Маловерност - губим веру - како победити сумњу у Бога...

[DYNABLASTER]

lol sad sam procito naslov "Kako poboljsati sumnju u Boga"

 

Ali to je specijalnost ateista, tako da ne obracajte paznju :0102_laugh:

[Zero]

lol sad sam procito naslov "Kako poboljsati sumnju u Boga"

 

Ali to je specijalnost ateista, tako da ne obracajte paznju :0102_laugh:

Odma' sad na onu temu "Učini mi se..." 

[Жедни]

Знате шта је још јако занимљиво. Одакле долази та прва помисао? Тај бљесак конфузије.Сви знамо одакле... Кад кренем да  развијам ту мисао буде ме срамота шта помишљам. Са мислима јако опрезно. Одбацуј оне које су лоше... А како знати које су мисли лоше? Слушај срце. Видећеш да већ нешто није у реду.. Добра је она здрава сумња која помаже да учећи напредујеш...

[DYNABLASTER]

Знате шта је још јако занимљиво. Одакле долази та прва помисао? Тај бљесак конфузије.Сви знамо одакле... Кад кренем да  развијам ту мисао буде ме срамота шта помишљам. Са мислима јако опрезно. Одбацуј оне које су лоше... А како знати које су мисли лоше? Слушај срце. Видећеш да већ нешто није у реду.. Добра је она здрава сумња која помаже да учећи напредујеш...

To za prvu pomisao jednostavno nije tacno, odnos je bar 50% - 50%. Nema univerzalnog recepta.

 

Nekad dodje prva istinita pomisao a da nisi jos ni poceo da mislis.

[Драгана.]

Moze li srce da pogrijesi kad sumnja?

[ИгорМ]

Мислим да сви пролазимо кроз то а и сумњу схватам као пут боготражитеља. Тада треба тражити одговоре који ће нас опет слава Богу вратити на пут. 

Безусловно, слепо веровати без опита и личног искуства, доживљаја,без искуства односа, па чак и да нам то логика намеће,без поверења, то је као семе које не пада на добро тло.

До Бога доспевамо кроз одређен начин живота.

Када ми је било најтеже посумњао сам, када сам био најсрећнији заборавио сам... и онда схватим да сам лицемеран и према Богу и према себи јер милостив је Господ. Има оно и ако покушамо да побегнемо Он ће нас чекати. 

Молитва је живи разговор са Богом, искрена, из срца. Познаје Он срце наше и зато често када се молим једноставно прекинем и довољно ми је да изнесем тај осећај "знаш Ти Господе шта је најбоље, тако нека буде". Тражи,куцај, пронаћи ћеш и отвориће се.

[DYNABLASTER]

 

Безусловно, слепо веровати без опита и личног искуства, доживљаја,без искуства односа, па чак и да нам то логика намеће,без поверења, то је као семе које не пада на добро тло.

Danas sam se nesto skoncentriso na ispravljanje, nije to seme koje ne pada na dobro tlo, nego je to nezrelo seme, kojem manjka vigor, i zato mu treba omoguciti sto bolje uslove. Supstrat tj. tlo treba otprilike da bude ph neutralno, a voda je ta koja potakne seme da proklija.

A kad proklija biva odma napadnuto od nametnika, i zato se koriste odgovarajuca sredstva da se nametnici suzbiju, da bi na kraju stasala velelepna biljka koja raduje sve koji imaju oci da vide, culo mirisa da osete, i sluh da cuju... pcelice

 

Ali tacno je i to sto kazes

[Срђан Шијакињић]

Тако тешка а опет тако величанствена ствар та сумња... Ко није сумњао и трагао, тај никад није био човек... Претпостављам да се извесност само тешком борбом стиче...

[Олимп]

БЕСЕДА

о кушању вере наше

Да се кушање ваше вере много

вредније од злата пропадљивог, које

се куша огњем, нађе на хвалу и част

и славу, кад се покаже Исус Христос (II Пет. 1, 7).

Вера се наша, браћо, куша чешће него што се трска ветровима љуља. И кушања су као ветрови: слабу ће веру ишчупати, јаку још више ојачати. Још су кушања као огањ у коме слама изгори а злато се очисти.

Наша се вера куша људским умовањима и вероватноћама. То су врло јаки и љути ветрови. Но ми им можемоодолети, ако се будемо држали речи Божје и ако на супрот оним умовањима будемо истицали науку вере Христове.

Још се вера наша куша страхом и стидом: страхом од људи, који гоне веру, и стидом од људи, који охоло презиру веру. И ово су јаки ветрови, којима морамо одолети, ако желимо живи остати. Како ћемо одолети? Страхом од Бога,који треба да је навек већи у души нашој од страха од људи; и стидом од апостола и светитеља и мученика, који се не постидеше своје вере пред царевима и кнезовима и мудрацима овога света.

Још се вера наша куша страдањем и бедом. То је огањ, у коме наша вера или има да сагори као слама или да се прекали као жежено злато. Овоме кушању одолећемо, ако се будемо сећали Христа распетог на крсту за нас, и толиких хиљада страдалника за веру, који стрпљењем све победише и изађоше из огња злато што се кроз векове сија међу ангелима и међу људима.

Још се наша вера куша смрћу, смрћу наших сродникаи пријатеља, и смрћу људском у опште. То је огањ љути, укоме је многи сагорео своју веру. Је ли смрт крај свега? Није, веруј; она је почетак свега; почетак новог, правог живота.

Веруј у Васкрсење Христово, и веруј у загробни живот, и веруј у опште васкрсење и Страшни Суд.

О Господе благи, утврди веру у нама и помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Пролог- св.владика Николај Велимирпвић

[Nina 777]

Da,meni se desavalo da sumnjam,od toga da li uopste Bog postoji do toga I ako postoji,da li je zaista Hristos On.Ranije su te sumnje bile na nivou pomisli,koje bih odmah odbacivala,jer su ih pobedjivala blagodatna stanja I tako upecatljiv ukus Boga,trenutno prisutan ili sam ga se prisecala.Medjutim,jednom kada sam se razocarala u Boga,cemu je prethodilo razocarenje u ljude,I smatrala sam da Bog nije bio veran meni,iako sam mu bila verna u tom periodu,tada sam sebi dozvolila da otvoreno izrazim sumnju.Rekla sam ko zna da li uopste postoji I rekla sam ako I postoji mozda nas je eto tako stvorio I brine”svoja posla” Tada sam prvi put dozvolila da ono sto su bile pomisli,izadje iz mene,jer sam osecala bunt,ali se ispostavilo da je zapravo dobro sto je tako ispalo.To sam odmah ispovedila pred duhovnikom i nekim prijateljima iz vere,I onda je jedan kom sam uvek verovala,I teolog je,rekao iz srca nesto sto dobro znam,ali me je tad dotaklo,a monahinja koja mi je jako draga  me je uputila na Antonija Bluma,koji govori o tome kako mi Boga zelimo smestiti u svoje predstave,pa kada se on ne uklopi u tu nasu predstavu,onda nas razocara ili cak se drznemo da dovedemo u pitanje I samo Njegovo postojanje.

Tada sam nabavila knjigu Antonija Bluma ”Bog I covek”,koja evo I sad stoji pored Svetog Pisma I neprestano joj se vracam.Toplo preporucujem.Knjiga,izm.ostalog  bas o tome govori,o sumnji. U prvom delu knjige je razgovor A.Bluma sa ateistom,I sam taj razgovor ce ti stosta rasvetliti.Prvo o tome sta je vera.Mnogi veru nas vernika tumace na sl.nacin-,citiram iz pomenute knjige:”Vera je sposobnost odraslih da dokazu istinom ono sto znaju da nije istinito”Medjuti,pojam vernika I vere naravno nije to,niti je nacin da izrazimo svoje uverenje o Bozijem postojanju nasuprot onim koji imaju drugacije uverenje.Zapravo,vera je sila kojim mi percipiramo,a potom nacin na koji izrazavamo ono sto nevidljivim vidom vidimo I nevidljivim sluhom cujemo,vera je sila duhovna,kao I ljubav I nada,a nije nas nekakv izbor da iskazemo svoje uverenje o mogucem Bozijem postojanju.Zato kada sumnjamo,to je za nas indikator da je oslobio duh,da je oslabila sila kojom sagledavamo I komuniciramo sa neviidljivim svetom(Blum navodi iz poslanice Jevrejima da je vera izvesnost/potvrda o stvarima nevidljivim)Vera je culo spoznaje nevidljivog,onostranog,ali I sila koja coveka drzi u odnosu prema Bogu I kada dozivljaj Boga oslabi.Pored toga vera je I vernost/odanost Bogu,takodje I povernje prema Bogu,a kada smo mu odani I verujemo mu,nemamo prostor za sumnju,cak ni kada su nam stvari nelogicne ili pomislimo da nas je Bog razocarao,ostavio.

Ateista je ateista ne zato sto ima nasuprot nas drugacije uverenje,vec je to covek koji odbija da u sebi prepozna duhovne sile,duhovne moci,perceptivna cula za nevidljivo(zadrzavajuci se iskljucivo na perceptivnoj aparaturi za vidljive stvari),a kojima bi ,da se otvorio za njihovu upotrebu I koriscenje,imao priliku da I sam vidi duhovni svet,tj.Boga.

Uglavnom nakon ovog sjajnog razjasnjenja pojma vere I sumje kroz A.Bluma I moje prijatelje,,desilo mi se jedno veoma snazno iskustvo Boga ,potkrepljeno vidjenjem cuda Bozijih,nesto poput onog prvobitnog iskustva prve blagodati,kada covek postane pravoslavni vernik,kada jako dobro vidis da se u tebi javlja,pored onog sto ti kao covek jesi nesto potpuno drugacije,I toliko neopisivo lepo da nikad ne zelis vise da budes izvan tog stanja,u kom te je zapravo Bog posetio.To je Blum sjajno izrazio:”Ovaj dozivljaj koji sam imao nisu ni moja osecanja,ni moje zelje,niti moje fizicko stanje u tom trenutku,to je bio susret sa necim drugacijim,duboko razlicitim od mene samog,cije poreklo ne mogu da dokazem,I sto ne mogu da uporedim ni sa cim sto je kao ja I unutar mene,cak ni uz pristojno poznavanje sociologije,psihologije ili biologije.”

To se sve desavalo jedno za drugim kod mene,po Bozijem promislu,da bih shvatila prvo sta je vera,a sta nije,a zatim da bi se u njoj utvrdila.Ko trazi,daje mu se,pa ce tako Bog I tebe utvrditi I nestace problem sumnje.Vise sebe ne mogu da zamislim u iskusenju sumnje,jer sada znam da I ako se pojavi,to nije pitanje postojanja ili nepostojanja Boga,vec je pitanje mog duhovnog stanja,u kom je ocigledno duh moj pao,sile duhovne,tj.sile vere,nade,ljubavi oslabile,te sam se stoga nasla u sumnji.I tada je jedini nacin kroz pokajanje,pojacanu molitvu I ponovnim uspostavljanjem poverenja I vernosti Bogu,ucvrstiti veru.

Eto,I ovaj moj primer pokazuje,a Blum na tome insistira kroz knjigu da je sumnja zapravo konstruktivna stvar,I coveka moze ne samo da utvrdi u veri,veci i da ga vodi ka sve vecem poznanju Boga,tj.ISTINE.

Dakle,,kada smo se utvrdili u Bozije postojanje,mozemo nadalje kroz sumnju u svoje predstave o Bogu da ga sve vise upoznajemo,da nasa vera ne ostane na nezrelom I neodgovornom nivou,vec da to bude zrela vera,koju smo u svakom trenuutku spremni da predstavimo I odbranimo,I naravno sirimo dalje.On je govorio kako vernik,kad je sumnja u pitanju treba da se ugleda na naucnika,jer sumnja vernika je teskobna,a sumnja naucnika je radosna.Naucnik ce ispitati svoj model u svim pravcima,pa ako nadje pogresku koja ce da srusi njegov model,onda ce se otvoriti novi prozor u stvarnost.Naucnik uvek sumnja u svoj model,a ne u stvarnost koja je iznad njegovog modela I stvarnost nije u opasnosti ako se model pobije. ”Ovo moramo da naucimo kao vernici u nasem duhovnom zivotu,I u najvisim oblicima teologije,I u malim jednostavnim dozivljajima kao hriscani.Kad god se suocimo sa raskrsnicom,kad god smo u sumnji,kad god nas um vidi dve mogucnosti,umesto da kazemo:”Boze,ucini me slepim,Boze pomozi mi da ne vidim,Boze pomozi mi da budem odan onom sto sada znam da nije tacno” treba da kazemo”Bog baca zrak svetla,koji je zrak stvarnosti na nesto sto sam prerastao-ogranicenost moje prvobitne predstave”,to nije zbunjenost,to nije pometenost,to nije bolna sumnja vernika koji krije svoje misli I nada se da ce biti u stanju da se vrati na uzrast od osam godina”

Dakle slobodno sumnjajmo,rusimo svoje prvobitne modele o svojoj veri I o Bogu,jer je Bozija istina daleko iznad nasih modela I predstava I na ovaj nacin cemo ne samo rasti u veri u Boga,vec  i u Bogopoznanju.

Izvinjavam se zaista zbog duzine posta,ali je ovo bio moj problem I uspesno sam ga resila sa Bozijom pomoci,I imala sam odmah zelju da I drugima koji se sa istim suocavaju prenesem iskustvo,…I evo sad kada sam procitala na forumu temu odmah sam dobila zelju da podelim to sa vama,jer ce mozda nekom znaciti.

[Срђан Ранђеловић]

Често своје мисли не умем смислено да саставим у реченицу, јер бих много тога рекао, па онда то скратим и испадне мало другачије (или никако).

 

Оно што сам хтео да кажем је, раније сам мислио да сам сумњао у Бога, али сам заправо сумњао у себе. То је било када су ме саставили разни лоши периоди, тј. периоди када је било много проблема, а премало мене.

 

Молио сам се, али нисам добијао одговор. Проблем је био у томе што нисам схватао да је то Божија воља и да ми се то дешава са добрим разлогом. Захваљујући тим проблемима, ја сам сазрео, ојачао и много лакше сам се носио са другим стварима које су ми долазиле у животу.

 

Већ годинама се молим сваки дан. Али... За себе тражим само снагу и ништа више. Сво остало мољење је за друге. Наравно, као по правилу, људи за које се највише молим ме највише нападају, али ми је то знак да добро радим и нема места за сумњу у Бога.

Хтедох још много тога да кажем, али сам гладан.

 

Све у свему, боље је некада мало и посумњати, него напустити Бога зарад ко зна чега што нам ђаво нуди на овом свету. Веруј Богу, Он зна шта и колико можемо да поднесемо и моли се.

Нека лоше ствари служе за наук, а не за изговоре и правдања. Не предај се, то је најлакше.

Ето. Не знам ни како је све ово испало, али нема везе. Ако помаже, супер, ако не помаже, битно је да не одмаже.

[Blaža Željko]

Desi li se vama da ne povjerujete, da posumnjate? Meni, nazallost, cesto.... Kako ojacati vjeru, kako ne sumnjati?

Kako da ne Dragana. Nema čoveka u kom se vera ne koleba čak na dnevnom nivou mnogo puta. To je naš Krst. Nekom je veći nekom manji, neko pak ima neku drugu vrstu Krsta: trpljenje nepravdi, fizičko stradanje, neku bolest, ...ma nešto što mora da nosi kao trn u telu a sve radi duhovnog usavršavanja. U svakom slučaju ništa nije bez Božije volje i dopuštenja i samim tim to je već umirujuće. On i o tebi brine, misli, voli te i nastoji da ti bude uvek na pomoći - važno je samo nekom, koliko možeš, molitvicom, Liturgijom i čestitim životom ostati uz ono što teoretski znaš o Crkvenom životu.

Nije sumnja mali Krst! Velika je to borba u srcu, veoma mučna i prepuna uznemirenosti. Znam to iz ličnog iskustva! No zahvaljujući Bogu, duhovnicima, Crkvi i Jevanđelju ..za čije se skute treba držati i rukama i nogama, neke stvari ti budu u toj borbi malo olakšane. Pa, primera radi, Apostol kaže upravo u "Himni ljubavi" (Kor. 13) da ako i sve nestane: "i proroštvo, i razum, i jezici" - ljubav nikada neće prestati ...jer Bog je Ljubav!" (Istražuj svaki dan tu poslanicu po dubini). Ljubav se u čoveku jedina nikada ne ugasi! Čak i kad sumnjaš u Boga, nije to tolika tragedija; imaš bližnje oko sebe jer u svima je Njegov obraz i podobije. Voli bližnje, one koje vidiš, i čini im dobro i budi sigurna da to činiš Bogu jer Jevanđelje i On ne lažu kad kažu: "Kad učiniste jednom od ovih najmanjih - meni učiniste." Ne pokušavaj maštom da dokučiš "kako to sad On procenjuje tvoje delo" čemu smo mi skloni po automatizmu. Tako nesvesno projektujemo svoje slabosti, nemoći i bolesti na Njega.

Uostalom, kad gledaš bližnje kako su ih sveti oci gledali, vidiš jednu veliku tajnu pred sobom: vidiš Hrista! Ne obraćaj mnogo pažnju na pomisli sumnje! Šta te briga, nije naše da mnogo mozgamo koliko je ko pobožan pa makar mozgao i o ličnoj pobožnosti. Često sam se nalupao misleći da sam naročito pobožan a onda mi Bog kroz neke situacije pokaže koliko sam bedan i bez ljubavi; a kad nemaš ljubav - nemaš ni Njega. Ima li bednije slike od srca bez ljubavi - bez Hrista, jer je "Hristos ljubav kojom voli čovek" (+ prof. Dimitrije Bogdanović)!  Bio sam užasno hladan i sebičan u određenim situacijama a mislio sam da sam na pravom putu! Avaj, dođe neka nevolja i muka kao šamarčina koja ima za cilj da te otrezni. Ne treba to nikoga da sablazne jer Gospod je prilično strog naročito kada je gordost u pitanju. Najzad, On sam u Jevanđelju u priči o Gospodaru pristava i talentima koje im je ostavio kaže: "Znao si da sam ja čovek strog..."

Dakle, sublimno, ne obraćaj mnogo pažnju na stanja u sebi, na to da li si ili nisi pobožna. Ne možemo mi to izmeriti jer nemamo merne instrumente, a i nije naš posao da merimo pobožnosti! Čini dela za koja znaš da su čovečna, čestita i ne opterećuj se previše analizama. Opušteno i sa poverenjem u reči Božije da "kad činimo nekom od najmanjih, Njemu činimo"! Tek u ljubavi prema bližnjima izbija na površinu stvarna slika naših srca koliko volimo Hrista makar Ga i ne videli. Upravo je On na najlepši način predočio svima koji misle da je pobožnost po sebi "gotov pos'o" rekavši: "Kako možeš reći da voliš onog kog ne vidiš a mrziš na onog kog vidiš?" 

Prema tome, opušteno! Nemoj prelaziti neke granice ljudskih normi koje nam je Jevanđelje donelo, ne opterećuj se mnogo koliko si daleko odmakla u duhovnom životu. Mi to nikada nećemo znati. U stvari znaćemo to iz prve ruke, svi bez izuzetka, tek kad stanemo pred Gospoda ...uglavnom relativno uskoro! 

Želim ti zdravlje i mir od Gospoda a kada se moliš Bogu seti se i mene bar krajičkom uma pa me spomeni.  :bendoff: 

[Срђан Ранђеловић]

Nekom je veći nekom manji, neko pak ima neku drugu vrstu Krsta: trpljenje nepravdi, fizičko stradanje, neku bolest, ...ma nešto što mora da nosi kao trn u telu a sve radi duhovnog usavršavanja.

važno je samo nekom, koliko možeš, molitvicom, Liturgijom i čestitim životom ostati

Avaj, dođe neka nevolja i muka kao šamarčina koja ima za cilj da te otrezni.

facenew22222222

 

[Драгана.]

Kako da ne Dragana. Nema čoveka u kom se vera ne koleba čak na dnevnom nivou mnogo puta. To je naš Krst. Nekom je veći nekom manji, neko pak ima neku drugu vrstu Krsta: trpljenje nepravdi, fizičko stradanje, neku bolest, ...ma nešto što mora da nosi kao trn u telu a sve radi duhovnog usavršavanja. U svakom slučaju ništa nije bez Božije volje i dopuštenja i samim tim to je već umirujuće. On i o tebi brine, misli, voli te i nastoji da ti bude uvek na pomoći - važno je samo nekom, koliko možeš, molitvicom, Liturgijom i čestitim životom ostati uz ono što teoretski znaš o Crkvenom životu.

Nije sumnja mali Krst! Velika je to borba u srcu, veoma mučna i prepuna uznemirenosti. Znam to iz ličnog iskustva! No zahvaljujući Bogu, duhovnicima, Crkvi i Jevanđelju ..za čije se skute treba držati i rukama i nogama, neke stvari ti budu u toj borbi malo olakšane. Pa, primera radi, Apostol kaže upravo u "Himni ljubavi" (Kor. 13) da ako i sve nestane: "i proroštvo, i razum, i jezici" - ljubav nikada neće prestati ...jer Bog je Ljubav!" (Istražuj svaki dan tu poslanicu po dubini). Ljubav se u čoveku jedina nikada ne ugasi! Čak i kad sumnjaš u Boga, nije to tolika tragedija; imaš bližnje oko sebe jer u svima je Njegov obraz i podobije. Voli bližnje, one koje vidiš, i čini im dobro i budi sigurna da to činiš Bogu jer Jevanđelje i On ne lažu kad kažu: "Kad učiniste jednom od ovih najmanjih - meni učiniste." Ne pokušavaj maštom da dokučiš "kako to sad On procenjuje tvoje delo" čemu smo mi skloni po automatizmu. Tako nesvesno projektujemo svoje slabosti, nemoći i bolesti na Njega.

Uostalom, kad gledaš bližnje kako su ih sveti oci gledali, vidiš jednu veliku tajnu pred sobom: vidiš Hrista! Ne obraćaj mnogo pažnju na pomisli sumnje! Šta te briga, nije naše da mnogo mozgamo koliko je ko pobožan pa makar mozgao i o ličnoj pobožnosti. Često sam se nalupao misleći da sam naročito pobožan a onda mi Bog kroz neke situacije pokaže koliko sam bedan i bez ljubavi; a kad nemaš ljubav - nemaš ni Njega. Ima li bednije slike od srca bez ljubavi - bez Hrista, jer je "Hristos ljubav kojom voli čovek" (+ prof. Dimitrije Bogdanović)!  Bio sam užasno hladan i sebičan u određenim situacijama a mislio sam da sam na pravom putu! Avaj, dođe neka nevolja i muka kao šamarčina koja ima za cilj da te otrezni. Ne treba to nikoga da sablazne jer Gospod je prilično strog naročito kada je gordost u pitanju. Najzad, On sam u Jevanđelju u priči o Gospodaru pristava i talentima koje im je ostavio kaže: "Znao si da sam ja čovek strog..."

Dakle, sublimno, ne obraćaj mnogo pažnju na stanja u sebi, na to da li si ili nisi pobožna. Ne možemo mi to izmeriti jer nemamo merne instrumente, a i nije naš posao da merimo pobožnosti! Čini dela za koja znaš da su čovečna, čestita i ne opterećuj se previše analizama. Opušteno i sa poverenjem u reči Božije da "kad činimo nekom od najmanjih, Njemu činimo"! Tek u ljubavi prema bližnjima izbija na površinu stvarna slika naših srca koliko volimo Hrista makar Ga i ne videli. Upravo je On na najlepši način predočio svima koji misle da je pobožnost po sebi "gotov pos'o" rekavši: "Kako možeš reći da voliš onog kog ne vidiš a mrziš na onog kog vidiš?" 

Prema tome, opušteno! Nemoj prelaziti neke granice ljudskih normi koje nam je Jevanđelje donelo, ne opterećuj se mnogo koliko si daleko odmakla u duhovnom životu. Mi to nikada nećemo znati. U stvari znaćemo to iz prve ruke, svi bez izuzetka, tek kad stanemo pred Gospoda ...uglavnom relativno uskoro! 

Želim ti zdravlje i mir od Gospoda a kada se moliš Bogu seti se i mene bar krajičkom uma pa me spomeni.  :bendoff: 

Hvala Vam. Hocu.

[Банатски деран]

Вера и сумња иду један уз другу.
Петак,разговор за посао.Одлични услови,озбиљна и стабилна фирма,рок до уторка да се изјасним. Викенд савршен,прослава,одлазак у Цркву да се захвалим Богу за шансу,сви пресрећни. Понедељак,прихватам посао,кажу дошло до промене у концепцији,ауфидерзен.
Распад система,вера коју дуго градих нестаде за један милисекунд,све ми деловало бесмислено,сва та вера,све те молитве. Уторак,нови дан,лагано се све враћа на старо а мене срамота због стања душе у понедељак.Идемо даље уз Божју помоћ.