Срушио се хеликоптер Војске Србије који је превозио животно угрожену бебу

[Volim_Sina_Bozjeg]

Nakon dve nepotpune i loše procene i dva pogrešna zaključka, general Bandić “prima naredjenje za izvršenje zadatka”. Komandant na godišnjem odmoru, prima naredjenje od za to nenadležnog i neovlašćenog lica, ministra vojnog, i naredjuje vodji posade, koji se nalazi neznano gde, da se na zadatak krene. U tom momentu o zadatku nemaju pojma ni načelnik Generalštaba, ni njegov Operativni centar, ni komandant RViPVO, ni njegov Operativni dežurni tim. A odluka o izvršenju je doneta i izdato je naredjenje da se na zadatak krene.

 

Milane mozes da nam objasnis boldiran deo.

[Милан Ракић]

Milane mozes da nam objasnis boldiran deo.

Па шта је нејасно. Дакле, прима наређење, као к-дант бригаде из чијег састава је посада која треба д иде на озвршење задатка.

 

Обашка, што је у тој једној реченици направљено низ пропуста...

 

Почев од идеје министра да зове Бандића, при томе заобилазећи једну званичну (ОЦ) и две Бандићу надређене инстанце (НГШ и К-дант РВ и ПВО), а при томе он и није у могућности да зове и наређује (Можда када наручује "Церезит" и "крстиће" за плочице...) на такав начин, да не кажем "буразерски"...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Danas sam cuo od jedne javne licnosti, kako mi napominje,dok smo govorili o proceduralnim neoprostivim greskama, kako ipak to pravda sa recenicom, pa to je moglo biti tvoje dete.

 

Ja ga gledam, ne znam da li da ga zveknem, jer to moje dete bi proslo isto kao sto je prosla ta mala pocivsa bebica. Covece Bozji.

 

Bandovic nije izjavio da je primio naredjenje ali da je uzeo u razmatranje slucaj.

 

Koja faca, onako pijan i u gatjama, na godisnjem odmoru u svom stanu, uzima u razmatranje nesto sto nije njegova nadleznost, umesto da vojnicki uputi ministra u proceduru i objasni mu ko je operativan, dezurni i nadlezni, onako strogo profesionalno vojnicki, jer procedure su u Vojsci pisane krvlju.

 

Pretpostavljam, da vojni karijeristi, takodje koriste ministra Gasica, zbog njegovog ociglednog nepoznavanja materije ciji je on ministar.

 

Pretpostavljam, da su slicni karieristi i u drugim resorima ministarstva, sjajno raspolozeni ociglednom nestrucnoscu nasih ministara i oni ih NE BI DALI ni za sta na svetu. Trljaju se rucice, uzimaju se novci iz pristupnih fondova i nabacuju poslovi ljudima koji rade za procenat koji ministar odreze.

 

Ali ovde imamo 7 zivota. Tragicno? Jeste tragicno je. Ali jos tragicnije jeste to, da tih 7 zivota, predstavlja neverovatno vecu brojku, kad bi doslo, do oruzane odbrane nase zemlje.

 

Srbija nije u opasnosti, pa su ove moje reci, zaehavanje i dokona praznoslovija. Ko bi sada u rat, je li tako? (Nije tako)

[Плутон]

Generali kažnjeni po sistemu: ʽNeka visi Pedroʼ

 

Ako su generali zaista krivi za pad helikoptera, vjerovatno bi dobili mnogo ozbiljniju kaznu od zabrane napredovanja.

 

Od 2006. u Srbiji je samo jedno vojno lice obavljalo funkciju vojnog ministra [EPA]

Piše: Dragoljub - Draža Petrović

 

Jedna od najpatetičnijih scena ionako patetične vlasti u Srbiji bila je kada je Aleksandar Vučić spasavao neko dete iz smetova na autoputu kraj vojvođanskog mesta Feketić: sleteo je vojnim helikopterom na ledini kraj autostrade, upadao u sneg do kolena noseći dete u naručju, dizao se iz snega, pa opet padao, te je na kraju to dete postalo prvo dete u istoriji Srbije koje je svojeručno spasao jedan premijer. Iako za akcije tog tipa postoje obučeni spasioci koji su već bili na terenu.

Sve, to, naravno, snimila je kamera, pošto premijer Vučić retko šta u životu radi ako nije pokriveno “video-nadzorom”.

Helikopterom koji je tada dovezao Vučića na lice mesta kroz februarski kijamet upravljao je major Omer Mehić, pilot Vojske Srbije.

Omer Mehić rođen je u Doboju. Na početku ratova u bivšoj SFRJ, kada se masovno prelazilo sa jedne na drugu stranu, odlučio je da ostane u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Posle je postao najbolji pilot helikoptera Vojske Srbije. Važilo je pravilo: kad je negde teško ili opasno – stizao je Omer Mehić. Čovek, ipak, nije voleo publicitet niti slavu, jer je bio vojnik, a ne političar, pa se za Omerovu požrtvovanost saznalo tek kada je poginuo.

 

Nemogući uslovi za let

 

Izgubio je život tokom rutinskog leta kada je stigla naredba da treba prevesti bolesnu bebu iz Novog Pazara do Beograda. Te noći, 13. marta ove godine, major Mehić, tri člana posade, dva medicinska radnika novopazarske bolnice i beba poginuli su jer je helikopter pao i udario u ledinu nadomak beogradskog aerodroma u Surčinu.

Bila je gusta magla, gotovo nemogući uslovi za let, Mehić je pre pada više puta tražio da sleti na heliodrom Vojnomedicinske akademije ili na vojni aerodrom u Batajnici, koje je odlično poznavao i u uslovima smanjene vidljivosti, ali je pristao da krajnja destinacija ipak bude civilni aerodrom "Nikola Tesla", kako je od njega traženo iz kontrole letenja , odakle mu je rečeno da tamo sve spremno za prihvat bolesne bebe.

 

Ono što je sigurno jeste: na početku beše naredba ministra vojnog.

 

Iako je prošlo sedam meseci od tragedije, tek ovih dana usledile su prve kazne “odgovornima”: Vojni disciplinski sud utvrdio je da komandant Ratnog vazduhoplovstva i PVO general-major Ranko Živak i komandant 204. vazduhoplovne brigade brigadni general Predrag Bandić imaju deo odgovornosti za nesreću.

Kažnjeni su na neobičan način: zabranom napredovanja ili unapređenja u viši čin u trajanju od jedne, odnosno dve godine, uglavnom zbog proceduralnih propusta. Kazna generalima liči na onu: “Neka visi Pedro”, jer ako su zaista krivi, verovatno bi im bilo “razrezano” nešto mnogo ozbiljnije. Sve podseća na kaznu nekom vodniku prve klase koji je, recimo, zaboravio da tokom vojne vežbe ponese iz kasarne jedan minobacač, pa su manevri na poligonu bili manjkavi.

 

Revoltirana javnost

 

Za razliku od mnogih nesreća u vojsci, koje se dešavaju s vremena na vreme, ova je javnost revoltirala jer je duboko povezana sa politikom: sve je počelo kada je ministar zdravlja tražio je od ministra odbrane da pošalje helikopter po bebu u Novi Pazar.

Osnovno pitanje koje se postavljalo u javnosti bilo je: da li je prihvat bebe na civilnom aerodromu u Beogradu bio planiran jer je tu bio i neki političar spreman za slikanje, pošto je mustra za takve humanitarne akcije od onog “slučaja” u Feketiću postao premijer Vučić, a svi članovi njegove partije gledaju da ga koliko mogu kopiraju u požrtvovanosti.

 

Cela stvar sa nekompetentnim čelnim ljudima odbrane kulminirala je postavljenjem Bratislava Gašića za vojnog ministra u aktuelnoj Vladi Srbije.

 

Bliže Novom Pazaru postoji nekoliko kliničkih centara gde je beba mogla da bude prebačena u abnormalnim uslovima za letenje. Postoji još gomila detalja koja ukazuju da je cela operacija izvedena traljavo od samog početka.

Ali ono što je sigurno: na početku beše naredba ministra vojnog.

Možda je tragedija zapravo splet gomile nesrećnih okolnosti, ali javnost s pravom traži ostavku ministra odbrane koja bi bila pre svega moralni čin. To ne bi bio znak poraza države ili nečije automatske krivice, već više odraz shvatanja lične odgovornosti.

Iako srpska vlast sebe predstavlja kao nešto najodgovornije što se ikada desilo Srbiji, više liče na skupinu ljudi koja iza svega vidi nekakvu zaveru opozicije i zlih sila sa Tvitera i Fejsbuka, jedinih mesta u Srbiji gde se odvija intenzivan opozicioni život, pošto su najuticajniji elektronski mediji uglavnom zatvoreni za ovakve osetljive priče.

Tako je bilo i ovom slučaju. I u mandatima drugih ministara odbrane Srbije dešavale su se nesreće u kasarnama, eksplozije na poligonima, padovi letelica, međutim, nikada na početku svega nije stajala direktna naredba ministra odbrane. Sumnjivo je što se evakuacija bebe iz Novog Pazara intenzivno pratila u medijima od samog početka, iako se radilo o akciji kakvih ima verovatno svake nedelje, ali im se ne pridaje publicitet.

Kompetentnost ministara

Ministar vojni je pre svega politička funkcija. Od 2006. godine kada su srpske vlade dobile i taj resor, koji je do izlaska Crne Gore iz državne zajednice bio na saveznom nivou, samo jedno vojno lice obavljalo je tu funkciju (general-major Zoran Stanković, patolog), a ministri su bili uglavnom diplomirani pravnici (Nebojša Rodić, Aleksandar Vučić) ili mašinski inženjeri (Dragan Šutanovac).

Neki od ministara odbrane, poput Vučića, nisu ni bili na odsluženju vojnog roka, neki su, opet, imali završene “usputne” škole koje se tiču odbrane (Rodić je pohađao Školu narodne odbrane u centru visokih vojnih škola “Maršal Tito”). Ministar odbrane na saveznom nivou bio je i Boris Tadić, potonji predsednik Srbije, koji je po zanimanju psiholog.

 

Postoji još gomila detalja koja ukazuju da je cela operacija izvedena traljavo od samog početka.

 

Cela stvar sa nekompetentnim čelnim ljudima odbrane kulminirala je postavljenjem Bratislava Gašića za vojnog ministra u aktuelnoj Vladi Srbije. Gašić je privrednik iz Kruševca, jedan od Vučićevih najpoverljivijih ljudi. U njegovoj zvaničnoj biografiji piše da ima diplomu Ekonomskog fakulteta u Nišu, mada je jedanput, braneći se od optužbi da je keramičar, objasnio kako je zapravo nekada kratko radio kao baštovan, a u stvari je građevinski tehničar. Jedina njegova veza sa vojskom bila je funkcija četnog ćate u JNA.

Međutim, ne treba biti vojno lice pa osetiti grižu savesti. Iako je u početku očigledno postojala dobra namera da se spase beba, sve ostalo ličilo je na prebacivanje mrtvih ljudi u tuđe dvorište. Samo zato što vlast kojoj su puna usta odgovornosti zapravo reprezentuje neodgovornost, jer je cela njena koncepcija zasnovana na permanentnoj predizbornoj kampanji u kojoj će spasavati decu pred kamerama, jedino nikada neće pred kamerama reći: “Priznajemo, pogrešili smo”.

Tako da uvek “visi” neki Pedro.

 

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

 

Извор: Al Jazeera

[Милан Ракић]

А Први министар синоћ, бахат какав је и даље "не дајући" своје "људе" рече да је имао три принудна слетања до сада.

"Па шта?", каже. "Несреће се дешавају. И ја сам до сада три пута принудно слетао..."

Више него многи летачи током каријере. Ја сам 15 година летео све пробне летове након ремонта хеликоптера. И никада није дошло до отказа који би захтевао принудни слетање. А овај блавор ТРИ пута.

Е војско шта си дочекала да те запишавају којекакви...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Bila je gusta magla, gotovo nemogući uslovi za let, Mehić je pre pada više puta tražio da sleti na heliodrom Vojnomedicinske akademije ili na vojni aerodrom u Batajnici, koje je odlično poznavao i u uslovima smanjene vidljivosti, ali je pristao da krajnja destinacija ipak bude civilni aerodrom "Nikola Tesla", kako je od njega traženo iz kontrole letenja , odakle mu je rečeno da tamo sve spremno za prihvat bolesne bebe.

 

 

Ne mogu a da se ne prisetim Omerovih reci posle prvog pokusaja sletanja na civilni aerodrom, kad je vec probao i popustio nametnutoj mu agresivnoj psihozi kontrolora leta, da je samo na civilnom aerodromu spremna medicinska ekipa za prihvat zivotno ugrozene bebe, dakle Omer Mehic je pitao kontrolora leta recima: Pa zar je tolika frka?....

 

Verovatno je Omer razgovarao i sa medicinskim radnicima u samom helikopteru i svima je bilo jasno sta se zapravo i dogadja......

 

Kazem vam nije lako bilo Omeru, da odbije sletanaje na civilni aerodrom, jer je uvek postojala sansa, sta ako beba ne izdrzi i ako joj se nesto desi, mada su saznali u tim momentima, posle prvog pokusaja sletanja, da je ovde djavo licno insistirao na takvo organizovanoj akciji.

 

Djavolu bi mogli sad da odredimo kaznu od nekoliko minuta ne napredovanja u nekim ljudima ali sta da radimo kad neki ljudi djavola ne daju!!!

[Volim_Sina_Bozjeg]

А Први министар синоћ, бахат какав је и даље "не дајући" своје "људе" рече да је имао три принудна слетања до сада.

"Па шта?", каже. "Несреће се дешавају. И ја сам до сада три пута принудно слетао..."

Више него многи летачи током каријере. Ја сам 15 година летео све пробне летове након ремонта хеликоптера. И никада није дошло до отказа који би захтевао принудни слетање. А овај блавор ТРИ пута.

Е војско шта си дочекала да те запишавају којекакви...

Pa dobro zasto se ljutis pa vidis da je balavander nacinio propustic, lapsuz, nije to bilo PRINUDNO sletanje, sta sad treba da ga kaznimo, sto mora bas da pazi na izraze?

 

Sta sad ako Srbija potone u blato, desava se i to u istoriji, zar treba da ga smenimo sad kad ima plemenitu ideju spasavanja srpske bebe(citaj drzave), pa svaki normalan covek iako beba pogine rekao bi to je toliko plemenita ideja da bi opet to uradio a nesrece bez krivca se desavaju sta ces.....

[Плутон]

Више него многи летачи током каријере. Ја сам 15 година летео све пробне летове након ремонта хеликоптера. И никада није дошло до отказа који би захтевао принудни слетање. А овај блавор ТРИ пута.

 

Један дан за Првог министра је као година за обичног смртника.

[Милан Ракић]

Sedam meseci za sedam žrtava i četiri helikoptera

 

NEPRIJATNO ME IZNENADILO ODSUSTVO HRABROSTI ČELNIH LJUDI DRŽAVE I LANCA KOMANDOVANJA VOJSKOM DA BRZO PREDUZMU ODREĐENE MERE IZ SVOJE NADLEŽNOSTI, ZA ŠTA SU IMALI DOVOLJNO ČINJENICA KOJE IH OBAVEZUJU NA POSTUPANJE. TO JE SIGURNO UZDRMALO POVERENJE PRIPADNIKA VAZDUHOPLOVSTVA I VOJSKE U SVOJE PRETPOSTAVLJENE I STVORILO IM OSEĆAJ NEZAŠTIĆENOSTI

 

Posle udesa helikoptera Mi-17 Vojske Srbije u noći 13. marta koji je odneo sedam života, još uvek se ne nazire pravosudni epilog najveće katastrofe u novijoj istoriji Vojske Srbije. Najviši predstavnici države i Vojske izneli su ocene da odgovornost postoji i da mora biti utvrđena, komisije koje je formirao načelnik Generalštaba i komandant RV i PVO odavno su dostavile svoje izveštaje, a Tužilaštvo još vrši predistražne radnje...

 

Nesreća helikoptera izbacila je na površinu i pitanja o funkcionalnosti organizacione strukture Vojske i Ministarstva odbrane, demokratske kontrole, kao i o nadležnostima u skladu sa zakonima o odbrani i Vojsci. Na tragičnom primeru u praksi ustanovljeno je da – makar iz najbolje namere – efektivama Vojske Srbije može naloge izdavati ministar odbrane i komandant koji u tom trenutku nije na dužnosti...

 

"Po prvi put – očigledno usled pritiska javnosti – od kada znam za nesreće u RV i PVO, sve je javno objavljeno, svi dokumenti, prilozi, transkripti; neshvatljivo je kako se među njima ne nalaze transkripti razgovora mobilnim telefonima između inicijatora, naredbodavaca i izvršilaca nesrećnog leta za Rašku", kaže za "Vreme" brigadni general u penziji Sreto Malinović, zamenik komandanta RV i PVO do decembra 2011. i ratni komandant 98. jurišnog avijacijskog puka sa aerodroma Lađevci. "Ako nisu za javnost, nadam se da su dostupni Tužilaštvu. Takođe, postupak koji je na više mesta jasno opisan kao ‘naredba’ (ministra odbrane komandantu 204. vazduhoplovne brigade, op. aut.), u izveštaju komisije koju je formirao načelnik Generalštaba formulisan je kao ‘iniciranje’ što usmerava odgovornost samo na pripadnike Vojske. I dalje smatram spornim i sastav komisije koja je ispitivala uzroke nastanka vanrednog događaja. Ostalo je i otvoreno pitanje da li je komandant RV i PVO prihvatio izveštaj komisije koju je formirao ili je možda tražio dopunsko ispitivanje. Ako nije prihvatio, taj dokument nije mogao biti objavljen i predstavljen javnosti kao relevantan.

 

Ima tu još nešto veoma važno za sistem odbrane i Vojsku. Vršiti odgovorne rukovodeće i komandne dužnosti nije doživljaj vlastitog stanja duha, već pre svega pitanje odgovornosti za činjenje ili nečinjenje. Zato me kao vojnika neprijatno iznenadilo odsustvo hrabrosti čelnih ljudi države i lanca komandovanja Vojskom da brzo preduzmu određene mere iz svoje nadležnosti, za šta su imali dovoljno činjenica koje ih obavezuju na postupanje. To je sigurno uzdrmalo poverenje pripadnika vazduhoplovstva i Vojske u svoje pretpostavljene i stvorilo im osećaj nezaštićenosti; to se nije smelo dopustiti.

 

Sve posle toga, od nespretno organizovane konferencije za medije, preko neshvatljivih izjava zvaničnika do proturanja informacija iz "pouzdanih" izvora i objavljivanja izveštaja komisija, samo je dodatno uznemiravalo javnost. A kada se tim povodom svojim stavovima oglasio i zaštitnik građana Saša Janković, nepoverenje u institucije sistema dostiglo je prilične razmere.

 

Nisam stručan da komentarišem rad Tužilaštva, ali sigurno da ga je sve ovo dovelo u nezavidnu situaciju. Zato imam donekle razumevanja za poziciju Tužilaštva, iako mi se sedam meseci čini kao predug period da se epilog istrage ove strašne nesreće ne nazire ni u naznakama. To ne samo da javnost, naročito stručnu, navodi na sumnju u nezavisnost rada Tužilaštva, nego kod porodica poginulih izaziva ogorčenost, a ljudima iz letačke profesije obezvređuje spremnost na žrtvovanje u nekoj sličnoj ili opasnijoj situaciji."

 

"VREME": Katastrofa helikoptera pokazala je – i u nalazima i preporukama komisija – nedostatke u opremljenosti helikopterskih jedinica RV i PVO. Može li se i kako izvući iz tog naizgled začaranog kruga nemanja i neispunjenih obećanja?

 

Sreto MALINOVIĆ: Sledeće što je, pre svega, pitanje održavanja i jačanja operativne sposobnosti VS i odbrambene moći RS jeste ulaganje u remont, rezervne delove i modernizaciju perspektivnih borbenih sistema, oruđa i oružja. I naravno, opremanje savremenom borbenom tehnikom, pre svega avijacijom i dalje po redu prioriteta i mogućnosti. Novac za to mora da se nađe i ovome mora da se pristupi kao životnom strategijskom pitanju na nivou države. Ukoliko ne želimo da neizvesnu budućnost dočekamo nespremni, krajnje vreme je da se pokrenemo. Lišimo li se ofanzivne moći, lišavamo se moći odvraćanja i bićemo laka meta okruženju i svakom nedobronamernom prolazniku. Dvorište se brani napadom a ne čekanjem na pragu kuće. U protivnom, izgoreće i prag i kuća. Onaj ko zna da na pretnju imamo s čime uzvratiti, znaće i kakvim se posledicama izlaže.

 

Od premijera i ministra odbrane ne jednom smo čuli da Srbija nabavlja dva ruska helikoptera Mi-17 i dva "nemačka" koji su po svemu sudeći Erbasove(Airbus Helicopters) "super pume". Ministar je najavljivao i mogućnost vraćanja u upotrebu starih, uskladištenih lovaca MiG-21... Da li su ove nabavke dobro ili barem najmanje loše rešenje za srpsku avijaciju što se tiče opremanja?

 

Francuski, odnosno sada evropski helikopter "super puma" je dobar helikopter sa sofisticiranom opremom, ali dosta većom cenom od Mi-17 koji je zbog odnosa cene i pouzdanosti jedan od najtraženijih helikoptera u svojoj klasi. Pitanje da li je bolje uzeti dve "super pume" ili tri Mi-17 za iste pare (uz već obučeno ljudstvo i remontne kapacitete za taj ili srodne letelice), daće najbolji odgovor o isplativosti investicije. Siguran sam da RV i PVO nema interes da im se, uz sve kadrovske i tehničke poteškoće, pridodaje još jedan tip helikoptera koji dodatno usložnjava obuku, održavanje i remont. Zato ne verujem da je predlog ili zahtev za kupovinu dve "super pume" potekao iz Komande RV i PVO kao taktičkog nosioca. Pre bi se moglo reći da je to produkt lobiranja određenih poslovnih krugova, a ne isključujem ni mogućnost da se radi o politički uslovljenoj odluci da se pređe na novu, zapadnu tehniku. Ako je to državni projekat postepene obnove vazduhoplovstva, onda to ima logiku samo ukoliko je planirana nabavka najmanje ekvivalenta jedne eskadrile. Što se tiče lovačke – kao i svake druge – avijacije, kvalitetnog pilota ne čini tip aviona, već nalet; kad "nabijaš" nalet, "nabijaš" samopouzdanje i osposobljenost; povećanje broja aviona u upotrebi pa makar i prevaziđenih MiG-21 upravo to omogućava, ali i obezbeđuje zaštitu vazdušnog prostora.

 

Najjednostavnije rečeno, ko komanduje Vojskom Srbije? Kako su postavljeni odnosi u institucijama od vrha nadole?

 

Po zakonu, Vojskom Srbije (VS) komanduje u ratu i u miru predsednik Republike Srbije; međutim, predsednik kao institucija nema mehanizme za direktnu kontrolu operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske i sistema odbrane. Taj element kontrole je ugrađen kao Inspektorat odbrane (IO) u Ministarstvo odbrane (MO) kao dela Vlade. Sve zahteve koje predsednik ima ispostavlja preko MO; narodski rečeno, predsednik komanduje Vojskom u čije stanje ima indirektan uvid, iz treće ruke. Predsednik postavlja, unapređuje, odlikuje i penzioniše kadrove o kojima nema predstavu van one koju mu daje predlagač – MO. Bilo bi to razumljivo da ga ne tituliraju kao "vrhovnog komandanta". Takvo stanje stvari dovodilo ga je u situaciju da donosi neke odluke pod veoma neobičnim okolnostima, naravno ukoliko i sam nije već bio deo takvog dogovora.

 

Ministarstvo odbrane, odnosno ministar, ne komanduje Vojskom – mada predsednik može da mu prenese deo tih ovlašćenja – već ima ulogu da obezbedi uslove za izgradnju njenih operativnih i funkcionalnih sposobnosti, što je upravna funkcija. MO takođe, na osnovu Zakona o ministarstvima, raspolaže pokretnom i nepokretnom imovinom Vojske Srbije i Ministarstva, pri čemu preko inspektorata vrši sve vrste kontrola i u VS i u MO, tako da ispada da kontroliše i samo sebe.

 

Glomazna organizacija samog MO značajno opterećuje funkcionisanje sistema odbrane. Kako tek razumeti pitanje odgovornosti predsednika za stanje oružanih snaga kojima komanduje i ministra odbrane, kome su preneta neka ovlašćenja, za obezbeđenje uslova za njeno funkcionisanje? Čak je i odgovornost načelnika Generalštaba (NGŠ) razvodnjena formalnim postojanjem Združene operativne komande (ZOK) koja je nadležna za rukovođenje i operativno komandovanje. Tako ispada, jednostavno rečeno, da mi imamo dva ministra: ministra vojnog i ministra u Vojsci… Ovako izgovoreno deluje skoro pa kao vic..

 

Kako se sve to odražava na efikasnost Vojske Srbije?

 

Teško je u ovako postavljenim odnosima videti mogućnost efikasnog funkcionisanja rukovođenja i komandovanja u sistemu odbrane. Funkcionisanje Vojske posebno se otežava ukoliko iz nekih razloga dođe do međusobnog nerazumevanja na političkom nivou odlučivanja. U takvim se situacijama Vojska najčešće nađe u vakuumu. A to je pogodno tlo za njenu politizaciju i zloupotrebu. Vojnici su morali na to upozoravati nadležne. Prilika da se otklone neke nedorečenosti propuštena je tokom donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani i Vojsci. Da li zbog neodlučnosti ili nespremnosti čelnika Vojske da se u predlaganju ode dalje od kozmetičkih izmena ili zbog nekih "viših razloga", tek iz ovakvog stanja ostalo je da odgovornost u sistemu odbrane počinje i završava samo na nivou Vojske.

 

Šta sve koči vojsku?

 

Kada pogledate organizaciju Generalštaba, jasno je vidljivo da ona svojom strukturom uopšte ne odražava dvovidovsku organizaciju Vojske. Primera za to ima mnogo a poseban je već pomenuta Združena operativna komanda u kojoj je vid Ratno vazduhoplovstvo i Protivvazduhoplovna odbrana (RV i PVO) sveden na nivo referenata – dodavača. U sastavu ZOK se nalazi Operativni centar sistema odbrane (OCSO) koji upotrebljava snage RV i PVO iz pripravnosti, lovačku avijaciju i raketne jedinice i Službu traganja i spasavanja (STS). Sa kojim autoritetom i kako to može ići videli smo, na žalost svih nas, na primeru nesreće helikoptera Mi-17. Nema potrebe da ZOK bude "živa" komanda, u stalnom sastavu, po potrebi može da se naređenjem NGŠ formira ad hoc, za neke operacije ili specifične zadatke. Praksa je potvrdila ovaj stav u svakom većem angažovanju vojske.

 

Komanda za obuku (KZO) predstavlja samo još jednu nepotrebnu komandu kopnene vojske operativnog nivoa. Sve njene nadležnosti, a to su centri za obuku i komande za razvoj brigada, izuzev centra za obuku RV i PVO, može da preuzme Komanda KoV bez ikakvih troškova i posebnog opterećenja. Ukidanjem ZOK i KZO skidaju se četiri generalska mesta, a kada bi u MO neke uprave ukinuli ili sveli na realan nivo, mogli bi smanjiti još četiri do pet takvih mesta.

 

Moglo bi se poraditi i na komandama vidova i jedinica, posebno u delu hijerarhijskog odnosa, broja i ranga nekih celina strukture, ali bojim se da će, po običaju, neki visoki dužnosnici i slučaj sa helikopterom Mi-17 iskoristiti da na svoj način najviše "poboljšaju" organizaciju RV i PVO.

 

Ako do toga dođe, komandant RV i PVO mora da se odupre nametanju postavki koje potkopavaju temelje specifičnosti vazduhoplovstva i komandovanja njime. Ne sme se dozvoliti da unutrašnju organizaciju RV i PVO uređuje neko ko nema odgovornost za funkcionisanje vida niti dozvoliti primenu logike: nemamo – ne treba nam. Tom linijom manjeg otpora je u kadrovskom i stručnom aspektu srpska avijacija devastirana u periodu od 2004. do 2008. i od toga se, nažalost, još nije oporavila.

 

Da bi država imala vojnike, spremne da ispune svoju zakletvu i u najtežim uslovima, pored stalne nadogradnje sistema odbrane, mora preduzeti korake u psihološkom i moralnom ozdravljenju vojničkog duha. To, uz jačanje profesionalne discipline, podrazumeva vaspitavanje pripadnika Vojske u tradicionalnom duhu – kodeks o čojstvu i junaštvu, počev od vojnog školstva i centara za obuku, pa kroz jedinice i komande do kraja vojničke karijere. Tako ćemo stvarati vojnike osposobljene i spremne na odsudnu odbranu kada izbora nemamo i oficirski kor koji će biti snažan stub odbrane države! Nije floskula, to je najbolji put za jačanje demokratske i civilne kontrole vojske. Za ovo nisu potrebna prevelika materijalna sredstva. Za početak, najbitniji su organizacija i kadrovi, ljudskog i profesionalnog integriteta, koji mogu izneti ovako postavljene zahteve.

 

Bili ste zamenik komandanta upravo RV i PVO. Šta je potrebno da Srbija ne ostane bez avijacije?

 

Potrebno je analizirati stanje, definisati potrebe i pravac razvoja RV i PVO na bazi doktrine upotrebe snaga, mogućih integracija i realnih pretnji bezbednosti Srbije u budućnosti. Potom sledi oformljavanje radnog tima na nivou Vlade za pripremu tehnološko-ekonomske analize nabavke koji treba da sagleda i predstavi finansijski aspekt paketa kupovine tehnike, pri čemu, ako ima prostora, izbor tipa vazduhoplova bazirati na mogućnosti angažovanja domaće industrije.

 

Najmanja jedinica za nabavku vazduhoplova je ekvivalent eskadrile (16 do 18 vazduhoplova, op. aut.). Lično smatram da borbene efektive RV u budućnosti treba organizovati u dve eskadrile višenamenskih borbenih aviona, sa većim brojem dvosedih verzija radi efikasnije obuke postojećih i novih pilota, 10 borbenih i 12 transportnih helikoptera različite namene, naravno uz odgovarajuće vazduhoplove za selekciju i obuku. Paralelno je potrebna nabavka dva do tri radara za kontrolu vazdušnog prostora i prilaza Republici Srbiji; po obezbeđenju uslova sledi nabavka raketnog sistema za PVD velikog dometa i dalje nadograđivanje srednjim i malim sistemima, po redu prioriteta.

 

Naravno, to je moj pogled ka cilju kome treba težiti; ovi okviri su podložni korekcijama u skladu sa redom prioriteta, finansijskim aranžmanima i mogućnostima države. Sličan pristup i model je moguće primeniti i na borbene sisteme u naoružanju KoV. Sve ovo je težak i dugotrajan proces ozdravljenja i jačanja odbrambene sposobnosti zemlje. Temeljna i ozbiljna analiza stanja i jasna predstava o opstanku države i budućih generacija u svetlu prošlih i sadašnjih dešavanja u svetu i našem okruženju, daće najbolji odgovor na pitanje kojim putem treba da idemo i šta nam je činiti… To nema cenu. Da bismo nesmetano išli ka tome cilju, potreban nam je istorijski predah. Zato je neophodno, na najvišem državnom nivou, vrlo pragmatično sagledati potrebu integrisanja u neke bezbednosne strukture bez opterećivanja prošlošću. To se nameće kao put bez alternative na zaštiti nacionalnih interesa u sadašnjim svetskim kretanjima. Zato je potrebno odlučno i na pravi način pripremati domaću javnost na takve korake.

 

Igor Salinger, VREME

[Милан Ракић]

Radić: Afera helikopter bitka za premoć u sistemu odbrane

 

Onog momenta kad smo čuli da ministar odbrane Bratislav Gašić nije kriv, tog trenutka su maske pale i shvatili smo da neko pokušava da nam objasni kako je ovo država u kojoj će grupa ljudi biti nekažnjiva šta god da radi, koja će biti izuzeta od svih pravila koji važe za nas ostale, izjavio je u Pressingu vojni analitičar Aleksandar Radić.

 

Komentarišući presudu Vojno disciplinskog suda kojom je generalima Ranku Živaku i Predragu Bandiću zabranjeno napredovanje u službi zbog pada helikoptera, Radić je istakao da je afera oko pada helikoptera postala bitka za premoć u sistemu odbrane.

 

“Presuda je već poslužila za javnu debatu i pokazala da cure informacije iz odbrambenog sistema, iz različitih delova. Nažalost, opasna poruka da se nešto čudno dešava i da je ta presuda imala motiv da se stvori slika pred ljudima unutar odbrambenog sistema i javnom mnenju a ne namera da se raščisti”, rekao je on.

 

Kako je naveo, postoji intriga u medijima i javnosti da se ovom presudom pokušava stvoriti "rupa" kako general Živak ne bi mogao da nasledi Ljubišu Dikovića na mestu načelnika Generalštaba jer mu je zabranjeno napredovanje.

 

“Nažalost, kako god da gledamo na presudu Vojnog disciplinskog suda, sad već posle niza članaka koji su objavljeni, mi imamo intrigu i moraćemo da se nosimo sa činjenicom da očigledno ovde različiti ljudi iz različitih delova odbrambenog sistema zarad svog interesa dostavljaju informacije do medija... Opet imamo zloupotrebu medija zarad jedne kadrovske igranke, jedne bitke premoći koja se vodi u senci”.

 

Drugi gost Pressinga brigadni general, pilot u penziji i bivši zamenik komandanta ratnog vazduhoplovstva Sreto Malinović pak kaže da je mera Vojno disciplinsog suda izrečena na osnovu rada vojne komisije ali da se ne može jasno videti na osnovu kojih kvalifikacija je ona izrečena.

 

Upravo zato i N1 televizija je pozvala predstavnike Ministarstva odbrane u Pressing ali i uputila im niz pitanja o presudi koje možete pogledati na snimku:

 

Analitičar Radić je ukazao na to da je disciplinski sud presudio vojnim licima ali da treba ponovo pogledati kako je došlo uopšte do cele situacije i pada helikoptera... “kako Lončar zove MUP i traži izvršenje jednog leta i zašto ako je dobio odgovor da nije moguće izvršiti zadatak on zove partijskog kolegu koji angažuje vojsku. Prenebregava se priča kako je to krenulo”.

 

Sreto Malinović je rekao da generali pak još nisu kažnjeni jer je presuda provestepena ali da se već zna da je general Bandić u toku komunikacije “vratio sistem na početak”. “Kad je upoznao svog komandatnta on je sa sebe skinuo prekoračenje ovlašćenja. Lica koja su vodila izviđajni postipak su dala predlog da se njih dvojica stave na vojni sud i sud je našao da su krivi i izrekao im zabranu napredovanja”.

 

Da li Vučićeva izjava da ne da Gašića utiče na presudu?

 

Malenović kaže da ta izjava premijera ne može da amnestira ministra Gašića. “Nije premijer makar ko on ima svoje razloge i saznanja zašto to kaže a tužilaštvo treba da ih ispita. Ja želim da verujem da će tužilaštvo to uraditi 'ni po babu ni po stričevima. Ako ima odgovornosti da jasno kažu gde i kako”

 

Aleksandar Radić naglašava da u političkom životu u Srbiji ne postoji osećaj za moralnu obavezu.

 

“Od prvog momenta smo imali vrlo drske laži, konfuzne price o uslovima, dezinfomacije u medijima gde se ko nalazio i to baca sramnu senku na celu priču. Sve ono ružno što je isplivalo nije predmet istrage. Svako štiti sebe i to još traje. Imamo na delu da svako spasi sebe i pronađe interes da ukloni konkurente”, naveo je on.

 

Radić takođe naglašava da se svaki upit sada doživljava kao napad na ljude koji su na vlasti.

 

“To je jedno opšte mesto u postupanju sadašnje vlasti prema svim problemima. Šta god da pogledamo .. oko bilo koje teme koja se otvori pojavljuje se isti stav – ne dirajte, mi smo naprosto zaštićeni samim tim što smo na vlasti. Stvorena je jedna ružna politička kultura u kojoj se smatra da nemate pravo da nekoga pozivate na odgovornost a i te kako imamo - sedam poginulih ljudi je tragedija vrlo ozbiljnih razmera. Ona je mogla da se dogodi ali onaj upliv koji su imali političari i mediji to čini javnim problemom, javnom temom i zbog toga moramo da razgovaramo a mi smo nasuprot tome imali vrlo arogantno ponašanje ljudi iz vlasti koji su pozivali na to: “Ućutite već jednom, nemojte o tome da pričamo. Nekoliko puta su upućene nesnošljivo drske poruke da bismo mi trebali da budemo demokratska zemlja sa porukom: nemojmo vise da komentarisemo: Zasto ne bismo?”

Takva dinamika traje do Uskrsa dok premijer Vučić, kako kaže, nije otišao na aerodrom Batajnica. Tada su oko njega bili generali Živak i Bandić a koji su na njegove reči: “Ja sad pričam” ćutali. "Stvara se atmosfera da u ovoj zemlji postoji jedan šef koji određuje da li je neko kriv ili nije kriv".

 

Moralna odgovornost se izbegava

 

Radić naglašava i da je sedam izgubljenih života  razlog zbog koga bi ljudi koji vode sistem trebalo da se suoče sa onim što imaju kao obavezu prema nama – moralnom odgovornošću koja se sve vreme izbegava, čak i kao izraz. “To nema veze sa krivičnom odgovornošću, sa vojno discplinskim sudom već sa načinom na koji se stvari postavljaju. Onog momenta kad smo čuli da ministar nije kriv... tog trenutrka su maske pale i shvatili smo da neko pokušava da nam objasni kako je ovo država u kojoj će grupa ljudi biti nekažnjiva šta god da se radi, koja će biti izuzeta od svih pravila koji važe za nas ostale".

 

Sreto Malinović kaže da ne mora niko da bude proglašen odgvovornim ali da bi slučaj pada helikoptera svima u sistemu odbrane trebalo da posluži da vide kako da se ponašaju ubuduće i da se odluke prepuste profesionalcima.

 

N1

[Милан Ракић]

У горњем видеу, ген. Малиновић је "провукао" једну врло битну ствра... Која се не тиче само НГШ сада и овде, него уопште... А то је да, ако се само "прашинари" питају-ваздухопловство не треба нити да постоји!

[Volim_Sina_Bozjeg]

У горњем видеу, ген. Малиновић је "провукао" једну врло битну ствра... Која се не тиче само НГШ сада и овде, него уопште... А то је да, ако се само "прашинари" питају-ваздухопловство не треба нити да постоји!

znaš i sam, plavci cu plavci.

[Милан Ракић]

Nedodirljivi

 

Predsednik vlade i njegovi ministri brutalno demonstriraju da su nedodirljivi i da nikome ne polažu račune. Nije prošlo ni 48 sati od kako je predsednik vlade u Sarajevu izgovorio – „nikakvu strašnu stvar niste napravili što ste me uhvatili da sam napravio grešku“, a to njegovo – „pa šta što sam napravio grešku“, upućeno novinaru koji ga je podsetio da je ’95. tražio odmazdu od sto muslimanskih glava za jednu srpsku, već je, kod jednog od njegovih bliskih saradnika, ministra vojske u njegovoj vladi, preraslo u – ponosan sam što sam napravio grešku! „Na akciju spašavanja bebe iz Novog Pazara takođe sam jako ponosan, i ponovo bih naredio tako isto“ – to su reči koje je Bratislav Gašić, tekući ministar vojske, izgovorio pošto je objasnio da neće da komentariše odluku vojnodisciplinskog suda koji je kaznio odgovorne oficire za propuste u akciji na koju je ministar ponosan.

 

Na burne reakcije na koje je naišla izjava ministra, odgovorilo je saopštenjem ministarstvo odbrane. To što su mediji u naslov izvukli baš te njegove reči, objašnjava ministarstvo odbrane, „ne odgovara slojevitoj izjavi“ ministra. I onda nam se kaže koji su to sve „slojevi“ u njegovoj izjavi – prvi „sloj“ tiče se ministrovog odbijanja da komentariše presudu vojnodisciplinskog suda u vezi sa padom helikoptera; u drugom „sloju“ se nalazi ministrovo „najdublje žaljenje za žrtve te nesreće“; u trećem „sloju“ kaže se da ministarstvo odbrane i vojska brinu o porodicama tragično nastradalih. Iz saopštenja je, međutim, nekako izostao i „sloj“ u kome se smestio ministrov – ponos. Umesto što deli lekcije medijima, ministarstvo odbrane bi moralo da objasni kako je moguće da se pored tri „sloja“ na kojima ono insistira u izjavi ministra nađe i taj četvrti – ponos.

 

Ako je vojnodisciplinski sud osudio nadležne oficire, ako za žrtve nesreće osećamo najdublje žaljenje i ako treba voditi računa o porodicama „tragično nastradalih“ – na šta je onda ministar vojske ponosan? I ne samo što je ponosan, nego bi opet sve uradio „tako isto“. Ostalo je, ipak, nejasno da li bi on uradio „tako isto“ iako bi znao da će sve to ponovo tragično da se završi, ili bi uradio isto poput kockara koji se nada da će mu sreća sledeći put biti naklonjena. Ministarstvo odbrane moralo bi, dakle, da nam rastumači otkud u ministrovoj izjavi „sloj“ ponosa i želja da se opet uradi „tako isto“. Pored „sloja“ ministarskog ponosa, u saopštenju ministarstva izostao je i „sloj“ izjave u kome ministar svoju naredbu da se pošalje helikopter poredi sa nizom navodnih zloupotreba vojnih letelica iz vremena pre 2012. godine (gde se jasno vidi da je ministru od sedam izgubljenih života važnije to da sebe oslobodi odgovornosti skretanjem pažnje na ono što su drugi – naravno, pre 2012 – radili). U tom „sloju“, ministar je (sve bežeći od odgovornosti) praktično priznao da je njegova naredba bila jedna vrsta zloupotrebe, pa stoga „sloju“ ponosa u ovoj njegovoj izjavi treba dodati i „sloj“ priznanja.

 

Zbog svega toga, ministarstvo odbrane bi trebalo da se uzdrži od objašnjavanja sa medijima i njihove kritike. Bilo bi mnogo svrsishodnije da osobe koje su sastavile saopštenje objasne pre svega samom ministru da se u vezi sa tragičnom nesrećom naprosto ne može biti ponosan. Akcija spasavanja završila se tako što je beba poginula zajedno sa dvojicom lekara i četiri člana posade helikoptera. Reč je dakle o jednoj neuspeloj akciji spasavanja, na koju onaj koji je, mimo propisa, akciju naredio, kao i oni što su naređenje poslušali (zbog čega su i izvedeni pred vojnodisciplinski sud), ako su pri zdravoj pameti, nikako ne smeju biti ponosni. A pogotovo ne smeju demonstrirati da su spremni da sve to „isto tako“ ponove. Nama pak ostaje da se pitamo koliko smo bezbedni u zemlji u kojoj se na čelu ministarstva odbrane nalazi osoba koja spokojno izgovara: ponosan sam što sam mimo propisa naredio akciju spasavanja koja se završila pogibijom svih glavnih aktera koji su u njoj učestvovali?

 

Dejan Ilić, Peščanik

[Volim_Sina_Bozjeg]

Prijatelju, kad je polugoli maneken general, primio poziv u svom stanu, sa casom vina u ruci, mogao i MORAO je jasno, da ministra vojnog Gasica uputi u proceduru, dezurnih sluzbi vojske, koji zamislite dezuraju upravo radi takvih akcija.

 

Polugoli(mozda) i pijani (mozda), nije smeo da primi komandu od ministra Gasica, jer niti Gasic moze da naredjuje, niti general koji je na godisnjem odmoru, moze da primi takvo razmatranje i NADASVE I NADASVE, JE BIO DUZAN, DA MINISTRA UPUTI U PROCEDURU, NADLEZNIH I DEZURNIH SLUZBI JER SU ZAMISLITE TI LJUDI KOJI RADE U TOJ SLUZBI TAKODJE: PREFESIONALCI!!! 

U koliko bi ministar Gasic i dalje insistirao, da polu goli pijani general(mozda), preuzme bilo kakvu akciju, GENERAL BI BIO DUZAN I DA VIKNE NA MINISTRA gASICA I TO DA SE MINISTAR UZDRMA OD STRAHA SA RECENICOM: GOSPODINE MINISTRE, OVO JE VOJSKA DRZAVE SRBIJE I POSTOJE PROCEDURE KOJE SU KRVLJOM ISPISANE (NAUCENE UPRAVO ZBOG PROPUSTA I NE POSTOVANJA PROCEDURE U KOJIMA SU LJUDI GUBILI SVOJE ZIVOTE) I NE MOZE SE PREKO NJIH NIKADA I ZBOG NIKOGA!!!! To ne samo da bi bilo sjajno of generala manekencine, nego bi trebalo da bude ono sto i jeste a to je njegova DUZNOST, ZA KOJU I SAM GENERAL ZNA U MOMENTU,KAD SE JE OGLUSIO U PROCEDURU, UZEO NA SEBE DA U IME VOJSKE NASE, MOJE, TVOJE, DRZAVE SRBIJE, DA RAZMOTRI SLUCAJ.

 

Dakle: Pitao bi generala, manekencinu, Generale, koliko zivota je izgubljeno, zbog ne postovanja procedure i koliko zivota jos treba da izgubimo, upravo zato ako dozvolimo, da polugoli i pijani(mozda) uzimamo u razmatranje akciju umesto da uputimo ministra u PROCEDURU I DEZURNE SLUZBE, GDE RADE IZGLEDA VECI MNOGO VECI PROFESIONALCI, od doticnog generala.(pojma nemam zasto mu ne uzmu cin i uputega na neko manje odgovornije mesto, gde se ne gube ljudski zivoti nesrecama, kojima je uzrok POTPUNOG KRSENJA PROCEDURE OD POCETKA DO KRAJA, KOJA JE KRENULA OD MINISTRA, PA NADOLE.

 

Prijatelji i bratjo moja, kAKO MI SMEMO DOZVOLITI "BURAZERSKE" AKCIJE UPRAVO ZATO STO JE SPASAVANJE BEBE PLEMENIT I NADASVE HUMAN I VISOKO CIVILIZACIJSKI CIN. UPRAVO ZBOG OVAKVIH HUMANIH I SJAJNIH AKCIJA JE I UVEDENA VOJNA PROCEDURA.

 

vojna procedura, vojna procedura, vojna procedura...... EJ OVO JE VOJNA PROCEDURA (krvlju pisana), KO STE BRE VI HUMANI SUPERMAN BURAZERI??????

[Милан Ракић]

320 дана