Ja jesam...

[Adelaida]

  On 19. 12. 2018. at 0:27, Adelaida рече

A vi gde gledate? 

Expand  

Pa valjda treba u oci da gledate...e ali to sa ovim nalakiranim varosankama nista ne znaci...one znaju i tupavo da gledaju a lukavo,kao Mona Lisa, da se smese. Pa da poludi covek. Kazem vam, to i namazano i jos plus nalakirano. 

E a varosani, znate kakvi su? 

Ima ih raznih, uglavnom se zna ko gde izlazi, ko koja kola vozi, a ne znas gde rade jer ih vidjas po ceo dan u kaficima i nemas pojma kada stignu da odu na posao, ako ga uopste imaju. Varos bas ume da zavede coveka...gledas tako pa mislis da i bez rada moze lepo da se zivi. Kafica u mojoj varosi ima na svakom uglu. Nemamo hirurga, otorinolaringologa, rendgen i oftamolaog je samo jedan na ovoliku varos ali vazno da imamo kafice, sta ce nam doktori i onako nam bolest prodje sama od sebe dok dodje taj zakazani termin kod lekara. Tako sam ja jednom otisla sa osipom kod dermatologa a ona mi zakazala za nedelju dana, osip me prosao, ali sam uredno otisla u zakazanom terminu i rekla da sam ga imala i trazila sam dijagnostiku i terapiju. 

Dve trecine varosana rade u obliznjoj prestonici, a polovina od one preostale trecine, ide u skolu u glavnom gradu. Imamo autobuse za glavni grad na svakih 15 minuta u proseku. Ujutru od 6.15h pa do 6.50h na svakih 5 minuta. Rekao bi covek da je to sasvim dovoljno autobusa da preveze putnike, ali ne...uvek je guzva, i svi stoje jedni drugima na kicmi. A tek taj prevoz, e to je avantura. Uglavnom se zna ko u koje vreme putuje i prodaju se mesecne rezervacije za sedista, pa ako imas nekoga u Lasti, on ti sapne koji broj je slobodan, pa ti udjes, pocetkom meseca, i sednes, ako je neko slucajno seo ti ga kulturno podignes, kazes carobnu rec " mesecna" on slozi facu ali poslusno ustane...i tako si obezbedjen da do kraja meseca uzivas u slobodnom sedistu tih sat i po koliko ti treba do prve stanice u glavnom gradu...A ako nemas nikoga u Lasti, onda ides na srecu pa ako se prvo proguras da udjes u autobus, na koji si se namerio, i imao si srece da pogodis slobodno mesto, onda svaki sledeci put sedas na isti broj...a ako nisi imao srece, moras da pratis koji putnik seda na koje mesto, ko kad pratis karte dok igras, pa za dva-tri dana prokljuvis koje mesto nije rezervisano i opet sednes, ako uspes da udjes u bus. 

Pazi i to sto si uspeo da udjes u autobus, i to sto si uspeo da se zahvaljujuci svojoj dovitljivosti dograbis slobodnog sedista, ne znaci da ces i stici na zeljenu destinaciju, na vreme, ili uopste...jer cudni su autobusi Lastini, kada je zima zaledi im se nafta, nece u cetvrtu pa trecom taljigas po autoputu, kada je leto prokuva...i uvek im neki deo ne radi, vozac zove garazu a oni kazu: teraj tako. I vozac sta ce...tera. Svako malo se zapali po neki polazak, ili pokvari se skroz na skroz pa ostanes negde na putu i cekas naredni polazak da pokupi putnike. A putnika koliko hoces, ne mozes ih prebrojati...da se putnici svih drugih relacija u so pretvore, ne bi naseg rucka osolili...stvarno. Pa tako cekas da prodje par autobusa da bi uspeo da stignes na posao. Do glavnog grada realno ti treba 45 minuta...medjutim to se produzi na 90 min...na ulasku u glavni grad udjes u spic i...zaboravis kad si krenuo, naucis da je vreme relativno,  u pravu su bili Mileva i Albert. 

Ni povratak kuci sa posla nije nista bolji. Ako ne ides na pocetnu stanicu, pripremi se na ozbiljnu bitku za mesto pod krovom autobusa, ma samo kada bi se sredina pomerila jos malo da udju svi, ajmo ljudi jos dva koraka samo...zbite se...ako putujes na taj nacin, zaboravi na licni prostor, nauci da ne gundjas sto te gaze, sto ti kaslju u lice, sto su pripijeni kao pijavice uz tebe, sto nemas gde da se drzis, a sto i da se drzis, nema sanse da padnes, nema mesta za tako nesto. Svi idu sa posla, umorni, sivi, iscedjeni, nervozni, najpametniji...tu ti cilj nije da se dograbis sedista, vec da udjes u autobus pa makar stajao na vratima. A ako te Bog pogleda toga dana pa uspes da ispravno procenis gde ce autobus stati i ispred tebe se otvore autobuska vrata, imas osecaj kao da je vozac Sveti Petar a ta vrata rajska pa sa osmehom udjes i grabis prvo slobodno mesto da se smestis jer horda ulazi i na zadnja vrata istovremeno i hita ka slobodi, odnosno sedistima slobodnim. Vozacima na liniji 493 treba dati beneficiran radni staz, kolicina stresa kojoj su izlozeni je zaista za beneficije. Fini su to ljudi, uvek im kazem Hvala kada izlazim iz autobusa. I stvarno samo budale im ne bi bile zahvalne ako ne uzimaju sve cinjenice u obzir. I tako leti, tako zimi...ne znas sta je gore...u autobusu vazduha nema ni leti ni zimi...kasljanja ima, ima i telefoniranja...e, to je posebna pojava. 

Vole ljudi da pricaju telefonom dok se voze u prepunom autobusu...i tako ne znas osobu koja koristi telefon ali saznas sve o Peri, Ziki, Mari...shvatis da je tajnim sluzbama uveliko olaksan posao. Sve sto treba je da udju kod Fransa na neki polazak posle 15h i woala! Informacije same dolaze...o svemu i svakome. To su spletke, to su ogovaranja, to je nagadjanje, to je laganje muza da se koleginica razbolela pa moras i njenu smenu da radis, pa posle tog razgovora sledi poziv svaleru i dogovor mesta sastanka, saznas ko je bolestan i od cega, ko se razvodi, ko raskida, ko se miri, ko ce devojci da da pare da kupi i tu drugu haljinu koja joj se upravo svidela u butiku, dok je covek u autobusu, neka kupi obe, dace joj on pare, al veceras da je obuce za njega...ma svega ima. U autobusu tacno moze da se sprovede anketa javnog mnjenja na slucajnim uzorcima, saznas kakvo je raspolozenje u narodu, saznas sta svako misli o trenutnim desavanjima, prognoze, " strucne ekspertize " , ma sve...u autobusu ljudi padaju u nesvest, umiru ( da bilo je i toga) dobijaju razne vesti , pocevsi od dobrih vesti da su dobili posao, pa do toga da je devojcica ili decak, da su dobro i mama i beba, pa svi prisutni u autobusu cestitaju, pa do onih losih vesti...gde se svi ucute i nude telefonisti, kao nekom magijom odjednom iz torbe svi vade, lekove za smirenje: moze da se bira, oces besendin ili benzodijazepam...poneko ima i lorazepam ili dijazepam...neko te ponudi vodom il krem bananicom, a nadje se poneko ko ima i cokoladu ili bananu da te ponudi...i tako, dok stignes na posao, ili kuci sa posla, prezivis zapaljeni autobus, guranje, padanje u nesvest, tudje afere, rodjenja, smrti...ma istreniras se valjano...tako ti je to u varosi.

A vi, kako idete na posao?

[Vladan :::.]

  On 19. 12. 2018. at 11:29, Adelaida рече

A vi, kako idete na posao?

Expand  

пешке 12 минута или аутом 4-5

[Adelaida]

  On 19. 12. 2018. at 11:50, Vladan :::. рече

пешке 12 минута или аутом 4-5

Expand  

 zao mi je...

ne znas sta propustas 

[АлександраВ]

  On 19. 12. 2018. at 11:50, Vladan :::. рече

пешке 12 минута или аутом 4-5

Expand  

Ако потрчиш стижеш к'о аутом 

А сада зими, док очистиш и загрејеш ауто, ти већ стигао пешке 

[Vladan :::.]

  On 19. 12. 2018. at 12:48, АлександраВ рече

Ако потрчиш стижеш к'о аутом 

А сада зими, док очистиш и загрејеш ауто, ти већ стигао пешке 

Expand  

па да баш тако  

мада и ја гледам да остале обавезе уклопим у распоред па онда када већ идем аутом обиђем све што могу у једном "кругу"  

[Adelaida]

Mi, sto radimo u prestonici, tako. Kazem vam, istreniramo se i obucimo da ocekujemo neocekivano. Kakvi zen ucitelji, kakvi bakraci...na liniji 493 postajes zen majstor.

Prvo naucis da stanes u red. To je naravno, na peronu, nemoguce...70-80 ljudi ceka autobus...u haosu...moras da naciljas ugao kako ces da stanes a da te ta masa, koja ce nagrnuti u autobus, ne izgura dijagonalno od vrata, sto ti umnogome umanjuje sansu da ces doci do slobodnog mesta. Ako znas bilijar da igras, znas sve.

Zatim naucis se milosrdju...nadjes slobodno mesto i ustupis ga onome kome je potrebnije nego tebi. Neki od putnika na liniji 493 jos uvek nisu savladali tu lekciju. Zatim imas lekciju o toleranciji, bezuslovnoj ljubavi prema drugom coveku...ima raznih putnika u autobusu, znate...svaki ima svoju pricu, neki smrde, neki mirisu, neki su neutralni...naucis da ne osudjujes. Da tolerises. Neki tu lekciju savladavaju u sebi...a neki naglas. Pojedini na drustvenim mrezama...ima raznih putnika a malo dobrih ucenika.

Zatim naucis da sacuvas prisebnost u kriznim situacijama, tipa zapalio se autobus, tipa proklizao, tipa umalo da ga udari...tipa devojka dobila epi napad...tipa tebi nije dobro...

najvaznije je ne paniciti...ovladas sobom u potpunosti. Prisebnost. U svom si centru.

Naucis da izbegnes po tebe nepovoljnu situaciju...recimo Bus-Plus, kontrolore...

E tu postajes majstor improvizacije, tu si sam i tu si svoj...pa izvlaci se...dovijaj se kako znas i umes. Tu masta stupa na delo...jos kao dete sam najvise volela da se druzim sa svojom mastom...ni dan danas me to nije napustilo...masta i ja se i dalje bas lepo druzimo.

Onda naucis da cenis ono sto imas onoliko koliko imas...recimo, kisa je, kosava na Fransu cekas bus, nedelja je, novembar...hladno stize bus a 100 ljudi ceka da udje i ti medju njima, ako uspes makar na vrata da stanes, nema veze sto te onaj nabo laktom u rebra, nit sto ti je krzno sa jakne one devojke u ustima niti sto si nekako neprirodno iskrivljen oslonivsi se vise na jednu nogu, jer ovu drugu nemas gde, zgazices nekoga, ides kuci, u busu si, sklonio si se sa one vetrometine. Naucis se apsolutnoj skromnosti i zahvalnosti.

Onda upoznas saputnike...ima tu finih ljudi. Ja sam tako upoznala Jovanu, moju drugaricu. Spojila nas ista muka...pokvario nam se bus u sred leta, na sred auto puta...na 50 stepeni...bile smo potpuno hladnokrvne.

Razmenile smo brojeve i pocele da se druzimo jer smo cesto putovale istim polascima, i tako sad nam se i deca lepo igraju i druzimo se . Jovana je bas dobra osoba. Naucis da budes otvoren, da na razne nacine mozes steci prijatelje, poznanstva...pa cak ili upravo i u autobusu.

Ako pazljivo slusas sta tvoji saputnici pricaju dok idu na posao ili sa posla, mozes isto puno toga da naucis. Zavisi ko o cemu razgovara. Tako cujes prave bisere mudrosti, tipa da svako treba da ima svog trgovca, svog piljara, svog mesara, svog automehanicara, svog elektricara, vodoinstalatera, molera, stolara, frizera, kozmeticara, zubara, lekara, bankara, popa...

E to kod popova...svi isto zbore ali razlicito tvore..pa zavisi sta ce ti pop.

Da sveti vodicu ili da se duhovno razvijas...pa valjda se po tome bira, ne znam ja pretpostavljam da je tako.

Zatim ucis. Bukvalno, ucis u autobusu ono sto ti treba. Deca koja idu u skolu uce svoje predmete, neko uci za ispit, ja ucim strani jezik. Tih sat vremena koje provedes u autobusu u jednom smeru...znaci 2,5 sati dnevno od 24 ukupno, provodis na liniji 493...pa ti izvoli radi sta zelis za to vreme. Spavaj, pricaj telefonom, ogovaraj, uci, citaj knjigu, cuti i misli, mastaj, slusaj muziku, svadjaj se sa zenom koja stoji treca od tebe, dopisuj se, dremaj...pricaj sa poznanikom...radi sta hoces, ako si svestan uopste tog vremena provedenog u autobusu 2,5 od 24 sata.

Kazem vam, pravo uciliste...za nekolicinu, ona vecina samo ide na posao ili sa posla, umorni.

Naucis da pruzas prvu pomoc kod toplotnog udara, napada panike, epilepsije, suncanice, malaksalosti posle dobrovoljnog davanja krvi i slicno. U autobusu uvek ima neka medicinska sestra.

Zatim stalno si informisan o dogadjanjima u varosi, mislim na kulturna desavanja. U toku si...

I tako ti ne ides zalud na posao. A ovi sto rade ovde po varosi...pa nije ni to lose, za 10-15 minuta su na poslu ili kuci..sta znam

Ima i grupa varosana koja se recimo podeli u po petoro pa idu na posao necijim autom podele pare za gorivo i amortizaciju i tako im se vise isplati, nisam nikad upala ni u jednu takvu grupu...nije da nisam pomisljala da odustanem od 493 sveucilista, linije, jesam..na kratko..ali ipak nisam...kao sto rekoh nisam upala ni u jednu grupu...i kao dete sam bila individualac..nisam grupe ni trazila.

Onda cesto , mozda i najvise dok putujem na posao, uglavnom, jer volim jutra i izlaske sunca, ja se molim dok putujem. To vreme vrlo rado provedem u molitvi i razmisljanju. Nekada citam Psaltir...zavisi sta mi koga dana vise prija. Nekada meditiram...kako bi neko rekao. Umirim svoj um, ispraznim ga potpuno i samo budem.

Nekada gledam krajolik kroz prozor i svaki put ga vidim drugacije, prvi put. Divim se boji jabuka na drvetu, divim se poljima, sumi, drugi put se divim obliku lista onog drveta, ovoj velikoj ptici za koju mislim da se zove Jastreb svaki put kada je vidim na drvetu i kako leti.

Divim se oblacima, njihovoj formi, divim se cvetu divlje ruze i njihovoj raznovrsnosti u bojama, divim se boji i mekoci one trave...toliko toga lepog ima...samo treba gledati.

A vi gde gledate?

Stvarno, gde gledate kada hodate?

Lepa je moja varos, ima neki smek, nesto sto je izdvaja...nemas mnogo gde da se setas po varosi...nekada davno varos je imala korzo duz glavne ulice Kralja Petra, to mora da je bio poseban ugodjaj, volela bih da sam tuda setala tada...sada kada setas opet kao da negde zuris, obidjes krug oko centra varosi za 15-20 minuta...a i nemas bogzna sta da vidis u setnji...

Pa su nam valjda gradske vlasti zbog toga adaptirale Crkvenu ulicu i od nje napravile fenomenalno setaliste koje, zamisli, niko ne koristi. Ulica fantasticna, poplocana kamenom, klupe, ogradice, ulicne svetiljke, stepenice...gleda na crkvu...fantazija i nigde nikoga da uziva u njoj. Valjda se nema ta navika.

Jedino sto mojoj varosi fali pa da bude savrsena varos to su biciklisticke staze...nemas brate gde da vozis bajs...osim po ulici...a to je bezveze.

Putovala sam mnogo i zivela sam dosta van moje varosi, po evropi, u njihovim varosima, ovim evropskim varosima, vasarima, kako ocete... Fino je i tamo...imas sve sto ti treba, i biciklisticke staze. Al nesto kao da ti fali...zivis isto kao, mozda ti je olaksano nesto kao, imas necega vise, imas manje...ne znam imas a nemas.

Tamo je prevoz bas organizovan. Ovi sto cekaju se razvrstaju da svi sto izlaze izadju...pa onda oni disciplinovano ulaze u autobus, laganim korakom, bez zurbe, autobus stoji, vozac nije zatvorio vrata i krenuo dok je necija noga ostala u autobusu, jer nije vise mogao da ceka da se svi potrpaju u autobus.

Svi putnici lagano ulaze, vozac zatvara vrata i ceka da se i poslednji putnik smesti , sedne ili uhvati za sipku, gleda to na onom unutrasnjem retrovizoru njemu iznad glave, onda lagano krece...i tako se vozis autobusom u evropskim varosima.

U vecim evropskim varosima ili opstinama nekog veceg grada imas i metro. Banja, za 10-15 minuta si sa kraja na kraj grada, velikog, milionskog. A tek metro stanice...ludilo, krenes negde i ako nisi dovoljno jak, da odolis iskusenju, metro stanicinog trznog centra mozda i stignes tamo gde si posao, u vreme koje si isprva planirao, a mozda i promenis plan.

I onako te niko ne ceka tamo jer nikoga i ne poznajes pa mozes da odes kad hoces, svejedno je. I jeste, jeste sve jedno. Jer u tom metrou vozeci se ti opet posmatras krajolik, varosane evropske, uglavnom su to sve stranci kao i ti, ali su potpuno integrisani u drustvo u kome zive...pa onda pocnes da posmatras drustvo, pa uvidjas sistem, pa posmatras sistem...pa mu nalazis rupe...pa ti smesno.

Pa mislis...au...pa jel ovi to ozbiljno? Oni stvarno tako zive? Sve red, poredak, na pokretnim stepenicama svi u kolonu levo, svi cekaju svoj red bez glasnog negodovanja, ma bez negodovanja uopste..ne guraju se...tako. Osecas se kao da si dosao sa nekog brda, sa Balkana.

Nekad, skoro uvek, iz inata stanes desno. Jevandjelje nas uci da zlo dolazi sa leve strane.

I da treba da stojimo desno...ali ja uporno ceo zivot, jos kao dete desnu stranu zovem levim imenom, nesto mi tu nije nikada bilo jasno...pa tako sam 6 puta polagala voznju jer ne razlikujem strane a vozim savrseno...razlikujem ja strane kada sama znam kud idem...svadjala sam se sa policajcom vise puta ...dok sam polagala.

Bude ti simpa taj red i poredak, mozes da koristis sve njegove blagodeti. Al sve vreme kao da ti nesto fali...Nemas s kim da delis srecu, razmisljanja, utiske. Pa se vratis opet u svoju varos...imas sok kulturoloski vec na ulasku u prestonicu i ako ides iz evropske varosi, pokajes se. Pa dok stignes kuci...nista se nije promenilo...varos ko varos, mozda neki novi butik na novom mestu, frizer, kozmeticar, kafic i to je to. Sve isto kako si i ostavio.

Neki ljudi idu iz varosi, neki se vracaju, neki ostaju...a varos kao varos zivi i boji se najlepsim bojama u jesen...mirise lipa u leto...bela i zavejana je u zimu, okicena snegom, cvetna u prolece...lepa, stvarno.

 

wrriten by Taychi

[Снежана]

[Adelaida]

Bas tako