У Србији сваки трећи мушкарац није отац "свога" детета-Једна истинита прича

[коЖељ њацИ]

 

Сваки трећи тестирани мушкарац у Србији није отац „свог“ детета!

Наметање очинства као социопатолошки феномен – студија једног карактеристичног случаја

Друштво Породица 11:51 26. мај 2015.

деца, очинство, Породица, Србија

 

 

Шира разрада ове проблематике само је привидна. Феномен који је у средишту пажње овог рада, и те како је у тесној вези са комплексним питањима која сам за сопствени укус можда и површно третирао. Но, истини за вољу, на овакав приступ посебно ме је инспирисало аутентично сведочење београдског адвоката и бившег судије др М . К ., о свом клијенту, чију је анонимност, у духу кодекса адвокатске етике, морао да сачува. Тим пре, јер се ради о веома осетљивим питањима, која дубоко задиру у интиму и суштинске аспекте приватног и породичног живота. (1)

 

„Једног дана, пре више од једне деценије, грађанин А . К ., средовечни, образовани и ситуирани човек из Београда, као и сваког другог дана, аутомобилом се с посла враћао кући. Запазио је поред пута, трудницу, у поодмаклој трудноћи која је једном руком придржавала стомак, а другом руком је безуспешно стопирала возаче који су је игнорисали. Васпитаван да помогне људима у невољи, зауставио је аутомобил, примио је трудницу која му је ван себе у једном даху објаснила да јој је пукао водењак, те да може сваког часа да јој почне порођај и да одмах мора у болницу. Не чекајући ни секунде, пошто је био у сличној ситуацији већ два пута, када је своју супругу возио да се породи, окренуо је возило и што је брже могао кренуо је ка најближем породилишту, на њезин захтев до ГАК „ Вишеградска ”.

У току вожње приметио је да је реч о младој жени двадесетих година. Брзо је стигао до одредишта, позвао је дежурно особље, које је трудницу повело да амбуланте, а после пар минута и до сале за порођај.

 

Остао је помало збуњен и изненађен таквим ненадним развојем догађаја, али је одлучио да сачека неког од медицинског особља како би предао торбу са стварима труднице, која се стицајем околности нашла на задњем седишту његовог аутомобила, а потом и у његовој руци. Већ је почео да губи стрпљење када је изашла намргођена медицинска сестра, која је узела без речи торбу, сугестивно захтевајући његову личну карту из процедуралних разлога. Махинално је из сакоа извукао новчаник, пружио личну карту, а потом сачекао пар минута да му се иста врати. Помислио је, па таква је процедура уобичајена, када неко довезе трудницу.

Када је ушао у аутомобил промрмљао је себи у браду: „ Гле, нисам стигао да питам, ни ко је? Ни како је? Али важно је да сам помогао ”. С тим утиском и извесним олакшањем кренуо је кући, размишљајући о необичном догађају ”… Задовољан што је учинио добро дело, испричао је супрузи цео догађај и она га је похвалила.

 

Од наведеног догађаја прошло је неколико месеци и А . К . је на њега скоро заборавио. Једног дана затекао је позив од матичара општине на чијој територији се налазило породилиште, и он је исти игнорисао бацивши га у корпу за отпадке. После готово годину дана, једног викенда, позвонио је поштар и донео „ плаву судску коверту ” од тада Окружног суда у Београду, са позивом да одговори на тужбу, којом је К . М . као законски заступник малолетног сина К . Н ., тражила да се утврди да је он отац њеног малолетног детета, те да се обавеже на плаћање алиментације. Заборављајући на описани догађај, који никако није могао довести у везу са овом ситуацијом, на тренутак су га навеле мисли да је реч о нечијој несланој шали или једноставно заблуди.

 

Зашто? Живео је у хармоничној брачној вези са законитом супругом Ж . К и са своје двоје деце, ћерком Н . К . од 10 година и сином Д . К . од 12 година. Ипак, читајући тужбу, како је време одмицало, лагано је повезивао нити. Сазнао је да се ради о младој жени коју је одвезао до породилишта. Био је пренеражен, али не и уплашен. Уосталом он је најбоље знао да са рођењем малолетног тужиоца нема ништа. Искрен према свом брачном партнеру поверио се, о томе шта га је снашло, очекујући подршку и разумевања. Међутим, уследио је период отпора, раздора и неслоге међу супружницима и дистанце деце према свом оцу.

 

Човек је био на рубу нервног слома, жигосан и анатемисан у свом непосредном окружењу. Одласком у суд упознао се ближе са предметом, присетио се своје „ хуманости ”, али то је требало доказати, јер му и ближњи нису веровали. Напослетку, затражио је помоћ од адвоката. После три месеца било је заказано припремно рочиште, на коме је први пут, после готово две године, видео „ аутостоперку ” којој је помогао. За њега је било потпуно несхватљиво, како се она тада вербално обрушила на њега, наводећи да ју је „ завео и оставио ”, при том, придобивши у моменту симпатије присутних Био је запањен и једва је чекао решење свог проблема.

У доказном поступку, извршено је ДНК вештачење узорака узетих од њега, малолетног тужиоца и његове мајке. Тужени је мирно чекао резултате вештачења. По мишљењу вештака несумњиво је утврђено да он није отац малолетног тужиоца, што је и очекивао. Специфичном анализом и тумачењем спермограма установљено је да спермограм одступа од нормалних вредности и указује на патолошки стерилитет.

Уследио је још тежи шок. Према мишљењу лекара са таквим налазом немогуће је остварити родитељство, односно цитоморфолошка анализа ејакулата подразумева неспорну мушку неплодност. С тим налазом не само да је пала неоснована „ оптужба ”, која му је променила из корена живот већ је доведено у питање и сопствено очинство.

 

Шта да ради ?

 

Потиштен, збуњен, изморен и обесхрабрен, са овим доказима, уз помоћ адвоката, упознао је супругу, верујући да ће се догодити чудо, где ће га неко пробудити из тешког бунила и рећи да је све то ружан сан. Међутим, десило се признање и крај …

 

Епилог :

 

Трудница, студенткиња из унутрашњости, која потиче из патријархалне и конзервативне средине, признала је да је злоупотребила хуманост једног човека, како би ублажила „ сопствени линч ” породице и непосредног окружења, које је посебно осетљиво на рађање детета непознатог биолошког оца ( тзв . „ копиле ”). Знала је да јој са ванбрачним дететом нема повратка назад у роди – тељску кућу. Искључиво из тог разлога је код медицинских радника пријавила као оца детета, непознатог човека који јој је пружио безрезервну помоћ. Из излагања њеног пуномоћника као и тужбе дало се закључити да је она у међувремену, као тужиља, сазнала све о туженом. Тужени и његова супруга, били су материјално обезбеђени, обоје интелектуалци ). Док је тужиља била „ вечити ” студент из малог места у провинцији, која је као „ илегалац ” боравила у студентским домовима.

 

Супруга је признала да са својим законитим супругом дуже време није могла да затрудни, а да то сазнање није поделила са њим. Периодично је наводно одлазила код својих родитеља, гастарбајтера у Немачкој, где је ступала у интимне односе са својим бившим момком, који је живео у непосредној близини њених родитеља, са којим је обновила везу и са којим је затруднела, а потом се вративши код супруга такво своје стање представила као брачни „ подухват ”, злоупотребљавајући супругово безгранично поверење. Супружници су се споразумно развели. Деца су отишла да живе са мајком, код њених родитеља у Немачкој. Бивша супруга А . К . се након тога врло брзо опет удала .

 

Жртве – деца: Деца су доживела својеврсну траума са дубоким последица по њихов ментални, емотивни и физички склоп. Мајка им се три пута удавала и имала између тих бракова више веза. На њих није обраћала пажњу, а мушкарци са којима је била су их игнорисали. Њих двоје су у том период више времена проводили код бабе и деде. Њихов биолошки отац није хтео за њих ни да чује, никада га нису нити видели нити упознали.

 

Жртва – А . К .: Остао је да живи са дубоком траумом, усамљен и разочаран у живот и људе. Психички је „ пукао ” и годинама се лечио, али здравствено стање му се веома споро побољшавало. Остао је у контакту са „ наметнутом ” децом којој је подарио сву љубав овог света. Никада није престао да их воли и никада није прекидао везу са њима. Телефонски позиви, писма и ретки тајни сусрети, како је говорио одржавали су га у животу. После осам година, када су постала пунолетна, одрасла деца су убрзо препознала сву бездушност и свирепост мајке и вратила су се да живе са својим „ оцем ” према којем нису могли потиснути љубав и поверење стварано годинама. Њиховој срећи није било краја.

 

Друштво и правосудни систем : Показали су висок степен толеренције према овом несвакидашњем злочину. Трудница и жена остале су некажњене. Човеку који је показао све људске вредности, надасве хуманост, а потом преживео болна трауматска искутства и недужној деци, није пружена никаква морална и правна сатисфакција. Наведени пример је по много чему посебан и карактеристичан. Његова експозиција, заплет, кулминација, перипетија и расплет, нас подсећају на трагедију појединих људских судбина, али истовремено не дају нам за право да помислимо како је реч о индивидуалним, изолованим и херметички затвореним случајевима, које сплет одређених околности извуче на светлост дана. Напротив, има и других сличних случајева где супруга, под притиском савести, на пример на самрти призна свој грех. Такве су ситуације, нажалост, забележене у нашем ближем или ширем окружењу .

 

У ДНК лабораторији Института за судску медицину у Београду, годишње се обави око 250 тестова спорног очинства, а резултати показују да сваки трећи тестирани мушкарац није отац детета. Статистике показују да практично око 80 мушкараца који се тестирају у тој лабораторији добију резултат који заправо искључује њихово очинство. На годишњем нивоу, то је практично сваки трећи тестирани мушкарац. При интерпретацији ових статистика не смемо заборавити да се оне односе на особе које већ имају неки разлог да сумњају у своје очинство, па стога и долазе на тестирање. 16 Чињеница је дакле, да се ради о прикривеној и невидљивој појави, која ако би се широко „ тестира ла ” може да укаже на поражавајуће резултате, са ширим реперкусијама по друштво, али уједно и да дезавуише улогу супруге и мајке као традиционалног стуба породице.

 

Жељко Ђ . Бјелајац , Наметање очинства као специфичан облик деградације-Култура Полиса, посебно издање 2015.

 

(1) Свако има право на поштовање свог приватног и породичног живота , дома и преписке , (Члан 8 – Право на поштовање приватног и породичног живота – Европска Конвенција о људским правима)

 

 

Извор: http://vojvodjanskenovine.rs/svaki-treci-testirani-muskarac-u-srbiji-nije-otac-svog-deteta/

[Зосима]

Сваки трећи тестирани мушкарац,да не буде забуне,јел вероватно 80% мушкараца никад није нити ће тестирати очинство...

 

Уосталом,кога је брига,једна је мајка...

[коЖељ њацИ]

Статистике показују да практично око 80 мушкараца који се тестирају у тој лабораторији добију резултат који заправо искључује њихово очинство.

[коЖељ њацИ]

никад није нити ће тестирати очинство...

 

Ili hoće, kad upadne u ovakvu situaciju. Meni je ovde zanimljivija ova tragedija koja se desila tom liku nego statistika

[RYLAH]

Статистика је прављена на основу тестирања и пројекција на генералну популацију. Али статистика не узима у обзир то да на тест очинства иду само они који сумњају да су очеви, а како тај тест и кошта доста и носи са собом огромне непријатности и штету по односе мајке и оца који сумња, на тестирање се одлучују само они који су скоро сигурни у то.

 

Проценат је вероватно далеко мањи, мада се то никад не може са сигурношћу утврдити.

[cloudking]

Сваки трећи тестирани мушкарац,да не буде забуне,јел вероватно 80% мушкараца никад није нити ће тестирати очинство...

 

Уосталом,кога је брига,једна је мајка...

 

radi se o muskracima koji su iz nekog razloga trazili testiranje. Dakle oni koji su u startu sumnjali. Ne svaki treci nasumicno testirani...

[3006]

Pa, možda je procenat onih koji nisu očevi svojoj deci daleko manji, ali procenat nevernih supružnika teško da mnogo odstupa. Kada slušate muške priče, sve švaler do švalera, a svima žene verne... Nije to baš tako, barem onoliko koliko ja znam. Mnogo je više nevernih žena nego što se misli, mnogo manje nevernih muškaraca nego što se hvale.

A što se dece tiče - što reče neki moj drugar - ono koje uz mene odraste, moje je.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Žena bi popila šamar i nogu u dupe kad bi saznao da nisam otac ,,svoga,, deteta

[Драгана Милошевић]

Ево, ђакон Ненад Илић пита:

 

А зашто сте ово пренели? Шта је циљ? Ако је иронија - довољно је пар цитата.

[коЖељ њацИ]

Ко је имао прилику да прочита целу студију њен циљ је да се донесе закон о "наметању родитељства" тачније очинства.