Да ли и "добри" атеисти иду у рај?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Па смешни смо ми људи... Расправљамо о бесмислицама.

 

То ти је као да падаш са двадесетог спрата и размишљаш да л` ће да ти се поквари фризура кад треснеш о тротоар.

Pa da, pad sa dvadesetog sprata jeste pogrešan korak, da vetar u kosi dugo traje.

[cloudking]

Na sta mislis, na nekakav egzistencijalizam?

Ja nisam ni Isus ni apostoli pa da objasnjavam... Sve lepo pise, ko ima oci nek cita ;-)

[Никола Ђоловић]

Који је то критеријум који нам даје за право да некога осудимо а некога не? Јер, истражујући детаљно, примећујем да нема много неке велике разлике између оних који су у Цркви и оних који су изван ње; ако је то покајање онда га има и ван Цркве; ако пак није, има непокајаних унутар Цркве чак и међу свештеницима; ако је то верски смисао над етичким, колико префриган може бити мој принос жртве ако сам не желим да ме мој принос очисти од стране Бога? Заиста, који је то критеријум и како ће Бог да нам суди? Јер, има толико грешећих по слабости али и по слободној вољи па опет не умањују свој однос према Богу, баш као што има грешећих према слабости и слободној вољи али немају никакав однос према Богу. Што би рекао свети Максим Исповедник, многи трпе иста или слична зла и проблеме али мало ко трпи све то ради Христа. Немогуће је према свима поставити исти критеријум. Ако је Бог Судија онда наспрам Њега а не наспрам  нашег греха бива суд. На који начин – не знам јер се сви, цело човечанство, тако мало разликујемо у гресима које ако нисмо починили јавно (делом) починили смо кришом (у помислима срца). Једно је сигурно, а то је да Бог више верује у човека него што човек верује у Бога, или у то да му може бити опроштено, због чега се многи повлаче у себе, сујетни што немају добра дела, те не долазе на Литургију да се очисте од сваког греха. Мисле да је то лицемерно, да је непостојано због стално новопридолазећих сагрешења, али то и јесте циклус, процес обожења, док се не догоди коначно обожење по Другом доласку. За сада и трпимо последице своје променљиве природе, али од онда више нећемо. Уосталом, када се не бисмо мењали, а што је последица наше смртности, не бисмо се показали ни слободни, захваљујући којој грешимо, али и можемо поново да се пресаздамо у нову твар по благодати. Како год окренемо своје судове, једнако се можемо надимати егоизмом како изван Цркве, тако и унутар Евхаристије. Ми не знамо како ће Бог судити, јер нема човека без самољубља. Ако пак суди по томе колико неко има Духа Светога у себи – ко ће опстати? Догматика иде том логиком да Бог познаје само оне који су у Телу Сина (Црква) али ако се Литургија савршава за цео свет, да ли има некога ко није у Телу Сина? Интуитивно, чежњиво, надам се да ће Бог судити по томе какво је нечије срце, да ли је љубеће или није, без обзира на домен вере као акта којим Он потврђује наше постојање. Јер зашто би Он потврдио онога ко нема љубави а устима Га признаје и имајући Духа делима Га одриче?

[Драган_Петровић]

Заиста се из дана у дан потврђује да смо ми који се називамо Хришћанима највећа саблазан свијету. Не могу да се начудим у каквог Бога ми то вјерујемо. Свето Писмо је препуно мјеста која недвосмислено говоре о немогућности спасења изван Цркве. Зар треба сад да изврћемо ријечи самога Спаситеља? Ако постоји некакав другачији начин спасења нама он није откривен и ми неби смјели да га препоручујемо. Откад је за спасење довољно само да је човјек „добар“. Чиме се ми то спасавамо? Само добрим дјелима? Само вјером? Не него вјером и добрим дјелима јер знамо да је вјера без дјела мртва и да без вјере није могуће угодити Богу. Зар није потребно ући у заједницу са Христом и знамо ли како се у ту заједницу улази? Зар за нас није једино Он пут, истина и живот? Зар је могуће да свеблаги Бог неби хтјео да приведе у своју Православну Цркву свакога човјека чије је срце отворено за истину и љубав према њему? Мислим да смо на добром путу да се покажемо како немамо вјере ни као зрно горушичино па да орекнемо Богу својства као што су свемогућ, свеблаг, свезнајући. Зар треба да нас збуњује мноштво људи које пропада па да помислимо да би међу њима могао пропасти и неко ко тражи Бога. Бомбардују нас људским представама љубави и добра а ми трчимо да се оправдамо од оптужби како ми Хришћани немамо љубави и како наш Бог није Бог љубави. Коме смо ми поклонили своје повјерење? Ријечи Божијој или људским умотворинама? Они пред којима се правдамо отворено говоре да таквог Бога каквим нам се сам Он у Светом Писму открио не желе. То је њихова Богом дарована слобода и свако ће да сноси одговорност за свој животни избор. То што се неким људима не свиђа како ми доживљавамо појам слободе па због тога одбацују и самог Бога доказује на какво мјесто они који то чине претендују.

[Odahviing]

Не него вјером и добрим дјелима јер знамо да је вјера без дјела мртва и да без вјере није могуће угодити Богу.

Wow, wow. Znači evo zamišljam iz ovih tvojih reči Boga kao nekog razmaženog klinca sa prevelikim egom koji eto zato što je u mogućnosti može da zaj***va ljude i očekuje da mu svi an svake načine ugode inače sledi kazna. 

[Ненад Р.]

Заиста се из дана у дан потврђује да смо ми који се називамо Хришћанима највећа саблазан свијету. Не могу да се начудим у каквог Бога ми то вјерујемо. Свето Писмо је препуно мјеста која недвосмислено говоре о немогућности спасења изван Цркве. Зар треба сад да изврћемо ријечи самога Спаситеља? Ако постоји некакав другачији начин спасења нама он није откривен и ми неби смјели да га препоручујемо. Откад је за спасење довољно само да је човјек „добар“. Чиме се ми то спасавамо? Само добрим дјелима? Само вјером? Не него вјером и добрим дјелима јер знамо да је вјера без дјела мртва и да без вјере није могуће угодити Богу. Зар није потребно ући у заједницу са Христом и знамо ли како се у ту заједницу улази? Зар за нас није једино Он пут, истина и живот? Зар је могуће да свеблаги Бог неби хтјео да приведе у своју Православну Цркву свакога човјека чије је срце отворено за истину и љубав према њему? Мислим да смо на добром путу да се покажемо како немамо вјере ни као зрно горушичино па да орекнемо Богу својства као што су свемогућ, свеблаг, свезнајући. Зар треба да нас збуњује мноштво људи које пропада па да помислимо да би међу њима могао пропасти и неко ко тражи Бога. Бомбардују нас људским представама љубави и добра а ми трчимо да се оправдамо од оптужби како ми Хришћани немамо љубави и како наш Бог није Бог љубави. Коме смо ми поклонили своје повјерење? Ријечи Божијој или људским умотворинама? Они пред којима се правдамо отворено говоре да таквог Бога каквим нам се сам Он у Светом Писму открио не желе. То је њихова Богом дарована слобода и свако ће да сноси одговорност за свој животни избор. То што се неким људима не свиђа како ми доживљавамо појам слободе па због тога одбацују и самог Бога доказује на какво мјесто они који то чине претендују.

Бог је милостив и Он од нас тражи да се трудимо да будемо што бољи , а не да будемо идеални и испунимо све што тражи , јер је то немогуће постићи . Не дозволи да ти се угаси кандило вере у срцу и на теби је да се само трудиш , а Бог ће да види и адекватно награди твој труд.

[Viktor Ljvovic]

Idu, jer dobar covek ne odbacuje nikoga pa cak ni Hrista.

[Драган_Петровић]

Wow, wow. Znači evo zamišljam iz ovih tvojih reči Boga kao nekog razmaženog klinca sa prevelikim egom koji eto zato što je u mogućnosti može da zaj***va ljude i očekuje da mu svi an svake načine ugode inače sledi kazna.

Пријатељу то су ријечи из Светог Писма свиђало се то теби или не. То што ти од тога правиш спрдњу говори само који си ти пут изабрао. Одбацио си Бога јер ти се као такав “размаженко” не свиђа. Да нетреба сад да те ја убјеђујем у супротно?

[Odahviing]

Пријатељу то су ријечи из Светог Писма свиђало се то теби или не. То што ти од тога правиш спрдњу говори само који си ти пут изабрао. Одбацио си Бога јер ти се као такав “размаженко” не свиђа. Да нетреба сад да те ја убјеђујем у супротно?

Pazi nisam ga ja zbog toga odbacio tj. nisam ateista zato. Ja sam atiesta iz drugih razloga. Ali i kada bi pak veoravao u postojanje hrićanskog boga, u tom slučaju bih ga odbacio i izabrao suprotnu stranu.

[Deja Vu]

u tom slučaju bih ga odbacio i izabrao suprotnu stranu.

 

 

Come to the dark side, we have cookies!

[Maserati]

Људи јер ви још нисте схватили да сви иду у Рај.
Ево Никола је истраживао детаљно и закључио да нема много неке велике разлике између оних који су у Цркви и оних који су изван ње.
Укапирајте већ једном, оне саблажњујући цитати у Светом Писму о паклу и вечним мукама, су у ствари синоними за рај и вечну благодат.

[Дуња]

@@Никола Ђоловић , 

 

Интуитивно, чежњиво, надам се да ће Бог судити по томе какво је нечије срце, да ли је љубеће или није, без обзира на домен вере као акта којим Он потврђује наше постојање. Јер зашто би Он потврдио онога ко нема љубави а устима Га признаје и имајући Духа делима Га одриче?

 

To kaze i Sveti Simon Novi Bogoslov: 

"Свети Симеон Нови Богослов говори да се не рачуна оно што човек ради у вечни живот, већ шта је он, да ли је налик нашем Господу Исусу Христу, или се разликује од Њега и није Му сличан."

Он говори, „У будућем животу Хришћанин неће бити испитиван, да ли је одбацио цео свет ради љубави Христове, или да ли је поделио богатство сиромасима, или постио или бдео, или се молио, или да ли је плакао и оплакивао своје грехе, или да ли је урадио било које добро у овом животу, али ће бити пажљиво испитан, да ли има било какву сличност са Христом, као син са својим оцем.“

Sveti Jovan Zlatousti kaze cak da ce se ispitati samo jedno na Strasnom Sudu - da li je covek bio milosrdan.

[Odahviing]

 

 

Come to the dark side, we have cookies!

 

[Зосима]

Неко ко свесно негира постојање или се одрекао Бога, а био он атеиста или владика,неће видети раја,по мом мишљењу...

Исто мислим да ни добра дела и добар човек,нису гарант.

Ипак је Христос дошао због грешника,и њихово покајање или бар мало труда да се промене ,па таман на крају живота изрекли реченицу разбојника на крсту, води у царство небеско...

[ivona]

hahha kakav lik