Mogu li nekrsteni da se spasu

[Marko Dragičević]

Ja imam samo 13 godina

[Sanja Т.]

 

ЧЕТИРИ ЗАКОНА ПО КОЈИМА ЋЕ ХРИСТОС СУДИТИ СВЕТУ

Архимандрит Клеопа (Илије)

Старац архимандрит Клеопа (Илие, 1912-1998) је нашироко познат као велики духовник и учитељ многих мирјана, који су у хиљадама долазили код њега по духовну помоћ. Представљамо вам одломак из његове књиге «Вредност душе», коју је на руском издао Сретењски манастир из Москве.

 

    

 

Испричао сам вам мало о смрти. Сада ћу вам понешто рећи о савести, јер онај који чува своју савест чистом, смрт ће неизоставно затећи блаженог и спремног.

Савест је праведни судија, кога је Бог сместио у нас. Савест не може бити рефлексија материје за вјеки вјеков. Она је глас Божији у човеку и непрестано га прекорева, када греши: «Човече, зашто си то учинио?»

Овај закон природе постоји и у Кинезима, и у хришћанима, и у будистима, и у хиндуистима, и у муслиманима. То је први закон, који је Бог положио у срце човека при његовом стварању и по њему је свет живео до појаве писаног закона.

Један адвокат неверник ме је једном приликом упитао:

— Оче, ја не могу да се сложим са идејом Страшног Суда!

— А зашто ти не можеш да се сложиш са њим, брате? Како то?

— Оче, како ће ми судити Христос, ако сам ја, на пример, Кинез или неко други, ко није чуо за Христа? Јер знате, они нису чули за Христа. Зар Бог може неправедно да суди? Па он је праведан. Како ће он мени судити и казнити ме, ако ја чак нисам ни чуо за Јеванђеље Христово?

— Гле ти њега! Умеш против некога да наместиш процес, сачиниш протокол или шта већ ти тамо радиш. Али, Свето Писмо не знаш. Ти си рационалиста, проучаваш све до танчина, а самог себе ћеш уништити до краја, ако наставиш да живиш тако како је теби воља.

Постоје четири закона, по којима ће Бог судити целом свету. И нико неће моћи да избегне гнев и праведност Божију, било да је Кинез, хиндуиста, хришћанин, муслиман или јеврејин, јер је Бог праведан, како каже апостол: «Бог је истинит, а човек је сваки лажа» (Рим. 3, 4).

Бог, будући да је праведан, установио је те законе, како би свима судио по правди. Чујеш? Четири закона.

Први закон је закон природе, или закон савести. По том закону је Бог разобличио Каина, када је убио брата свог Авеља. Чујеш ли шта говори Свето Писмо? Њега је толико силно разобличавала савест да је у очајању ускликнуо: «Кривица је моја велика да ми се не може опростити» (Постање 4, 13).

Он је пао у очајање због тога што је убио свог брата Авеља, пастира. Бог је прихватио његову жртву, а Каин му је позавидео и када су изашли на поље, убио га је.

Закон савести му је говорио: «Шта си то учинио? Убио си свог брата!»

И он чује Бога:

— Каине, где је брат твој?

А он, уместо да каже: «Боже згрешио сам», — одговара:

— Шта сам ја, чувар брата мога?

И рече му Бог:

— «Глас крви брата твог виче са земље к мени» (Постање 4, 10). Због тога што си учинио, кажњавам те свим казнама, а ко те убије, седам ће се пута за то покајати. (Постање 4, 11–12, 15)…

 

    

 

И проживео је Каин више од хиљаду година, како је написано у «Хронографу» Кедрина, и нико га не уби, јер су се сви бојали проклетства, које је на њега положио Бог.

Којих седам казни је Каин претрпео јер је убио свог брата? Пре свега је то било очајање, затим трепет, затим плач, јер је пао на земљу и ридао, потом страх, јер је он бежао из једног места у друго, бојећи се да га Бог види, затим проклетство земље, да она буде јалова и да му не даје никакве плодове, и остало што је написано у Светом Писму, у књизи Постања, у четвртом поглављу.

Сваког човека на кугли земаљској, када чини зло, обличава његова савест, која му говори: «Зашто си учинио зло?» То је први закон, који је Бог дао човеку, и он се зове закон савести, или природни закон.

Други закон је закон стварања. Он је, како нам објашњава Григорије Ниски, увек пред нашим очима и непрестано се чује са небеских висина, попут трубе, тако нам указујући на Бога.

Ко је створио небо, земљу и све што нас окружује? Месец, траву, цвеће, рибе, мора, реке, камење, дрвеће, планине, све што је живо, што обитава на земљи, у води и ваздуху? Ко је све то створио, браћо? Ко је створио часовник васељене, који тече с толиком тачношћу да се ништа не може поредити са њим? Нико други, до Благог Бога! Центар, који управља нашим светом, јесте Бог Творац, Бог, који је све уредио.

Овај закон стварања јесте оно о чему говори Пророк Давид: «Небеса казују славу Божију, и творење руку Његових јавља свод небески» (Пс. 18, 1). Како нам то казују? Својим сферним устројством и својом огромном удаљеношћу, космичким пространством, чије се растојање мери милијардама светлосних година, кретањем небеских тела, звезда и планета с таквом равномерношћу и прецизношћу да то зачуђује умове највећих астронома на свету.

Шта је рекао Исак Њутн, познати енглески физичар, који је тридесет година био атеиста, а пред крај свог живота открио закон земљине теже и схватио да свака планета привлачи свој мали сателит и не дозвољава му да се удаљи, ни да се разбије, нити да се креће хаотично у свету звезда небеских? Он је испустио своје инструменте на сто и рекао: «Велик си Ти, Господе, и дивна су дела Твоја, и накакве речи нису довољне да прославе чудеса Твоја!»

Видиш? Он је, познавајући спољну науку, дошао до страха Божијег, откривши највећа чудеса у свету звезда. Шта су рекли Кеплер, Њутн и други, које немам времена да помињем, када су се обратили Богу, видевши да творевине Божије не постоје саме од себе, већ имају неки центар из кога се свиме управља и такву прецизност, која је способна да збуни сваки људски ум?

Од тајни природе није још октривен ни милијардити део. Јер премудрост Божија нема граница и неће их имати у векове векова, стога што је премудрост Творца бесконачна.

И тако – други закон, који се налази пред очима свих нас јесте закон стварања, или творбе. Јер кроз природно созерцање у духу, напредујемо од разумне основе ствари до њиховог Творца.

Ако видиш брод, она мораш да претпоставиш да постоји и мајстор, који га је направио; ако видиш да човек носи ваљану одећу, значи и да је кројач био вешт. Ако видиш дворац, лепо архитектонско дело, онда знај да је иза свега мудри архитекта. Ако видиш часовник, онда то несумњиво значи да постоји и спретан часовничар, који га је израдио. Шта год да видиш, не можеш рећи да је нешто створило само себе.

И тако, све нам указује на то да постоји Творац, а ако постоји, онда Га се треба бојати и повинавати Му се, да нас Он не би казнио по свој правди.

 

    

 

Трећи закон, је писани закон, који је Бог дао Мојсију на гори Синајској, тојест десет заповести и цели Стари Завет, по коме ће бити суђено изабраном народу, тојест јеврејима.

Четврти и последњи закон јесте закон Благодати, закон савршенства, закон љубави Исуса Христа, тојест Свето Јеванђеље. По том закону ће бити суђено свим хришћанима, крштеним у име Пресвете Тројице.

Први закон је био природни, који је општи за све народе до краја света. Други, закон стварања, одговара првоме. По првом и другом закону биће суђено свим народима света, осим хришћана и јевреја. По писаном закону, тојест по Старом Завету, биће суђено јеврејима. А по закону Благодати и Јеванђељу биће суђено нама, хришћанима, због тога што је наш закон савршенији од свих осталих. Уколико га нарушимо, пашће на нас велики грех и очекиваће нас теже муке, него оне што не знају за Јеванђеље.

Бог нам је тако наменио сличног адвоката. Не обмањујмо себе, браћо, и не говоримо да Бог не зна шта ради свако од нас. Ти не можеш рећи да си без греха, јер ти не знаш за Јеванђеље, јер си Кинез, Турчин или атеиста.

Нека си ти и незнабожац, али савести имаш и по њеном закону ће ти се судити. Божије творевине си видео, и ниједанпут се ниси запитао, ко је створио небо, сунце, земљу и све остало, како би дубље размислио и уплашио се Бога, који је створио све? Амин.

С руског Александар Ђокић

 

Архимандрит Клеопа (Илије)

 

29 мая 2017 г.

 

http://www.pravoslavie.ru/103894.html

[srema]

On 3/8/2015 at 22:07, Marko Dragičević рече

Ja imam samo 13 godina

Nemoj mnogo da se opterećuješ, ali uglavnom bi trebao što pre da se krstiš, da ne kažem pod hitno. Drugi savet nemam pošto nisam mnogo stariji od tebe, ali uglavnom samo polako i srećno

[grigorije22]

Po ovom tekstu ne.
 

Da li se nekršteni mogu spasiti? – Sveštenomučenik Danil Sisojev : Pravoslavni misionarski centar "o. Danil Sisojev"

WWW.SVEDOKVERNI.ORG

 

[Апоптосис]

Господ је толико заволео људе и овај свет, да је савио Небеса да би се бестелесно зачео у утроби Пресвете Богородице, зар исти Тај Господ Исус Христос, треба таква ригорозна правила да поставља ко ће се спасити а ко не?
Верујем да ће сви бити спашени, осим оних који су дословно радили са палим анђелима...

[emilija]

On 7.3.2015. at 13:40, Marko Dragičević рече

Ja čvrsto vjerujem u Sv. Pismo i Predanje i molim se Bogu, ali nisam krsten jer su mi kumovi u Njemackoj. Ima li nade za mene? Mogu li biti spašen?

Odusevio si me sad sa svojih 13 godina!

Ne bi trebalo da citas ove polemike.  Tvoja zelja je jasna Gospodu,  jer on vidi sta je u nasim srcima. Bitno je da  to zelis i da ucinis sta je do tebe da budes krsten. Ali samo sta je do TEBE....ostalo ce udesiti sam Bog.

To kazem jer mozes citajuci sve ovo da se uspanicis sto to , mozda, ne mozes da uradis odmah i sad ili postoje okolnosti na koje ne mozes da utices, ipak si ti dete. 

Jacaj veru , nastavi tim putem a krstices se kad Gospod to odredi..ne zaboravi da se sve, sve desava ipak po Njegovom promislu i srecno:)

 

[grigorije22]

Зашто се некрштени не помињу?

Први и најнеопходнији услов да би човек могао постати уд Цркве и живети духовним животом у заједници са Христом и осталим члановима Цркве користећи се Светим Тајнама, јесте да буде крштен. Некрштени не припада Цркви те тако не може учествовати у Њеном животу.

08.10.2020. Аутор:: Пријатељ Божији 0

   

---

 

Као прво, треба схватити и разумети зашто Црква у својим молитвама не помиње некрштене и зашто је у томе тако категорична. Одговор је један једини – због љубави.

Благодат црквене молитве коју некрштени не може да прими, само увећава његове патње. Таква благодат се на неки начин окреће против човека. Код њега осећај губитка постаје посебно снажан. Молитва треба да буде у складу с човековим духовним стањем и степеном његове пријемчивости.

Постоји и метафизичка страна овог проблема, чиме се ми овде не бавимо. То је чињеница да некрштени у загробном животу остају у власти демона и у ропству првородног греха као проклетства. Они су оно мрачно скривено богатство вавилонског цара о којем се говори у Библији. Служити опело некрштеноме и појати „са светима упокој“ значи лагати и лажју повећавати власт демона над њим.

Сама реч спасење има два аспекта, две стране, два значења – негативно и позитивно. Негативно значење је покушај да се избегне нека опасност или невоља. На пример, искакање кроз прозор зграде у пламену, покушај да се побегне од прогонитеља итд. Позитивно значење те речи значи остварити главни циљ свог живота, спасити се, бити заувек са Богом. Некрштени се може спасити у првом значењу ове речи, то јест може избећи адске муке или добити неко олакшање.

Праведници који су живели до доласка Христа Спаситеља налазили су се у аду, али не у мукама, већ у очекивању искупитељне Жртве. У једном од српских манастира постоји фреска на којој праотац Авраам седи на трону а око њега се налазе душе дечице; Авраам још увек није ушао у рај, али то место које се зове крило Авраамово, место је пребивања некрштене деце. Она нису у рају, али ни у вечним мукама.

У житију Светог Григорија, архиепископа римског, описан је случај кад је светитељ својом молитвом измолио ослобађање од вечних мука душе императора Трајана, познатог гонитеља хришћана. Али то не значи да је Трајан ушао у Царство небеско. Да би неко био у рају, треба да има рај у својој души. Јефрем Сирин и Василије Велики говоре о томе да у аду постоје различита места. Јефрем Сирин пише да постоји место које се зове геена, друго тартар, треће тама спољашња итд. Молитвама угодника Божијих, олакшање су добили пагани. То је душа египатског жреца испричала преподобном Макарију Великом.

Некрштеноме Господ може дати милост, али не и благодат Духа Светога. Некрштена деца у загробном животу могу добити неку утеху, али неће видети Господа. Родитељи могу помињати некрштену децу отприлике овако: „Господе, олакшај им судбину по вољи Својој. Даруј им милост коју могу прихватити и прими молитву моју као глас грешника који се каје, а не као дрскост“. Али након такве молитве, увек треба додати: „Господе, нека буде воља Твоја, а не моја, јер Ти боље знаш шта је потребно свакоме од нас.“ Некрштеној деци се може помоћи и давањем милостиње сиромашнима.

У последње време су почели да се штампају апокрифи и да се препоручују као да су Предање Цркве, а исто тако и искривљена тумачења агиографске књижевности. На пример, у житију мученика Уара, пише како се светитељ молио за спасење родбине његове добротворке Клеопатре и како је његова молитва била услишена. У житију се не каже да ли су ти људи били крштени, но састављачи нових апокрифа су измислили верзију по којој је мученик Уар молитвени заступник.

Архимандрит Рафаил (Карелин)
Извор: manastirklisina.com