Моје лично сведочанство вере, призив и пут ка Цркви

[sqny]

  Цитат

Tavita, ti odmah vrbuješ čoveka! womens .mislise. :cheesy:

Neki ljudi ne okolisaju  0409_feel.

@Tavita

Imam ja svoje svoje izvore takvih osecanja transcedencije i jedinstva - hvala na pitanju  1340_womens.

[anajrim]

  Цитат

  Цитат

Tavita, ti odmah vrbuješ čoveka! prstgore crvenilo dada

Neki ljudi ne okolisaju  dada.

@Tavita

Imam ja svoje svoje izvore takvih osecanja transcedencije i jedinstva - hvala na pitanju  bliss jeeee.

...ali vjeruj mi da nemas...sve sam ti ja to jos davno probala,ali ovo sto sada opitujem je mmmmmmmmmmmmm,pa hocu da i tebi bude tako,al' dobro mozda je to tebi dovoljno :djetalina:

[anajrim]

  Цитат

Tavita, ti odmah vrbuješ čoveka! bliss jeeee prstgore crvenilo

...am nisam Sanja moja,a sto bi',ja to za njegovo dobro :djetalina:

[w.a.mozart]

[Divad]

  Цитат

link=topic=13430.msg433353#msg433353 date=1304757377]

0203_cool

[malaMaia]

Od malena sam volela crkvu, verovala u Boga ali nisam imala naviku da idem u crkvu jer moji nisu isli, mislila sam da je dovljno da verujem.

I pored gomile zdravstvenih problema, nervoze... ma sve sto je moglo lose da se desi desilo mi se u prethodnih godinu dana i vrh je bio kad mi je receno da mi je sve uradjeno (zivim u delu Srbije gde se jako mnogo prica o magiji), dobila ime i prezime te osobe, sve moguce se poklopilo i ja se uplasila i nisam otisla na "skidanje" toga vec u crkvu na razgovor sa svestenikom.

Hvala Bogu za sve ovo jer da nije bilo toga ne znam sta bi bilo od mene. Polako se vracam u normalu i zahvaljujem Bogu i na losem i dobrom sto je ucinio za mene.  dada

[anajrim]

kod mene je to bilo ovako...

na krstenju u svojoj 7-oj godini sam se osjetila nestvarno,bukvalno sam izgubila tlo pod nogama,tijelo kao da nisam ni osjecala,neka lakoca,radost,i u jednom trenutku sam se cak i uplasila-ucinilo mi se kao da sam malkice iznad zemlje,kao da lebdim...

i onda sam godinama trazila TO NESTO,ali na pogresnim mjestima...

kad sam se nasla u 'bezizlaznoj situaciji' zavapila sam Bogu,ali je od tada proslo jos puno vremena do mog povratka Crkvi...i tako jednom odlucim da postim,i odem da se pricestim,bez imalo zelje,jednostavno sam mislila da tako treba,kad vec postim da je red i da se pricestim...i odem,ali mi bude tako obicno,dosadno cak,ali nastavim da postim,i odem ponovo....i tada se desi nesto sto ne mogu da objasnim,danas znam da je to blagodat Bozija,ali tada to nisam znala...nije bilo istog intenziteta kao na mom krstenju pod Ostrogom,ali sam shvatila da je sustina ista,samo u manjoj mjeri...radost neopisiva,otvorenost prema svima,ako se neko raduje hocu i ja snjim da se radujem,ako neko place hocu i ja da placem s njim,sve sto pogledam je isto,a opet nije,problemi su tu,isti su,ali su mali...tad sam ustvari pronasla Boga...cijeli zivot sam Ga trazila,na pogresnim mjestima,a zapravo sam Ga nasla u Crkvi,na pet minuta od moje kuce...

[w.a.mozart]

  Цитат

  Цитат

link=topic=13430.msg421318#msg421318 date=1303758529]

MOLITVA TRISVETE PESME

Bože Sveti, koji u Svetima počivaš, Tebe trisvetim glasom pevaju Serafimi   i   slavoslove   Heruvimi, i Tebi se klanjaju sve Nebeske Sile; Ti si sve iz nebića u biće priveo; Ti si sazdao čoveka po slici i prilici svojoj i svakim ga svojim darom ukrasio; Ti daješ mudrost i razum onome koji Te moli, i ne prezireš grešnika, nego si za spasenje odredio pokajanje; Ti si udostojio nas, smirene i nedostojne sluge tvoje, da i u ovome času stojimo pred slavom svetoga Žrtvenika tvog i da Ti prinosimo dužno poklonjenje i slavoslovlje: Ti Sam, Vladiko, primi Trisvetu pesmu i iz usta nas grešnih, i poseti nas blagošću svojom; oprosti nam svako sagrešenje hotimično i nehotimično; osveti duše naše i tela, i daj nam da Ti u svetosti služimo u sve dane života svoga — molitvama Svete Bogorodice i svih Svetih, koji Gi od pamtiveka ugodiše.

MOLITVA TREĆEG ANTIFONA............................... itd

vi se tu naježite... a ja ću kasnije nastaviti svojim rečima  greengrin

Nastavi da pišeš. Ovo je prelepo! 4chsmu1

Sanja... mislim da se nismo razumeli -ovo je deo iz liturgije ... nisam ja pisao  :cheesy:

[anajrim]

  Цитат

link=topic=13430.msg434672#msg434672 date=1304895353]

  Цитат

  Цитат

link=topic=13430.msg421318#msg421318 date=1303758529]

MOLITVA TRISVETE PESME

Bože Sveti, koji u Svetima počivaš, Tebe trisvetim glasom pevaju Serafimi  i  slavoslove  Heruvimi, i Tebi se klanjaju sve Nebeske Sile; Ti si sve iz nebića u biće priveo; Ti si sazdao čoveka po slici i prilici svojoj i svakim ga svojim darom ukrasio; Ti daješ mudrost i razum onome koji Te moli, i ne prezireš grešnika, nego si za spasenje odredio pokajanje; Ti si udostojio nas, smirene i nedostojne sluge tvoje, da i u ovome času stojimo pred slavom svetoga Žrtvenika tvog i da Ti prinosimo dužno poklonjenje i slavoslovlje: Ti Sam, Vladiko, primi Trisvetu pesmu i iz usta nas grešnih, i poseti nas blagošću svojom; oprosti nam svako sagrešenje hotimično i nehotimično; osveti duše naše i tela, i daj nam da Ti u svetosti služimo u sve dane života svoga — molitvama Svete Bogorodice i svih Svetih, koji Gi od pamtiveka ugodiše.

MOLITVA TREĆEG ANTIFONA............................... itd

vi se tu naježite... a ja ću kasnije nastaviti svojim rečima  :cheesy:

Nastavi da pišeš. Ovo je prelepo! klapklap

Sanja... mislim da se nismo razumeli -ovo je deo iz liturgije ... nisam ja pisao  dance67890

dada dada smej.gif

[antoneta]

  Uzviseno je bogosluzenje i zato sto cini beskrajno vaznim citav nas zivot... svaki trenutak u vremenu preispunjava znacenjem, zadobijajuci svoj smisao u svom odnosu sa Hristom... uzvisenost je i u tome sto sve zivotne stvari, male i velike, preobrazava tako da one prestaju da budu cilj i vrednost po sebi, vec postaju „instrumenti” spasenja sveta u Hristu... sto citavo bitovanje coveka pretvara u ispovedanje Hrista... 

0205_whistling

[Дијана.]

Nisam imala vjersko vaspitanje od roditelja, a ni u skoli (kraj Titovog vremena), ali posto je dusa 'anima christiana' pocela sam da istrazujem, prvo po drugim izvorima, jer sam nabijedjena da je religija povezana sa nacionalizmom (sovinizmom) koji nije srodan mom mentalnom sklopu. Medjutim, desio se jedan tragican dogadjaj u mojoj 20-oj godini, koji me natjerao da zavirim i u Bibliju i Jevandjelje,  u agoniji straha od besmisla, u potrazi za odgovorom za smislom, on otkri mi se u Hristovim rijecima... Mladalacki vjerski zanos, i naravno protivteza tome pad i nevolje, vjera snaga koja sastavlja cijeli zivot. Gubici bliskih i dragih ljudi, mladih, vrlo stradalnih u ovom zivotu pratili su me i dalje (sad su na boljem mjestu). Moja licna patnja i patnja njihova, konacno smrt veoma bliske osobe (kamen koji nas melje, zasto Bog dopusta zlo) me u rano-zrelim godinama dovela do roptanja, bogoborstva, hule... Nisam mogla da vidim koliko milosti Njegove ima na meni, i koliko je i to sto mi je bilo toliko bolno imalo smisla i neke cudne pravde i dobra... 

Milost  i u opomeni prije dvije godine - kao u snu, opasna situacija (saobracajna nezgoda) koju nepoznati ljudi rjesavaju poput andjela - ja pocinjem da postim i da idem u crkvu ali se jos ne pricescujem... Trnovit put do prvog pricesca nakon mnooogo godina... Bolan proces samospoznaje, preumljenje, osjecanje, razum, volja - ozareni i preobrazeni... Cudo milosti i iscjeljenja... "Ovaj sin izgubljen bi i nadje se, mrtav bi i ozivje". Zabludjela- Svjetloscu Milosti preobrazena (M.Magdalena)

[Radmila]

Живела сам за брата, буквално. Једном ми је о.Бранислав рекао да ако ускоро не нађем неки вентил, да ћу завршити у Лази. Ал џаба, док брат није стао колико толико на своје ноге, ни мени није било до живота.

slava3 sejo!

[Crveni Baron]

Ja sam krsten kao dete. Redovno smo slavili Uskrs, Bozic, Svetog Luku, redovno nam je dolazio svestenik,mada je sve to bilo vise drzanje obicaja. Nije tu bilo verskog obrazovanja i odlaska na Liturgiju, pricescivanja i ostalog. Al' me zena na sve to "naterala". Od kako sam se ozenio postim, pricescujem se itd.

P.S.

Nije bilo verskog obrazovanja kao danas, ali sam Sveto Pismo procitao nekoliko puta kao momak.

[Лазар Нешић]

  On 22. 4. 2011. at 20:23, Aphex Twin рече

Хајде да мало размењујемо искуства!

Ваши доживљаји, утисци, критике...

:bla:

Ево, да оживим опет ову тему, пре свега из потребе да изнесем неко своје искуство.

Нећу много паметовати, покушаћу да (као што си Никола и поставио у питањима) дам свој неки доживљај, утиске, али и критике (мој омиљени део).

Лепо су људи пре мене писали о узишености богослужења и ја им се придружујем у свему, немам шта да додам.

Пуно пута сам осетио исте ове ствари: лепоту, екстазу, занесеност, ерос, итд.

Сад почиње права прича:

прочитам ти ја једном код о. Шмемана у "Дневнику" како је он лично јако волео протестантска богослужења и како је хвалио њихову једноставност и усмереност на БОга.

Признајем, на прву лопту сам реаговао веома противнички према том запису...није ми се свидео.

Касније сам био у Немачкој и видео праве протестанте на лицу места...доживео сам преображај и схватио (већ тада) да смо ми (у нашој Цркви) пред великом опасношћу атеизма (то сам већ рекао и на другим темама).

Мени се то (а атеизму у Цркви) открило управо кроз богослужење: то наше занимање за певање, свеће, кадионице, одежде, затворене двери и завесе (или обрнуто), и триста других дрангулија око којих мислимо за време Евхаристије.

Код протестаната свега тога нема (али ајде, нећу њих да спомињем, то је само пример, нису ни они цвећке).

Одужио сам....ево, стижем до поенте:

мислим да нас та "узвишеност" богослужења често пута ...па не знам како да кажем ... УТРИПУЈЕ!

Схваташ?

Макар мене лично....то сам зилион пута доживео за певницом...ту УТРИПОВАНОСТ...тај ескапизам од живота.

Не знам како да се изразим даље, немам снаге...ни памети.

То да је у богослужењу све лепше осим Христа, обичног Христа.

МИслим да богослужење не сме постати циљ по себи, па ни Евхаристија, већ циљ мора бити сусрет са Животом.

Како су године пролазиле (мог црквеног живота), у мени је расло осећање како је танка граница између правог сусрета са живим Богом и атеизма...а то је невереватно парадоксално, невероватно. Страх ме је колико људи у Цркви (па и ја сам много пута) оставља Богу да уместо њих живи, а тамо где је Бог потребан они га једноставно не пуштају...и тако се рађа црквени атеизам (атеизам најгоре и најтеже врсте). Овака атеизам је јако тешко лечити. Наравно, он се углавном јавља после година и година црквеног живота, те представља велику опасност за "искусне" вернике. Неофити имају других проблема.

Дакле, богослужење може бити идол!

Један од највећих и најтеже уочљивих.

Ово је "тешко место" и нећу даље да причам...то не разумеју почетници у црквеном животу и овде није место о томе да се расправља. Можемо причати очи у очи.

Сад, све је ово углавном мој субјективни доживљај, али ето.

Треба бити трезвен, јако будан и мора се пуно мислити, ослобађати се од идола.

Сума: мој доживљај узвишености богослужења је снага отрежњења које оно доноси у животу, ако се доживи на тај начин битности сусрета са Христом и обичним људима у њему.

Дакле, не тражити од богослужења фантазије, већ буђење!

Са реалним Христом и реалним људима и свештеницима око себе и парохијом и свим осталим.

[Никола Ђоловић]

Проблем који истичеш подсећа ме на ово:

http://bogosvest.wordpress.com/2011/12/06/%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%BB/

Утрипованост, фантазије...покушао сам да решим овде али није било довољно плодотворних реакција

https://www.pouke.org/forum/topic/3712-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82-%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D0%B0/

твоје инсистирање ка отрежњењу буди ми страх да ли и ово мало опита енергија Божијих држим за имагинацију