sam Bog nama daje slobodu da ga volimo ili ne volimo, kako onda mi mozemo, pa i smemo, siliti bilo koju ljubav? i da li je ljubav uopste to, kad nam neko prelazi granice, ili kad mi nekome prelazimo granice, ili je to jedna nuspojava egocentrizma ili nedovoljnog iskustva u promisljanju sebe i drugih? volela bih da cujem vasa razmisljanja..

[ViktorijaV]

пре 5 минута, Aleksandra_A рече

volela bih da se osvrnemo jos jednom na ovu divnu temu...htela sam da vas pitam, da li ste nekad razmisljali o licnim granicama iz hriscanske perspektive? mislim, to se donekle dotice u ovim tekstovima, posebno kad se govori o konfliktu nasih dobrih namera i onoga sto se u realnosti medjuljudskih odnosa desava..ali, da li su granice nesto sto je pozeljno iz hriscanske perspektive? meni deluje da jesu, recimo, ako se govori o onome voli drugog kao i samoga sebe - kako mozes voleti sebe ako dozvoljavas da te gaze? ili, ako se govori o slobodi - ako sam Bog nama daje slobodu da ga volimo ili ne volimo, kako onda mi mozemo, pa i smemo, siliti bilo koju ljubav? i da li je ljubav uopste to, kad nam neko prelazi granice, ili kad mi nekome prelazimo granice, ili je to jedna nuspojava egocentrizma ili nedovoljnog iskustva u promisljanju sebe i drugih? volela bih da cujem vasa razmisljanja..

Svidjaju mi se tvoja pitanja, imam neku ideju za odgovor ali bih volela da budeš preciznija na šta konkretno misliš da bih ti jasno odgovorila.

[Aleksandra_A]

@ViktorijaV e pa ovako, npr s nekim se naizgled dobro razumes, moglo bi se reci i volis, medjutim vas odnos ne moze da funkcionise zbog tog nepostovanja granica..i uzmimo jedan krajnji slucaj, da se medjusobno ne mozete objasniti i da nema neophodne dobre volje da se ta ponasanja promene, i ti na kraju nemas drugi nacin nego da se odnos olabavi ili prekine, jer u suprotnom - nece nikome tu biti dobro..i sta sad s tom situacijom, ako je npr hriscanski ideal da se sve prasta i podnosi i znamo da idealna ljubav sve snosi i sve trpi, svemu se nada? onda, realno, ili mi tu ljubav nemamo, ili je druga osoba nema, mada najrealnije je da je niko nema mislim, sta sa tim situacijama, koje svi mi imamo, ako treba da prastamo svima i da budemo u miru, koliko do nas stoji? iskreno pitam jer i mene te situacije muce s vremena na vreme..ipak je za mir potrebno dvoje, kao i za odnos..
pitanje bi se moglo postaviti i ovako: da li mi kao hriscani imamo pravo da volimo i pustamo u nas zivot samo odabran broj ljudi, s kojima mozemo solidno funkcionisati, ili smo duzni biti sve svima, iako nam to onda utice lose na nas zivot i psihoemotivno zdravlje, itd? iskreno ne znam za slucaj da je neko bio isti u postupanju sa svima, i da mu je bilo dobro..
odgovori kako god ti dodje, stvarno bih volela da cujem  bilo kakvo razmisljanje na tu temu
 

[Aleksandra_A]

(sad kad citam, deluju mi preciznije ona pitanja iz prvog posta bolje kreni da pises i ti, pa ce lakse ici dijalog )

[ViktorijaV]

пре 2 минута, Aleksandra_A рече

@ViktorijaV e pa ovako, npr s nekim se naizgled dobro razumes, moglo bi se reci i volis, medjutim vas odnos ne moze da funkcionise zbog tog nepostovanja granica..i uzmimo jedan krajnji slucaj, da se medjusobno ne mozete objasniti i da nema neophodne dobre volje da se ta ponasanja promene, i ti na kraju nemas drugi nacin nego da se odnos olabavi ili prekine, jer u suprotnom - nece nikome tu biti dobro..i sta sad s tom situacijom, ako je npr hriscanski ideal da se sve prasta i podnosi i znamo da idealna ljubav sve snosi i sve trpi, svemu se nada? onda, realno, ili mi tu ljubav nemamo, ili je druga osoba nema, mada najrealnije je da je niko nema mislim, sta sa tim situacijama, koje svi mi imamo, ako treba da prastamo svima i da budemo u miru, koliko do nas stoji? iskreno pitam jer i mene te situacije muce s vremena na vreme..ipak je za mir potrebno dvoje, kao i za odnos..
pitanje bi se moglo postaviti i ovako: da li mi kao hriscani imamo pravo da volimo i pustamo u nas zivot samo odabran broj ljudi, s kojima mozemo solidno funkcionisati, ili smo duzni biti sve svima, iako nam to onda utice lose na nas zivot i psihoemotivno zdravlje, itd? iskreno ne znam za slucaj da je neko bio isti u postupanju sa svima, i da mu je bilo dobro..
odgovori kako god ti dodje, stvarno bih volela da cujem  bilo kakvo razmisljanje na tu temu
 

Razumem te. Evo, odgovor na prvu. Granicu ako želiš da imaš prema osobi koju voliš moraš jasno postaviti. A kako? Ne očekivati da ona to prepozna ili oseti, ili nasluti. Razgovor iskren i predočiš joj, otvoriš oči. Sigurna sam da se iskrenim razgovorima ako imaju oboje želju da prevazidju prepreke u komunikaciji i linija koja se ne prelazi iz nekih intimnih razloga, stvar mora da uspe. Ne podrazumeva se da nešto znamo i da tako mora, jer dvoje se uče, jasno, opažanjem, zajedničkim životom, ali bez ispovesti jedno , drugom i istinske želje da uspeju nema boljitka. Poverenje i razgovor, na taj način se penju stepenicama života. I uredjuju svoj život i svoj odnos..nadam se da sam jasna..

[ViktorijaV]

Kako onaj drugi zna šta je tvoj prag i tvoja granica ako mu ne pomogneš da sazna?

[ViktorijaV]

Evo jedan klasičan primer. Momak devojci piše pesme i njih dvoje se vole preko tih pesama. On studira u drugom gradu ona je još u srednjoj školi. Nema mobilnih telefona 93. Godina recimo. On njoj piše pesme i posvećuje joj neke pesme, ona njemu piše pisma inspirisana njegovim pesmama. I on se uvredi, kako je ona prešla granicu u pismima. Pitanje je. Da li je ona prešla granicu? Da li je njegova komunikacija preko pesama ispravna? Zašto on nema hrabrosti da joj piše?...banalno, ali šta je rešenje. Njih dvoje nemaju komunikaciju.

[Aleksandra_A]

пре 1 минут, ViktorijaV рече

Kako onaj drugi zna šta je tvoj prag i tvoja granica ako mu ne pomogneš da sazna?

jasno, ali bas ovde mislim na situacije u kojima neko uprkos tome sto se ulozi ili kontinuirano ulaze napor da se objasni, ne postuje..i to sve vodi tome da odnos postaje mucan...
a i ovde bih postavila jos jedno pitanje:

 

пре 3 минута, ViktorijaV рече

Granicu ako želiš da imaš prema osobi koju voliš moraš jasno postaviti.

slazem se, ali..sta sa svim onim situacijama u kojima smo prestajali da volimo? sigurno je svako imao barem jednu osobu u svom zivotu s kojom nije islo, ili nije mogao..da li su ti odnosi mrlja na nasoj medjuljudskoj biografiji, ili su te situacije neminovna posledica pale prirode i naseg nesavrsenstva? da li je nama kao hriscanima dozvoljeno da nekoga prosto ne volimo dovoljno? i da li se moze voleti sa distance?

hvala ti na odgovorima, slazem se skroz sa tim sto kazes, a narocito je tesko to sto si navela, da na vreme sve kazemo...stvarno puno puta bude takva situacija da nesporazum nastane bas zbog nedovoljno dobre iskomuniciranosti..ili cekamo da nam se skupi pa eksplodiramo

[Aleksandra_A]

пре 1 минут, ViktorijaV рече

Evo jedan klasičan primer. Momak devojci piše pesme i njih dvoje se vole preko tih pesama. On studira u drugom gradu ona je još u srednjoj školi. Nema mobilnih telefona 93. Godina recimo. On njoj piše pesme i posvećuje joj neke pesme, ona njemu piše pisma inspirisana njegovim pesmama. I on se uvredi, kako je ona prešla granicu u pismima. Pitanje je. Da li je ona prešla granicu? Da li je njegova komunikacija preko pesama ispravna? Zašto on nema hrabrosti dajoj piše?...banalno, ali šta je rešenje. Njih dvoje nemaju komunikaciju.

super primer pa to, posebno kod tog momka se vecina komunikacije odvija u njegovoj glavi  

[ViktorijaV]

пре 3 минута, Aleksandra_A рече

jasno, ali bas ovde mislim na situacije u kojima neko uprkos tome sto se ulozi ili kontinuirano ulaze napor da se objasni, ne postuje..i to sve vodi tome da odnos postaje mucan...
a i ovde bih postavila jos jedno pitanje:

Ako se ulaže veliki napor da se objasni a taj ne poštuje, onda je teško objasniti zašto nekoga i dalje voleti. Osim da je ta osoba na visokim duhovnim visinama pa je spremna iznova i iznova da prašta...jer najveće dostojanstvo je najveće smirenje. To je prvo. Na drugo odgovaram pa šaljem.

[ViktorijaV]

пре 15 минута, Aleksandra_A рече

jasno, ali bas ovde mislim na situacije u kojima neko uprkos tome sto se ulozi ili kontinuirano ulaze napor da se objasni, ne postuje..i to sve vodi tome da odnos postaje mucan...
a i ovde bih postavila jos jedno pitanje:

 

slazem se, ali..sta sa svim onim situacijama u kojima smo prestajali da volimo? sigurno je svako imao barem jednu osobu u svom zivotu s kojom nije islo, ili nije mogao..da li su ti odnosi mrlja na nasoj medjuljudskoj biografiji, ili su te situacije neminovna posledica pale prirode i naseg nesavrsenstva? da li je nama kao hriscanima dozvoljeno da nekoga prosto ne volimo dovoljno? i da li se moze voleti sa distance?

hvala ti na odgovorima, slazem se skroz sa tim sto kazes, a narocito je tesko to sto si navela, da na vreme sve kazemo...stvarno puno puta bude takva situacija da nesporazum nastane bas zbog nedovoljno dobre iskomuniciranosti..ili cekamo da nam se skupi pa eksplodiramo

Ne znam kako prestajali da volimo? Možeš da se naljutiš i da te boli ali mislim da ne možeš reći za čas e , ne volim ga više, ne. Možeš da osetiš bol od ljubavi, ako si povredjen, pa se ljubav okreće u drugom smeru, postaje destruktivna, da ne kažem mržnja, ali kad prodje par sati, ona te opet zove...javlja se, prosto obnovi se u krvi, u venama...i teče normalnim tokom ili bude još jača jer je bila stopirana i sam tok usmeren u suprotnom pravcu od pravog. Pa kad ga pustiš u vene pravim smerom ono struji brže, jače, radosnije...nadam se da sam pomogla...ti odnosi su specifični i vrlo senzibilni, a ja sam ih doktorirala šalim se, nisam ali skoro...

[ViktorijaV]

пре 8 минута, Aleksandra_A рече

super primer pa to, posebno kod tog momka se vecina komunikacije odvija u njegovoj glavi  

Sigurno. U njegovoj glavi je neka njegova pesma nenapisana verovatno iz nekih razloga a ona devojka živi na pesmama....i u srednjem veku je bila bolja komunikacija bar su pisma stizala i po 2 meseca čekaš, a onda znaš na čemu si...

[ViktorijaV]

Smešno je ali sam slikovito, da ne kažem rediteljski pokušala da objasnim problem ne dobre komunikacije.

[Aleksandra_A]

пре 10 минута, ViktorijaV рече

Ne znam kako prestajali da volimo? Možeš da se naljutiš i da te boli ali mislim da ne možeš reći za čas e , ne volim ga više, ne. Možeš da osetiš bol od ljubavi, ako si povredjen, pa se ljubav okreće u drugom smeru, postaje destruktivna, da ne kažem mržnja, ali kad prodje par sati, ona te opet zove...javlja se, prosto obnovi se u krvi, u venama...i teče normalnim tokom ili bude još jača jer je bila stopirana i sam tok usmeren u suprotnom pravcu od pravog. Pa kad ga pustiš u vene pravim smerom ono struji brže, jače, radosnije...nadam se da sam pomogla...ti odnosisu specifični i vrlo senzibilni, a ja sam ih doktorirala šalim se, nisam ali skoro...

eeee pa to sto ti opisujes su slucajevi gde se stvarno volis s nekim mislim, tako izgleda kad bas volis..ali da li mi tu toliku ljubav imamo prema svakome? mislim sad i na ove musko zenske odnose ali i na prijateljstva, poznanstva itd... mislim, kod mene se obnavlja isto tako, samo eto recimo ne zelim sa svima da budem podjednako bliska..s nekima, recimo, ne zelim uopste..
"Ako se ulaže veliki napor da se objasni a taj ne poštuje, onda je teško objasniti zašto nekoga i dalje voleti. " - evo i sama kazes da je moguce nekoga ne voleti ipak se slazemo da mora i postovanje da ide uz ljubav..a kada neko uporno ne postuje nase granice, ukoliko su one predocene vise puta, onda ne znam da li tu ima mesta za ljubav...

 

[ViktorijaV]

пре 12 минута, Aleksandra_A рече

eeee pa to sto ti opisujes su slucajevi gde se stvarno volis s nekim mislim, tako izgleda kad bas volis..ali da li mi tu toliku ljubav imamo prema svakome? mislim sad i na ove musko zenske odnose ali i na prijateljstva, poznanstva itd... mislim, kod mene se obnavlja isto tako, samo eto recimo ne zelim sa svima da budem podjednako bliska..s nekima, recimo, ne zelim uopste..
"Ako se ulaže veliki napor da se objasni a taj ne poštuje, onda je teško objasniti zašto nekoga i dalje voleti. " - evo i sama kazes da je moguce nekoga ne voleti ipak se slazemo da mora i postovanje da ide uz ljubav..a kada neko uporno ne postuje nase granice, ukoliko su one predocene vise puta, onda ne znam da li tu ima mesta za ljubav...

 

Verovatno ne, tu nema mesta za ljubav. Nažalost mora doći i do takvih momenata. Suština je da bude mirno srce i da nema nikakve potrebe za osvetom ni prema kome. Jer džaba nam sve ako srce nije mirno, ako činimo nepravdu ili silimo stvari. Mir u duši i srcu je najbitnije postići.

Naravno da sam dala primer baš ljubavi i da se tako ne možeš voleti sa svakim. Tako se voliš samo sa jednom osobom, a ostale osobe voliš na drugi način. Prijateljski, Hrišćanski, komšijski....samo.srce je bitno da je mirno. Da ga očistimo.

Ako je ona prva ljubav u pitanju izmedju dvoje onda se treba čuvati pomisli i ljubomore ko je sklon, voleti i pustiti misli, šta ako me ne voli, šta ako je ovo, ili je ono???

Iskreno mislim da se to oseti, da srce prepozna.

Takodje kad su dvoje u Crkvi, ljubav može biti jača, dublja, lepša ali i sa velikim iskušenjima jer nečastivi ne miruje, ubacuje pomisli. Tu treba da se odbacuju loše pomisli i da se veruje toj osobi i ljubavi koja vas vodi.

Zaista blagodat Božija dela kad se mole. Polako, Gospod uvek ima plan, a do nas je bar da znamo šta nećemo ako već neki ne znaju šta hoće.