Богословско питање првенства

[Milan Nikolic]

Актуелна тема о првенству постаје све важнија. Међуцрквени дијалог, пре свега подељених цркава, мора доћи до тог питања у свом најјаснијем облику.

 

Поред многих корисних објава од стране православних у циљу правилног тумачења првенства, појавило се проблематично размишљање од самог актера богословског дијалога са Католичком Црквом - еп. бачког Иринеја. Тај став видимо у следећем:

 

,,Црква је између осталога и икона Свете Тројице. Наравно, из тога не могу се изводити претерани закључци, у том смислу да све што постоји у овоземаљским структурама црквеног живота да треба да пронађемо у Светој Тројици, па између осталога и примат - првенство. То не мислим да је исправно размишљање. Лично ја не мислим.''

Епископ Иринеј бачки, 29. април 2015.

 

Ако је ово наш став, како ћемо онда решити проблем првенства са римокатолицима? Какав принцип првенства - у Васељенској Цркви - треба имати први кога Рим види у свом епископу?

 

У књизи Примат у Цркви (пожаревац 2014), митрополита Јована Зизјуласа, конкретно можемо видети детаље који означавају полазиште православних по питању примата. Желео бих да на те детаље скренем пажњу:

 

,,Без сумње, проблем папског примата је најважнији и истовремено најтежи проблем у римокатоличко-православним односима''. (стр. 21)

 

,,Показало се да је историјски приступ питању папског примата скоро бесмислен у том спору, и да од веома мале користи може бити у екуменској расправи о овом проблему. Други начин да се приступи овом проблему је теолошки. У овој методи се креће од отварања темељних питања о природи Цркве, не на схоластички начин, отцепљивањем еклисиологије као предмета по себи, већ смештајући је у шири контекст хришћанског учења, укључујући нашу веру у Тројичног Бога, у Христа и у Светог Духа. Ако је Црква ,,Божија Црква'', мора се поставити питање каквог Бога је Црква''. (стр. 23)

 

,,Једна је Евхаристија у читавој универзалној Цркви и опет, ова једна Евхаристија је истовремено многе евхаристије. Шта је на првом месту: једна или многе? Апсурдно је, чак, и поставити ово питање. Ради се о истовремености једног и многих, слично ономе што налазимо у самом бићу Бога као Тројице и у личности Христа као духовског бића''. (стр. 25)

 

,,Апостолски 34. канон прописује да сви епископи регије морају (при)знати свог ,,првог'', као своју ,,главу'', и да ништа не чине без њега, као што ни он подједнако не би требало да чини ништа без њих. Веома је значајно то што се канон завршава позивањем на Свету Тројицу, чиме индиректно подвлачи то да канонске одредбе ове врсте нису само ствар просте организације, већ имају теолошку, тј. тријадолошку потку''. (стр. 30) (И упоредите ово са ставом еп. бачког Иринеја у горњем цитату. Супротности и нелогичности става Иринеја са митрополитом Јованом.)

 

,,Примат епископа Рима треба теолошки оправдати, или га потпуно игнорисати''. (стр. 33)

 

,,Универзални (васељенски) primus (...) није само нешто ,,корисно'' за Цркву, већ еклисиолошка неопходност у уједињеној (unified) Цркви. За прихватање и примену оваквог примата биће неопходна еклисиологија заједнице која је дубоко укорењена у богословљу, чак, у онтологији заједнице''. (стр. 36)

 

,,Крајњи исход наших напора може бити само дар Господњи. Верујемо му и молимо се са њим Оцу у Духу Светом, да сви будемо једно, као што је Бог Света Тројица Један''. (стр. 37)

 

,,Чврсто верујем да питање примата није важно само у односу на претензије римског епископа, већ и унутар саме Православне Цркве''. (стр. 43)

 

,,Као што је Шмеман приметио, православна еклисиологија још увек чека еклисиолошку процену (appreciation) примата на универзалном нивоу. Ипак, основне идеје су ту и можемо радити на њима како бисмо дошли до православног консезуса по овом питању''. (стр. 56)

 

,,У Православној Цркви никада нису постојали сабори (synods) без првих (primates), што има за јасну последицу то да, ако је саборност еклисиолошка, тј. догматска неопходност, исто мора важити и за примат''. (стр. 57)

 

,,Примат, као и све друго у Цркви, па и у самом Божијем Бићу (Тројица), је релациона стварност. Не постоји ништа попут индивидуалне службе (ministry), ништа што би могло бити схваћено или што би функционисало изван реалности заједнице (communion)''. (стр. 58)

[Milan Nikolic]

Осим ових погледа митрополита Јована Зизјуласа, треба се осврнути на исто тако битне детаље из излагања светог Јустина Ћелијског. Из његове Догматике православне Цркве (трећа књига, београд 1978) видимо следеће:

 

,,Својства Цркве су својства Богочовека Господа Христа, а преко Њега и својства Тројичног Божанства''. (стр. 209)

 

,,Црква Господа Христа је благодатно-врлинска слика и прилика Пресвете Тројице на земљи. У Цркви се остварује Првосвештеничка молитва Спасова: ,Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби; да и они у нама једно буду; да буду једно као ми што смо једно. Ја у њима и ти у мени, да буду сасвим уједно' (Јн. 17,21.22.23). Такво је Богочовечанско јединство вере, тако и Богочовечанско јединство Цркве; онтологија вере, онтологија Цркве''. (стр. 210)

 

,,Једна по васцелом Богочовечанском бићу свом, Црква је у исто време множинска по личностима. Слика и прилика Пресвете Тројице: јединство у Тројству, Тројство у јединству. И то благодарећи томе што је Друго Лице Свете Тројице - Бог Логос постао човек, и тако Собом уподобио Цркву Светој Тројици''. (стр. 210)

 

,,У првих осам чланова Символа вере говори се о Светој Тројици, а у деветом о светој Цркви, јер је Црква образ и подобије Свете Тројице на земљи. Црква је земаљски аспект Свете Тројице. У њу се слива све што се односи на Свету Тројицу. Зато је у њој све - тројично, све - свето, све саборно''. (стр. 218)

 

,,Истинска саборност је идеално остварена у Светој Тројици. Ко истински, ко еванђелски исповеда Свету Тројицу, тај је истински саборан, апостолски саборан, светитељски саборан''. (стр. 219)

 

,,Да би се стварност саборности, идеја саборности могла разумети, треба поћи од центра свих - од Свете Тројице. Света Тројица и јесте идеал и савршенство саборности. Тројство у јединству, Јединство у Тројству. У Њој је савршено остварен идеал саборности, као што је саборно остварен идеал савршенства''. (стр. 218)

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Pa Otac ima primat medju Svetom Trojicom tako i papa hoce da ima primat.

[Milan Nikolic]

Камо среће да папа тако хоће. То би било првенство у љубави.

 

Међутим, до сада само наглашавају првенство засновано на личности апостола Петра.

[Milan Nikolic]

Изгледа да Правослвна Црква улази у извесни унутрашњи спор по питању саме теологије. Митроп. Амфилохије и вл. бачки Иринеј потпуно су стали на страну Митрип. Илариона Алфејева - против становишта Митрополита Пергамског Јована.

 

Ово су изјаве Илариона, Иринеја и Амфилохија:

 

,,Саборност која постоји у Цркви (...) може се, заиста, упоредити са хармонијом и сагласјем које влада међу Личностима Свете Тројице. Не би требало, ипак, ићи даље од тога у покушају да се људске црквене структуре упореде са заједништвом у Божанској Тројици. Нити би било примерено објашњавати узајамни однос примата и саборности користећи се светотројичним аналогијама, и на тој основи се позивати на 'примат' Оца у односу на Сина и Светог Духа.'' (Митрополит Волоколамски Иларион Алфејев, 8. новембра 2014. године: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Katolici/Alfejev_SabornostPrimat.htm

 

,,Црква је између осталога и икона Свете Тројице. Наравно, из тога не могу се изводити претерани закључци, у том смислу да све што постоји у овоземаљским структурама црквеног живота да треба да пронађемо у Светој Тројици, па између осталога и примат - првенство. То не мислим да је исправно размишљање. Лично ја не мислим.'' (Епископ Иринеј бачки, ПБФ 29. април 2015. - 1:12:20: https://youtu.be/CFANda-KfbM?t=1h12m20s

 

,,Морам да вам кажем искрено да велики теолог православни, Митрополит Пергамски Јован Зизјулас, да је он у последње време оптерећен - ја разумем њега као јелина и везаног за Цариград -, оптерећен је местом првога, Цариграда. То се види у његовим написима, чак у његовом теолошком приступу првога које је утемељено на Светој Тројици. Пориче историју. Наводно, не може се на основу историје дати права слика устројства Цркве, него морамо да се вратимо на теологију, на Свету Тројицу. Катастрофално.'' (Митрополит Амфилохије, ПБФ 20. 5. 2015. - 1:20:00: https://youtu.be/hKDoeS88lyc?t=1h19m58s

[Milan Nikolic]

Могу разумети Митроп. Илариона - притисак који има са свих страна, па и политички притисак. Али не могу разумети М.Афилохија и еп.бачког Иринеја, ученике, мање више, светог Јустина Ћелијског.

 

Зар је исправно прикочити и повући назад еклисиологију у старе воде посветовњачења? Нека прочитају уважени епископи о томе светог Јустина из његове треће књиге Догматике о Цркви:

 

,,У првих осам чланова Символа вере говори се о Светој Тројици, а у деветом о светој Цркви, јер је Црква образ и подобије Свете Тројице на земљи. Црква је земаљски аспект Свете Тројице. У њу се слива све што се односи на Свету Тројицу. Зато је у њој све - тројично, све - свето, све саборно''. (стр. 218)

 

,,Истинска саборност је идеално остварена у Светој Тројици. Ко истински, ко еванђелски исповеда Свету Тројицу, тај је истински саборан, апостолски саборан, светитељски саборан''. (стр. 219)

 

,,Да би се стварност саборности, идеја саборности могла разумети, треба поћи од центра свих - од Свете Тројице. Света Тројица и јесте идеал и савршенство саборности. Тројство у јединству, Јединство у Тројству. У Њој је савршено остварен идеал саборности, као што је саборно остварен идеал савршенства''. (стр. 218)

[obi-wan]

Изгледа да Правослвна Црква улази у извесни унутрашњи спор по питању саме теологије. Митроп. Амфилохије и вл. бачки Иринеј потпуно су стали на страну Митрип. Илариона Алфејева - против становишта Митрополита Пергамског Јована.

 

A bilo je i vreme, vala...

[obi-wan]

,,Саборност која постоји у Цркви (...) може се, заиста, упоредити са хармонијом и сагласјем које влада међу Личностима Свете Тројице. Не би требало, ипак, ићи даље од тога у покушају да се људске црквене структуре упореде са заједништвом у Божанској Тројици. Нити би било примерено објашњавати узајамни однос примата и саборности користећи се светотројичним аналогијама, и на тој основи се позивати на 'примат' Оца у односу на Сина и Светог Духа.'' (Митрополит Волоколамски Иларион Алфејев, 8. новембра 2014. године: http://www.svetosavl...rnostPrimat.htm

 

,,Црква је између осталога и икона Свете Тројице. Наравно, из тога не могу се изводити претерани закључци, у том смислу да све што постоји у овоземаљским структурама црквеног живота да треба да пронађемо у Светој Тројици, па између осталога и примат - првенство. То не мислим да је исправно размишљање. Лично ја не мислим.'' (Епископ Иринеј бачки, ПБФ 29. април 2015. - 1:12:20: https://youtu.be/CFA...KfbM?t=1h12m20s

 

,,Морам да вам кажем искрено да велики теолог православни, Митрополит Пергамски Јован Зизјулас, да је он у последње време оптерећен - ја разумем њега као јелина и везаног за Цариград -, оптерећен је местом првога, Цариграда. То се види у његовим написима, чак у његовом теолошком приступу првога које је утемељено на Светој Тројици. Пориче историју. Наводно, не може се на основу историје дати права слика устројства Цркве, него морамо да се вратимо на теологију, на Свету Тројицу. Катастрофално.'' (Митрополит Амфилохије, ПБФ 20. 5. 2015. - 1:20:00: https://youtu.be/hKD...8lyc?t=1h19m58s

 

Sva tri stava su srocena besprekorno.

[obi-wan]

Могу разумети Митроп. Илариона - притисак који има са свих страна, па и политички притисак

 

A ova ti je bas dobra - prakticno prvi covek pored patrijarha je pod pritiskom... bas si omasio...

[Milan Nikolic]

Наравно да свети Јустин не говори експлицитно о примату. Међутим, узимајући у обзир то да примат као питање никада није било актуелно унутар Православне Цркве као што је данас, ствар јединства Цркве и тројичне саборности свакако садржи примат, почев од апостолског 34. канона.

 

Свети Јустин каже: ,,Црква је земаљски аспект Свете Тројице. У њу се слива све што се односи на Свету Тројицу.''

 

Да ли се на Свету Тројицу односи појам примата као што се односи појам саборности? Моје је мишљење да се односи, као што је то мишљење Зизјуласа и других.

[Ђорђе Р]

Ја не разумем у чему је спор.

 

Примат постоји у православној цркви. Имамо свештенике, па и ту имамо првог, намесника, имамо епископе и првог епископа, патријарха, имамо патријархе, и ту имамо првог, Васељенског патријарха.

 

Да ли постоји тежња да се примат укине? Да укинемо службе намесника, патријараха и Васељенског патријаха?

 

Или постоји тежња да имамо два Васељенска патријарха (Цариград и Рим), зашта су као руси и наше владике, а насупрот томе владика Зизјулас је да имамо једног Васељенског патријарха (или Цариград, или Рим)? Ово наравно ако Рим постане православни, тј. да ми (тј. православно богословље) допуштамо такву ситуацију.

 

Мени ништа није јасно.

[Milan Nikolic]

@@Pontifex Emeritus,

 

Ствар је у томе што се појам саборности не може остварити (еклисиолошки) без појма првенства. То је као са светим тајнама и светим врлинама - једно подразумева друго.

 

Дакле, када чујеш о саборности у еклисиологији или о саборности у тријадологији, то подразумева, пре свега, првенство. Саборност без првога није саборност, као што првенство без саборности није првенство.

 

Чак је у том смислу првоначално првенство, као што су првоначалне свете тајне у односу на свете врлине. То је због тога што примат подразумева множину без које не би могло да постоји, као што свете тајне подразумевају врлине без којих не би могле да постоје.

 

Врлине могу да постоје без светих тајни - али да ли су истински врлине? Сабор може постојати, ко зна како, без првога - али да ли је то истински сабор?

 

Зато се Црква угледа на Свету Тројицу по питању саборности. Постоји, такође, у свету принцип председавајућег или првога, али то првенство у Цркви има дубљи смисао.

 

Првенство у једнакости оних који подједнако садрже суштину као што је то у Светој Тројици, и оних који подједнако садрже Христа као што је то у члановима Цркве, тиче се саме љубави. Такву љубав примамо од Бога - у виду послушности, сагласности и служења.

[Milan Nikolic]

@@Ђорђе Р,

 

Нису се показали проблеми док је Император имао улогу јединства. Црква је била везана за империју.

 

Једно је локално или регионално остваривање првенства у епископу, митрополиту или патријарху. Међутим, на васељенском нивоу пре свега је Император био тај који је условљавао јединство Цркве.

 

Када је то спласнуло - та моћ империје - све се више појављивала истоветна улога у центрима саме Цркве као што је Римска катедра. Осећала се потреба за ауторитетом, само што је Црква преузела улогу моћи и власти све до поистовећења са Императором.

 

Све је то прошлост, и данас су ствари потпуно другачије јер се временом све изменило. Међутим, имамо појаву нових интересената за империјализмом Русије као улоге јединства васељенске Цркве.

 

Ја лично немам ништа против раста моћи Русије, чак бих дао свој живот за ту борбу уколико до тога дође и да станујем на таквим подручјима, од актуелних жаришта - Ирака, преко Сирије све до Украјине. Дакле, то је једна ствар, једна страна наших жеља и очекивања и молитава, а нешто сасвим друго је унутрашње питање Цркве о поретку и саборности и јединству.

 

Константинопољ и Москва морају се договорити тако да православност буде победник. Нека теологија буде на првом месту, а договор о позицијама у поретку нека буде на другом. Ако будемо мешали ова два питања или друго гурали као прво, то ће произвести само веће проблеме.

[Milan Nikolic]

Како је само моје лично гледиште апостолски 34. канон? Саборност је неодвојива од примата и обратно.

[Milan Nikolic]

Зато треба причу пребацити на теологију. Прошлост су те повластице, осим ако се поуздамо само у Русију и њено глобално вођство.

 

У праву си ти што кажеш о претензијама Цариграда. То објашњавају и Москва и други православни. Међутим, морамо избећи исту клопку за Москву.

 

Позиције у поретку нека решава будући Васељенски Сабор као дело Светога Духа са епископима Цркава. Сада свако може да има своје жеље али избор је на Сабору.

 

Као што М.Амфилохије каже, еклисиологија је нешто што се развија и Црква је тек почела да дела у свету. У том смислу, треба да размотримо шта унапредити.